Artemidin hram (Krf)

Artemidin hram

Ostaci Artemidinog hrama na Krfu
Mesto	Grčka
Istorija
Period	580. p. n. e.

Ruševine hrama Artemide, uključujući oltar na levoj strani slike. Masivni oltar je tačno pravougaonog oblika i nalazio se ispred hrama. Hram je bio zapadno (desno) od oltara. Oltar je bio 2,7 m. širok i 25 m. dug. Samo 8 m. njegovog severnog dela je preostalo. Ostatak oltara je iskorišćen za temelje Manastira Svetog Teodora.

Artemidin hram je arhajski grčki hram na Krfu, u Grčkoj, sagrađen oko 580. godina pre Hrista u drevnom gradu Korkiri. Nalazi se na imanju Manastira Svetog Teodora, koji se nalazi u predgrađu Garica. Hram je bio posvećen Artemidi. Poznat je kao prvi dorski hram građen isključivo kamenom. Takođe se smatra prvom zgradom koja je sadržala sve elemente dorskog arhitektonskog stila. Od grčkog hramskog reljefa iz arhajskog perioda sačuvano je vrlo malo, a veliki fragmenti grupe s pedimenta su najraniji značajni ostaci.

Hram je bio okružen redom stubova — peripteros sa pseudodipteralnom konfiguracijom. Površina mu je bila pravougaona, širine 23,46 m (77,0 ft) i dužine 49 m (161 ft) s orijentacijom prema istoku kako bi svetlost mogla da uđe u unutrašnjost hrama pri izlasku sunca. Bio je to jedan od najvećih hramova svog vremena.

Metopa hrama je verovatno bila ukrašena jer su u drevnim ruševinama pronađeni ostaci reljefa na kojima su prikazani Ahil i Memnon. Hram je opisan kao prekretnica antičke grčke arhitekture i jedno od 150 remek-dela zapadne arhitekture. Arhitektura Krfskog hrama možda je uticala na dizajn arhajskog svetilišta pronađenog u Sant’Omobonu u Rimu, koje datira iz arhajskog perioda i sadrži slične elemente dizajna. Vilhelm II od Nemačke, dok se odmarao u svojoj letnjoj palati Ahilion na Krfu i dok se Evropa pripremala za rat, bio je umešan u iskopavanja na mestu drevnog hrama. Artemidin hram je oko 700 m severozapadno od Herinog hrama u Palaiopolisu na Krfu. Masivni oltar svetilišta je tačno pravougaonog oblika i nalazio se ispred hrama. Bio je 2,7 m širok i 25 m dug. Samo 8 m njegovog severnog dela je preostalo. Ostatak oltara je ugrađen u temelje Manastira Svetog Teodora.

Iskopavanja

Gorgona kakva je prikazana na zapadnom pedimentu iz Krfskog hrama Artemide, izložena u Arheološkom muzeju na Krfu.

Ruševine su tokom napoleonskih ratova pronašli vojnici francuskog generala Fransoaz-Ksavier Donzeloa dok su kopali rovove, pripremajući se za rovovsko ratovanje.

Vilhelm II od NemačkeVilhelm II od Nemačke imao je „doživotnu opsesiju“ skulpturom Gorgona, što se pripisuje njegovom pohađanju seminara o grčkoj arheologiji dok je bio na Univerzitetu u Bonu. Seminare je održavao arheolog Rajnhard Kekule fon Štradonic, koji je kasnije postao Kajzerov savetnik. Kajzer je, dok je boravio u svojoj letnjoj palati Ahilion na Krfu i dok se Evropa pripremala za rat, bio umešan u iskopavanja na mestu drevnog hrama.

Kajzer je 1911. godine, s grčkim arheologom Federikom Versakisom u ime Grčkog arheološkog društva i poznatim nemačkim arheologom Vilhelmom Dorpfeldom u ime Nemačkog arheološkog instituta, započeo iskopavanja kod hrama Artemide na Krfu. Kajzerove aktivnosti na Krfu u to vreme uključivale su i politička i arheološka pitanja. Iskopavanja su uključivala političko manevrisanje zbog antagonizma koji se razvio između dva glavna arheologa na lokalitetu Krfskog hrama.

Danas je malo toga ostalo na tom mestu, a tamo još uvek postoje samo temelji hrama i neki fragmenti. Međutim, postojeće ruševine pružile su dovoljno informacija za potpunu rekonstrukciju arhitektonskih detalja hrama.

Arhitektura hrama

Ostaci oltara. Samo 8 m. njegovog severnog dela je preživelo. Ostatak oltara dugog 25 m ugrađen je u temelje Manastira Svetog Teodora koji je sagrađen na mestu hrama. Desno na slici se vidi zid manastira, južno od oltarskog ostatka. Hram se nalazio zapadno (desno) od oltara.

Zgradu su oko njenog obima podupirale kolonade koje su se sastojale od dva reda sa po osam stubova za prednju i zadnju stranu zgrade, dok su bočne strane bili poduprte s dva reda po sedamnaest stubova.

