Ђорђе (Алексов) Карађорђевић
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
| Ђорђе Карађорђевић | |
|---|---|
.png) Слика из новинског чланка портрета Ђорђа Карађорђевића из 1852. године. Портрет је сликао Јован Поповић, а оригинал је Београдском универзитету предала Сарка Карађорђевић. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1827. |
| Место рођења | Кишињев, Руска Империја |
| Датум смрти | 4. август 1884. (56/57 год.)[1] |
| Место смрти | Бадгастајн, Аустро-Угарска |
| Гроб | Гробље Светог Марка, Беч |
| Породица | |
| Супружник | Сара Карађорђевић |
| Потомство | Алекса Карађорђевић, Божидар Карађорђевић |
| Родитељи | Алекса Карађорђевић Марија Карађорђевић |
| Династија | Карађорђевићи |
Ђорђе Карађорђевић (Кишињев, 1827 — Бадгастајн, 4. август (23. јул) 1884[1]), такође Ђока Карађорђевић, је био гардијски поручник у руској војсци, и потпуковник и ађутант у српској војсци. Ђорђе Карађорђевић је син Алексе Карађорђевића и Марије Трокин. Рођен је у руском граду Кишињев (данас у Републици Молдавији). По завршетку школовања у Пажеском корпусу био је гардијски поручник у царевом Преображенском гардијском пуку, касније мајор, а по доласку у Кнежевину Србију потпуковник и ађутант код свог стрица кнеза Александра Карађорђевића. Потпуковник Ђорђе Карађорђевић оженио се Саром, кћерком мајора Мише Анастасијевића и Христине Урошевић. Капетан Миша Анастасијевић је покушао на Светоандрејској скупштини да доведе свог зета Ђорђа на престо Србије, али није успео у тој намери. Ђорђе Карађорђевић је после живео у Ници и Паризу. Имао је два сина - Алексу Карађорђевића и Божидара Карађорђевића.
Смрт и сахрана
[уреди | уреди извор]Према писању аустријског листа Neue Freie Presse, Ђорђе је преминуо 4. августа (23. јула) 1884. у Бад Гастајну у данашњој савезној држави Салцбург. Посмртни остаци су у Бечу премештени 9. августа (28. јула) у 10 пре подне. Опело је у грчкој православној цркви Свете Тројице (нем. Griechenkirche zur Heiligen Dreifaltigkeit) у улици Флајшмаркт у Бечу вршио архимандрит Филарет Јанулис. У цркви је, поред његове удовице Сарке и синова Алексе и Божидара, био присутан и посланик Португала у Аустро-Угарској, виконт од Балмора и део Срба који су живели у Бечу. По окончаном опелу је сахрањен на гробљу Светог Марка (нем. Sankt Marxer Friedhof).[1] Пар година пре њега му је тамо била сахрањена стрина Персида, а годину дана након њега и стриц Александар. Тамо су између осталих сахрањени и Вук Караџић и Волфганг Амадеус Моцарт.
Када је Опленац завршен, његов брат од стрица краљ Петар I Карађорђевић је 1911. преместио свог оца и мајку из тог гробља у Србију, али из неког разлога њега није премештао. Кнез Павле је у једној послератној преписци спомињао да вероватно има неког старог династичког спора између њих,[2] али ништа конкретно није навео. Колико је познато, закључно са 11. јулом 2023. је Ђорђе и даље тамо сахрањен, и један је од ретких Карађорђевића који није премештен у Опленац.
Портрет из 1852.
[уреди | уреди извор]Новине Време су 4. фебруара 1930. објавиле вест да је Ђорђева супруга Сарка Карађорђевић предала Београдском универзитету његов и њен портрет, који је сликао Јован Поповић. Ђорђев портрет је био из 1852, а Саркин из 1856. Тадашњи ректор универзитета др Чедомиљ Митровић је од Сарке пошиљку из Берлина примио пар дана пре објаве вести, уз њену жељу и посвету да се њен и портрет њеног мужа поставе поред портрета њеног оца капетана Мише Анастасијевића. Жеља јој је била услишена, и оба портрета су била постављена на жељеном месту у ректорској соби, и налазила су се са леве и десне стране капетана Мише. Портрети до тада нису били познати широј јавности, а у Београд су дошли посредством чувеног београдског адвоката Симе Адање.[3]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| 4. Карађорђе Петровић | ||||||||||||||||
| 2. Алекса Карађорђевић | ||||||||||||||||
| 5. Јелена Петровић | ||||||||||||||||
| 1. Ђорђе Карађорђевић | ||||||||||||||||
| 3. Марија Трокин | ||||||||||||||||
Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Сара Анастасијевић | 27. април 1836. | 28. април 1931. |
Деца
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Кнез Алекса | .jpg) |
10. јун 1859. | 15. фебруар 1920. | Дарија Панкхурст |
| Кнез Божидар |  |
11. јануар 1862. | 14. април 1908. | није се женио |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Leichenbegängnis” [Сахрана]. anno.onb.ac.at. Neue Freie Presse. 9. август 1884. Приступљено 11. јул 2023. „Прва колона, одељак Kleine Chronik'”
- ^ Коста Ст. Павловић (јун 1980). „Двадесетпетогодишња преписка са кнезом Павлом (1950-1976) (7. страна)” (PDF). 27mart.com. стр. 7. Приступљено 29. новембар 2022. „Жалим што морам категорички да негирам присуство кн(егиње) Сарке крунисању (краља Петра I, пр. п.). Њени синови су присуствовали, али она никад није била у Београду за цело време владавине кр(аља) Петра и кр(аља) Александра. Она је била bete noire краља Петра, који уопште није хтео признати старију грану као чланове династије. Мислим да су ту вероватно били одговорни неки лични сукоби из далеке прошлости. Чак ме чуди да је примала пензију.”
- ^ „Кнегиња Сарка Карађорђевић поклонила је Београдском универзитету два драгоцена стара портрета, свој и свог мужа Ђорђа Карађорђевића, радове чувеног Јована Поповића”. digitalna.nb.rs. Време. 4. фебруар 1930. Приступљено 11. август 2023. „Вест на десном делу треће стране”
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |