Josif Hvoj
Josif Hvoj | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1911. |
| Mesto rođenja | Vrdnik, Austrougarska |
| Datum smrti | 16. maj 1997. (85/86 god.) |
| Mesto smrti | SRJ |
Josif Hvoj (Vrdnik, 1911 − ?, 16. maj 1997) bio je vodeći elektro i mašinski inženjer i dizajner, profesor Tehničkog fakulteta u Beogradu[1] i autor projekata izgradnje niza hidroelektrana i termoelektrana. Posebno je zaslužan za izgradnju HE Đerdap.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođen u Vrdniku 1911. Oba roditelja su poreklom Česi, čiji su se preci tokom više generacija bavili rudarstvom.
Bio je jedan od najboljih đaka Karlovačke gimnazije.[2] Nakon završenih studija na Tehničkom fakultetu 1936. godine, radio je na održavanju električne centrale i uređaja u rudniku Rtanj. Do 1941. je učestvovao u gradnji niza energetskih objekata: hidrocentrale u Vlasotincu, Prizrenu, rudniku Brežice, centrali u Starom Bečeju, Inđiji, Bačkoj Palanci, Donjem Milanovcu, u rudnicima Bakovići, Blagojev Kamen i Lece. Gradio je stanice za odvodnjavanje i vodovode u Dardi, Taoru kod Skoplja, Perlezu, Cetinju, Šibeniku.[3]
Kao učesnik NOB-a, bio je u borbama na Sremskom frontu.[3]
Od 1946. je nastavio je da radi u struci.
Postavljen je za direktora preduzeća pod nazivom Biro za inostrane nabavke elektroprivrede, odnosno srkaćeno Elektronabavno, čiji je cilj bio zastupanje elektroprivrednih preduzeća u poslovima uvoza električnih postrojenja i ostalog materijala potrebnog za elektroprivredu. Preduzeće je formirano na osnovu rešenja Ministarstva finansija od 1. novembra 1947. godine i upisano u registar državnih privrednih preduzeća od opštedržavnog značaja.[4]
Autor je projekata izgradnje niza hidrocentrala: „Đerdapa 1”, „Bajine Bašte”, „Perućice”, „Bistrice”, „Kokinog Broda”, „Zvornika”, „Vrle 1–4”, „Međuvršja”, takođe i termocentrala „Kosovo 2” i „Kostolac”.[3]
Od 1952. do penzionisanja 1976. radio je u „Energoprojektu”, kao vodeći elektro i mašinski inženjer i dizajner. Počeo je rad na elaboratu „Đerdap” 1953. Nakon što je između Rumunije i Jugoslavije postignut sporazum o izgradnji hidroenergetskog i plovidbenog sistema (HEPS) „Đerdap”, institut za projektovanje, Energoprojekt u Beogradu i Institut za hidroenergetska proučavanja i projektovanja u Bukureštu dobili su zadatak da izrade projekte prema kojima bi se maksimalno iskoristio energetski potencijal Dunava. 1963. je angažovan na poslovima projektnog menadžera, a 1965. je postao zamenik generalnog direktora i direktor inženjeringa HE „Đerdap”. Učestvovao je u svim pregovorima, projektnim radovima, definisanju i nabavci opreme i izgradnji elektrane, sve do puštanja kompletne HE „Đerdap 1” u rad 16. maja 1972. Tokom gradnje, prvi put su primenjena originalna rešenja po njegovoj zamisli. Dao je i predlog lokacije za izgradnju HE Đerdap 2. Gradnja druge elektrane prvobitno je bila planirana na lokaciji kod Radujevca, ali je na njegov predlog promenjena, tako da je izgrađen uzvodno od Prahova.[3]
Dekretom rumunske vlade od 2. juna 1972. odlikovan je ordenom rada prvog stepena, za zasluge u izgradnji HE Đerdap.
SFRJ ga je odlikovala:
- Ordenom rada drugog reda
- Ordenom rada sa crvenom zastavom, za posebne zasluge i postignute uspehe u radu od značaja za socijalističku izgradnju zemlje, prema ukazu od 8. novembra 1967.[5]
- Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, za posebne zasluge i značajan doprinos u izgradnji hidrocentrale i plovidbenog sistema „Đerdap”, prema ukazu od 8. maja 1972.[6]
Radio je u Togu, Gvineji, Pakistanu, Sijeri Leone, Siriji, gde je gradio crpne stanice za navodnjavanje.[3]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Nikoliš 1981, str. 78.
- ^ Nikoliš 1981, str. 72.
- ^ a b v g d Kljakić 2016.
- ^ Službeni list & 7. 8. 1948, str. III.
- ^ Službeni list & 12. 9. 1968, str. 817.
- ^ Službeni list & 26. 3. 1973, str. 240.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Nikoliš, Gojko (1981). Mirić, Milan, ur. Korijen, stablo, pavetina (memoari). Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, Prosvjeta. Pristupljeno 4. 3. 2018.
- Kljakić, Slobodan (7. 6. 2016). „Slavni konstruktor Josif Hvoj ipak nije zaboravljen”. Politika onlajn. Beograd: Politika novine i magazini d.o.o. Pristupljeno 4. 3. 2018.
- „Odlikovanja” (PDF). Službeni list SFRJ. Beograd: Novinska ustanova „Službeni list SFRJ”. 10. 26. 2. 1973. Pristupljeno 5. 3. 2018.
- „Odlikovanja” (PDF). Službeni list SFRJ. Beograd: Novinska ustanova „Službeni list SFRJ”. 38. 12. 9. 1968. Pristupljeno 5. 3. 2018.
- „Oglasni deo - Službene objave” (PDF). Službeni list SFRJ. Beograd: Novinska ustanova „Službeni list SFRJ”. 38. 7. 8. 1948. Pristupljeno 5. 3. 2018.