Vatrogasni dom u Kragujevcu
| Vatrogasni dom u Kragujevcu | |
|---|---|
 Vatrogasni dom u Kragujevcu | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Kragujevac |
| Opština | Grad Kragujevac |
| Država |  Srbija |
| Vreme nastanka | 1933. |
| Tip kulturnog dobra | Spomenik kulture |
| Nadležna ustanova za zaštitu | Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac |
| www | |
Vatrogasni dom u Kragujevcu predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture, odlukom Vlade Republike Srbije br. 633-6872/2001-3 od 17. jula 2001. godine, Službeni glasnik RS br. 46, od 27. jula 2001. godine.[1]
Novi Vatrogasni dom u Kragujevcu[uredi | uredi izvor]
Upravni odbor Požarne družine 1932 (od 15. jula 1933. uvodi se naziv vatrogasac, umesto dotadašnjeg naziva požarac). godine, u svojim spisima i izveštajima napominje da je pokrenuta inicijativa za izgradnju novog Doma požarne družine. Tako da ova i naredna godina protiču u velikom znaku priprema za početak izgradnje ovog objekta, koji bi pod svoje okrilje trebalo da stavi sve požarce u Kragujevcu, svu njihovu opremu, kao i sve zainteresovane za razvoj ove oblasti. U pismu upućenom Sudu, kao i Odboru opštine grada Kragujevca, traži se da plac Požarne kasarne pređe u vlasništvo Družine, uz obrazloženje da treba izgraditi nov Dom, zbog dotrajalosti objekta, kao i zbog same činjenice da sva oprema treba da stoji na jednom mestu. Sud opštine kragujevačke, je prihvatio zahtev, i Družini dodelio besplatan plac za izgradnju novog Doma. Ovim činom započeta je nova etapa u razvoju vatrogastva, u Kragujevcu. Požarci Kragujevca i njihovi saradnici su se uveliko dogovarali gde ik kako započeti izgradnju novog objekta. Prevladalo je mišljenje da se nov dom gradi na mestu starog Požarnog doma-kasarne u centru grada, kako bi požarci mogli lakše i brže da odu u bilo koji deo grada. O tome su doneli odluku poslanici Kragujevačke opštine.
Jelena Radojković-donator[uredi | uredi izvor]
Mada je opština dodelila plac, izgradnja ovog objekta je dovedena u pitanje, zbog nedostatka novca. Ovog objekta verovatno ne bi danas ni bilo da 4. jula 1933. nije stiglo pismo predsedniku opštine kragujevačke Vojislavu Kalanoviću od Jelene Radojković iz Beograda. Pismo je glasilo ovako:"Gospodine predsedniče, u želji da sačuvam uspomene sebi, svom pokojnom mužu Nikoli Radojkoviću, bivšem blagajniku Ministarstva prosvete i kćeri pok. Bisenije, namerna sam da za svoga života učinim jednu zadužbinu u Kragujevcu, za koje me veže uspomena moga rođenja i dobar deo proživljenog života. U tu svrhu rešila sam da podignem Požarni dom u Kragujevcu, imajući u vidu visoko humane ciljeve kojima služe požarnici, čije su usluge tako potrebne i korisne narodu u svako doba. Radi toga dajem sumu od 300.000 dinara koja se nalazi kod državne hipotekarne banke u Beogradu po knjižici br. 3139. Obaveštavajući o tome Vas, i Kragujevačku dobrovoljnu požarnu družinu, želja mi je i očekujem da se preduzmu najhitnije mere da se ova moja namera što pre u delo privede. Novac se može podizati postepeno tek pošo bude pristupljeno zidanju zgrade a na knjižici je naznačeno da je za podizanje novca ovlašćen predsednik Opštine grada Kragujevca".
