Pređi na sadržaj

Aleks Mačeski

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleks Mačeski
Puno imeAleksander Aleks Mačeski
Datum rođenja(1937-03-18)18. mart 1937. (87 god.)
Mesto rođenjaVoren, Ohajo
PrebivališteBičvud, Ohajo
UniverzitetDržavni univerzitet u Klivlendu
ZanimanjePreduzetnik, počasni konzul Republike Srbije u Ohaju
SuprugaKerol Mačeski
DecaLeks Mačeski, Majk Mačeski i Šona Mačeski Vitlok
RoditeljiDžordž Mačeski
Marta Mačeski
Veb-sajtalexmachaskee.com
serbianculturalgarden.org

Aleksander Aleks Mačeski (engl. Alexander Alex Machaskee; Voren, Ohajo, 18. mart 1937) penzionisani je izdavač, predsednik i glavni izvršni direktor „Plejn dilera” (engl. The Plain Dealer), glavnog lista Klivlenda i najvećih novina u Ohaju; preduzetnik, dobrotvor, muzičar, ugledni član srpske zajednice u SAD, osnivač i patron Srpske kulturne bašte u Klivlendu i počasni konzul Republike Srbije u Ohaju.[1][2][3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Porodica Aleksa Mačeskog delom vodi poreklo sa Banije, gde su u Glini 1941. spaljeni dokumenti iz crkvenih knjiga njegove bake po ocu (Milice) i njene porodice kada su ustaše nakon pokolja srušile Crkvu Rođenja Bogorodice. Njegov otac Đuro (Džordž) rođen je u Americi i prezivao se Maćešić, ali je zbog greške nastavnika u školi prezime promenjeno u Mačeski. Aleksov rodni grad je Voren, država Ohajo. U detinjstvu je odatle svake subote odlazio u susedni Jangstaun, u Hram Presvete Trojice, da bi u srpskoj školi polovinu dana provodio učeći srpski jezik i o srpskoj kulturi i tradiciji, a drugu polovinu čitajući Bibliju. Zahvaljujući tome, ali i i svojoj baka Milici, koja je vodila rudarske pansione u Pensilvaniji, srpski je govorio tečno i čitao ćirilicu od malih nogu. Ovome je doprinela i ljubav prema muzici i srpskim pesmama, jer je Aleks želeo da zna o čemu one govore.[3][4]

Po sopstvenom priznanju, izuzetno je posvećen srpskom nasleđu i veri, iako pripada drugoj generaciji Srba rođenih u Americi. Zbog toga je kao dete i „Očenaš” izgovarao na srpskom, verujući da će ga na taj način Bog bolje čuti. Svetu Goru je posetio osam puta, a tokom života se susreo sa devet različitih pravoslavnih patrijarha, uključujući i etiopskog.[3][4]

Živi sa suprugom Kerol u Bičvudu, Ohajo.[3][4]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Centar Vorena, Ohajo

Počeo je da zarađuje već kao šestogodišnjak prodajući kokice, koje je sam pripremao, i osvežavajuća pića nedeljom na utakmicama bejzbola. Kasnije je radio u supermarketima i kuglanama i raznosio je novine. Gimnaziju je završio u rodnom Vorenu. Diplomirao je marketing na Državnom univerzitetu u Klivlendu, koji mu je 1995. dodelio počasni doktorat (lat. Litterarum humanarum doctor). Isto priznanje dobio je i od Univerziteta u Akronu 1998, Hajdelberškog koledža 2006. i Pravoslavne bogoslovske akademije Svetog Vladimira iz njujorškog Krestvuda 2019,[5] u kojoj je bio predsednik Odbora poverenika i član čak dvadeset godina. U Klivlend se preselio 1960, te postaje ugledni preduzetnik.[3][4]

Novinarstvom je počeo da se bavi u prvom razredu gimnazije sticajem nesrećnih oklonosti, jer je zbog povrede kolena morao da, na predlog trenera, sportske aktivnosti zameni honorarnim poslom u lokalnom dnevniku „Voren tribjun kronikl” (engl. The Warren Tribune Chronicle), u kojem je povećanjem broja radnih sati postao reporter. Svoj prvi tekst je potpisao sa petnaest godina. Za „Voren tribjun kronikl” je pisao nekoliko godina posle završetka gimnazije, a timu „Plejn dilera”, najpre njegovom odeljenju za promocije, pridružio se 1960, po preseljenju u Klivlend. Nakon završetka fakulteta, prelazi u odeljenje za oglašavanje.[3][4] Tu ostaje sve do penzionisanja juna 2006, prešavši put od direktora kadrovske službe (1980), direktora odeljenja za promocije, asistenta izdavača,[6] petogodišnjeg mandata potpredsednika i generalnog direktora (1985) pa do mesta izdavača i predsednika i glavnog izvršnog direktora, na koje je imenovan 1990. U tom svojstvu bio je odgovoran za celokupnu politiku, rad i smer novina.[3][4]