Ostaci svetilišta Artemide na Krfu

U središtu hrama nalazila se pravougaona unutrašnja komora ili cela 9,4 m (31 ft) široka i 34,4 m (113 ft) dugačka, koja je u tri prostora bila podeljena dvema kolonadama od po deset stubova. Hram Artemide na Krfu i Partenon jedini su grčki hramovi sa osam stubova između ante.

Spoljna kolonada od osam do sedamnaest stubova, koja se naziva i peristil, bila je dovoljno odvojena od unutrašnje komore da bi se u unutrašnjosti mogla dodati druga kolonada. Krfski hram, međutim, nema ovu unutrašnju kolonadu, iz ekonomskih razloga. Ova konfiguracija pojedinačne kolonade, u prostoru koji omogućava drugu, naziva se pseudodipteralna. Hram Artemide na Krfu najraniji je poznati primer ovog arhitektonskog stila.

Na prednjoj i zadnjoj strani hrama bila su dva pedimenta, od kojih je samo zapadni preživio u dobrom stanju, dok je istočni pediment u fragmentima. Pedimenti su bili ukrašeni mitskim figurama, izvajanim u visokom reljefu. Ovo je prvi poznati primer ukrašenog pedimenta u Grčkoj. Izgleda da su oba pedimenta ukrašena na identičan način i imaju veliki reljef Gorgonske meduze. Skulpture ugrađene u ove pedimente smatraju se prvim značajnijim primercima grčke skulpture iz dorske zgrade. Zapadni pediment sa ostalim arhitektonskim fragmentima izložen je u Arheološkom muzeju na Krfu. The New York Times je pediment opisao kao „najlepši primer postojeće arhajske skulpture u hramovima“.

Detalji pedimenta

Gorgona koja nosi pojas isprepletenih zmija, simbol plodnosti. Desno od slike je mali reljef njenog sina Hrisaora

Na pedimentu je prikazana Meduza na formalan, stilizovan način; njena stopala su raspoređena u konfiguraciji koja sugeriše rotaciju, što zauzvrat ukazuje na kretanje ili let kada se primenjuje na atribute Meduze, posebno Meduzina krila. Meduza nosi kratku suknju koja omogućava njenim nogama slobodu kretanja dok beži od Perseja. Njeno kretanje dalje ukazuje na pozicioniranje nogu u takozvanom položaju Knielauf koji stilski podseća na svastiku.

Gorgona je prikazana s pojasom isprepletenih zmija; pojas je simbol plodnosti koji se tradicionalno vezuje za žensku reprodukciju i seksualnost. Prisustvo zmija, međutim, dodaje demonski kvalitet kao i element opasnosti. Iz vrata joj zrače još dve zmije. Meduza liči na božanstva "Gospodarica životinja" nađena na Bliskom istoku, kao i mesopotamskog demona Lamaštu koja je bila ekvivalent grčkog božanstva Lamija.

Levi panter

Njena deca, Pegaz i Hrisaor, nalaze se uz nju, uprkos činjenici da su rođena posle njene smrti. Lice Meduze je odbojno i pokazuje zli „arhajski osmeh“. Panteri, sa strana Meduze, služe kao čuvari hrama i gledaju napolje kao da žele vizuelno da pregledaju svoj domen. Manje veličine leoparda čuvara ukazuju na to da je arhajski vajar želeo da odvoji životinje od svog okruženja.

Glava figure Meduze sukobljava se s obrisima pedimenta i izaziva zastrašujući efekat. Takođe se sugeriše da, pošto je neobično da Artemida ne bude prikazana na pedimentu sopstvenog Hrama, Meduza može predstavljati htoničnu ili demonsku stranu Artemide, jer su oba entiteta bila pokrovitelji životinja. Veruje se da je funkcija figura Meduze i pantera apotropejonska, odnosno njihova funkcija je bila da odvrate zlo i spreče ga da uđe u hram.

Mrtvi ratnik i sedeća figura na levoj strani pedimenta.

Iza leoparda na levoj strani sedi lik. Prikazano je da je figuru napala figura koja nosi koplje koja je nestala s pedimenta.

Iza sedećeg lika, s njegove leve strane, leži bradati lik mrtvog ratnika, okrenut prema pedimentu. Iza leoparda desno prikazane su dve figure. Veruje se da je stajaća figura najbliža leopardu Zevs koji je prikazan u delimičnom profilu kako baca grom na drugu figuru koja je okrenuta ka pedimentu. Lik je predstavljen s bradom i kleči. S desne strane ovih figura, veruje se da je postojao još jedan reljef mrtvog ratnika.

Zevs bez brade prikazan je kako baca grom protiv klečeće figure.

