Jekaterina Djomina

jekaterina djomina
Jekaterina Djomina, 2016. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1925-12-22)22. decembar 1925.
Mesto rođenja	Lenjingrad Ruska SFSR, Sovjetski Savez
Datum smrti	24. jun 2019.(2019-06-24) (93 god.)
Mesto smrti	Moskva, Ruska Federacija
Delovanje
Član KPSS od	1944.
Učešće u ratovima	Veliki otadžbinski rat
Služba	Crvena armija 1941 — 1945
Heroj
Heroj SSSR od	5. maja 1990.
Odlikovanja	Heroj Sovjetskog Saveza Orden Lenjina Orden crvene zastave Orden crvene zastave Orden otadžbinskog rata prvog stepena Orden otadžbinskog rata drugog stepena

Jekatarina Ilarionovna Djomina rođena Mihailova (rus. Екатери́на Илларио́новна Дёмина; Lenjingrad, 25. decembar 1925 — Moskva, 24. jun 2019), sovjetska bolničarka, učesnica Velikog otadžbinskog rata i heroj Sovjetskog Saveza.

Biografija

Jekaterina Mihailova je rođena 25. decembra 1925. godine u Lenjingradu. Njen otac je bio vojnik, a majka je radila u bolnici. Pošto je rano izgubila oba roditelja, odrasla je u sirotištu. Godine 1941. je završila devet razreda i školu medicinskih sestara ruskog Crvenog krsta.

Kada je juna 1941. godine izbio Veliki otadžbinski rat, pristupila je Crvenoj armiji. Iako je tada imala svega 15 godina, ona je prijavila da je dve godine starija. U borbama u blizini grada Gžata, u Smolenskom okrugu, 13. septembra 1941. godine bila je teško ranjena u nogu. Tada je bila prebačena na lečenje u bolnicu na Uralu i u Bakuu. Nakon oporavka, januara 1942. godine bila je poslata na službu na vojnosanitetski brod „Crvena Moskva”, koji je prevozio ranjenike iz Staljingrada u Krasnovodsk.

Posle završetka Staljingradske bitke, početkom 1943. godine, Ekatarina je na lični zahtev prebačena za sanitetskog instruktora u 369. samostalni mornarički bataljon, koji je bio formiran februar 1943. godine od dobrovoljaca koji su se nalazili u Bakuu. Ovaj bataljon je kasnije bio uključen u Dunavsku flotilu. Sa ovim bataljonom učestvovala je u borbama na vodama i obalama Kavkaza i Krima, Azovskog i Crnog mora, Dnjepra i Dunava, oslobađajući Rumuniju, Bugarsku, Jugoslaviju, Mađarsku, Čehoslovačku i Austriju. Zajedno s borcima ovog bataljona učestvovala je u borbama, odbijala neprijateljske napade, izvlačila je ranjenike iz borbe i davala im prvu pomoć.

Tokom učešća u borbama počinila je više herojskih dela, a za podvige u toku Temjurske desantne operacije, septembra 1943. godine bila je odlikovana Medaljom za hrabrost, jer je iako ranjena pružila pomoć sedamnaestorici ranjenih boraca. Krajem januara 1944. godine u toku desanta na luku Kerč, hrabro je učestvovala u uličnim borbama i prevezla 85 ranjenih vojnika i oficira, dok je iz prvih borbenih redova spasila 13 teško ranjenih boraca. Za ovaj podvig je februara 1944. godine bila odlikovana Ordenom Otadžbinskog rata drugog stepena. Krajem avgusta 1944. godine prilikom forisranja ušća Dnjepra, bila je jedna od prvih boraca njenog bataljona koja je stigla do druge obale i učestvovala u pružanju prve pomoći sedamnaestorici teško ranjenih boraca, uključujući i teško ranjenog komandanta Štaba brigade. Tada je učestvovala i u pružanju kontranapada neprijatelju i za izraženu hrabrost je bila predložena za heroja Sovjetskog Saveza, ali je bila odlikovana Ordenom crvene zastave.

Krajem 1944. godine se istakla u borbama u Jugoslaviji, a posebno zauzimanju neprijateljske tvrđave na Dunavu, kod sela Prahovo, kod Negotina i potom prilikom zauzimanja Iloka. Iako ranjavana često je nastavljala da pruža medicinsku pomoć vojnicima. Ponovo je bila ranjena i poslata u bolnicu. Nakon toga je ponovo marta 1945. godine bila odlikovana Ordenom crvene zastave. Kada se oporavila ponovo je bila vraćena u bataljon i učestvovala u borbama za oslobođenje Beča, gde je dočekala kapitulaciju Trećeg rajha, 9. maja 1945. godine.

Nakon završetka rata, novembra 1945. godine je bila demobilisana iz Crvene armije. Godine 1950. je diplomirala na Lenjingradskom sanitetsko-higijenskom institutu i potom je radila kao lekar u gradu Elektrostalju, u Moskovskoj oblasti. Penzionisana je 1982. godine i danas živi u Moskvi. Bila je član odbora Ruskih ratnih veterana i Sveruskog saveta veterana rata i rada.

O njenim podvizima scenarista Sergej Smirnov i reditelj Viktor Lisakovič je 1964. godine snimio dokumentarni film „Kaćuša”, koji je dobio nagradu „Zlatni golub mira” na Međunarodnom filmskom festivalu u Lajpcigu. Godine 2008. snimljen je dokumentarni film „Kaćuša velika i mala”, koji je rekonstruisao događaje od 1964. godine, kada je snimljen prvi film o Demini.

Odlikovanja

Za dodelu počasnog zvanja heroja Sovjetskog Saveza, Jekaterina Djomina je bila predlagana dva puta — avgusta i decembra 1944. godine, ali je odlikovana tek 5. maja 1990. godine ukazom predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova. Tada je dobila Medalju Zlatnu zvezdu broj 11.608 i automatski je bila odlikovana Ordenom Lenjina.

Pored zvanja heroja SSSR bila je odlikovana i drugim odlikovanjima Sovjetskog Saveza, među kojima su:

• dva Ordena crvene zastave, kojima je odlikovana 27. septembra 1944. i 8. marta 1945. godine
• Orden Otadžbinskog rata prvog stepena, kojim je odlikovana 11. marta 1985. godine
• Orden Otadžbinskog rata drugog stepena, kojim je odlikovana 15. februara 1944. godine

Spoljašnje veze

• (jezik: ruski) Biografija Jekaterine Djomine na sajtu Heroji zemlje