Vilt Čejmberlen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vilt Čejmberlen
Čejmberlen 1959. godine
Lični podaci
Puno ime Vilton Norman Čejmberlen
Datum rođenja (1936-08-21)21. avgust 1936.
Mesto rođenja Filadelfija, SAD
Datum smrti 12. oktobar 1999.(1999-10-12) (63 god.)
Mesto smrti Los Anđeles, SAD
Državljanstvo SAD
Visina 2,16 m
Informacije o karijeri
Broj 13
NBA draft 1959
Odabrao: Filadelfija Voriorsi
Pro karijera 1959–1973
Pozicija centar
Seniorska karijera
Godine Klub
1958–1959 Harlem globtrotersi
1959–1965 Filadelfija/San Francisko voriorsi
1965–1968 Filadelfija 76ersi
1968–1973 Los Anđeles lejkersi
Trenerska karijera
1973–1974 San Dijego konkvistadorsi
Nagrade
Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Statistika  Uredi na Vikipodacima na nba.com

Vilton Norman „Vilt“ Čejmberlen[1] (engl. Wilton Norman "Wilt" Chamberlain; Filadelfija, SAD, 21. avgust 1936 — Los Anđeles, SAD, 12. oktobar 1999) bivši je američki profesionalni košarkaš.

Igrao je na poziciji centra, a izabran je na NBA draft 1959. godine od strane Filadelfija Voriorsa. U svojoj petnaestogodišnjoj karijeri ostvario je mnoge uspehe. Igrajući za Harlem globtroterse, Filadelfija/San Francisko voriorse, Filadelfija seventisikserse i Los Anđeles lejkerse osvojio je dva NBA prstena, četiri puta proglašavan je najkorisnijim igračem lige, te je jednom proglašen za najkorisnijeg igrača NBA Ol star utakmice, jednom za najkorisnijeg igrača NBA finala i jednom za novajliju godine. Čejmberlen je trinaesterostruki NBA Ol-star, te je deset puta izabran u NBA tim i dva puta u NBA odbrambeni tim.

Čejmberlen je vlasnik nekoliko desetina NBA rekorda, najčešće u poenima i skokovima. Zajedno s drugim ostvarenjima, Čejmberlen je jedini igrač koji je u jednoj NBA sezoni ostvario proseke više od 40 i 50 poena po utakmici, te jedini koji je u jednoj utakmici postigao 100 poena. Takođe Čejmberlen je osvajao sedam nagrada za najboljeg strelca lige, jedanaest nagrada za najboljeg skakača lige, devet puta bio je najprecizniji u postignutim koševima, te je jednom čak predvodio ligu i u asistencijama.[2] Koliko je bio dominantan u napadu i skokovima govore sledeći podaci da je u svojoj karijeri postigao neverovatnih 31.419 poena i 23.924 skokova. Čejmberlen je član Košarkaške Kuće slavnih od 1978. godine, a 1980. godine uvršten je na spisak 35 najvećih košarkaša NBA lige. Godine 1996, primio je veliko priznanje kada je uvršten na spisak 50 najvećih igrača u istoriji NBA lige.[3] Nakon NBA karijere, Čejmberlen je postao vrlo uspešan biznismen, te je ostvario nekoliko zapaženijih glumačkih uloga, od kojih je i ona u filmu Konan uništitelj. Ceo život bio je neženja, a nakon njegove smrti izašao je neverovatan podatak da je spavao sa 20 hiljada žena.[4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Čejmberlen je rođen u gradu Filadelfiji u saveznoj državi Pensilvaniji. Kao jedno od devetero braće i sestara, bio je krhko dete, te je umalo umro od pneumonije što je rezultovalo propuštanjem cele školske godine.[5] U ranom detinjstvu, Čejmberlena košarka nije previše zanimala budući da je on mislio da je to „igra za slabiće“.[5] Čejmberlen se bavio atletikom, ponajviše trčanjem. U raznim disciplinama ostvario je sjajne rezultate, od kojih su najbolji u skoku uvis, trčanju na 400 m, skoku udalj i dr. Međutim, Čejmberlen je odustao od svega toga budući da je u Filadelfiji košarka bila „kraljica svih sportova“.[6]

Kako je Čejmberlen već u uzrastu od 10 godina bio visok oko 1,83 m, a u srednjoj školi oko 2,11 m, imao je sjajne predispozicije za košarku.[7] Nakon nekoliko meseci vežbanja i treninga, Čejmberlen je fizički ojačao, te je na videlo došao njegov talenat za postizanje poena i blokiranje šuteva.[8] Prema novinaru ESPN-a, koji je komentarisao Čejmberlena, on je bio „zastrašujuće ogroman naspram ostalih smrtnika“.[9] U to vreme, dobio je brojne nadimke, od kojih mu je najdraži „Veliki Medved“ (engl. The Big Dipper), jer je uvek, pre ulaska u neku prostoriju, morao sagnuti glavu.[10]

