Jastreb (vazduhoplovna jedrilica)
 | |
| Opšte | |
|---|---|
| Posada | 1 |
| Zemlja porekla |  FNR Jugoslavija |
| Proizvođač | Fabrika aviona Utva |
| Prvi let | 1946 |
| Početak proizvodnje | 1948 |
| Uveden u upotrebu | 1948 |
| Status | Neaktivan |
| Prvi korisnik | Vazduhoplovni savez Jugoslavije |
Jastreb je jednosedna školska jedrilica za prelaznu obuku mešovite konstrukcije - pretežno napravljena od drveta i platna, sa neuvlačivim amortizovanim skijama za sletanje ispod trupa. Proizvodila se u fabrici Utva u Pančevu i Letov iz Ljubljane.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Aeroklub Kraljevine Jugoslavije je 1937. raspisao konkurs za projekt školske jedrilice. Na konkursu su učestvovali inženjeri Ivan Šoštarić i Vojko Humer sa jedrilicom radnog naziva ŠH-1, koja je dobila prvu nagradu i predlog da se napravi prototip. Izrada prototipa je počela u Ljubljani ali pošto se inž. Šopštarić zbog službe preseljava u Zemun izrada prototipa se prepušta UTVI gde je prototip i završen. Posle probnih letova odustalo se od proizvodnje ove jedrilice ali konstruktor nije odustao i nastavio je da poboljšava jedrilicu sada pod nazivom "Jastreb". Planirano je da novi prototip bude završen u prvoj polovini 1940. god. ali rat je prekinuo sve aktivnosti.
Nakon Drugog svetskog rata prototip je izrađen tek 1946, a njen konstruktor, inženjer Ivo Šoštarić, izveo je prvi let. Nakon ispitivanja prototipa počela je probna proizvodnja a paralelno sa njom i dalje usavršavanje jedrilice. Vodeći računa o ergonomiji, Šoštarić je nožne komande izveo tako da se mogu podesiti na zemlji prema visini pilota, a jedrilica je opremljena i vazdušnim kočnicama za obrušavanje čime je omogućeno izvođenje obuke u osnovnim akrobacijama. Modifikovana jedrilica Jastreb dobila je naziv "Jastreb bis"[1] koji je demonstriran na sletu u Cerklju (Brežice) 1947. i za Dan vazduhoplovstva 1948. godine na aero-mitingu u Beogradu.
Uočavajući da jedrilica ima mogućnost izvođenja i složenijih akrobacija koja stvaraju veća opterećenja, tokom 1954. izvršena je njena modifikacija tako što su joj krila ojačana upornicama. Modifikovne jedrilice dobile su u nazivu sufiks „54” pa su nazvane "Jastreb 54".
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Jastreb je bila jedrilica drvene konstrukcije. Trup joj je bio šestougaonog oblika obložen oplatom od špera. Na kljunu je bila smeštena pilotska kabina sa poklopcem od pleksiglasa iz jednog dela. Jedrilica je bila opremljena najosnovnijim instrumentima za dnevno letenje. Kao stajni trap ovoj jedrilici je služio prvo drveni klizač pričvršćen amortizerima od tvrde gume. Na kasnijim modelima je ugrađivan metalni klizač i fiksan gumeni točak u produžetku iza klizača. Na repu jedrilice nalazila se elastična drljača.
Krila su bila kombinovanog oblika delom pravougaonog a u nastavku trapezastog oblika sa zaobljenim krajevima a postavljena na gornjoj ivici trupa tako da je letilica bila klasifikovana kao visokokrilni monoplan. Noseća konstrukcija krila je bila drvena sa dve ramenjače, sa prednje strane obložena drvenom lepenkom a zadnje ivice krila i upravljačke površine presvučene su impregniranim platnom. Aeroprofil krila je bio Gö 549/ CAGI 731 a vitkost 14,30. Krila su bila opremljena aerodinamičkim kočnicama sa obe strane krila.
Konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora kao i kormila bili su izvedeni kao i krilo.
