Automobilska industrija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Moderna montažna linija

Automobilska industrija je grana industrije koja se bavi projektovanjem, razvojem, proizvodnjom, marketingom i prodajom motornih vozila. Neke kompanije i organizacije koje su uključene u automobilsku industriju se nazivaju proizvođačima automobila. Automobilska industrija ne obuhvata industrije posvećene održavanju automobila nakon isporuke krajnjem korisniku, kao što su prodavnice automobila, mehaničarske radnje i benzinske pumpe.

Osnovni proizvodi u automobilskoj industriji su putnički automobili i laka komercijalna vozila (kamioneti), uključujući pikapove, sportska i kombi vozila. Komercijalna vozila (kamioni i autobusi), iako su važni za industriju, zauzimaju sporednu ulogu u automobilskoj industriji.[traži se izvor]

Automobilske industrije su omogućile da automobil bude sastavni deo života velikog broja ljudi. Automobil je omogućio prelaženje velikih rastojanja za kratko vreme, brži i lakši transport između gradova, i na kraju pomogao je ljudima u uštedi vremena.

Početak automobilske industrija[uredi | uredi izvor]

Motorvagen, prvi Bencov projekat

Razvoj današnjih automobila je počeo 1885. godine kada je u Nemačkoj u Manhajmu Karl Benc patentirao svoj automobil na tri točka Motorvagen, prvi funkcionalni automobil u svetu. U to vreme Motorvagen je bio revolucionaran i tehnički superioran. Točkovi sa metalnim kracima i gumom obloženim krugom su takođe Bencov izum, kao i motor postavljen ispod sedišta vozača, i opruge na zadnjim točkovima koje su omogućavale udobnost pri prelasku preko neravnina na putu. Karl Benc je do 1899. konstruisao oko 572 automobila i tako je njegova kompanija Benc & C.i.e iste godine postala najveća auto kompanija na svetu.

Prve automobilske industrije[uredi | uredi izvor]

Pored Benca, u Francuskoj 1890. godine Emil Levasor i Armand Pežo započeli su proizvodnju automobila i tako je nastala Francuska industrija automobila. U Americi, 1895. godine Džordž Selden konstruiše svoj prvi automobil američke proizvodnje. Početkom 20. veka razvilo se mnogo manufaktura za proizvodnju automobila, pretežno na severnoameričkom i evropskom području. Automobili su u to vreme bili više igračke za bogataše nego što su bili namenjeni širem spektru kupaca. Za takvu situaciju je bila zaslužna skupa i spora proizvodnja automobila. Troškovi ovakvog načina proizvodnje uslovljavali su visoku cenu automobila. Mnogi automobili iz tog perioda koristili su drvenu ručku umesto volana za upravljanje. Tokom 1903. godine model Rambler imao je standardizovani volan prebacujući tako položaj vozača na levu stranu vozila. Većina automobila kretala se koristeći samo jednu brzinu. Lančani prenos snage bio je dominantan u odnosu na pogonsko vratilo, a zatvoreni automobili bili su veoma retki. Doboš kočnice bile su uvedene od strane Reno-a 1902. godine. Do početka 20. veka automobilska industrija počela je svoj uzlet u Zapadnoj Evropi, posebno u Francuskoj, gde je proizvedeno 30.204 komada automobila 1903. godine što je predstavljalo 48,8 % tadašnje svetske proizvodnje. U SAD su braća Čarls i Frenk Durjea osnovali Durjea motor kompaniju. U sledećih nekoliko godina vrtoglavo je porastao asortiman automobilskih tehnologija koje je proizvodilo na stotine proizvođača širom zapadnog sveta. Automobili na parni, električni i dizel-benziski pogon takmičili su se već decenijama sa benziskim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ostvarujući domimaciju početkom 20. veka. Dizajnirani su motori sa dva, tri ili čak četiri motora, a zapremina motora porasla je na više od deset litara. Mnoga tadašnja savremena rešenja uključujući gasne i električne hibride bila su odbačena od strane proizvođača.