Srednja škola[uredi | uredi izvor]

U sezoni 1952/53. Čejmberlen je, kao igrač Overbruk pantersa, prosečno postizao 31 poen po utakmici, te je odveo ekipu do osvajanja Javne lige. U finalnoj utakmici grada Filadelfije, protiv rivala Vest katolika, Čejmberlen je bio u nekoliko navrata zaustavaljan od čak trojice igrača, ali ni to mu nije zasmetalo da postigne 29 poena. Uprkos sjajnom Viltu, njegova ekipa izgubila je rezultatom 54:42.[11]

U drugoj sezoni u dresu Overbruka, Čejmberlen je nastavio sa sjajnim igrama, te je u utakmici sa srednjom školom Roksboro postigao čak 71 poen. Pantersi su s lakoćom ušli u finale javne lige, te tamo svladali srednju školu Nortist haj skul. U toj utakmici, Čejmberlen je postigao 40 poena i doneo svojoj ekipi još jednu titulu Javne lige. U finalu grada Filadelfije susreli su se sa srednjoškolskim timom Saut katolika. U toj utakmici Čejmberlen je ponovo bio nezaustavljiv, te je sa 32 postignuta poena svojoj ekipi doneo pobedu 74:50 i titulu grada. Te sezone, Overbruk je, na čelu s Čejmberlenom, ostvario neverovatan odnos od 19:0.[12]

Tokom letnjih praznika, Čejmberlen je radio u obližnjem hotelu. Upravo tamo odseo je trener Bostona Seltiksa, Red Auerbak, koji je odmah uočio talentovanog mladića. Nagovorio ga je na dvoboj 1 na 1 sa zvezdom univerziteta Kanzas, Bertom Bornom, koji je izabran za najkorisnijeg igrača NBA finala 1953. godine. Čejmberlen je taj dvoboj dobio rezultatom 25:10, a Born, razočaran svojim porazom, odustao je od obećavajuće NBA karijere te je postao poljoprivredni inženjer. Auerbak videvši sjajan talenat koji se krio u Čejmberlenu, pokušavao ga je da nagovori na odlazak na univerzitet Nove Engleske kako bi ga mogao izabrati na draftu kao teritorijalni izbor.[13]

Međutim, Čejmberlen je ovu sjajnu ponudu odbio, a kasnije se pokazalo da je Viltovo mesto zauzeo upravo njegov budući rival, Bil Rasel. U trećoj i poslednjoj sezoni u dresu Overbruka, Čejmberlen je u tri uzastopne utakmice postigao 74, 78 i 90 poena.[14] Pantersi su po treći put osvojili Javnu ligu, pobedivši Vest Filadelfiju rezultatom 78:60. U gradskom finalu, Čejmberlen je s 35 poena predvodio svoj tim do lake, 83:42, pobede nad školom Vest katolik. Nakon tri godine igranja, Čejmberlen je s ekipom osvojio tri Javne lige i dva gradska naslova, te ostvario sjajan odnos pobeda i poraza 56:3. Takođe tokom te tri godine, Čejmberlen je postao najbolji strelac srednje škole postigavši 2.252 poena, što u proseku iznosi 37,4 poena po utakmici.[15][16]

Nakon završetka sezone, Čejmberlen je dobio više od 200 ponuda raznih univerziteta. Neki su mu čak nudili glumački angažman, dijamante, pa čak i mesto trenera-igrača.[17] Nakon nekoliko nedelja razmišljanja i brojnih poseta univerzitetima, Čejmberlen je odlučio da će zaigrati za univerzitet u Kanzasu.[17]

Univerzitet[uredi | uredi izvor]

Godine 1955, Čejmberlen se pridružio univerzitetu Kanzas. Nakon dolaska u Kanzas, Čejmberlen je bio razočaran zbog toga što je u Filadelfiji bio tretiran kao zvezda, a u Kanzasu je bio nepoznat, te je vladala velika nepravda prema crncima. Čejmberlen je pokušao da ignoriše te događaje te je u slobodno vreme izlazio na mesta na koja bi god hteo.[18] Ubrzo je video da ga ne cene, te je odustao od svog nauma, ali se s vremenom i odnos prema crncima poboljšao.[18] Takođe, Čejmberlen je voleo da živi u Kanzasu pogotovo zbog sjajne džez scene i društvenog života.[19]

Na univerzitetu, Čejmberlen je postao član, kasnije i predsednik, poznatog bratstva,[20] te je u svom debiju, protiv starijih saigrača, odigrao sjajno te ​​je završio utakmicu sa 52 poena, 29 skokova i 4 blokade.[6] Pod vođstvom trenera Foga Alena, Čejmberlen je igrao sjajno, te ​​je s njim razvio sjajan odnos, ali je trener Alen, zbog navršenih 70 godina, morao otići u prinudnu penziju. Dolaskom Alenovog naslednika, Dika Harpa, Čejmberlen je postao nezadovoljan jer je sa novim trenerom razvio loš odnos, a mnogi su i sumnjali da bi uopšte došao na univerzitet da je znao da će se trener Alen penzionisati.[21]

