Pređi na sadržaj

Andžej Sapkovski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Andžej Sapkovski
Andžej Sapkovski na Svetskom sajmu knjiga u Pragu 2010.
Lični podaci
Datum rođenja(1948-06-21)21. jun 1948. (76 god.)
Mesto rođenjaLođ, Poljska
Književni rad
Najvažnija dela„Saga o Vešcu“
NagradeJanuš O Zajdel
Pasoš politike
Srebrna medalja Glorija Artis za zaslugee u kulturi
Potpis

Andžej Sapkovski (negde Andržej Sapkovski) (polj. Andrzej Sapkowski poljski izgovor: [/ˈandʐɛj sapˈkɔfskʲi/]) rođen je 21. juna 1948 u Lođu u Poljskoj. Poznat je pisac epske fantastike, ne samo u Poljskoj, gde ima status nacionalnog heroja, već i širom sveta. Najpoznatije njegovo delo je serijal Saga o Vešcu. Ministar kulture i nacionalne baštine Bogdan Zdrojevski mu je, 2012, dodelio srebrnu medalju Glorija Artis.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen i živi u Lođu gde i danas živi, a od 9. juna 2008. je i počasni građanin svog rodnog grada. Sapkovski je studirao ekonomiju na 22 Liceju Boleslav Prus u Lođu. (polj. XXI Liceum Ogólnokształcącego im. Bolesława Prusa w Łodzi)[2], a pre nego što se okrenuo pisanju, radio je kao viši predstavnik prodaje u internacionalnoj trgovinskoj kompaniji „Skórimpex”.

Književnost[uredi | uredi izvor]

Svoju literarnu karijeru je započeo kao prevodilac, prevodeći naučnu fantastiku. Prvu kratku priču „Veštac“ (polj. Wiedźmin) iz hira, da bi mogao da učestvuje u takmičenju Poljskog magazina epske i naučne fantastike „Fantastika". Budući da je bio ekspert u marketingu, kako kaže „znao je kako da proda“, osvojio je treću nagradu.[3] Priča je bila objavljena u časopisu „Fantastika" 1986. i bila je neverovatno uspešna, kako kod čitalaca tako i kod kritičara. Sapkovski je kreirao i ciklus priča, zasnovan na svetu „Vešca", spajajući tri kolekcije kratkih priča i pet novela. Ova saga i mnoga ostala njegova dela, napravile su od njega najpoznatijeg pisca fantastike 1990.-ih u Poljskoj. Pored toga izdao je i esej o „svetu Vitezova okruglog stola kralja Artura. Maladie“, „leksikon ljubitelja fantazije pronađen u Zmajevoj pećini“ (polj. Rękopis znaleziony w Smoczej Jaskini), vodič za igranje RPG igre Oko Irhedesa (polj. Oko Yrrhedesa), roman „Zmija“ (polj. Żmija), kao i mnoštvo pripovedaka i članaka u časopisima i zbornice kratkih priča.

Njegove knjige su prevedene na ukupno 15 jezika: slovački, češki, francuski, španski, litvanski, nemački, ruski, portugalski, engleski, finski, srpski, italijanski, švedski, bugarski i ukrajinski.

Oženjen je i ima sina.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Sapkovski na dodeli nagrade Januš O Zajdel

Andžej Sapkovski je osvojio brojne književne nagrade, poljske i strane, uključujući Pasport politike. Nagradu Januš O Zajdel je osvojio pet puta (drugi, posle Jaceka Dukaja, najnagrađivaniji autor u istoriji nagrade) za priče Manje zlo (1990) (polj. Mniejsze zło), Mač sudbine (1992) (polj. Miecz przeznaczenia), Koš posle bombe (1993) (polj. W leju po bombie) i roman Krv Vilenjaka (1994) (polj. Krew elfów) i Narenturm (2002) (polj. Narrenturm). Osvojio je i dve nagrade Evropskog društva naučne fantastike, 1996. za najboljeg pisca[4] i počasnu nagradu Evropski veliki majstor 2010.[5] U junu 2009, bio je nagrađen David Gemel nagradom za fantaziju[6][7] za roman „Krv Vilenjaka“ – Engleskog izdanja prvog toma sage o Vešcu, a osvojio je i špansku Ignotus- nagradu za najbolju antologiju i najbolju kratku priču stranog autora iz žanra naučne i epske fantastike.

