Црква Светог Николе у Рамаћи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Црква Светог Николе (вишезначна одредница).
Црква Светог Николе
Ktitors of Ramaća Church.jpg
Ктиторска композиција
Опште информације
Место Рамаћа
Општина Општина Страгари
Држава  Србија
Врста споменика црква
Време настанка 14. век[1]
Тип културног добра Споменик културе од великог значаја
Власник Република Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
Седиште Крагујевац
Адреса Крагујевачког октобра 184 34000

Црква Светог Николе у Рамаћи, налази се на падинама Рудника, 25 km западно од Крагујевца и припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Манастир је изграђен у рашком стилу у 13. века у време Стефана Дечанског. Обновили су је крајем 14. века (између 1389. и 1395) непознати ктитори (свештеник са сином и братом), а кнегиња Милица га је 1395. године приложила светогорском манастиру Светог Пантелејмона.

Радови на откривању и заштити живописа у унутрашњости цркве су изведени у периоду од 1956. до 1958. године, а црква у Рамаћи се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[2].

Архитектура[уреди]

Манастирска црква је релативно мала грађевина једнобродне основе са, споља, осмостраном куполом и дрвеним нартексом који је дозидан у XIX веку. Њена спољашњост је омалтерисана, без, за тада доминантни Моравски стил очекиваних, украса, осим пиластара који одговарају онима у њеној унутрашњости.

Живопис[уреди]

Живопис у цркви је настао 1392. или почетком 1393. године[3] и веома оштећен[2], али се и поред тога види да је веома занимљивог иконографског програма[2]. Ктиторска композиција се налази на јужном зиду и сачињавају је свештеник у белом, његов брат и син који приносе цркву (њен модел држе свештеник и брат) светом Николи. Поред њих, на западном зиду су били насликани тадашњи владар Србије, кнез Стефан Лазаревић (кнез 13891402, деспот 14021427) и један патријарх[3] (можда Спиридон (1379—1389)[3]), док се фигуре мушкарца и жене двојако тумаче, или као непосредни суверен ктитора, господар Рудничког краја војвода Никола Зојић са супругом Видославом[2] или као кнез Лазар и кнегиња Милица[3].

У средишњем делу цркве, насликани су Страдања Христова, сцене из живота Богородице и светог Николе, Велики празници, као и каменовање светог првомученика Стефана, док су у другој зони (изнад стојећих фигура у првој) приказани попрсја светаца у медаљонима. Причешће апостола, Богородица са анђелима, Поворка анђела и Поклоњење архијереја Христу насликано је у олтарском делу цркве, док су у куполи представљени библијски пророци и Небеска литургија.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. rudnik:[svetilista, manastiri]
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Споменици културе у Србији: Црква светог Николе (сајт САНУ) (српски) (енглески)
    (из књиге „Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја“, чланак Рамаћа, црква светог Николе)
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. ISBN 86-80879-07-X. 

Литература[уреди]

Извори[уреди]