Arapska književnost

Arapska književnost je književnost na arapskom jeziku. Arapska reč koja se koristi za književnost je „Adab”, koja je izvedena iz značenja bonton, što podrazumeva uljudnost, kulturu i obogaćivanje.

Arapska književnost se pojavila u 5. veku sa samo fragmentima pisanog jezika koji su se pojavili pre toga. Kuran mnogi smatraju jednim od najboljih književnih dela na arapskom jeziku. To delo je imalo trajni efekat na arapsku kulturu i književnost. Arapska književnosti je cvetala tokom zlatnog doba islama, i ostala je vibrantna do današnjeg dana, sa pesnicima i piscima proze širom arapskog sveta, kao i ostatka sveta, koji ostvaruju sve veće uspehe.

Ukratko o Arapima

Arapi su narod semitskog porekla koji je prvobitno nastanjivao Arapsko poluostrvo, ali se docnije širi na sever Afrike, ka jugozapadnoj Aziji, Indiji, Kavkazu i srednjoj Aziji. Podeljeni su na mnoga plemena. U prošlosti su se prevashodno bavili nomadskim stočarstvom (beduini), a kasnije i zemljoradnjom (felasi). Postojala je i malobrojna trgovačka klasa koja je živela u Meki, koja je bila i verski centar preislamskih Arapa. Pošto je, Arapsko poluostrvo kolevka islama većina Arapa pripada toj religiji mada ima i hrišćana (pravoslavni Kopti u Egiptu i katolici i Siriji i Libanu), pa i nekih drugih religija.

Arapska književnost je najbogatija i najraširenija semitska kniževnost koja je uticala na pismenost svih arapskih naroda.

Glavni tokovi i osnovne crte arapske književnosti

Preislamska književnost (oko 500.-622.) Uglavnom je zastupljena poezija. Pesnici nomadi stvaraju pesme kaside po tačno utvrđenom obliku. Ti metri su se sačuvali i u kasnijim vekovima, a da nisu pretrpeli skoro nikakve promene. Pesnik je imao zadatak da slavi svoje pleme, veliča njegove podvige u bitkama u kojima i sam učestvuje i naruga se neprijatelju. Glavne karakteristike ove poezije su, ipak, stereotipnost i artizam. To je usmena poezija koju su sa generacije na generaciju prenosili recitatori (ravi). Jedna zbirka ovih pesama zove se Mualake, što u doslovnom prevodu znači obešene (jer su, po legendi, bile ispisane zlatnim slovima i visile u hramu u Meki i Ćabi).

Književnost u doba širenja islama i arapske države (622—750) Ispočetka ne daje ništa značajnije u literaturi, tj. predstavlja nazadovanje u odnosu na prethodni period, jer je Muhamed bio neprijatelj poezije smatrajući je osloncem paganizma. Posle smrti Muhameda, njegove pristalice su nastavile osvajanja zemalja i širenje islama. Zauzeli su Siriju, Irak, sasadinsku Persiju i Egipat. Vladajuća dinastija je Umajada. Damask je glavni grad novostvorene države, Medina centar kuranskih nauka, a Meka grad hodočašća i ekonomski centar. Početkom VIII veka opet procvetava poezija. Glavna pesnička forma je i dalje kasida ali se iz njenog prologa nasiba razvija i ljubavna lirika gazel. Tada se otpočinje i sa radovima u leksikografiji i filologiji kao i na skupljanju starog pesništva i Muhamedovih predanja.

Klasični period (750—1055) To je period kada dinastiju Umajada zamenjuje dinastija Abasida koja će vladati narednih pet vekova. Država se proteže od Samarkanda do Španije, a arapska kultura apsorbuje u sebe persijske, indijske i grčke elemente. Arapska književnost postaje skup zajedničkog rada svih islamskih naroda na arapskom jeziku, pa obuhvata i Persijance, Turke, Berbere i dr.. Abasidska prestonica postaje Bagdad gde je osnovana i bagdadska filološka škola, a javljaju se i drugi centri književnosti.

Postklasično doba počinje ulaskom Seldžuka u Bagdad (1055), a prestaje propašću Bagdadskog halifata (1258). Dolazi do opadanja stvaranja vrednih knjižavnih dela i pera.

Mamelučko doba (1258—1800) karakteriše nastavak opadanja kvaliteta arapske književnosti, mada je tada formiran konačan oblik 1001 noći, a stvoreni su i neki popularni romani. '''Novo doba arapske književnosti''' počinje Napoleonovim pohodima na Egipat i proteže se do savremenog doba. Arapski jezik pripada južnoj grupi semitskih jezika. Svoj konačni oblik dobio je u VIII veku zahvaljujući Kuranu, hadisu i drevnoj poeziji.

Hiljadu i jedna noć

Ova čuvena zbirka priča vuče korene iz različitih zemalja i naroda: starih Arapa, Jermena, stare Indije, Male Azije, Persije, posebno od dinastije Sasanida, iz starog Egipta, mesopotamske mitologije, stare Sirije i srednjovekovnog arapskog folklora iz ere halifata. Danas je prevedena na gotovo sve svetske jezike.