Dana 3. decembra 1956. godine Čejmberlen je ostvario i službeni nastup u dresu DžejHoksa, te je u pobedi svoje ekipe, 87:69, postigao 52 poena i 31 skok, te je time srušio i nekoliko univerzitetskih rekorda.[22] Tokom tog perioda, Čejmberlen je bio nezaustavljiva napadačka mašina koja je i razvio nekoliko nezaustavljivih poteza od koji su: šut sa distance, šut od table i sjajan ulazak u reket.[22] Takođe razvio je svoju tehniku dodavanja te je igru u odbrani unapredio sa sve većim brojem blokiranih šuteva, koji su kasnije vodili do laganih poena. Kao vođa mlade i talentovane ekipe DžejHoksa, odveo ih je do odnosa 13:1, ali su izgubili od univerziteta Oklahoma stejta, koji su tokom utakmice držali loptu u posedu po 3 minuta bez namere za postizanjem koša. Taj problem je, tek 1984. godine, rešen uvođenjem ograničenja napada na 24 sekunde.[23]

Kao i u srednjoj školi, Čejmberlen se bavio i atletikom, te je ostvario zapažene rezultate i u tom području. Udaljenost od 100 m, Čejmberlen je prelazio za 10,9 sekundi, a u troskoku je ostvarivao rezultate preko 15,30 m. U skoku uvis i u trčanju, Čejmberlen je tri uzastopne godine bio prvak univerzitetskih takmičenja u tim disciplinama.[24]

Tokom održavanja prvenstva Nacionalne studentske atletske asocijacije u Dalasu, koji je u to vreme bio segregiran, godine 1957. ekipa DžejHoksa je bila rasno kritikovana i vređana. Jednom prilikom je jedan od bivših igrača te ekipe izjavio da je pubilka je bila brutalna, da su ih pljuvali, te da su bili izloženi velikom rasnom vređanju.[22] Međutim to nije sprečilo ekipu DžejHoksa da protiv univerziteta Južnih metodista, odnesu, 73:65, pobedu u produžetku. Nakon utakmice, policija je bila prisiljena da otprati DžejHokse do autobusa i obližnjeg odmarališta, jer je besni narod zbog poraza čak hteo i da otme autobus. Naredna utakmica bila je jednako neprijatna zbog velikih rasnih uvreda tokom cele utakmice, ali su DžejHoksi uverljivo pobedili rezultatom 81:61.[22]

U polufinalnoj utakmici protiv San Franciska, na čelu s Čejmberlenom, DžejHoksi odnose pobedu rezultatom 80:56 i ulaze u NCAA finale. Čejmberlen je za svoje zasluge izabran u najbolji tim sezone, te je odveo ekipu do finalnog susreta protiv univerziteta Severna Karolina, odnosno njihove ekipe Tar hilsa. U toj utakmici trener Tar hilsa koristio je nekoliko taktika za zaustavljanje Čejmberlena, a najčešća je bila ona kada su ga čuvala dvojica igrača, jedan napred, drugi pozadi, a treći bi dolazio čim bi Čejmberlen primio loptu.[15] Sa sjajno čuvanim Čejmberlenom, DžejHoksi su bili nemoćni, te su iz igre šutirali mizernih 27%, da bi na poluvreme otišli ​​sa zaostatkom od sedam poena, odnosno rezultatskim zaostatkom od 29:22.[22] Kasnije su Tar hilsi poveli sa 40:37 i 10 minuta pre kraja počeli su da kruže s dodavanjima bez ikakve namere za postizanjem poena. Nakon nekoliko grešaka Tar hilsa, DžejHoksi su uspeli da izjednače rezultat na 46:46, te je taj rezultat ostao sve do kraja regularnog dela utakmice.[22] U prvom produžetku obe ekipe postigle su po dva poena, a u drugom produžetku, pri rezultatu 48:48, DžejHoksi su čuvali loptu i dodavali je bez ikakve namere da postignu koš. U trećem produžetku, Tar hilsi su postigli tri uzastopna poena, ali je Čejmberlen s trostrukim poenom, dva poena i slobodno bacanje, uspeo da zadrži svoju ekipu na samo jednom poenu zaostatka. Nakon što je King postigao dva poena, DžejHoksi su bili u prednosti dva poena, ali Džo Kvig, igrač Tar hilsa, s deset sekundi do kraja utakmice, biva fauliran, te sa dva postignuta slobodna bacanja vraća prednost svojoj ekipi. U idućem napadu, po trenerovoj zamisli, lopta je trebalo da dođe do Čejmberlena, ali je Ron Loneski „premekano dodao“ tu loptu koja je bila presečena, te je NCAA naslov otišao u Severnu Karolinu. Iako je ovo bila teška utakmica za Čejmberlena, budući da su ga čuvala čak trojica igrača, postigao je 23 poena i 14 skokova,[22] te je izabran za najkorisnijeg igrača Fajnal fora.[15] Kasnije je Čejmberlen priznao da mu je to bio najbolniji poraz u životu.[22]