Dela[uredi | uredi izvor]

Zbirke kratkih priča[uredi | uredi izvor]

  • Veštac ( REPORTER 1990 ) (polj. Wiedźmin)
  • Poslednja želja (1993 Supernova) (polj. Ostatnie życzenie)
  • Mač sudbine (1993 Supernova) (polj. Miecz przeznaczenia)
  • Nešto se završava, nešto počinje (Supernova 2000) (polj. Coś się kończy, coś się zaczyna)
  • Priče Vešca, Deo 1 (Libros 2002), obnavljanje starih priča (polj. Opowieści o wiedźminie, tom 1)
  • Priče Vešca, Deo 2 (Libros 2002), obnavljanje starih priča (polj. Opowieści o wiedźminie, tom 2)
  • Maladie i druge priče (2012 Supernova) (polj. Maladie i inne opowiadania)
Knjige Sapkovskog izložene u poljskoj knjižari

Romani[uredi | uredi izvor]

Saga o Vešcu[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Veštac (serijal)
  1. Krv Vilenjaka (Supernova 1994) (polj. Krew elfów)
  2. Vreme prezira (Supernova 1995) (polj. Czas pogardy)
  3. Vatreno krštenje (Supernova 1996) (polj. Chrzest ognia)
  4. Lastavičja kula (Supernova 1997) (polj. Wieża Jaskółki)
  5. Gospodarica jezera (Supernova 1999 ) (polj. Pani Jeziora)
  6. Sezona oluja (2013 Supernova) (polj. Sezon burz)

Napomena: Sa izdanjem Supernove 2010 za sagu su vezane i dve zbirke priča, Poslednja želja i Mač sudbine kao početak sage.

Husitska trilogija[uredi | uredi izvor]

  • Kula ludaka (Supernova 2002) (polj. Narrenturm)
  • Božji ratnici (Supernova 2004) (polj. Boży bojownicy)
  • Luks Perpetua (Supernova 2006) (polj. Lux perpetua)

Ostale knjige[uredi | uredi izvor]

  • Oko Irhedesa (MAG 1995), vodič za igranje igre (polj. Oko Yrrhedesa)
  • Svet kralja Artura. Maladie (Supernova 1995) , esej (polj. Świat króla Artura. Maladie)
  • Rukopis Pronađen u Zmajevoj pećini (Supernova 2001), vodič kroz fantazijsku literaturu (polj. Rękopis znaleziony w Smoczej Jaskini)
  • Istorija i fikcija (2005 Supernova), intervju - reka sprovodi Stanislav Bereš (polj. Historia i fantastyka)

Priče[uredi | uredi izvor]

  • Veštac („Fantazija“, 12/1986, zbirka Veštac, NOVINAR 1990 antologija „Kratkih priča grešnika“, izdata 1991 kolekcija „Poslednja Želja“, supernova 1993, „zbirka priča o Veštacu, tom 1“, Libros 2002)
  • Put s kojeg se ne vraća ( „Fantazija“, 8/1988, Veštac, NOVINAR 1990 „Nešto se završava, nešto počinje“, Supernova 2000 „Priče o Vešcu, tom 1“, Libros 2002 „Maladie i druge priče“, 2012 Supernova)
  • Muzičari („Alternativne Vizije“ antologija, Supernova 1990, supernova 1997, Nešto se završava, nešto počinje, Supernova 2000 „Maladie i druge priče“, 2012 Supernova )
  • Manje zlo ( „Fantazija“, 3/1990, Veštac, NOVINAR 1990, „Poslednja želja“, Supernova 1993, „Priče o Vešcu, tom 1“, Libros 2002 )
  • Pitanje cene ("Novi Fantazija“ 9/1990, „Veštac“, NOVINAR 1990, „Poslednja želja“, Supernova 1993, „Priče o Vešcu, tom 1“, Libros 2002 )
  • Granice mogućnosti ("Nova Fantazija“ 9-10/1991 , „Mač Sudbine“, Supernova 1992, „Priče o Vešcu, tom 2“, Libros 2002)
  • Tandaradei! (Feniks“ 1/1992, „Nešto se završava, nešto počinje“, Supernova 2000 „Maladie i druge priče“, 2012 Supernova)
  • Večni požar („Mač Sudbine“, supernova 1992, „Priče o Vešcu, tom 2“, Libros 2002)
  • Malo žrtvovanja („Mač Sudbine“, Supernova 1992, „Priče o Vešcu, tom 2“, Libros 2002)
  • Mač sudbine („Mač Sudbine“, Supernova 1992 , NjPriče o Vešcu, tom 2“, Libros 2002)
  • Nešto više („Mač Sudbine“, Supernova 1992, „Priče o Vešcu, tom 2“, Libros 2002)
  • Komadić leda ("Nova Fantazija“ 7/1992, „Mač Sudbine“, supernova 1992 , „Priče o Vešcu, tom 2“, Libros 2002)
  • Maladie ("Novi Fantazija“ 12/1992, „Svet kralja Artura. Maladie“, Supernova 1995, „Maladie, Atropa/Kolekcionarska edicija“, potpisana, numerisani/2006, „Maladie i druge priče“, 2012 Supernova)
  • Kraj sveta („Poslednja Želja“, Supernova 1993 , Priče o Vešcu, tom 1, Libros 2002)
  • Poslednja Želja („Poslednja Želja“, Supernova 1993, „Priče o Vešcu, tom 1“, Libros 2002)
  • Glas razuma („Poslednja želja“, Supernova 1993 , „Priče o Vešcu, tom 1“, Libros 2002 )
  • U krateru od bombe ("Fenik“ 4/1993, „Nešto se završava, nešto počinje“, Supernova 2000 „Maladie i druge priče“, Supernova 2012 )
  • Popodnevno zlato (antologija „Trinaest mačaka“, Supernova 1997, „Nešto se završava, nešto počinje“, Supernova 2000, zbornik „Zona sumraka - jedanaest apostola terora“, pored časopisa „Klik fantazija!" , Decembra 2002 , „Maladie i druge priče“, supernova 2012 )
  • Nešto se završava, nešto počinje ( „Crveni patuljak“ #5, „Nešto se završava, nešto počinje“, Supernova 2000, „Priče o Vešcu, tom 2“, Libros 2002 „Maladie i druge priče“, 2012 Supernova)
  • Bitka u prašini („Crveni patuljak“ #7, „Nešto se završava, nešto počinje“, Supernova 2000, „Maladie i druge priče“, 2012 Supernova)
  • Događaj u Miščif Kriku ("Nova Fantazija“ 7/2000, „Nešto se završava, nešto počinje“, Supernova 2000, „Maladie a druge priče“, 2012 Supernova)
  • Španski krst ("Nova Fantazija“ 4/2007, „Maladie i druge priče“, 2012 Supernova)

