Jevgenij Aleksandrovič Kafeljnikov (rus.Евге́ний Алекса́ндрович Ка́фельников; Soči, 18. februar1974) je bivši ruski teniser. Osvajač je zlatne medalje na Olimpijskim igrama, više grend slem turnira u pojedinačnoj konkurenciji i igri parova i bivši prvi igrač na ATP listi.
Prvi veći uspeh na nekom ATP turniru ostvario je 1993. kada je pobedio Mihaela Štiha i plasirao se u četvrtfinale turnira u Barseloni. Iste godine je u Rogaškoj osvojio prvi čelendžer turnir.[1]
Naredne godine je u Adelejdu osvojio prvi turnir u ATP konkurenciji pobedivši Aleksandra Volkova u finalu. Ovo je ujedno bilo prvo finale nekog ATP turnira u open eri gde su oba učesnika bili predstavnici Rusije. Pored uspeha u Australiji Kafeljnikov je bio najbolji i na turnirima u Kopenhagenu i na Long Ajlendu.[2] Te godine je osvojio i četiri titule u igri parova a Rusiji je pomogao da dođe do finala Dejvis kupa. Naredne sezone Kafeljnikov je ostvario proboj u sam svetski vrh. Osvojio je titule u Milanu, Sankt Peterburgu, Gštadu i na Long Ajlendu[3] u pojedinačnoj konkurenciji, dok je u igri parova bio najbolji u Estorilu, Hamburgu, Montrealu i Lionu.[4] Sezonu je završio kao prvi ruske igrač među deset najboljih tenisera, takođe je i igri parova na kraju sezone bio plasiran među prvih deset. Sa reprezentacijom Rusije je igrao u finalu Dejvis kupa u Moskvi, gde su izgubili od SAD rezultatom 3–2.
Sezona 1996. je bila još uspešnija za Jevgenija Kafeljnikova. Te godine je postao prvi ruski teniser koji je osvojio grend slem turnir pobedivši na Rolan Garosu. Pored titule u pojedinačnoj konkurenciji, Kafeljnikov je trijumfovao i u igri parova sa Danijelom Vacekom i tako postao prvi igrač od 1968. koji je uspeo da iste godine pobedi i u pojedinačnoj i konkurenciji parova na Rolan Garosu. Pored ove titule Kafeljnikov je pobedio i na turnirima u Adelejdu, Pragu i Lionu.[5] U igri parova bio je najbolji u Sankt Peterburgu, Pragu, Bazelu i Beču.[6] Sezonu je završio među prvih pet i pojedinačnoj i igri parova.
Tokom sezone 1997. Kafeljnikov nije igrao tri meseca zbog povrede ali je ipak uspeo da osvoji titule ne tri različite podloge: u Haleu (trava), Nju Hejvenu (beton) i Moskvi (tepih). Stigao je i do finala Tenis masters kupa gde je poražen od Pita Samprasa.[7] U igri parova je zajedno sa Vacekom osvojio grend slem titule na Rolan Garosu i Ju-Es openu.[8]
Tokom 1998. osvojio je tri turnira u pojedinačnoj konkurenciji: London, Hale, Moskva.[9] U igri parova bio je najbolji na turnirima u Antverpenu i Beču.[10] Sezonu je završio na 11. mestu.[11]
U sezoni 1999. Kafeljnikov se probio do prvog mesta ATP liste a sezonu je završio kao drugoplasiran.[11] Godinu je započeo osvajanjem svoje druge grend slem titule u pojedinačnoj konkurenciji na Australijan openu. Takođe je trijumfovao i na turnirima u Roterdamu i Moskvi.[12] Prvi igrač na ATP listi postao je 3. maja te godine. Sa Paulom Harhojsom osvojio je titulu u Barseloni.[13] Na početku 2000. Kafeljnikov je poražen u finalu Australijan opena od Andrea Agasija. U Moskvi je osvojio jedini ATP trofej ove godine, četvrti put uzastopno.[14] Na Olimpijskim igrama u Sidneju osvojio je zlatnu medalju. U igri parova osvojio je svoju jubilarnu 20. titulu pobedom na turniru u Monte Karlu, čime je postao deseti igrač u open eri sa dvadeset titula u pojedinačnoj konkurenciji i u igri parova.[15]
Tokom 2001. osvojio je dva ATP turnira u Marselju i Moskvi.[16] U igri parova osvojio je turnire u Indijan Velsu, Rimu i Sankt Peterburgu.[17] U sezoni 2001. Kafeljnikov je osvojio dve ATP titule u pojedinačnoj konkurenciji, u Haleu i u Taškentu.[18] U igri parova je zajedno sa Paulom Harhojsom bio najbolji na Rolan Garosu.[19] Sa reprezentacijom Rusije osvojio je Dejvis kup te godine, pobedom nad Francuskom od 3–2.
Sezona 2003. je bila poslednja u karijeri Jevgenija Kafeljnikova. Tada po prvi put nije osvojio ni jednu ATP titulu, prvi put za deset godina. U igri parova je zajedno sa Vejnom Fereirom pobedio u Indijan Velsu a sa Sargisom Sargsijanom je bio najbolji u Vašingtonu.[20]
2000. Sidnej
Australija Open
Rolan Garos
Vimbldon
Ju-Es Open
Mihael Štih
Tomas Enkvist
Danijel Vacek
Jakob Hlasek
Paul Harhojs
Mark Nouls
Danijel Nestor
Moskva
