Aleksander Fan der Belen
Aleksander Fan der Belen | |||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Lični podaci | |||||||||||||||||||||||||
Nadimak | Zaša | ||||||||||||||||||||||||
Datum rođenja | 18. januar 1944. | ||||||||||||||||||||||||
Mesto rođenja | Beč, Nemačka (dan. Austrija) | ||||||||||||||||||||||||
Univerzitet | Univerzitet u Inzbruku | ||||||||||||||||||||||||
Porodica | |||||||||||||||||||||||||
Supružnici | Bridžit (razvedeni) Doris Šmidauer (2015—danas) | ||||||||||||||||||||||||
Deca | 2 sina (sa Bridžit) | ||||||||||||||||||||||||
Roditelji | Aleksandar Konstantin (1898—1966) Alma Sibold (1907—1993) | ||||||||||||||||||||||||
Politička karijera | |||||||||||||||||||||||||
Politička stranka | Socijaldemokratska partija (do 1992) Zeleni (od 1992—2017 Nezavisni (od 2017) | ||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
Potpis | |||||||||||||||||||||||||
Aleksander „Zaša” Fan der Belen (nem. Alexander "Sascha" Van der Bellen, IPA [ˌalɛˈksandɐ zaʃa fan dɛɐ̯ ˈbɛlən]; Beč, 18. januar 1944) austrijski je političar i ekonomista koji je 4. decembra 2016. godine postao novoizabrani predsednik Austrije.[1] Predsedničku funkciju obavlja 26. januara 2017. godine, kao 12. predsednik.[2]
Fan der Belen je profesor emeritus ekonomije na Univerzitetu u Beču. Trenutno je član Austrijske zelene partije (nem. Die Grünen in Austria). Od 1994. do 2012. godine bio je član Nacionalnog saveta Austrije, a od 1997. do 2008. godine predsedavajući parlamentarnog kluba i federalni portparol svoje partije.[3][4] Na Predsedničkim izborima u Austriji 2016. se kandidovao kao nominalno nezavisni kandidat kog podržava Zelena partija; završio je drugi od šest kandidata u prvom krugu, a u drugom krugu je sa 50,3% glasova osvojio izbore pobedivši protivkandidata Norberta Hofera iz Slobodarske partije Austrije koji je dobio 49,7% glasova.[5][6] Kada je 1. jula 2016. godine trebalo da položi zakletvu i postane predsednik, Ustavni sud Austrije je poništio rezultate drugog kruga izbora zbog toga što su glasovi odsutnih bili neregularno i prerano brojani, pa su izbori morali da se održe ponovo.[7] Na reizborima održanim 4. decembra 2016. godine je dobio oko 53% glasova i pobedio.[1]
Fan der Belen podržava zelenu i socijalnu liberalističku politiku, a sebe opisuje kao liberala. Kako je napisao u svojoj knjizi iz 2015. godine, on podržava Evropsku uniju i zagovara evropski federalizam.[8][9] Nakon preuzimanja dužnosti postaće drugi ’zeleni’ predsednik jedne države iz EU (prvi je bio Rajmonds Vejonis izabran za predsednika Letonije godine 2015) i prvi predsednik izabran direktno glasanjem naroda.[10]
Maja 2004. godine, Aleksander Fan der Belen je dobio zlatni Orden za zasluge Republike Austrije sa zvezdom, priznanje za ogroman doprinos Austrijskoj Republici.[11][12]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Austria far-right candidate Norbert Hofer defeated in presidential poll”. BBC Online. 4. 12. 2016. Pristupljeno 5. 12. 2016.
- ^ Renon, Danielle (4. 12. 2016). „Autriche. Van der Bellen président: un soulagement face au populisme”. Courrier International. Pristupljeno 5. 12. 2016.
- ^ „Bundessprecher und Klubobmann, Abgeordneter zum Nationalrat - Univ. Prof. Dr. Alexander Van der Bellen”. Die Grünen. 14. 9. 2008. Arhivirano iz originala 14. 9. 2008. g. Pristupljeno 5. 12. 2016.
- ^ „Van der Bellen sichtlich bewegt”. ORF. septembar 2008. Arhivirano iz originala 06. 10. 2008. g. Pristupljeno 5. 12. 2016.
- ^ Smale, Alison (23. 5. 2016). „Austrian Far-Right Candidate Norbert Hofer Narrowly Loses Presidential Vote”. The New York Times. Pristupljeno 5. 12. 2016.
- ^ Osborne, Samuel (23. 5. 2016). „Austria presidential election result: Alexander Van der Bellelosess over far-right candidate Norbert Hofer”. The Independent. Pristupljeno 5. 12. 2016.
- ^ Oltermann, Philip (1. 7. 2016). „Austrian presidential election result overturned and must be held again”. The Guardian. Pristupljeno 5. 12. 2016.
- ^ Van der Bellen, Alexander (2015). Die Kunst der Freiheit: In Zeiten zunehmender Unfreiheit. Brandstätter Verlag. ISBN 978-3-85033-922-3.
- ^ „Wenn es die EU nicht gäbe, müsste man sie erfinden”. Die Grünen. 28. 9. 2015. Arhivirano iz originala 28. 05. 2016. g. Pristupljeno 5. 12. 2016.
- ^ Connolly, Kate; Oltermann, Philip; Henley, Jon (23. 5. 2016). „Austria elects Green candidate as president in narrow defeat for far right”. The Guardian. Pristupljeno 5. 12. 2016.
- ^ „Ehrenzeichen für verdiente Mandatarinnen”. Austrian Parliament. 4. 5. 2004. Pristupljeno 5. 12. 2016.
- ^ „Reply to a parliamentary question about the Decoration of Honour” (PDF). parlament.gv.at. 23. 4. 2012. str. 1644. Pristupljeno 5. 12. 2016.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Van der Bellen, Alexander (2015). Die Kunst der Freiheit: In Zeiten zunehmender Unfreiheit. Brandstätter Verlag. ISBN 978-3-85033-922-3.