Valerij Harlamov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Valerij Harlamov
Valeriй Borisovič Harlamov
Lični podaci
Nadimak „Majstor ruskog hokeja“
Datum rođenja (1948-01-14)14. januar 1948.
Mesto rođenja Moskva, SFSR Rusija, SSSR
Datum smrti 27. avgust 1981.(1981-08-27) (33 god.)
Mesto smrti Solnečnogorsk, SFSR Rusija, SSSR
Visina 173
Masa 73
Igračke informacije
Pozicija napadač
Hvata/Puca levoruk
Bivši klubovi Sovjetski Savez CSKA Moskva
1967
Sovjetski Savez Zvezda Čebarkulj
1967—1968
Sovjetski Savez CSKA Moskva
1968—1981
Reprezentacija  SSSR
Pro karijera 1968—1981

Valerij Borisovič Harlamov (rus. Валерий Борисович Харламов; 14. januar 1948 — 27. avgust 1981) je bio sovjetski i ruski igrač hokeja na ledu. Nastupao je za CSKA iz Moskve (1967—1981) i za reprezentaciju Sovjetskog Saveza (1969—1980).

Bio je dva puta Olimpijski šampion (1972, 1976) i osam puta šampion sveta sa reprezentacijom Sovjetskog Saveza.

Proglašen je za zaslužnog majstora sporta 1969. godine i dva puta najbolji igrač Sovjetskog Saveza 1972. i 1973. godine. Jedan je od najboljih igrača Sovjetskog Saveza sedamdesetih godina koji je priznat i u svojoj zemlji u inostranstvu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođenje[uredi | uredi izvor]

Harlamovi roditelju bili su radnici fabrike „Komunar“ u Moskvi.[1] Njegov otac Boris bio je Rus[2], a majka, Karmen Olive-Abad Baskijka, koja je pobegla 1937. iz Španije zbog građanskog rata u toj zemlji.[3][4]

Valerij Harlamov se rodio u noći izmeću 13. i 14. januara 1948. godine u Moskvi. Boris i Begonija su te noći bili u fabrici „Komunar“. Do sumraka Begonija je osetila bolove pa je prebačena u bolnicu, gde je rodila sina.[5]. Ime je dobio po sovjetskom pilotu Valeriju Čkalovom.[6] U trenutku kada se rodio Valerij, Boris i Begonija su živeli u vanbračnoj zajednici, da bi se tri meseca nakon rođenja njegovog sina venčali.[7]

Kasnije će porodica dobiti i ćerku koju će nazvati Tatjana.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Hobiji Harlamova u detinjstvo su bili hokej na ledu i fudbal. Počeo je da kliza kada je imao sedam godina. Njegov otac je igrao hokej za fabrički tim i često je sa sobom vodio sina.[8] Harlamov je 1956. godine sa majkom i sestrom Valeri otišao u Španiju. U Bilbau gde je živeo išao je i u školu, ali se nakon godinu dana vratio sa porodicom u Sovjetski Savez.[1] Zbog porekla svoje majke u kasnijoj karijeri dobiće nadimak „Španac“.

Tokom svoje mladosti bio je mali i mršav i imao je čestih zdravstvenih problema. To je kulminiralo 1961. godine kada mu je otkrivena srčana mana. Od tog trenutka doktori su Valeriju zabranili prisustvovanje na časovima fizičkog vaspitanja, vežbanje sa tegovima, plivanje, pa čak i da pohađa letnji kamp.[9]

Njegov otac Boris, uprkos savetima lekara upisao ga je u hokejaški klub CSKA. Nakon tri meseca treneiranja otac i sin su otišli u bolnicu na preglede. Tamo su lekari konstatovali da je Valerij potpuno zdrav i od tada je počeo aktivno da se bavi hokejom.[9]

Priznavanje talenta[uredi | uredi izvor]

Talentovani mladić svojim igrama počeo da se nameće za seniorski tim CSKA. Međutim trener CSKA Anatolij Tarasov prvi put u njemu nije video igrača za prvi tim, a kao glavni nedostatak naveo je njegovu visinu koja je iznosila 172 cm.[10] Harlamov se odlično pokazao na finalnom turniru juniorskog prvenstva Sovjetskog Saveza u Minsku.[11] Leto 1967. proveo je trenirajući za seniorski sastav CSKA u Kudepsti, nakon čega se dosta promenio fizički, nabacio je mišićnu masu.

