Ljudska prava u Evropi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ljudska prava u Evropi se u velikoj meri poštuju. Međutim, postoji nekoliko slučajeva kršenja ljudskih prava, u rasponu od postupanja sa azilantima[1] do policijske brutalnosti. Međunarodni godišnji izveštaj Amnesti internašonala za 2012. godinu ukazuje na probleme u nekoliko evropskih zemalja.[2] Jedna od najokrivljenijih je Belorusija,[3] jedina zemlja u Evropi koja, prema časopisu Ekonomist, ima autoritarnu vladu. Smatra se da sve ostale evropske zemlje imaju „neki oblik demokratske vlasti”, bilo da je u pitanju „potpuna demokratija”, „demokratija s greškama” ili „hibridni režim”.[4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Istoriju ljudskih prava u Evropi obeležila je kontradiktorna kombinacija zakonodavnog i intelektualnog napretka i kršenja osnovnih ljudskih prava, kako u Evropi, tako i u njenim kolonijama.

Do 1945.[uredi | uredi izvor]

1945–1984[uredi | uredi izvor]

  • 1954–1956: Velika Britanija je odgovorna za mučenje i ubijanje oko 50.000 Kenijaca tokom Mau Mau ustanka
  • 1954–62: Francuska i FLN primenjuju mučenje u Alžirskom ratu za nezavisnost
  • 1961: Francuska policija je masakrirala Alžirce koji podržavaju FLN tokom mirnih demonstracija, kasnije poznatih pod nazivom Pariski masakr
  • 1972: Britanska vojska pucala je na nenaoružane demonstrante u Severnoj Irskoj, događaj poznat kao Krvava nedelja
  • 1974: Turska napada i etnički čisti 80–87% stanovništva Kerineje, Famaguste, Rizokarpasa i delova Nikozije, Kipar. Turska upotreba napalma na civilima je oštro osuđivana. Sistematsko silovanje zahtevalo je usvajanje zakona o vanrednim situacijama od strane britanskog parlamenta kako bi medicinski službenici mogli da vrše hitne abortuse silovanih žena. Broj nestalih ljudi je oko 1.652. Snimci civila odvedenih u Tursku pokazuju da su neki ljudi živi odvedeni, ali još uvek nisu nađeni.
  • 1978: Evropski sud za ljudska prava presudio je da je mučenje britanske vlade nad osumnjičenim IRA pripadnicima predstavlja „okrutno i nehumano postupanje”

Univerzalno biračko pravo[uredi | uredi izvor]

Univerzalno biračko pravo je u evropskim državama uvedeno tokom sledećih godina:

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Beleške[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Prva država na svetu koja je dodelila ženama puna parlamentarna prava. Novi Zeland je dodelio ženama pravo glasa pre Finske, ali ne i pravo da se kandiduju na izborima
  2. ^ Žene su izgubile pravo glasa pod vlašću Salazara; ono im je ponovo omogućeno posle 1975.
  3. ^ Žene su izgubile pravo glasa pod vlašću Franka od 1936. i nisu ga vratile sve do 1976.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Asylum-seekers aren't criminals” (Saopštenje). Brussels: Amnesty International. 7. 5. 2012. Arhivirano iz originala 2. 6. 2012. g. Pristupljeno 28. 5. 2012. 
  2. ^ „Amnesty International Annual Report 2012” (PDF) (Saopštenje). Amnesty International. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 29. 5. 2012. 
  3. ^ „Belarus”. Christian Solidarity Worldwide. 
  4. ^ Kekic, Laza. „The Economist Intelligence Unit's index of democracy” (PDF). The Economist; Democracy Index. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Људска_права_у_Европи&oldid=26801145”