Nasleđe i uticaj[uredi | uredi izvor]

Na osnovu njegove književnosti nastalo je: strip Veštac (6 delova u periodu 1993-1995), igrani film i televizijsku seriju Veštac, igra Veštac: Igra mašte i igre kartica. Na osnovu serije nastala je video igra Veštac (engl. The Witcher), koji je objavljen 26. oktobra, 2007.[8], gde je bio konsultant Andžej Sapkovski, i Veštac 2: Ubice kraljeva (engl. The Witcher 2: Assasins of Kings), izašla 17. maj 2011. godine[9]. Varšavski studio CD Projekt RED (engl. CD Project RED) je izdao igru Veštac 3: Divlji lov (engl. The Witcher 3: Wild Hunt) 19. maja 2015.[10][11]

Polemika[uredi | uredi izvor]

Godine 2005, tokom nacionalne konvencije „Ljubitelji fantastike Polkon“ Sapkovski je rekao da beli čovek mora da radi tri sata dnevno. Uostalom, Bog je stvorio druge rase - Jevreji, Cigani, da rade za njega. Sličnu izjavu je pisac dao i u intervjuu objavljenom u skupu perverznih pregovora u 2003[12]. Ove izjave su razmatrane kao „rasističke“, ali i kao van konteksta sarkastična provokacija[13][14], koju opravdavaju radovi Sapkovskog, u kojima često i otvoreno osuđuje rasizam.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Informacja na stronie ksiazki.polter.pl.
  2. ^ XXI LO w Łodzi – wybitni absolwenci.
  3. ^ http://www.mirf.ru/Articles/art934.htm НО МЫ ЖЕ СЛАВЯНЕ! РАЗГОВОР С АНДЖЕЕМ САПКОВСКИМ, An interview with Sapkowski for Russian monthly magazine "World of Fatnastics"
  4. ^ „1990 – 1999”.  Tekst „ European Science Fiction Society ” ignorisan (pomoć)
  5. ^ „2010 – 2013”.  Tekst „ European Science Fiction Society ” ignorisan (pomoć)
  6. ^ „The final 2008 longlist for the David Gemmell Legends Award”. 1. 1. 2009. Arhivirano iz originala 06. 02. 2009. g. Pristupljeno 23. 1. 2009. 
  7. ^ Alison Flood, Gemmell prize for fantasy goes to Polish novel, Blood of Elves, Guardian, Friday 19 June 2009
  8. ^ „The Witcher Release Information for PC”. GameFAQs. Pristupljeno 04. 08. 2013. 
  9. ^ „The Witcher 2 Release Date Announced”. Strategy Informer. Arhivirano iz originala 16. 07. 2011. g. Pristupljeno 01. 01. 2015. 
  10. ^ Karmali, Luke (8. 12. 2014). „The Witcher 3: Wild Hunt release date delayed again”. IGN. Pristupljeno 8. 12. 2014. 
  11. ^ Sarkar, Samit. „The Witcher 3: Wild Hunt delayed three months to May 19, 2015”. Polygon. Pristupljeno 19. 12. 2014. 
  12. ^ Rozmowy Przekorne, Dawid Brykalski, Wydawnictwo Cyklady, 2003.
  13. ^ Skandaliczne wypowiedzi Sapkowskiego Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. oktobar 2010), Tomek Marcinkowski, pl.rec.fantastyka.sf-f, 29 sierpnia 2005.
  14. ^ Sapkowski dzięki pewnej dziennikarce objawił się jako rasista i pedofil Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2013), Valaraukar, prorok.pl, 30 sierpnia 2005.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Andžej Sapkovski na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анджеј_Сапковски&oldid=27752725”