Vojislav Kalanović o Jeleninoj zadužbini[uredi | uredi izvor]
Odmah posle prispeća pisma Jelene Radojković o zadužbini, Vojislav Kalanović, tadašnji predsednik opštine kragujevačke, odlazi da je poseti u Beogradu, i po povratku u Kragujevac, svoje utiske objavljuje u novinama „Glas Šumadije“. "Ja sam zaista u nedoumici kakvim rečima da propratim ovo veliko delo, kojim se zanela duša jedne osamdesetogodišnje starice. Primila me je u svom udobnom, no vrlo skromnom stanu, ova patrijahalna žena, već u dubokoj starosti ali za čudo još uvek krepka, uspravljena, sveža, puna uspomena i sećanja na njen Kragujevac iako ga je ostavila pre punih pedeset godina. U sadašnjem njenom dobu ne gleda se više na budućnost već se živi u prošlosti. A u toj njenoj prošlosti velika tačka na vidiku je njen Kragujevac. Mesto sretnog proživljenog detinjstva iako iz najranijeg doba bez oba roditelja. Mesto mladalačkih snova i široko zasnovanih nada, a potom i stupanja u kratkotrajni brak. Potom stupanje u drugi brak sa siročetom iz prvoga. I ovoga puta životne iluzije traju, traju dugo, preko tri decenije. Živi se srećno i zadovoljno, puna srca. Teče i štedi uz vrla, odana supruga pok. Nikolu, otmena predstavnika nekadašnje, već u tako dalekoj uspomeni, naše činovničke garde, koja je znala žrtvovati se na poslu do samopregora. A potom... trne jedan plamičak, jedina kćer. Malo zatim pa i drugi nežni bračni drug. Sve to ipak tako obično, i takoreći svakodnevno. Pa opet ima u ovom slučaju neke razlike. Starica ostavši smohrana, nije postala i samoživa. Srce koje je naviklo da kuca za drugoga i duša koja živi da treperi za drugoga-nađu sebi izlaza i prokrče puta do srdaca i duša svojih bližnjih. Obradovati drugoga znači za nekoga preživeti i ostati radost sopstvenog srca. O, kada bi to uvek bilo tako kod svih ljudi. I duša gospođe Radojkić nosila je u jednom svom osetljivom kutku njen i naš Kragujevac i odlučila da se za njega veže nerazluživo i večno, jednom divnom zadužbinom".
Izgradnja novog Doma[uredi | uredi izvor]
U prisustvu predstavnika oppštine kragujevačke, i sreskih vlasti, Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda, kao i građana Kragujevca, postavljen je kamen temeljac novog Vatrogasnog doma,17. septembra 1933. godine. Ovaj dom i prostorije i danas nose naziv Vatrogasni dom, i nalazi se u ulici Miloja Pavlovića. Dom su projektovali ugledni beogradski arhitekti:Đorđe Kovaljevski i Mihailo Radovanović, a izvođači radova su bili:Vasa Nikolić i Živojin Naumović. Ovaj objekat je izgrađen za manje od godinu dana. Zadužbinar Jelena Radojkić, za gradnju vatrogasnog doma, uplatila je celokupan iznos od 300.000 dinara. Isto toliko su prikupili:Opština i građani svojim dobrovoljnim prilozima. Takođe su i prodavane hartije od vrednosti (obveznice). Kragujevački vatrogasci uputili su i telegram zahvalnosti najvećem zadužbinaru Jeleni Radojkić:"Danas su svi požarnici Kragujevačke dobrovoljne požarne družine oduševljeno i kličući iz punih grudi u Vaše zdravlje primili na svojoj Vanrednoj skupštini saopštenje o vašoj plemenitoj želji i naredbi da im kao svoju zadužbinu podignete kao dom. Sv iće oni svojski pregnuti na posao da vide ostvarenu vašu i svoju žarku želju da sagrade dom u kome će zauvek Vama na slavu pominjati ime. Neka Vam Bog da krepkoga zdravlja i dugoga života da vidite svoju ostvarenu želju i da se još dugo kao i mi ponosite svojim velikim delom. Živeli".
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Vatrogastvo u Kragujevcu devedesetih godina
- Vatrogastvo u Kragujevcu od kraja Drugog svetskog rata do devedesetih godina
- Spisak spomenika kulture u Šumadijskom okrugu
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Vatrogasni dom u Kragujevcu”. Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac. Pristupljeno 11. 01. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Sveta Madžarević, Hronika vatrogastva Kragujevca 1887-2007, izdavač:Vatrogasni fond grada Kragujevca, i Gradsko dobrovoljno vatrogasno društvo Kragujevac, u Kragujevcu 2007.
_Serbien.jpg)