Mada najstariji rukopis datira iz XIV veka, naučnici početke dela, generalno, svrstavaju između VIII i IX jer se već tada pominje danas izgubljena persijska zbirka indijskog porekla Hiljadu priča koja je bila prevedena na arapski kao Hazar afsana (oko X veka). To je bio podstrek arapskim skupljačima da iz usta pripovedača skupljaju nizove priča i da im dodaju priče persijskog i grčkog porekla, nastojeći da sastave zbirke koje će dati veliki okrugao broj priča. Tako je nastala prva verzija Hiljadu i jedne noći. Poslednja verzija, kakva se i danas publikuje, potiče iz XV-XVI veka.

Za sve verzije je karakteristična jedna okvirna priča o kralju Šahrijaru i njegovoj ženi Šeherzadi, a unutar nje su umetnute ostale. Osim Šeherzade, u zbirci se pojavljuju junaci koji takođe pripovedaju ne samo svoju sudbinu, nego i ono što su čuli kao posebnu pripovetku. Tako nastaju nove priče što kompoziciju čini veoma složenom pa neke teoretičare njen šematski prikaz podseća na lavirint, neke pak, na koncentrične krugove. Pošto Šeherzada caru priča priče da bi spasla svoju glavu, ona mu svake noći priča samo odlomak priče, odlažući nastavak za iduće veče. Pritom nove priče stalno odlažu rasplet i omogućavaju krajnju napetost u iškekivanju kako će se stvar završiti, ali konačnog raspleta nema pa se sudnji dan stalno odlaže.

Tematika priča je raznovrsna: istorijska, ljubavna, erotična; a i žanrovi: tragedije, komedije, burleske, pesme. U pričama se javljaju mitska mesta i likovi koji se mešaju sa istorijskim ličnostima i geografskim područjima. Tako se pominju halif Haran al-Rašid, persijski pesnik Abu Nauz i vezir Jafar al-Barmani. (Svi živeli u VIII veku). Najčuvenije priče su: Aladinova čarobna lampa, Alibaba i 40 hajduka i Sedam putovanja Sindbada Moreplovca. Jezik dela nije negovan, čak je pomalo i nehatan čime priče odudaraju od uobičajene arapske posvećenosti pravilama u stvaranju književnog dela.

Uz sve vrline i mane Hiljdu i jedna noć ostaje monumentalna freska arapske naravi, a njen uticaj na svetsku književnost je ogroman. Mnogi pisci su naslovima svojih dela aludirali na 1001 noć, takođe postoje brojne reference među Borhesovim pričama na ovu zbirku, a Edgar Alan Po je napisao i priču pod nazivom Hiljadu i druga Šeherzadina priča u kojoj opisuje osmo Sindbadovo putovanje. Navedenim primerima se ne iscrpljuje uticaj dela.

Žene u arapskoj književnosti

Vidi još: Ženski književni saloni i društva u arapskom svetu

Po rečima Klarise Bert,

Uprkos istorijskim i društvenim uslovima koji su doprineli gotovo potpunom odsustvu ženskog poetskog izraza u književnim zapisima, što je trajalo u arapskoj kulturi od preislamskog perioda do devetnaestog veka, uz nekoliko značajnih izuzetaka, žene pesnikinje koje pišu na arapskom su ostvarile ogromne napretke od početka 20. veka u pogledu predstavljanja svojih poetskih ostvarenja u vodećim kulturnim forumima. One su isto tako doprinele mnoštvu novih i modernih poetskih struja u književnoj kulturi širom arapskog sveta.

Mada nisu imale značajnu ulogu u arapskoj književnosti tokom većeg dela njene istorije, žene su imale sledbeničku ulogu. Ženska književnost na arapskom jeziku je relativno malo izučavana, i u veoma skromnoj meri je zastupljena u većini obrazovnih sistema na arapskom jeziku, što znači da je njena prominentnost i važnost uglavnom potcenjena.

