Božidar Karađorđević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Božidar Karađorđević
Knez Božidar Karađorđević
Lični podaci
Datum rođenja(1862-01-11)11. januar 1862.
Mesto rođenjaKneževina Srbija
Datum smrti2. april 1908.(1908-04-02) (46 god.)
Mesto smrtiVersaj, Francuska
GrobPer Lašez, Pariz, Francuska
Porodica
RoditeljiĐorđe Karađorđević
Sarka (Sara) Karađorđević
DinastijaKarađorđevići

Knez Božidar Karađorđević (6. januar 1862 — 2. april 1908) bio je crpski umetnik i pisac o umetnosti, svetski putnik i izdanak srpske dinastije Karađorđević.[1][2] Davao je časove pevanja i crtanja, da bi kasnije zarađivao za život kao likovni kritičar i prevodilac. Bio je saradnik Enciklopedije Britanika[1] i časopisa Le Figaro, La Revue de Paris, Revue des Revues, Magazine of Art i drugih publikacija.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Knez Božidar Karađorđević je rođen u Parizu po novom kalendaru 6. januara 1862. (po starom kalendaru 25. decembra 1861). Po nekima je rođen u Beogradu, dok neki smatraju da je rođen u Beču.[2]

Knez Božidar je pripadao dinastiji Karađorđević. On je bio drugi sin kneza Đorđa Karađorđevića i njegove žene Sarke (Sare) Anastasijević[2] (njegov stariji brat je bio knez Aleksa Karađorđević). Njegov deda knez Aleksa je bio najstariji sin Karađorđa Petrovića, osnivača dinastije Karađorđevića i vođe Prvog srpskog ustanka.

Knez Božidar je većinu svog života proveo u Francuskoj[1], s obzirom da su članovi porodice Karađorđević bili proterani iz Srbije nakon što je knez Aleksandar Karađorđević zbačen sa prestola 1858. Božidar je mnogo putovao širom sveta. Služio je u Francuskoj vojsci, borio se u pohodu na Tonkin te je odlikovan krstom Legije časti.[3] Da bi zaradio za život davao je časove pevanja i crtanja pre nego što je postao prevodilac i novinar.

Tokom jednog od svojih inostranih putovanja u našao se i u Indiji, u kojoj je posetio trideset i osam gradova. Napisao je knjigu o svojim iskustvima, Enchanted India u kojoj je prikazao indijski narod, njihove verske obrede i ostale ceremonije. Ostavio je i detaljne opise indijskih pejzaža i građevinskih objekata. Pored toga, preveo je dela Tolstoja i mađarskog dramaturga Mora Jokaja.

Zaineresovavši se za umetnost, posetio je Minhen, Drezden i Berlin i proveo nekoliko meseci u Italiji, nakon čega je prešao u Pariz. Tu je redovno pisao članke za Figaro, La Revue de Paris, the Magazine of Art (Ilja Rjepin, Žil Bastijen-Lepaž), uključujući biografiju Marije Baškirceve, u Enciklopediji Britanika, 11. izdanje, tom III. Kao i svi novinari, on je nacrtao Montmartre brlog umetnika, pisaca, pesnika, filozofa. Tamo je sreo i sprijateljio se sa francuskom glumicom Sarom Bernar, pionirom modernog plesa Loi Fuler, francuskim pesnikom, piscem Džudit Gotje, Suzanom Mejer-Zundel, austrijskim kompozitorom Hugom Volfom, slikarem i ilustratorom Anrijem de Tuluzom-Lotrekom, i osnivačem Ballets Russes Sergejem Djagiljevim. U svojim kasnijim godinama knez Karađorđević se preusmerio ka dekoraciji, i uradio palete i medalje za Pariski atelje kao dizajner, vajar, slikar i kujundžija, i provodio je vreme sa Žoržom Lakomom, Emilom Bernarom, Polom Serizjeom i ostalim članovima Nabija. Karađorđevićeve slike, ilustracije, akvareli i kujundžujski radovi prvi put su izloženi u Beogradu 1908. godine.

Karađorđevićev grob na groblju Per Lašez u Parizu.

Kao novinar i izdavač zalagao se za emancipaciju svih Slovena i Rumuna pod vlašću Habzburške Monarhije;Takođe je zagovoravao emancipaciju malih država u jugoistočnoj Evropi, posebno Srpske zemlje od Turske vlasti. Princ Karađorđević, koji je poznat ljudima kao priajtelj Pjera Lotija i velike ruske umetnice Marije Baškirceve, objavio je svoja osećanja u vidu knjiga, Notes sur L'Inde (1899), i La Vie Multiple. Ova poslednja izdata je posthumno 1921. godine. Bio je prijatelj sa Marijom Baškircevom od rane mladosti i Karađorđević je bio uz nju tokom njenih poslednjih dana, bio je uz nju na smrtnoj postelji. Imala je samo 25 godina kada je umrla, obolela od tuberkuloze 1884. godine. Na dvadesetu godišnjicu njene smrti u januarskom izdanju Revue des Revues,1904. godine, Karađorđe je opisao njene poslednje trenutke.

Marie se pridigla i blago uzdahnulakao što uzdušu deca kada se bude i dve krupne suze su joj se slile niz obraz.

Preminuo je u Versaju 2. aprila 1908. godine.[3] Sahranjen je na groblju Per Lašez u Parizu.

Dela i radovi[uredi | uredi izvor]

  • Enchanted India (na jeziku: engleski). New York: Harper & Brothers. 1899. 
  • La vie multiple — (nouvelles posthumes) (na jeziku: francuski). Paris: La Revue mondiale. 1921. COBISS.SR 517119325. 

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Karađorđe Petrović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Aleksa Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Đorđe Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Marija Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Božidar Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Miša Anastasijević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Sara Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Hristina Urošević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 322. 
  2. ^ a b v „BOŽIDAR KARAĐORĐEVIĆ - izložba povodom Dana Biblioteke” (PDF). arhiva.unilib.rs. Pristupljeno 30. 1. 2022. 
  3. ^ a b „Božidar Karađorđević: Dekadentni umetnik plave krvi”. optimist.rs. Pristupljeno 30. 1. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Božidar Karađorđević na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божидар_Карађорђевић&oldid=27716409”