Na trećoj godini univerziteta, Čejmberlen je bio jako frustriran zbog toga što su ga na svakoj utakmici čuvali dvojica ili trojica igrača koji su mu onemogućavali normalnu igru.[25] Takođe, i Čejmberlen je „kažnjavao“ igrače svojim laktovima, sa kojima je, pri okretanju prema košu, nekolicini igrača znao da izbije i poneki zub. Iako je bio dobro čuvan, Čejmberlen je uspeo da ostvari sjajni prosek od 30,1 poena po utakmici, te je odveo DžejHokse do odnosa 18:5. Zbog upale urinarnog trakta, Čejmberlen je bio prisiljen da izostane tri utakmice koje su, bez njega, DžejHoksi izgubili.[25] Zbog želje za odlaskom u profesionalce i željom za zaradom nekog većeg novca, Čejmberlen je napustio univerzitet.[25]

Napustivši koledž, jedan časopis mu je ponudio 10.000 dolara da napiše članak o razlozima napuštanja univerziteta, što je Vilt i prihvatio, jer su tada u proseku NBA igrači zarađivali 9.000 dolara po celoj sezoni.[22] Tokom trogodišnjeg boravka na univerzitetu, Čejmberlen je postigao 1.433 poena i 877 skokova, što u proseku iznosi 29,9 poena i 18,3 skokova po utakmici.[9] U to vreme, u dobi od 21 godine, Čejmberlen se pojavio na nekoliko naslovnih strana vrlo poznatih časopisa.[16]

Mnogo godina kasnije, brojni kritičari su tvrdili da je Čejmberlen napustio univerzitet zbog „belog srednjeg zapada“ ili zbog neosvojenog NCAA naslova. Godine 1998, Čejmberlen se vratio na univerzitet zbog ceremonije penzionisanja njegovog dresa s brojem 13, te je, za vreme održavanja govora, demantovao sve kritičarske razloge njegovog napuštanja univerziteta.[26]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

1958—1959: Harlem globtrotersi[uredi | uredi izvor]

Nakon frustrirajuće treće godine univerziteta, Čejmberlen je hteo, pre završetka četvrte godine, da postane profesionalni igrač.[27] Budući da u to vreme NBA liga nije prihvatala igrače sa nezavršenim studiranjem, godine 1958. Čejmberlen je odlučio da pristupi Harlem globtrotersima za 50 hiljada dolara.[28]

Čejmberlen je, kao član ekipe, učestvovao na turneji u Sovjetskom Savezu, a uvodnu utakmicu u Moskvi pohvalio je i tadašnji generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza Nikita Hruščov.[29] Na jednoj utakmici kapiten Globtrotersa, Medoulark Lemon, pao je na parket, a Čejmberlen, umesto da mu pomogne da ustane, brzo ga je podigao nekoliko desetina centimetara u vazduh i pustio ga. Kasnije je ovaj događaj kapiten komentarisao s rečima da je Čejmberlen bio najjači sportista koji je ikada živeo.[30] U kasnijim sezonama, Čejmberlen se najčešće pridruživao Globtrotersima nakon završetka doigravanja, te ga je publika uvek rado pozdravljala zbog svoje atraktivnosti. Dana 9. marta 2000. godine uprava Globtrotersa odlučila je da penzioniše Čejmberlenov dres sa brojem 13.[29]

1973—1974: San Dijego konkvistadorsi[uredi | uredi izvor]

Godine 1973, Ej-Bi-Ej ekipa, San Dijego konkvistadorsi sklopila je ugovor sa Čejmberlenom, kao igračem i trenerom, za 600 hiljada dolara.[31] Trenerske dužnosti, Čejmberlen je najčešće prepuštao pomoćnom treneru, Stenu Albeku,[31] a on se najviše skoncentrisao na promovisanje autobiografije pod nazivom Wilt: Just Like Any Other 7-Foot Black Millionaire Who Lives Next Door (srp. Вилт: Као и сваки други црни двометраш милионер који живи у суседству).[31] Te sezone, kao trener i igrač San Dijega, Čejmberlen se baš i nije proslavio budući da je ekipa završila sezonu sa odnosom 37:47 i porazom u polufinalu doigravanja.[31] Takođe, Čejmberlen nije bio zadovoljan ni s posećenosti publike, te se nakon završetka sezone penzionisao od profesionalne košarke.[31]

