Abdelmadžid Tebun

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Abdelmadžid Tebun
عبد المجيد تبون
Tebun 2023.
Lični podaci
Datum rođenja(1945-11-17)17. novembar 1945. (78 god.)
Mesto rođenjaMešerija, Alžir
Politička karijera
Politička
stranka		Front nacionalnog oslobođenja (Alžir)
Predsednik Alžira
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 19. decembra 2019.
PrethodnikAbdelkader Bensalah
Premijer Alžira
25. maj 2017 — 15. avgust 2017.
PrethodnikAbdelmalek Selal
NaslednikAhmed Ujahija

Abdlelmadžid Tebun (arap. عبد المجيد تبون; rođen 17. novembra 1945) je alžirski političar koji trenutno služi kao predsednik Alžira od decembra 2019. godine i kao ministar odbrane.[1]

Tebun je preuzeo vlast bivšeg predsednika Abdelaziza Buteflike i bivšeg vršioca dužnosti predsednika Abdelkadera Bensalaha. Ranije je bio premijer Alžir od 20. maja do avgusta 2017. Pored toga, bio je i ministar stanovanja[2] od 2001. do 2002. godinu i ponovo od 2012. do 2017. godine pet godina.[3]

Tebun se sastaje sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom 30. marta 2022.

Predsedništvo[uredi | uredi izvor]

Tebun na samitu u Libiji u Berlinu (19. januar 2020).
Tebun sa italijanskim premijerom Mariom Dragijem, 11. aprila 2022
Tebun sa bliskim saradnikom Vladimira Putina Vjačeslavom Volodinom u Moskvi, Rusija, 14. juna 2023.
Abdelmadžid Tebun prima od predsednika Serđa Matarele Orden zasluga Republike Italije (Alžir, 3. novembar 2021).

Uoči prve godišnjice pokreta Hirak, predsednik Abdelmadžida Tebun najavio je u izjavi alžirskim nacionalnim medijima da bi se 22. februara proglasilo alžirskim "nacionalnim danom bratstva i kohezije između ljudi i njegove vojske za demokratiju."[4] U istoj izjavi, Tebun je u prilog pokretu Hirak rekavši da je "Blaženi Hirak sačuvao zemlju od ukupnog kolapsa" i da je "učinio ličnu posvećenost da sprovede sve zahteve [pokreta) . "[4] 21. i 22. februara 2020. godine, mase demonstranata (sa izlazom uporedivim sa dobro uspostavljenim alžirskim praznicima poput alžirskog dana nezavisnosti) prikupljali su se da će poštovati godišnjicu pokreta Hirak i novoosnovani nacionalni dan.[5][6]

U nastojanju da obda uzpandemiju kovida-19, Tebun je najavio 17. marta 2020. da će "maršeti i skupovi, bez obzira na njihove motive".[7] Nakon što su demonstranti i novinari uhapšeni zbog učešća u takvim marševima, Tebune se suočio sa optužbama da je pokušao da „ućutka Alžirce“.[8] Posebno, radnje vlade je osudio Amnesti internešenel, koji je u saopštenju naveo da „kada sve oči [.. .] su na upravljanju pandemije kovida-19, alžirska vlast posvećuju vreme da ubrzaju tužilaštvo i suđenje aktivistima, novinarima i pristalicama pokreta Hirak. "[9] CNLD je procenio da je oko 70 zatvorenika savesti bilo zatvoreno do 2. jula 2020. godine i da je nekoliko zatvorenih uhapšenih na Fejsbuk postove.[10]

28. decembra 2019. godine, tada je nedavno inaugurirani predsednik Tebun upoznao sa Ahmedom Benbirerom, bivšim alžirskim šefom vlade, sa kojom je razgovarao o "temeljima nove republike".[11]

8. januara 2020. Tebun je osnovao "Komisiju stručnjaka" koje se sastojilo od 17 članova (od kojih su većina bili profesore ustavnog prava) odgovorni za ispitivanje prethodnog ustava i donošenja potrebnih revizija.[12] Na čelu sa Ahmedom Larabom, Komisija se obavezuje da podnese svoje predloge Tebunu direktno u naredna dva meseca.[12][13] U pismu Larabu istog dana, Tebun je naglasio sedam osi oko koje bi Komisija trebalo da fokusira svoju diskusiju.[14] Ove oblasti fokusa obuhvatale su jačanje prava građana, borbe protiv korupcije, konsolidacija bilansa ovlašćenja u alžirijskoj vladi, povećavajući nadzor nadzora, promovišući nezavisnost pravosuđa, unaprede jednakost građana prema zakonu i ustalizirajućim izborima.[14] Tebun je takođe uključilo poziv za "nepromenljivi i nematerijalni" dvotrajni granicu bilo kome koji služi kao predsednik - glavna tačka prepisanja protesta Hirak pokreta Hirak, koje su bivši predsjednik Abdelaziz Bouteflika najavio najavljenu nameru i najavljene namere izraz.[14]