Literatura

• Mala enciklopedja prosveta
• Allen, Roger The Arabic Novel: an Historical and Critical Introduction (2nd ed.). . Syracuse University Press. 1995. ISBN 978-0815626411. .
• Allen, Roger (2006). The Arabic Literary Heritage: the Development of its Genres and Criticism. Cambridge University Press. ISBN 978-0521485258. .
• Ashtiany, Julia; Johnstone, T. M.; Latham, J. D.; Serjeant, R. B.; Smith, G. Rex, ur. (1990). Abbasid Belles-lettres. Cambridge University Press. ISBN 9780521240161. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza).
• Auchterlonie, Paul (1986). Arabic Biographical Dictionaries: a Summary Guide and Bibliography. Middle East Libraries Committee. ISBN 978-0-948889-01-1. .
• Beeston, A. F. L.; Johnstone T. M.; Serjeant, R. B.; Smith, G. R., ur. (1983). Arabic Literature to the End of the Umayyad Period. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24015-4. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza).
• Bosworth, Clifford Edmund (1976). The Mediaeval Islamic Underworld: the Banū Sāsān in Arabic Society and Literature. BRILL. ISBN 978-90-04-04392-3. .
• El-Enany, Rasheed (1993). Naguib Mahfouz: the Pursuit of Meaning. Routledge. ISBN 978-0-415-07395-0. .
• Glassé, Cyril. The New Encyclopedia of Islam. AltaMira Press. 2001. ISBN 9780759101906. .
• Hamori, Andras (1971). "An Allegory from the Arabian Nights: the City of Brass". Bulletin of the School of Oriental and African Studies. Volume XXXIV.
• Hashmi, Alamgir, ed. (1986). The Worlds of Muslim Imagination. Gulmohar.
• Hassan, Nawal Muhammad (1980). Hayy Bin Yaqzan and Robinson Crusoe: a Study of an Early Arabic Impact on English Literature. Al-Rashid House for Publication.
• Irwin, Robert (2005). The Arabian Nights: a Companion. Tauris Parke Paperbacks. ISBN 9781860649837. .
• Jayyusi, Salma Khadra Trends and Movements in Modern Arabic Poetry. Volume I. . BRILL. 1977. ISBN 978-9004049208. .
• Jayyusi, Salma Khadra "The Romantic Poets". In Badawi, Mohammed Mustafa. Modern Arabic Literature. Cambridge University Press. 1992. ISBN 978-0521331975. .
• Jones, Alan "Foreword". In Rodwell, J. M. The Koran. Phoenix. 2003. ISBN 978-1842126097..
• Logan, Peter Melville, ed. The Encyclopedia of the Novel. Volume I. Wiley. . Blackwell. 2011. ISBN 978-1405161848. .
• Makdisi, George (May 1, 1986). "The Diary in Islamic Historiography: Some Notes". History and Theory. Volume XV.
• Marzolph, Ulrich; van Leeuwen, Richard; Wassouf, Hassan (2004). The Arabian Nights Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-204-2. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• McGinnis, Jon; Reisman, David C. Classical Arabic Philosophy: an Anthology of Sources. Hackett Publishing Company. 2007. ISBN 9780872208711..
• Menocal, María Rosa; Scheindlin, Raymond P.; Sells, Michael, ur. (2000). The Literature of al-Andalus. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47159-6. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza).
• Moreh, Shmuel (1976). Modern Arabic Poetry 1800–1970: the Development of its Forms and Themes under the Influence of Western Literature. BRILL. ISBN 978-9004047952. .
• Moreh, Shmuel (1986). "Live Theater in Medieval Islam". In Sharon, Moshe. Studies in Islamic History and Civilization: in Honour of Professor David Ayalon. Brill.
• Moreh, Shmuel (1988). Studies in Modern Arabic Prose and Poetry. BRILL. ISBN 978-9004083592. .
• Pinault, David (1992). Story-Telling Techniques in the Arabian Nights. Brill Publishers. ISBN 978-90-04-09530-4. .
• Russell, G. A., ur. (1994). The 'Arabick' Interest of the Natural Philosophers in Seventeenth-century England. BRILL. ISBN 9789004098886. .
• Somekh "The Neo-Classical Poets". In Badawi, Mohammed Mustafa. Modern Arabic Literature. Cambridge University Press. 1992. ISBN 978-0521331975. .
• Stone, Christopher (2008). Popular Culture and Nationalism in Lebanon: the Fairouz and Rahbani Nation. Routledge. ISBN 9780203939321. .
• Toomer, G. J (1996). Eastern Wisedome and Learning: the Study of Arabic in Seventeenth-century England. Oxford University Press. ISBN 9780198202912. .
• Van Gelder, G. J. H (1982). Beyond the Line: Classical Arabic Literary Critics on the Coherence and Unity of the Poem. BRILL. ISBN 978-90-04-06854-4. .
• Von Grunebaum, G. E. (1952). "Avicenna's Risâla fî 'l-'išq and Courtly Love", Journal of Near Eastern Studies.
• Wainwright, Martin (March 22, 2003). "Desert island scripts". The Guardian.
• Young, M. J. L.; Latham, J. D.; Serjeant, R. B., ur. (1990). Religion, Learning and Science in the Abbasid Period. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32763-3. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza).
• Abdel-Malek, Kamal, "Popular Arabic Religious Narratives", in Muhammad in History, Thought, and Culture: An Encyclopedia of the Prophet of God (2 vols.), Edited by C. Fitzpatrick and A. Walker, Santa Barbara, ABC-CLIO, 2014, Vol II, pp. 460–465.
• Eglash, Ruth, "Arabic manuscripts from J'lem libraries to go online" [1]
• Goeje, Michael Jan de; Thatcher, Griffithes Wheeler (1911). „Arabia § Literature”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 2 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 271—276. 

Spoljašnje veze

• Cornell University link to Arabic Literature
• The original Arabic manuscript of Tawq Alhamama