Postoje razlozi da se pretpostavi da je sedeća figura Rea ili Hron, u kom slučaju scene prikazane desno i levo od leoparda mogu prikazivati jednostavno, Titanomahiju, bitku između bogova i Titana, što bi se bolje uklopilo s golobradim (tj. mlađim) Zevsom, koji se retko prikazuje bez brade. Takođe postoje argumenti da sedeća figura ilustruje kralja Prijama od Troje koji je ubijen od strane grčkog junaka Neoptelema i da je scena na levoj strani je inspirisana Trojanskim ratom. Ako je to slučaj, onda postoje dve teme koje su prisutne na pedimentu: Zauzimanje Troje i Giganti, borba između bogova i Giganta.

Budući da ove figure nisu povezane s legendom o Meduzi, smatra se da apotropejska funkcija hramovnih simbola poput Meduze i pantera, kao čuvara Hrama, počinje da se zamenjuje idejom upotrebe figura i tema iz mitskih priča kao ukras hrama. Dekorativna funkcija je vremenom prevladala nad apotropejskom.

Film

Pogled gorgone je film-poema koju je kreirao Toni Harison, a koji istražuje politiku sukoba u 20. veku koristeći Gorgonu kao metaforu. Naracija filma je izvedena kroz usta statue jevrejskog pesnika Hajnriha Hajnea, koju je Vilhelm II uklonio iz Ahiliona nakon što je od carice Elizabete Austrijske preuzeo vlasništvo nad palatom. Film opisuje vezu između Hajnea, krfske gorgone i Kajzera, koji je bio opsednut gorgonom.

Literatura

 

• Cruickshank, Dan (2000). Architecture: 150 Masterpieces of Western Architecture. New York, NY: Watson-Guptill Publications. ISBN 978-0-8230-0289-4. 
• Darling, Janina K. (2004). Architecture of Greece. Westport, CT: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32152-8. 
• Frommer's Review (2011). „Archaeological Museum”. The New York Times. Pristupljeno 26. 9. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gantz, Timothy (1996). Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5360-9. 
• Gates, Charles (2003). Ancient Cities: The Archaeology of Urban Life in the Ancient Near East and Egypt, Greece and Rome. New York, NY: Routledge. ISBN 978-0-415-01895-1. 
• Hansen, Mogens Herman; Raaflaub, Kurt A., ur. (1995). Studies in the Ancient Greek Polis. Stuttgart: Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3-515-06759-1. 
• Hurwit, Jeffrey M. (1985). The Art and Culture of Early Greece, 1100-480 B.C.. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-9401-7. 
• Janson, Horst Woldemar; Janson, Anthony F. (2004). History of Art: The Western Tradition. Upper Saddle River, NJ: Pearson Education. ISBN 978-0-13-182895-7. 
• Kleiner, Fred S. (2012). Gardner's Art Through the Ages: A Global History, Fourteenth Edition. Boston, MA: Wadsworth (Cengage Learning). ISBN 978-0-495-57360-9. 
• Marinatos, Nannó (2000). The Goddess and the Warrior: The Naked Goddess and Mistress of Animals in Early Greek Religion. New York and London: Routledge. ISBN 978-0-415-21829-0. 
• Merten, Karl (2004). Antike Mythen - Mythos Antike: Posthumanistische Antikerezeption in der englischsprachigen Lyrik der Gegenwart (na jeziku: German). Munich: Wilhelm Fink Verlag. ISBN 978-3-7705-3871-3. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Ogden, Daniel (2008). Perseus. New York, NY: Routledge. ISBN 978-0-415-42725-8. 
• Potts, Jim (2010). The Ionian Islands and Epirus: A Cultural History. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-975416-8. 
• Raaflaub, Kurt A.; van Wees, Hans (2009). A Companion to Archaic Greece. Malden, MA and Oxford, UK: Blackwell Publishing Limited (John Wiley and Sons). ISBN 978-0-631-23045-8. 
• Robertson, Martin (1981). A Shorter History of Greek Art. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-28084-6. 
• Röhl, John C. G. (1998). Young Wilhelm: The Kaiser's Early Life, 1859–1888. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-49752-7. 
• Schefold, Karl (1992). Gods and Heroes in Late Archaic Greek Art. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32718-3. 
• Segal, Charles M. (1998). Aglaia: The Poetry of Alcman, Sappho, Pindar, Bacchylides, and Corinna. Lanham, MD: Rowman & Littlefield Publishers, Incorporated. ISBN 978-0-8476-8617-9. 
• Shanks, Michael (1996). The Classical Archaeology of Greece: Experiences of the Discipline. New York, NY: Routledge. ISBN 978-0-415-08521-2. 
• Stieber, Mary Clorinda (2004). The Poetics of Appearance in the Attic Korai. Austin, TX: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-70180-9. 
• Tataki, A. B. (1985). Corfu: History - Monuments - Museums. Athens: Ekdotike Athenon S.A. 
• BFI. „The Gaze of the Gorgon”. Arhivirano iz originala 2013-12-13. g. 

Spoljašnje veze

• The State University of New York: Reconstruction Plans of the Artemis Temple of Corfu