U januaru 2020. Tebun je takođe naložio premijeru Đeradu da pripremi račun protiv svih oblika rasizma, regionalizma i govora mržnje[15] na osnovu političkih presuda, religije, verovanja ili rase.[16]

Preliminarni nacrt revizije Ustava javno je objavljen 7. maja 2020. godine, ali je Laraba Komisija (kako je "kako je" Komisija stručnjaka "bila poznata) otvorena za dodatne prijedloge javnosti do 20. juna.[17] Do 3. juna Komisija je dobila procenjenu 1.200 dodatnih javnih predloga.[17] Nakon što je Komisija Laraba razmotrila sve revizije, nacrt je predstavljen kabinetu Alžira (Vijeće ministara).[17]

Tebun je 4. jula 2020. godine najavio da će se referendum pojaviti u septembru ili oktobru 2020.[18]

24. avgusta 2020. godine, datum referenduma je postavljen 1. novembra, godišnjica početka nezavisnosti Alžirskog rata.[19]

Revidirani ustav usvojen je u Savetu ministara 6. septembra,[20] u Narodnoj skupštini na narodu 10. septembra, a Savet nacije 12. septembra, ali njegova primena je bila u zavisnosti od rezultata referenduma 1. novembra.[21][22]

U oktobru 2020. godine Tebun je testirao pozitivno za Coverid-19 i preleteo u Nemačku za lečenje. U međuvremenu, premijer Abdelaziz Djerad preuzeo je svoje zadatke.[23] Dana 29. decembra 2020. godine Tebun je nastavio svoje dužnosti.[24]

Ustavne promene odobrene su na referendumu 1. novembra 2020., sa 66,68% birača koji učestvuju u korist promena.

Dana 10. januara 2021. Tebun je preleteo u Nemačku za lečenje komplikacija u stopalu koji je rezultat privezane infekcije.[25] 12. februara 2021. vratio se u Alžir.[26]

16. februara 2021. počeli su počeli masovne proteste i talas nacionalnih skupova i mirnih demonstracija protiv vlade Abdelmadžida Tebun. 18. februara 2021. Tebun je najavio promene u kabinetu. Odbacio je ministra energetike, ministra industrije i ministra vodenih resursa, između ostalih. Takođe je raspustio donju kuću alžirskog parlamenta i nazvao rane zakonodavne izbore u roku od šest meseci.[27][28]

Tebun je u julu 2021. godine formirao novu vladu sa Ajmanom Benabrerahmaneom kao premijerom.[29]

Tebun je 28. jula 2021. godine naveo da Alžir nudi Libiji "potpunu pomoć", jer je domaćin Mohameda Junesa el Menfija, predsednika Predsedništva Libije.

8. decembra 2021. godine, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Ive Le Drijan i Abdelmadžid Tebun održali su sastanak. Razgovarali su o bilateralnim odnosima i miru u Libiji i Maliju.[30]

24. januara 2022. Tebun je posetio predsednika Egipta Abdela Fataha el Sisija u Kairu. Razgovarali su o bilateralnim odnosima,[31] situaciji u Libiji nakon neodređenog odlaganja izbora,[32][33] Velikoj etiopskoj renesansnoj brani i potencijalnim povratkom Sirije u Arapsku ligu.[34] To je bila prva zvanična poseta alžirskog predsednika u Kairo od 2008. godine.[35]

Tebun je 15. februara 2022. godine najavio da će Vlada uvesti naknade za nezaposlene za mlade odrasle osobe, sa stopom nezaposlenosti u zemlji preko 15%. Predsednik je najavio da će plaćanje lovcima na posao od 19 do 40. početi u martu da sačuvaju "dostojanstvo mladih."[36]

26. maja 2022. godine, tokom državne posete Rimu, Tebun je pristao da poveća snabdevanje gasom za Italiju i Evropu nakon ruske invazije na Ukrajinu.[37][38] 18. jula 2022. godine Tebun je potpisao energetski ugovor u vrednosti od četiri milijarde evra za dodatno snabdevanje gasom sa premijerom Italije Mario Dragi u Alžiru, čineći Alžir najvećim dobavljačem gasa Italiji.[39][40] Tebun je u septembru 2022. godine najavio daljnju diverzifikaciju ekonomije Alžir-a da poveća izvoz koji ne ugljovodonika.[41] Tebun je izjavio da je "cilj koji smo postavili da postignemo izvoz iz spoljnog nafte i gasa na 7 milijardi dolara za tekuću godinu". Alžir koji ne-ugljovodonični izvoz dostigao je 5 milijardi američkih dolara 2021. godine.[42]