Trenutno je predsednik kompanije „Aleks Mačeski i saradnici” (engl. Alex Machaskee & Associates), koja je specijalizovana za odnose sa javnošću, strateško planiranje, međunarodne odnose, marketing i promociju događaja.[3][4]

Društveni rad[uredi | uredi izvor]

Klivlend, Ohajo

Mačeski je bio komandant Suverenog reda Svetog Jovana Jerusalimskog, Vitezova Hospitalaca, za Klivlend, a kao predsedavajući Međunarodne pravoslavne dobrotvorne organizacije[7] putovao je u Grčku, Srbiju, na Kosovo, u Bosnu, Gruziju, Bejrut, Damask, Jerusalim, Jordan, Etiopiju i Kamerun kako bi nadgledao humanitarne aktivnosti organizacije. Godine 1999. nagrađen je Medaljom časti ostrva Elis, jednim od najvećih nacionalnih odlikovanja Amerike, koju mu je dodelila Nacionalna organizacija etničke koalicije, današnje Društvo počasti ostrva Elis. Bio je i poverenik Kongresa srpskog ujedinjenja.[3][4]

Srpska kulturna bašta

U periodu 2000–2001. predsedavao je kampanjom „United Way Services”, potom je 2002–2003. bio predsednik njenog odbora, a marta 2004. je imenovan za doživotnog predsednika. Aleks Mačeski je, pošto je devedesetih godina XX veka Jugoslovenska kulturna bašta u klivlendskom Rokfelerovom parku postala Slovenačka, 2008. osnovao Srpsku kulturnu baštu, inspirisanu maticom i njenom kulturom, u kojoj se danas nalazi ikona Svetog Save i devet bisti srpskih velikana.[8] Svakog jula, on priređuje donatorski „Srpski golf izlet”, kako bi obezbedio sredstva za postavljanje novih skulptura u Bašti.[2][3][4][9][10][11][12][13]

Član je Savetodavnog odbora Federacije Klivlendskih kulturnih bašti i doživotni član Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga. Počasni je konzul Republike Srbije u Ohaju, a time i član Klivlendskog konzularnog kora. Uz to je i član Klivlendskog komiteta za spoljne odnose, bivši predsednik Klivlendskog saveta za svetska pitanja, član neprofitne organizacije „Univerzitetski krug”, član emeritus Odbora Klivlendskog muzeja umetnosti, bivši potpredsednik Klivlendskog simfonijskog orkestra, član Odbora organizacije „Cleveland Crime Stoppers” i Fondacije klivlendske policije.[3][4]

Organizator je brojnih večeri za srpsku dijasporu i prijatelje u svrhu prikupljanja sredstava za razne dobrotvorne svrhe. Na primer, radi obnove Hilandara, posle požara 2004, priredio je sponzorsku večeru za vreme koje su svirale „Legende”. Tako je sakupljeno dosta novca. Mačeski je lično rukovodio i akcijom pribavljanja sredstava za novi krov škole na Kosovu, a kroz Međunarodnu pravoslavnu dobrotvornu organizaciju za narodne kuhinje i razvoj vinarije u Dečanima.[14] U saradnji sa njihovim veličanstvima princom Aleksandrom i princezom Katarinom Karađorđević pomogao je sirotišta u Srbiji. Nikola Borota, Kosta Papić, pokojni Mič Žunić i Aleks Mačeski su na ovaj način prikupljenim sredstvima izgradili i manastir „Marča” u Ričfildu, Ohajo.[3][4][15]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Ljubitelj je scenske umetnosti i aktivno se bavi muzikom. Ljubav prema njoj usadio mu je otac, koji je određeno vreme nastupao sa tamburaškim orkestrom, i ujak Džo Rajšić, koji je vodio kvintet. Sa dvanaest godina je dobio prvu tamburu, a kada je odrastao u Klivlendu je sa dva Srbina i Italijanom oformio orkestar „Continental Strings Tamburitza Orchestra”, sa kojim je svirao četrdeset godina od Njujorka do Los Anđelesa. U najblistavije trenutke njihove karijere ubraja se četrdesetominutni nastup kao uvod u šou Boba Houpa pred dvadeset pet hiljada ljudi na Državnom sajmu Ohaja. Uvek su završavali pesmom „Hava nagila”, jer je ona garantovala veliki aplauz.