Karijera van košarke[uredi | uredi izvor]

Nakon San Dijega i povlačenja iz košarke, Čejmberlen je uspešno ušao u svet šou biznisa i zabave. Zaradio je popriličnu količinu novca na deonicama i nekretninama, te je otvorio jedan od poznatijih noćnih klubova Big Wilt's Smalls Paradise (srp. Мали рај великог Вилта).[32] Takođe, Čejmberlen je ulagao i u neke odbojkaške i atletske klubove,[33] te je zaradio nešto novca pojavljivanjem u reklamama kompanija kao što su Drexel Burnham, Le Tigre Clothing i Foot Locker.[32] Nakon košarke, Čejmberlen je zavoleo odbojku, te postao njen veliki obožavatelj.[34] Godine 1974, postao je član izvršnog odbora američkog odbojkaškog saveza, a godinu dana kasnije i njegov predsednik. Učestvovao je i na odbojkaškoj Ol star utakmici, te je imenovan najkorisnijim igračem utakmice, a 1979. godine napustio je američki odbojkaški savez koji se raspao.[34]

U svetu filma, 1984. godine, Čejmberlen je odigrao zapaženu ulogu Bombate u filmu Konan uništitelj gde je glavnu ulogu igrao još jedan snagator, Arnold Švarceneger. Iako su mu igrački dani bili odavno prošli, Čejmberlen je uvek bio u sjajnoj formi, te je tokom osamdesetih godina 20. veka najavljivao i mogući povratak u NBA. U dobi od 49 i 50 godina, Čejmberlen je primio ponude Klivlend Kavalirsa i Nju Džerzi Netsa za povratak u NBA, ali on ih je obe odbio.[35] Često je učestvovao i na maratonima, te je svoju formu zadržao sve do bolešću narušenog zdravlja.[36]

Rekordi i dostignuća karijere[uredi | uredi izvor]

Čejmberlenov dres koji su penzionisali Los Anđeles Lejkersi

Čejmberlen je tokom svoje NBA karijere odigrao 1045 utakmica, postigao 31.419 poena, 23.924 skokova i 4.643 asistencije, što u proseku iznosi 30,01 poena, 22,9 skokova i 4,4 asistencije. Bio je jedan od najdominantnijih centara u istoriji košarke te drži nekoliko desetina NBA rekorda.[37] Bio je sjajan strelac i skakač, što govori i podatak da je čak sedam puta zaredom bio najbolji strelac lige i jedanaest puta najbolji skakač lige.[38] Čejmberlen je odgovoran za nekoliko promena NBA pravila, koja su bila namenjena upravo njegovom zaustavljanju.[39] Najslabija tačka njegove igre bilo je upravo izvođenje slobodnih bacanja.[40] U sezoni 1967/68. Čejmberlen je sa svojih 578 postavio rekord po broju promašenih slobodnih bacanja u jednoj sezoni. Takođe, zauzeo je i drugo mesto po broju promašenih slobodnih bacanja jer je u sezoni 1961/62. promašio njih 528.[38]

Za svoje doprinose, Čejmberlen je ušao u Košarkašku Kuću slavnih, uključen je na spisak najvećih 35 i 50 najvećih igrača u istoriji NBA lige, te je uvršten na drugo mesto, u izboru Slem magazina,[41] za 75 najboljih igrača u istoriji NBA i na trinaesto mesto najboljih Severno Američkih sportista.[42]

Dana 6. marta 2007. godine Čejmberlen je, u izboru I-Es-Pi-En-a za najboljeg centra u istoriji NBA lige, zauzeo drugo mesto, iza Karima Abdul Džabara. Takođe, Čejmberlen je imao poštovanje i kod protivnika, budući da ga je Bil Rasel proglasio jednim od najboljih individualnih rivala. Njegov dres penzionisan je čak pet puta, a penzionisali su ga univerzitet Kanzas, Harlem globtrotersi, Filadelfija/San Francisko Voriorsi, Filadelfija seventisiksersi i Los Anđeles Lejkersi.[43]

Privatan život[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Čejmberlen je bio jedno od devetoro dece Olivije i Vilijama Čejmberlena. Bio je član porodice niže srednje klase sa dva brata i šestero sestara, uz smrt dvoje novorođenčadi odmah nakon porođaja. Kao tinejdžer, Čejmberlen se osećao kao čudak zbog svoje visine, ali i zbog svog mucanja, koje je s vremenom nestalo. Imao je i nedostatak samopouzdanja, što je komentarisao i jedan njegov prijatelj iz detinjstva koji je izjavio da se ne seća da je Čejmberlen izlazio sa devojkama, te da je verovatno iz srednje škole izašao kao nevin. Dolaskom slave Čejmberlen se promenio. Njegov saigrač iz srednjoškolskih dana, Mel Brodski, rekao je da Kada je Čejmberlen došao u srednju školu da je bio skroman, ali do svoje treće godine pohađanja postao je drzak i umišljen, upravo znajući da može da učini sve što naumi.[44]