Dana 18. decembra 2022. Tebun se sastao sa francuskim ministrom unutrašnjih poslova Žeralda Darmanina u Alžiru.[43][44] Razgovarali su o bilateralnim odnosima, migracijama, bezbednosti i okončani vizni problem sa Francuskom koji je ograničio broj viza koji su izdali Alžire od septembra 2021. [45][46]

13. juna 2023. Tebun je započeo trodnevnu posetu Rusiji.[47] Tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom obećali su da će produbiti "strateško partnerstvo" između Rusije i Alžira.[48]

Državne posete[uredi | uredi izvor]

# Date Country
1 22. februar 2020. Kuvajt
2 26. februar 2020. Saudijska Arabija
3 14. decembar 2021. Tunis
4 24. januar 2022. Egipat
5 19. februar 2022. Katar
6 15. maj 2022. Turska
7 25. maj 2022. Italija
8 24. maj 2023. Portugal
9 13. jun 2023. Rusija

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Algeria: Tensions mount as Tebboune and Chengriha butt heads”. The Africa Report.com (na jeziku: engleski). 2020-10-19. Pristupljeno 2020-10-20. 
  2. ^ „Algeria minister to reshuffle housing directors”. الشروق أونلاين (na jeziku: arapski). 2013-02-06. Pristupljeno 2021-12-06. 
  3. ^ Lamlili, Nadia (2017-05-25). „Premier ministre d'Abdelaziz Bouteflika ?” [Abdelaziz Bouteflika's Prime Minister?]. Jeune Afrique (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 2. 11. 2019. g. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  4. ^ a b „Le Président Tebboune assure que le Hirak est un phénomène salutaire et met en garde contre toute tentative d'infiltration” (na jeziku: French). 20. 2. 2020. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  5. ^ Aichoun, Abdelghani (22. 2. 2020). „Grande Mobilisation du hirak pour son premier anniversaire : Plus vigoureux que jamais !” (na jeziku: French). Arhivirano iz originala 26. 7. 2020. g. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  6. ^ Hamadi, Ryar (22. 2. 2020). „Anniversaire du Hirak : des milliers de personnes empêchées de marcher sur El Mouradia” (na jeziku: French). Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  7. ^ Makedhi, Madjid (18. 3. 2020). „Abdelmadjid Tebboune assure que l'état a pris ses dispositions pour lutter contre le coronavirus : "Des moyens supplémentaires seront engagés"” (na jeziku: French). Arhivirano iz originala 26. 7. 2020. g. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  8. ^ „La liberté de la presse se dégrade en Algérie” (na jeziku: French). 2. 5. 2020. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  9. ^ „Defend the right to protest in Algeria”. amnesty.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 10. 2020. 
  10. ^ „En Algérie, la justice libère Karim Tabbou, Amira Bouraoui, Samir Benlarbi et Slimane Hamitouche, figures de la contestation”. Le Monde.fr (na jeziku: French). 2. 7. 2020. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  11. ^ „Tebboune nomme Mohand Oussaïd Belaïd porte-parole de la présidence et reçoit Benbitour” (na jeziku: French). 29. 12. 2019. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  12. ^ a b „Algérie: le président Tebboune nomme une commission pour réviser la Constitution” (na jeziku: French). 9. 1. 2020. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  13. ^ „Révision de la Constitution : Tebboune nomme un comité d'experts”. TSA (na jeziku: francuski). 8. 1. 2020. Pristupljeno 16. 10. 2020. 
  14. ^ a b v „Révision de la Constitution : Tebboune trace sept axes principaux”. TSA (na jeziku: francuski). 8. 1. 2020. Pristupljeno 16. 10. 2020. 
  15. ^ „Algeria: Fight Against Hate Speech - President Tebboune Instructed Djerad to Develop Bill”. allAfrica.com (na jeziku: engleski). 2020-01-13. Pristupljeno 2021-03-23. 
  16. ^ „Fight against Hate Speech in Algeria: What Role Does Education Have to Play? |”. ResearchGate (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-23. 