Uvođenje pokretnih traka[uredi | uredi izvor]

Do prekretnice u polju proizvodnje automobila došlo je u Americi 1914. godine, kada je Američki konstruktor Henri Ford uveo proizvodne trake. Ford je pronašao rešenje za problem koji ga je mučio na najneobičnijem mestu. Posetivši fabriku pakovanja mesa pažnju mu je privukla pokretna traka iznad glave radnika na koju su bili obešeni veliki komadi mesa koji su se kretali od jednog do drugog radnika. Taj jednostavan efikasan sistem štedeo je na vremenu jer je rad dovodio radniku. Ford je takođe uočio da se radi brzo i bez problema jer je svaki radnik bio određen za jedan deo posla. U maju 1969. godine Ford je primenio trake u svojoj fabrici automobila i takvim načinom smanjio vreme sklapanja vozila. Pored prve pokretne trake za proizvodnju, zgrada je imala 4 sprata. Na najvišem spratu se proizvodila školjka automobila, pa je automobil silazio na treći sprat gde bi se farbao i dobijao šasiju i gume. Na drugom spratu automobil je dobijao ostale delove, a na prvom je ubačen motor i rađena finalna inspekcija. Zahvaljujući ovom tempu 1910. godine je prodato 19.000 automobila, a dve godine kasnije čak preko 78.000. Nastala je traka, koja čini temelj savremene masovne proizvodnje. Ovakvim načinom spajanja automobila vreme sastavljanja je smanjeno sa 12 časova na manje od 93 minuta. To znači da je sa pokretne trake u toku od jednog dana na svakih 15 minuta silazio novi automobil.

Ford model T[uredi | uredi izvor]

Ford model T

Dug proces izrade i visoku cenu automobila prekinuo je Ford predstavljanjem automobila koji će promeniti auto-industriju i način na koji ljudi putuju. Skromni model T poznat kao Tin Lizi. Automobil je bio praktičan i jednostavan, ali bio je napravljen od izdržljivog materijala. U prvoj godini proizvodnje automobila Ford model T, prodato je oko 10.000 primeraka. Njegov epiciklični prenos na pedalu značio je da se lako može menjati brzina i ugodnije voziti, a zbog efikasnog motora zavoleli su ga ljudi u gradovima i izvan njih. Najvažnije je što je Tin Lizi bilo vozilo sa prihvatljivom cenom od 825 dolara, s obzirom na njegove mnoge pogodnosti. To je bila prosečna godišnja plata kvalifikovanog radnika. Ford T proizvodio se tako brzo da je jedino crna boja mogla na vreme da se osuši. Kompanija Ford je koristila samo crnu boju sve do 1926. godine kada je izmišljen lak u boji koji se brzo sušio. Ukupno je proizvedeno 15 000 000 modela T, što ga je učinilo najprodavanijim automobilom skoro 100 godina.

Evropsko tržište[uredi | uredi izvor]

Fordov genijalni izum su ubrzo počele da usvajaju i druge fabrike. Prva evropska fabrika koja je usvojila ovaj način proizvodnje automobila bila je Sitroen. Ubrzo je Ford na evropskom tlu otvorio nekoliko fabrika podeljenih po čitavoj Evropi. Fabrike koje nisu prihvatile ovaj vid proizvodnje ubrzo su bankrotirale. Automobilska industrija u tom periodu doživljava procvat. Automobili su bili sve jeftiniji i masovniji, tehnologija se ubrzano razvijala i automobili su napredovali punom brzinom.

Predratno doba[uredi | uredi izvor]

Predratno doba počelo je velikom svetskom krizom 1930. godine a završilo se svetskim oporavkom posle Drugog svetskog rata 1948. godine. Početak Prvog svetskog rata stavio je automobilsku industriju u drugi plan, i samim tim inhibirao njen dalji razvoj. Prodaja automobila je bila sve manja padajući uporedno sa kupovnom moći tržišta. Kriza auto-industrija trajala je do kraja Drugog svetskog rata, koji je sa sobom ostavio mnogo porušenih fabrika. U ovom periodu razvoja vozila sa integrisanim branicima i potpuno zatvorenim kabinama počela su da dominiraju svetom. Automobili su imali novo limuzinsko telo sa putničkim delom koji uključuje kovčeg ili prtljažnik za teret na zadnjem delu. Stari automobil sa otvorenim krovom tipa runabout pateon i touring postepeno su počeli da nestaju, a na novim automobilima pojavila su se prednja i zadnja krila, veće stranice i prednja svetla (farovi) koji su se postepeno integrisali sa telom automobila. Do 1930. godine izmišljena je većina mehaničke tehnologije koja se koristi u današnjim automobilima, mada su se neke stvari kasnije "ponovo izmišljale" od strane nekog drugog pronalazača. U periodu Drugog svetskog rata tačnije 50-ih godina 20. veka auto-industrija doživljava procvat.