Status zvezde[uredi | uredi izvor]

Prva velika zarada u Čejmberlenovoj karijeri došla je 1959. godine kada je zaigrao u NBA ligi. Njegov ugovor iznosio je 30 hiljada dolara, što je bilo čak 5000 dolara više od, već dokazanog i višestrukog osvajača NBA naslova, igrača Boba Kuzija.[45] Postao je prvi košarkaš s godišnjom platom od 100 hiljada dolara, a za vreme boravka u Los Anđeles Lejkersima, Čejmberlen je zaradio više od 1,5 miliona dolara.[46] Kao igrač Filadelfije, mogao je da si priušti iznajmljeni stan u Njujorku i putovanja do Filadelfije.[47] Uz sav novac i slavu, Čejmberlen je počeo sa dugotrajnim noćnim izlascima i spavanjem do kasnih poslepodnevnih sati, što se pokazalo kao problem u sezoni 1965/66.[48]

Kada je postao član Lejkersa, Čejmberlen je započeo izgradnju milion dolara vredne vile. Vili je dao ime Ursa Major, što je latinski naziv sazvežđa Veliki medved. Vila je izgrađena na površini od 2700 m² na Santa Monika Mauntinsu u Bel Eru, a u izgradnju je utrošeno više od 200 tona kvalitetnog kamena i 100 tona peska.[49] Izgradnja vile je završena 1971. godine. Čejmberlen je živeo sam, a uz luksuznu kuću posedovao je i impresivnu zbirku automobila. U tu zbirku ulazili su Ferari, Bentli i replika Bondovog automobila u vrednosti od 400 hiljada dolara.[50]

Prijateljstva i rivalstva[uredi | uredi izvor]

Čejmberlen i Rasel u duelu

Iako je, prema navodima novinara, Čejmberlen bio veliki egoista, razvio je brojne sjajne odnose sa nekim svojim protivnicima ili pak kolegama. Često je i isticao svoj odličan odnos sa gledaocima, kojima je rado potpisivao autograme.[51] Tokom većeg dela svoje karijere, Čejmberlen je bio odličan prijatelj sa svojim, tada najvećim rivalom na terenima, Bilom Raselom.[52] Njih dvojica često su provodila slobodno vreme zajedno te ​​ga je Čejmberlen, u nekoliko navrata, pozivao na večeru na Dan zahvalnosti. S vremenom, odnosi su postali napeti, a nakon sedme utakmice NBA finala 1969. godine,[52] njihov odnos se raspao i njih dvojica nisu razgovarali više od 20 godina.[52] Čejmberlen je šest minuta pre kraja utakmice izašao iz igre i nije se više vratio. Rasel ga je optužio da je kukavica i da nije mogao da se suoči s time da bi Lejkersi možda mogli izgubiti dok je Čejmberlen, koji je zbog teško povređenog kolena propustio ostatak baraža i većinu naredne sezone, izjavio da mu je Rasel zabio nož u leđa. Rasel je u nekoliko navrata probao da ispravi stvari, ali to prijateljstvo nikada više nije dostiglo onaj nivo kao na početku njihovih karijera.[52]

Takođe, Čejmberlen je izgradio i prijateljstvo sa tada nadolazećom NBA zvezdom, Karimom Abdul Džabarom. Abdul Džabar je Čemberlena smatrao za idola,[53] ali s vremenom ti odnosi su postali napeti, pogotovo nakon Čejmberlenovog odlaska u penziju. Čejmberlen je često kritikovao Džabarovu igru u napadu i odbrani,[54] dok je s druge strane, Džabar kritikovao Čejmberlena zbog njegovog političkog opredeljenja i njegovog načina života.[54] Nakon što je Džabar 1984. godine srušio Čejmberlenov rekord po broju postignutih poena u karijeri, odnosi su se nakratko popravili, ali ubrzo je Čejmberlen počeo s novim kritikama. U svojoj autobiografiji, 1990. Godine, Džabar je prozvao Čejmberlena plačljivcem i osobom koja lako odustaje i sve do Čejmberlenove smrti, odnos je ostao nategnut.[54]

Ljubavni život[uredi | uredi izvor]

Kao tinejdžer sramežljiv i nesiguran, Čejmberlen je kasnije postao poznati ženskaroš.[49] Mnogi su svedočili njegovim seksualnim avanturama, a kasnije su i njegovi prijatelji posvedočili da je Čejmberlen znao u 10 dana da spava s oko 23 žene. Često je organizovao grupne zabave sa dve, tri ili više žena.[55]