  17. ^ a b v „Révision de la constitution : la nature du régime et l'identité " non concernées par les amendements "” (na jeziku: French). 3. 6. 2020. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  18. ^ Mehenni, Ouramdane (4. 7. 2020). „Nouvelle Constitution : Tebboune annonce un référendum en septembre ou octobre” (na jeziku: French). Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  19. ^ „Algeria to hold promised constitution referendum on November 1”. 24. 8. 2020. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  20. ^ Oul, Ahmed (7. 9. 2020). „Révision de la Constitution algérienne : Voici les principaux axes” (na jeziku: French). Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  21. ^ Litamine, Khelifa (10. 9. 2020). „APN : Le projet de la révision constitutionnelle adopté à la majorité” (na jeziku: French). Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  22. ^ „Conseil de la Nation: adoption du texte de loi relatif à la révision de la Constitution” (na jeziku: French). 12. 9. 2020. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  23. ^ Rippin, Tara (2020-12-12). „Algerian President 'disappears' after flying to Germany for Covid treatment”. Euro Weekly News Spain (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-15. 
  24. ^ „Algerian President Tebboune returns after Covid treatment in Germany”. BBC News (na jeziku: engleski). 2020-12-29. Pristupljeno 2021-03-15. 
  25. ^ Ahmed, Hamid Ould (2021-01-10). „Algerian president returns to Germany to be treated for COVID-19 complications”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-20. 
  26. ^ „Algeria's Tebboune returns home after hospitalisation in Germany”. www.aljazeera.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-20. 
  27. ^ AfricaNews (2021-02-22). „Algerian President Reshuffles Government Without Major Cabinet Changes”. Africanews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-04. 
  28. ^ „Algeria's president dissolves parliament, calls for early elections”. France 24 (na jeziku: engleski). 2021-02-18. Pristupljeno 2021-03-04. 
  29. ^ „Algeria's President Tebboune announces new government”. France 24 (na jeziku: engleski). 2021-07-07. Pristupljeno 2021-08-08. 
  30. ^ „French foreign minister makes surprise visit to Algeria, urges easing of Paris-Algiers tensions”. France 24 (na jeziku: engleski). 2021-12-08. Pristupljeno 2021-12-16. 
  31. ^ „Egypt: President Abdel Fattah El Sisi Receives Algerian President”. allAfrica.com (na jeziku: engleski). 2022-01-26. Pristupljeno 2022-02-11. 
  32. ^ „Algeria's leader in Egypt for talks on Libya, Ethiopia dam”. Midland Daily News (na jeziku: engleski). 2022-01-24. Pristupljeno 2022-02-11. 
  33. ^ „Sisi, Algerian president agree on necessity of holding Libya's delayed elections - Foreign Affairs - Egypt”. Ahram Online. Pristupljeno 2022-02-11. 
  34. ^ „Egypt and Algeria move closer - Egypt - Al-Ahram Weekly”. Ahram Online. Pristupljeno 2022-02-11. 
  35. ^ anatolianet (2022-01-24). „Algeria's Tebboune arrives in Egypt for official visit”. TurkishPress (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-11. 
  36. ^ „Unemployed youth in Algeria to receive monthly pay”. Africanews. Africanews. Africanews. 16. 2. 2022. Pristupljeno 20. 2. 2022. 
  37. ^ „Italian energy giant Eni signs deal to boost Algerian gas supply”. www.aljazeera.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-01. 
  38. ^ „President Tebboune arrives in Rome”. Algeria Press Service. 25. 5. 2022. Pristupljeno 1. 7. 2022. 
  39. ^ „Algeria becomes Italy's biggest gas supplier in new €4bn deal”. euronews (na jeziku: engleski). 2022-07-18. Pristupljeno 2022-07-19. 
  40. ^ „Gas supplies from Algeria to Italy to increase in coming years - Draghi”. Reuters (na jeziku: engleski). 2022-07-18. Pristupljeno 2022-07-19. 
  41. ^ „Non-hydrocarbon exports: Algeria targets US$7 billion by end of 2022”. Algeria Press Service. 24. 9. 2022. Pristupljeno 8. 10. 2022. 
  42. ^ Herrera, Brenton (2022-09-25). „Algeria is looking to raise the value of exports outside hydrocarbons”. Fourals (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-08. 
  43. ^ „Algeria: President Tebboune Receives French Minister of Interior”. allAfrica.com (na jeziku: engleski). 2022-12-20. Pristupljeno 2022-12-21. 
  44. ^ „President Tebboune receives French Minister of Interior”. Algerian Press Service. Pristupljeno 22. 12. 2022. 
  45. ^ „Algeria summons French envoy over visa restriction plan”. www.aljazeera.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-21. 
  46. ^ Bleona, R. (2022-12-19). „France Puts an End to Visa Dispute With Algeria”. SchengenVisaInfo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-21. 
  47. ^ „Algeria's president starting state visit to Russia at invitation of Putin”. AP News. 13. 6. 2023. 
  48. ^ „Russia, Algeria tighten 'strategic' ties”. Africanews. 19. 6. 2023. 

Spoljašne veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абделмаџид_Тебун&oldid=27723414”