Posleratno doba[uredi | uredi izvor]

Folksvagen buba

Od Drugog svetskog rata automobilski dizajn doživeo je revoluciju izmenom tada prihvaćenog ponton stila. Automobilski dizajn i proizvodnja konačno su izašli vojne orijentacije i drugih senki rata 1949. godine. Tokom 1950-ih godina snaga motora i brzina značajno je porasla, dizajn je postao više integrisan. Tržište se malo promenilo u 1960-im kada je Detroit počeo da brine o stranoj konkurenciji, kada su evropski proizvođači usvajali sve bolju tehnologiju, a Japan se pojavio kao ozbiljna auto-proizvođačka nacija. Dženeral motors, Krajsler i Ford pokušavaju proizvodnju malih automobila, ali su u tome imali malo uspeha. Trend korporativne konsolidacije automobilske industrije i tržišta dostigla je Italija preko proizvođača Maserati, Ferari i Lanče. Na tehnološkom frontu, najveći pomak u to doba imala je rasprostranjena upotreba nezavisnih ogibljenja i šira primena ubrizgavanja goriva u motor kao i sve veći fokus na bezbednost. Najnovije tehnologije 1960-ih imali su model NSU sa vankel motorom, gasne tubrine i turbo motori. Od njih je samo poslednja tubro tehnologija koju je patentirao Dženeral motors, a popularizovali BMV I SAB, imala svoju visoku primenu. Mazda je imala komplikovan motor za održavanje. Do kraja decenije broj automobilskih marki je znatno smanjen. U SAD performanse postaju osnovni fokus marketinga.

Evropska automobilska industrija posle Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Što se Evropske automobilske industrije tiče, svakako najznačajniji auto ovog perioda je sada već legendarna Folksvagen buba. Buba je zamišljena kao jeftin porodičan automobil koji će motorizovati velike narodne mase što je prošlo veoma uspešno. Buba je simbol evropske auto-industrije u poslednjih 50 godina. Prodata je u preko 21.000.000 primeraka. Na krilima bubinog uspeha Folksvagen je napravio nekoliko verzija ovog "narodnog" automobila, među kojima svakako najpoznatija kombi verzija "transporter" koji je postao kultni simbol hipi pokreta. Kada je o estetici reč, već je tada stantardizovan izgled automobila kakav danas znamo. Točkovi su postali pokriveni karoserijom, motor je ostao napred, a pojavljuje se i prtljažni prostor iza zadnjeg sedišta.

Američka automobilska industrija posle Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Ford mustang

Krajem 1950-ih početkom 1960-ih godina 20. veka estetika automobila postaje glavna tema proizvođača. Proizvođači su se takmičili čiji će automobil biti veći, bolji, jači. Cene su padale, automobili su rasli, postajali estetski primamljiviji, i sve to na sreću kupaca koji su bili u dilemi koji da izaberu. Ovo doba automobilizma obeležila je američka auto-industrija, čiji su proizvođači prednjačili u konstruisanju monstruozno jakih i jako lepih modela automobila. Razvoj tehnologije omogućio je proizvođačima konstruisanje jako snažnih motora velike radne zapremine, pomoću kojih su njihovi automobili mogli da razvijaju veoma velike brzine. Ciklus modela bio je oko dve godine što znači da su proizvođači na tržištu konstantno izbacivali nove modele. U tom periodu se stvara era "mišićavih automobila". To su bili izuzetno lepi automobili u koje je upakovana tada najmodernija tehnologija i najjači motori koji su proizvodili neverovatan zvuk. Ovi automobili postali su kult koji se i dan danas neverovatno poštuje. Najpoznatiji među njima je Fordov model mustang koji i dan danas predstavlja predmet obožavanja i nedostižan san mnogih ljudi. Ovi automobili zbog svoje velike snage trošili su velike količine goriva i bili spektakularno neracionalni.