Član je Izvršnog odbora i doživotni počasni poverenik Asocijacije muzičke umetnosti Klivlendskog orkestra. Da bi ljudima, posebno mlađim, približio blagodeti srpske kulture, Mačeski dovodi muzičke sastave iz Srbije. Njegovi gosti bili su i Beogradska filharmonija i više puta novosadski Tamburaški orkestar Mileta Nikolića. Takođe, vlasnik je zavidne kolekcije nosača zvuka sa tamburaškim pesmama[3][4]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Verujem da čoveku treba nešto što će mu ispuniti život značenjem i motivisati ga da postigne stvari koje imaju trajnu vrednost.[7]

Aleks Mačeski

Aleks Mačeski je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, koji su mu uručeni tokom karijere prevashodno zbog liderske posvećenosti klivlendskoj zajednici.[3][4]

Među njima su:

  • Medalja časti ostrva Elis, koju mu je dodelila Nacionalna organizacija etničke koalicije
  • Nagrada „Whitney M. Young Humanitarian”, koju mu je dodelila organizacija „Urban League of Cleveland”
  • Nagrada „International Executive of the Year”, koju mu je dodelio „World Trade Center Cleveland”
  • Nagrada „Nonprofit Board Executive of the Year”, koju mu je dodelio magazin „Inside Business”
  • Nagrada „Golden Door”, koju mu je dodelio „International Services Center”
  • Specijalno priznanje za uzoran rad u štampanom novinarstvu „Asošijeted presa”

Mačeski je uvršćen u Poslovnu kuću slavnih u severoistočnom Ohaju 2001, u Novinarsku kuću slavnih u Klivlendu od strane Pres-kluba Klivlenda 2006, a u Međunarodnu kuću slavnih u Klivlendu[3] i Kuću slavnih Poslovnog koledža „Džejms Dž. Nans” Državnog univerziteta u Klivlendu[16] 2010. godine.[4]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Izaberi uspeh: Aleks Mačeski”, RTS, 30. april 2014. Posećeno: 26. aprila 2021.
  2. ^ a b „Aleks Mačeski i Uprava za dijasporu podižu bistu Mileve Marić u Ohaju”, RTS, 22. maj 2016 / Preuzet članak, Ogledalo (Serbian Mirror), Čikago, jun 2016. Posećeno: 26. aprila 2021.
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m Biografija Aleksa Mačeskog na veb-sajtu Klivlendske međunarodne kuće slavnih, Posećeno: 26. aprila 2021.
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj „The Honorable Alex Machaskee: ’Don’t Be Afraid to Tell People You are a Serbian and a Serbian Orthodox Christian’”, Američki Srbobran, 18. novembar 2020.
  5. ^ „Počasna titula Aleksu Mačeskom”, RTS, 31. maj 2019. Posećeno: 27. aprila 2021.
  6. ^ „Machaskee Promoted as Assistant to Publisher”[mrtva veza], Američki Srbobran, 12. januar 1972. Posećeno: 27. aprila 2021.
  7. ^ a b „Machaskee steps down as IOCC Board Chairman”[mrtva veza], Američki Srbobran, 2. mart 2011. Posećeno: 28. aprila 2021.
  8. ^ „Srpski cvetovi u klivlendskoj bašti”, RTS, 3. septembar 2015 / Preuzet članak Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. maj 2021), Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP RS, 4. septembar 2015. Posećeno: 29. aprila 2021.
  9. ^ „Postavljena bista Mileve Marić u Klivlendu”, RTS, 21. jun 2016 / Preuzet članak Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2021), Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP RS, 21. jun 2016 / Preuzet članak, Ogledalo (Serbian Mirror), Čikago, jul 2016. Posećeno: 29. aprila 2021.
  10. ^ „Ivan Kalauzović o klivlendskoj bisti Mileve Marić za Radio Beograd 1”, SoundCloud, 23. jun 2016. Posećeno: 29. aprila 2021.
  11. ^ „Nova bista u Bašti Srbije u Klivlendu”, RTS, 17. avgust 2017. Posećeno: 29. aprila 2021.
  12. ^ „Milutin Milanković ovekovečen u Klivlendu”, RTS, 11. septembar 2017 / Preuzet članak, Ogledalo (Serbian Mirror), Čikago, septembar 2017. Posećeno: 29. aprila 2021.
  13. ^ „Bista Nadežde Petrović u Klivlendu”, RTS, 19. avgust 2018 / Preuzet članak Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. jul 2021), Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP RS, 20. avgust 2018. Posećeno: 29. aprila 2021.
  14. ^ „Srpsko vino s albanskih vinograda”, Politika, 14. oktobar 2007. Posećeno: 30. aprila 2021.
  15. ^ „Manastir ’Marča’ u Ohaju obeležio Dan primirja” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. maj 2021), Naši u svetu, 13. novembar 2018. Posećeno: 30. aprila 2021.
  16. ^ „Alumni Hall of Fame”, Cleveland State University. Posećeno: 30. aprila 2021.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mikasinovich, B. (2021). Memorable Encounters – The Famous, Fascinating, and Ordinary People of the Serbian Diaspora (na jeziku: engleski). Beograd: Čigoja štampa. str. 83—85. ISBN 978-86-531-0669-0. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алекс_Мачески&oldid=27845199”