Godine 1991, Čejmberlen je objavio svoju drugu autobiografiju, A View from Above (srp. Поглед одозго), u kojoj je izneo podatak da je spavao sa više 20.000 žena. To bi značilo da je Čejmberlen od svoje 15 godine, pa sve do izlaska autobiografije spavao s 1,13 žena dnevno, a to bi takođe značilo da je Čejmberlen spavao s osam žena nedeljno. Ubrzo je postao predmet ismevanja brojnih komičara i šaljivaca, među kojima se našao i Artur Eš.[56] U jednom intervjuu 1999. godine, nekoliko meseci pre smrti, izjavio je da se nikad nije ženio zato što je želeo slobodu u vođenju ljubavi s mnogo žena, iako je, takođe, izjavio da je bolje s istom ženom voditi ljubav hiljadu puta, nego s hiljadu žena jednom.[57] Čejmberlen nikada nije bio ni blizu ženidbe, a nekoliko puta je priznao da mu se više sviđaju belkinje.[32]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Čejmberlen je pre smrti imao poprilične probleme sa srcem. Godine 1992, Čejmberlen je hospitalizovan na tri dana zbog nepravilnih otkucaja srca, a 1999. godine zdravlje mu se naglo pogoršalo. Tokom tog perioda, Čejmberlen je izgubio između 22 i 23 kilograma.[58] Nedelju dana pre smrti, Čejmberlen se podrvrgnuo operaciji, ali činilo se da mu se zdravlje neće popraviti. Dana 12. oktobra 1999. godine, u svojoj kući u Bel-Eru, Čejmberlen je preminuo od zastoja srca.[59] Nakon smrti, Vilt je kremiran.[60] Nekoliko dana kasnije, Južnu Kaliforniju zadesio je blaži zemljotres, te su mnogi to protumačili, kroz šalu, da je Čejmberlen stigao na večno počivalište.[59]

Statistika NBA karijere[uredi | uredi izvor]

Legenda
  OU Odigrano utakmica   SU  Startovao utakmica  MPU  Minuta po utakmici
 PŠ%  Procenat šuta iz igre  3P%  Procenat šuta za tri  SB%  Procenat šuta slobodnih bacanja
 SPU  Skokova po utakmici  APU  Asistencija po utakmici  UPU  Ukradenih lopti po utakmici
 BPU  Bloka po utakmici  PPU  Poena po utakmici  Podebljano  Najbolje u karijeri
† označava sezonu kada osvaja NBA titulu
Najbolje u ligi
† NBA rekordi i najbolje u ligi

Regularna sezona[uredi | uredi izvor]

Year Team GP MPG FG% FT% RPG APG PPG
1959–60 Filadelfija 72 46.4 .461 .582 27.0 2.3 37.6
1960–61 Filadelfija 79 47.8 .509 .504 27.2† 1.9 38.4
1961–62 Filadelfija 80 48.5† .506 .613 25.7 2.4 50.4†
1962–63 San Francisko 80 47.6 .528 .593 24.3 3.4 44.8
1963–64 San Francisko 80 46.1 .524 .531 22.3 5.0 36.9
1964–65 San Francisko/Filadelfija 73 45.2 .510 .464 22.9 3.4 34.7
1965–66 Filadelfija 79 47.3 .540 .513 24.6 5.2 33.5
1966–67† Filadelfija 81 45.5 .683 .441 24.2 7.8 24.1
1967–68 Filadelfija 82 46.8 .595 .380 23.8 8.6 24.3
1968–69 Lejkersi 81 45.3 .583 .446 21.1 4.5 20.5
1969–70 Lejkersi 12 42.1 .568 .446 18.4 4.1 27.3
1970–71 Lejkersi 82 44.3 .545 .538 18.2 4.3 20.7
1971–72† Lejkersi 82 42.3 .649 .422 19.2 4.0 14.8
1972–73 Los Angeles 82 43.2 .727† .510 18.6 4.5 13.2
Karijera 1045 45.8 .540 .511 22.9 4.4 30.1

Plej-of[uredi | uredi izvor]

Year Team GP MPG FG% FT% RPG APG PPG
1960 Philadelphia Warriors 9 46.1 .496 .445 25.8 2.1 33.2
1961 Philadelphia Warriors 3 48.0 .489 .553 23.0 2.0 37.0
1962 Philadelphia Warriors 12 48.0 .467 .636 26.6 3.1 35.0
1964 San Francisco 12 46.5 .543 .475 25.2 3.3 34.7
1965 Philadelphia 76ers 11 48.7 .530 .559 27.2 4.4 29.3
1966 Philadelphia 76ers 5 48.0 .509 .412 30.2 3.0 28.0
1967 Philadelphia 76ers 15 47.9 .579 .388 29.1 9.0 21.7
1968 Philadelphia 76ers 13 48.5 .534 .380 24.7 6.5 23.7
1969 Los Angeles 18 46.2 .545 .392 24.7 2.6 13.9
1970 Los Angeles 18 47.3 .549 .406 22.2 4.5 22.1
1971 Los Angeles 12 46.2 .455 .515 20.2 4.4 18.3
1972 Los Angeles 15 46.9 .563 .492 21.0 3.3 14.7
1973 Los Angeles 17 47.1 .552 .500 22.5 3.5 10.4
Karijera 160 47.2 .522 .465 24.5 4.2 22.5