Za seniorski sastav CSKA debitovao je 22. oktobra 1967. godine u meču sa Sibirom u Novosibirsku u kome je CSKA je pobedio sa 9:0. Da bi stekao više iskustva Tarasov ga je poslao da sezonu 1967/68 provede u drugoligašu Zvezdi iz Čebarkulja. Tadašnji trener Zvezde Vladimir Alfer dobio je stroga uputstva od Tarasova. Zahtevao je da se Harlamovu omogući da trenira tri puta dnevno, a da u utakmicama mora da igra najmanje 70 posto meča.[12]

Zajedno sa Harlamovim u Zvezdu je poslat i defanzivac Aleksandar Gusev. Igrači su se za kratko vreme prilagodili klubu i dali su veliki doprinos rezultatima Zvezde. Harlamov je postigao 34 golova na 40 utakmica i postao miljenik domaće javnosti[13], a Gusev se odlično pokazao u ulozi odbrambenog igrača. Vladimir Alfer je redovno informisao Tarasova o rezultatima Harlamova, a nakon sastanka u februaru 1968. godine pozvan je nazad u Moskvu.[12] Poslednji meč za Zvezdu odigrao je 7. marta u Kalinjinu, a 8. marta se vratio kući i istog dana ga je Tarasov pozvao na trening.

Prvi uspesi[uredi | uredi izvor]

Harlamov je ponovo zaigrao za CSKA u utakmici protiv Sibira u Novosibirsku koji je CSKA lako pobedio sa 11:3. Igrao je u liniji sa Vladimirom Vikulovim i Viktorom Polupanovim kao zamena Anatoliju Firsovu. Svoj prvi gol za Moskovljane postigao je 23. aprila 1968, protiv ekipe Krila Sovjetov. Sezonu je završio u liniji sa Smolinom i Blinovim.

Naredne sezone je uspeo da se izbori za mesto u timu. U oktobru 1968 je objavljeno da će Harlamov u utakmici protiv Torpeda igrati u liniji sa Borisom Mihajlovim i Vladimirom Petrovim. Cska je poražen sa 1:0, a Harlamov je igrao slabo. Međutim trio mladih napadača će ubrzo početi da igra dobro i efikasno.[9] Harlamov će sa njima igrati narednih 14 godina.[14]

U decembru 1968 pozvan je u da zaigra za drugi tim reprezentacije Sovjetskog Saveza koja je zamenila Čehoslovačku na međunarodnom turniru u Moskvi. Nakon turnira pozvan je da zaigra za reprezentaciju Sovjetskog Saveza u dva meča protiv Reprezentacije Kanade. Debitovao je 6. decembra 1968, a sutradan je odigrao i drugi meč. U obe utakmice je igrala troja Meihajlov - Petrov -Harlamov.

Od početka 1969. svo troje su pozivani da igraju prijateljske utakmice za reprezentaciju, nakon čega su treneri odlučili da ii povedu na Svetsko prvenstvo 1969. u Stokholmu. Oni su od prve utakmice pokazali visoku klasu i opravdali poziv trenera.

Postoje razlike u podacima kada je Harlamov postigao svoj prvi pogodak na prvenstvu.

Statistika karijere[uredi | uredi izvor]

Regularna sezona[uredi | uredi izvor]

   
Sezona Tim Liga GP G A Pts PIM
1967–68 HK CSKA Sovjetska 15 2 3 5 6
1968–69 HK CSKA Sovjetska 42 37 12 49 24
1969–70 HK CSKA Sovjetska 33 33 10 43 16
1970–71 HK CSKA Sovjetska 34 40 12 52 18
1971–72 HK CSKA Sovjetska 31 24 16 40 22
1972–73 HK CSKA Sovjetska 27 19 13 32 22
1973–74 HK CSKA Sovjetska 26 20 10 30 28
1974–75 HK CSKA Sovjetska 31 15 24 39 35
1975–76 HK CSKA Sovjetska 34 18 18 36 6
1976–77 HK CSKA Sovjetska 21 18 8 26 16
1977–78 HK CSKA Sovjetska 29 18 24 42 35
1978–79 HK CSKA Sovjetska 41 22 26 48 36
1979–80 HK CSKA Sovjetska 41 16 22 38 40
1980–81 HK CSKA Sovjetska 30 9 16 25 14
Sovjetski totali 438 293 214 507 318