Velika svetska naftna kriza[uredi | uredi izvor]

Era "mišićavih automobila" je trajala do početka 1970-ih godina. Ljudi se nisu obazirali na to što im automobili troše velike količine goriva i tada je 1973. godine nastupila velika naftna kriza koja je dovela do izumiranja tih automobila. Ljudi su počeli da automobile gledaju iz ekonomske perspektive što na scenu dovodi azijske proizvođače automobila. Oni su na svetsko tržište nastupili sa malolitražnim, ekološkim i ekonomsko prihvatljivim automobilima. U tom periodu dizajn automobila pripada razvoju bezbednosnih sistema i usavršavanju tehnologije vezane za proizvodnju i prenos snage na točkove. Razvija se elektronsko ubrizgavanje goriva, efikasni menjači i slično. Sem japanskih proizvođača i evropski počinju sa novim tehnologijama. Razvoj sistema za efikasnije kočenje, prenos snage na podlogu, kao i mnoge inovacije vezane za komfor putnika. Od automobila prave mnogo bezbednije i prijatnije mesto. Veliku snagu i jak zvuk zamenili su efikasni i štedljivi motori i aerodinamički oblikovane karoserije koje prate doba velikog tehnološkog napretka u svim poljima. Razvoj mikročipova omogućio je smeštanje različitih elektronskih uređaja u automobile koji su bili zaduženi za sigurnost i udobnost putnika. Hit postaju sve manji i štedljiviji modeli sa kojima je lakše funkcionisati po gradu.

Moderno doba[uredi | uredi izvor]

Moderno doba postalo je jedno od doba najveće standardizacije, deljenja platformi i kompjuterski podržanog dizajniranja. Neki posebno evidentirani podaci u modernom dobu tiču se pogona na prednje točkove kao i pogona na svim točkovima, sve većeg korišćenja dizel motora kao i sveprisutnost sistema za ubrizgavanje goriva. Iako su sva ova dostignuća pokušavana u ranijim epohama ona danas dominiraju tržištem. Karoserijski stilovi su se takođe promenili. Tri osnovne vrste su kompakt, limuzina i sportski automobil. Moderno doba je dovelo do brzorastuće potrebe za smanjenjem potrošnje goriva i efikasnosti motora. Od 2009. godine Kina postaje apsolutni lider u proizvodnji automobila sa godišnjom proizvodnjom većom od SAD, Japana i Evrope. Moderne auto-industrije rade sa sve manje ljudske snage koja je zamenjena kompjutersko upravljanim mašinama koje su programirane da same sklapaju.

Vozila u budućnosti[uredi | uredi izvor]

Automobil bez vozača

Kako je sve više cilj smanjiti zagađenje vazduha izduvnim gasovima od automobila, auto-industrije se sve više okreću proizvodnji manjih i štedljivih modela koji za pogon imaju električne motore. U ove projekte se sve više ubacuju i IT firme koje pokušavaju da u što većem nivou povećaju sigurnost vozača. Industrije su počele sa objavljivanjem modela kojima nije potreban vozač, već se automobil sam kreće pomoću informacionih mreža. Pametni, autonomni i sigurni, takvi bi se automobili mogli naći već za pet godina. Kompanija Gugl je jedna od kompanija koja je to već najavila svojim revolucionarnim automobilom koji sam vozi. Luksuz, futuristički dizajn, pogon na vodonik samo su neke od fascinantnih karakteristika novih modela.[1]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  1. Robert J. Dewar, A Savage Factory Detroit, 1987
  2. Charles K. Hyde, Arsenal of Democracy, 1990
  3. Paul Ingrassia, The American Automobile Industry, 2000
  4. Julian Happian-Smith, An introduction to Modern Vehicle Design, 2003
  5. Michael H. Westbrook, The electric car: development and future of battery, hybrid and fuel cell cars, 2001
  6. Irwin Stambler, Automobiles of the Future

Reference[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]