Црква Светог Николе у Рамаћи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Светог Николе
Wiki Šumadija X Crkva Sv. Nikole (Ramaća) 573.jpg
Црква Светог Николе у Рамаћи
Опште информације
МестоРамаћа
ОпштинаОпштина Страгари
Држава Србија
Врста споменикацрква
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Крагујевац
СедиштеКрагујевац
АдресаКрагујевачког октобра 184 34000

Црква Светог Николе Мирликијског у Рамаћи, налази се на падинама Рудника, 25 km западно од Крагујевца и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.[1] Подигли су је крајем 14. века (између 1389. и 1395) непознати ктитори (свештеник са сином и братом), а кнегиња Милица га је 1395. године приложила светогорском манастиру Светог Пантелејмона.

Радови на откривању и заштити живописа у унутрашњости цркве су изведени у периоду од 1956. до 1958. године, а црква у Рамаћи се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[2].

Архитектура[уреди]

Манастирска црква је релативно мала грађевина једнобродне основе са, споља, осмостраном куполом и дрвеним нартексом који је дозидан у 19. веку. Њена спољашњост је омалтерисана, без, за тада доминантни Моравски стил очекиваних, украса, осим пиластара који одговарају онима у њеној унутрашњости.

Живопис[уреди]

Живопис у цркви је настао 1392. или почетком 1393. године[3] и веома оштећен[2], али се и поред тога види да је веома занимљивог иконографског програма[2]. Ктиторска композиција се налази на јужном зиду и сачињавају је свештеник у белом, његов брат и син који приносе цркву (њен модел држе свештеник и брат) светом Николи. Поред њих, на западном зиду су били насликани тадашњи владар Србије, кнез Стефан Лазаревић (кнез 13891402, деспот 14021427) и један патријарх[3] (можда Спиридон (1379—1389)[3]), док се фигуре мушкарца и жене двојако тумаче, или као непосредни суверен ктитора, господар Рудничког краја војвода Никола Зојић са супругом Видославом[2] или као кнез Лазар и кнегиња Милица[3].

У средишњем делу цркве, насликани су Страдања Христова, сцене из живота Богородице и светог Николе, Велики празници, као и каменовање светог првомученика Стефана, док су у другој зони (изнад стојећих фигура у првој) приказани попрсја светаца у медаљонима. Причешће апостола, Богородица са анђелима, Поворка анђела и Поклоњење архијереја Христу насликано је у олтарском делу цркве, док су у куполи представљени библијски пророци и Небеска литургија.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Архијерејско намесништво гружанско”. Епархија жичка. Приступљено 21. 8. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Црква светог Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Рамаћа, црква светог Николе”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. ISBN 86-80879-07-X. 

Спољашње везе[уреди]