Međunarodno[uredi | uredi izvor]

Godina Tim Takmičenje   GP G A Pts PIM
1969 Sovjetski Savez WC 10 6 7 13 4
1970 Sovjetski Savez WC 9 7 3 10 4
1971 Sovjetski Savez WC 10 5 12 17 2
1972 Sovjetski Savez SS 7 3 4 7 16
1972 Sovjetski Savez OG 5 9 7 16 2
1972 Sovjetski Savez WC 9 8 6 14 10
1973 Sovjetski Savez WC 10 9 14 23 31
1974 Sovjetski Savez SS 8 2 6 8 4
1974 Sovjetski Savez WC 10 5 5 10 8
1975 Sovjetski Savez WC 9 10 6 16 4
1976 Sovjetski Savez OG 6 3 6 9 6
1976 Sovjetski Savez WC 10 4 10 14 4
1977 Sovjetski Savez WC 10 9 7 16 4
1978 Sovjetski Savez WC 10 4 5 9 4
1979 Sovjetski Savez WC 8 7 7 14 4
1980 Sovjetski Savez OG 7 3 8 11 2
Totali Svetskog prvenstva 105 74 82 156 79
Olimpijski totali 18 15 21 36 10

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

Sovjetski Savez i Rusija[uredi | uredi izvor]

Nagrada Godina
Zaslužni majstor sporta 1969
Sovjetska liga Igrač godine 1971–72, 1972–73
Ruska hokejaška kuća slavnih 2014

Međunarodne nagrade[uredi | uredi izvor]

Nagrada Godna
Svetsko prvenstvo u hokeju na ledu svezvezdani tim 1972, 1973, 1976
IIHF Kuća slavnih| 1998
IIHF stogodišnji svezvezdani tim 2008
Hokejaška kuća slavnih 2005

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mosko, Alexey (11. 5. 2013). „Film brings Soviet hockey legend to life”. Russia: Beyond the Headlines. Arhivirano iz originala 25. 08. 2013. g. Pristupljeno 21. 1. 2014. 
  2. ^ Voennый zavod, proizvodivšiй agregatы dlя strelkovogo vooruženiя. S 1992 — OAO «Duks» (http://www.militaryparitet.com/nomen/russia/pri/data/ic_nomenrussiapri/11/).
  3. ^ Olimpizm. O materi Harlamova (na isp. яz.)
  4. ^ Zafra & Heredia 1989, str. 209
  5. ^ Tarasov A. V. Tri skorosti Valeriя Harlamova // Levin B. M. Tri skorosti Valeriя Harlamova. — М.. 1984. str. 13.).
  6. ^ „Ice Hockey legend Valery Kharlamov remembered in Moscow exhibition match”. RT. 19. 2. 2013. Arhivirano iz originala 22. 02. 2014. g. Pristupljeno 21. 2. 2014. 
  7. ^ V эtom priznaёtsя Boris Harlamov v dokumentalьnom filьme «Ledovaя korrida Valeriя Harlamova».
  8. ^ Harlamov B. S. (1984). „Kak rasskazatь mne o Valerii”. Ur.: Sost. B. M. Levin. Tri skorosti Valeriя Harlamova. M.: Fizkulьtura i sport. str. 24. 
  9. ^ a b v Dvorcov V. A., Юrьev Z. Ю. (1984). Forvard № 17. M.: Sovetskaя Rossiя. 
  10. ^ Razzakov F. I. (2006). Zvёzdnыe tragedii. M.: Эksmo. 
  11. ^ Bogomolov V. (1984). „Počemu я ne stal Harlamovыm”. Ur.: Sost. B. M. Levin. Tri skorosti Valeriя Harlamova. M.: Fizkulьtura i sport. str. 25—32. 
  12. ^ a b Alьfer V. F. (1988). „Nerяdovoй soldat Harlamov”. Ur.: Sost. B. M. Levin. Tri skorosti Valeriя Harlamova. M.: Voenizdat. str. 36—37. 
  13. ^ Andreй Koreckiй. „Legendarnый Valeriй Harlamov načinal igratь na Юžnom Urale”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2010. g. Pristupljeno 31. 01. 2010. 
  14. ^ „Kharlamov, Valeri -- Biography”. Hockey Hall of Fame and Museum. Pristupljeno 23. 2. 2014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Valerij Harlamov na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валериј_Харламов&oldid=27614322”