Varijante jedrilica[uredi | uredi izvor]
- Jastreb - Jedrilica po projektu iz 1946, proizveden prvi prototip u Utvi 20 primeraka
- Jastreb bis - Jedrilica nastala modifikacijom u toku proizvodnje prve serije u Utvi (20 primeraka)
- Jastreb 54 - Jedrilica sa poduprtim krilom projekt iz 1954. godine, proizvodio Letov iz Ljubljane
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Jastreb a prema izvorima[2][3][4]
| Karakteristike | Jastreb | Jastreb bis[5] | Jastreb 54 |
|---|---|---|---|
| Finesa | 1 : 22,3 pri brzini 62,5 km/h | 1 : 23,0 pri brzini 62,5 km/h | 1 : 22,3 pri brzini 70 km/h |
| Performanse |
|
|
|
| Dimenzije |
|
|
|
| Masa |
|
|
|
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Prve dve manje serije jedrilice Jastreb od po 20 komada su napravljene u fabrici „Utva” u Pančevu 1948. i 1950. godine. Jedrilice Jastreb 54 su se proizvodile u fabrici "Letov" u Ljubljani. Koristile su se u gotovo svim aeroklubovima širom Jugoslavije. Zahvaljujući odličnim letnim karakteristikama ove jedrilice su bile veoma popularne među pilotima-jedriličarima. Prestale su da se koriste 70.-tih godina dvadesetog veka.
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
Za sada se zna da su sačuvana 4 primerka ove jedrilice tri su izložena kao muzejski eksponati a četvrti je u letnom stanju. Možda još negde u nekom od hangara aeroklubova širom bivše Jugoslavije postoji sačuvana ova jedrilica, koja čeka na restauraciju, ali se za sada ne zna.
U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu na aerodromi "Nikola Tesla" izložen je jedan primerak ove jedrilice (registracija YU-3029, fabrički broj 195) proizveden u fabrici „Letov”. U Zbirku Muzeja uvršćena je 1971. godine kao poklon Aerokluba Beograd. Jedan primerak ove jedrilice (registracija YU-3015)se čuva u Tehničkom muzeju u Zagrebu. Jedan primerak ove jedrilice je u Sloveniji restauriran i doveden u letno stanje. Jedan primerak jedrilice Jastreb registarski broj S5-1053 okačen je na plafon putničkog salona aerodroma Brnik[6].
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Vrabac (vazduhoplovna jedrilica)
- Grunao Bebi
- Vaja (vazduhoplovna jedrilica)
- Olimpija (vazduhoplovna jedrilica)
- Fabrika aviona Utva
- Spisak letelica proizvedenih u Utvi
- Spisak vazduhoplovnih jedrilica jugoslovenske proizvodnje
- Muzej vazduhoplovstva — Beograd
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Jovanović, Mil. (decembar 1947). „Jastreb bis”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 10: strana 13—15.
- ^ jedrilica zračna
- ^ Utva Jastreb 54
- ^ D., M. (decembar 1948). „Pregled jedrilica domaće konstrukcije”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva: strana 5—9.
- ^ Jovanović, Mil. (decembar 1947). „Jastreb bis”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva: strana 13—15.
- ^ Jastreb na Brniku
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
- D., M. (decembar 1948). „Pregled jedrilica domaće konstrukcije”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 12: strana 5—9.
- Jovanović, Mil. (decembar 1947). „Jastreb bis”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 10: strana 13—15.
- „Naše nove konstrukcije”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 1: strana. mart 1947.
- Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (na jeziku: (jezik: srpski)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- jedrilica zračna
- Utva Jastreb 54
- Иван Шоштарић Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. novembar 2019)
- Jedrilica Jastreb
- Типови једрилица и моторних једрилица
- Jastreb na Brniku
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Sadržaj ovog članka je jednim delom ili u celosti preuzet sa Muzeja vazduhoplovstva Beograd. Nosilac autorskih prava nad materijalom je dao dozvolu da se isti objavi pod slobodnom licencom. Dokaz o tome se nalazi na OTRS sistemu, a broj tiketa sa konkretnom dozvolom je 2009082810052656.