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Wilt Chamberlain (American basketball player) -- Britannica Online Encyclopedia”. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  2. ^ „ESPN.com - NBA - Chamberlain towered over NBA”. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  3. ^ „Official Website of the Naismith Memorial Basketball Hall of Fame - Hall of Famers”. Arhivirano iz originala 16. 02. 2008. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  4. ^ „ESPN.com - NBA - Sexual claim transformed perception of Wilt”. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  5. ^ a b West, Jerry Lee; Cherry, Robert D. (2006). Wilt: Larger Than Life. Liguori, Mo: Triumph Books. ISBN 978-1-57243-915-3. 
  6. ^ a b „Sporting News - Real Insight. Real Fans. Real Conversations.”. Arhivirano iz originala 13. 12. 2007. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  7. ^ Cherry, str. 9
  8. ^ Cherry 2004, str. 20–21.
  9. ^ a b „ESPN.com - NBA - More than a big man, Wilt was a giant”. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  10. ^ „NBA.com: Wilt Chamberlain Summary”. Arhivirano iz originala 10. 03. 2010. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  11. ^ Cherry 2004, str. 25–26.
  12. ^ Cherry 2004, str. 30.
  13. ^ Cherry 2004, str. 32–33.
  14. ^ Cherry 2004, str. 34–35.
  15. ^ a b v „ESPN.com: Wilt battled 'loser' label”. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  16. ^ a b „ESPN.com: A revoluntionary force”. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  17. ^ a b Cherry, str. 35–39
  18. ^ a b Cherry, str. 43
  19. ^ Cherry 2004, str. 67.
  20. ^ Cherry 2004, str. 63.
  21. ^ Cherry 2004, str. 47.
  22. ^ a b v g d đ e ž z Cherry, str. 48–57
  23. ^ „Strange: Temple set stage for shot clock » GoVolsXtra”. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  24. ^ „HickokSports.com - Biography - Wilt Chamberlain”. Arhivirano iz originala 11. 1. 2013. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  25. ^ a b v Cherry, str. 68–71
  26. ^ „KUsports.com - Wilt Chamberlain”. Arhivirano iz originala 23. 12. 2007. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  27. ^ „HoopsHype - Articles - Big Norman”. Arhivirano iz originala 3. 1. 2008. g. Pristupljeno 18. 2. 2012. 
  28. ^ „NBA.com: Wilt Chamberlain Summary”. Arhivirano iz originala 10. 03. 2010. g. Pristupljeno 18. 2. 2012. 
  29. ^ a b „The Original Harlem Globetrotters”. Arhivirano iz originala 12. 08. 2007. g. Pristupljeno 18. 2. 2012. 
  30. ^ Cherry 2004, str. 79.
  31. ^ a b v g d Cherry, str. 294–299
  32. ^ a b v „CNN/SI - Basketball - SI Flashback: Frank Deford on Chamberlain at 50 - Tuesday October 12, 1999 06:41 PM”. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  33. ^ „WARRIORS: Ostler - chamberlain”. Arhivirano iz originala 26. 10. 2012. g. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  34. ^ a b Cherry, str. 311–316
  35. ^ „ESPN.com - NBA - Until his dying day, Wilt was invincible”. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  36. ^ „ESPN.com: Wilt battled 'loser' label”. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  37. ^ „Official Website of the Naismith Memorial Basketball Hall of Fame - Hall of Famers”. Arhivirano iz originala 16. 02. 2008. g. Pristupljeno 23. 2. 2012. 
  38. ^ a b Pomerantz, Gary (2005). Wilt, 1962 : The Night of 100 Points and the Dawn of a New Era. [New York]: Crown. ISBN 978-1-4000-5160-1. Pristupljeno 23. 2. 2012. 
  39. ^ „NBA.com: Wilt Chamberlain: An Appreciation”. Arhivirano iz originala 09. 11. 2012. g. Pristupljeno 23. 2. 2012. 
  40. ^ „ESPN.com - NBA - Until his dying day, Wilt was invincible”. Pristupljeno 23. 2. 2012. 
  41. ^ „SLAM ONLINE | » The New Top 50”. Arhivirano iz originala 15. 5. 2013. g. Pristupljeno 23. 2. 2012. 
  42. ^ „ESPN.com: Top N. American athletes of the century”. Pristupljeno 23. 2. 2012. 
  43. ^ „ESPN.com - NBA - DAILY DIME: SPECIAL EDITION The game's greatest giants ever”. Pristupljeno 23. 2. 2012. 
  44. ^ Doeden, Matt (2010). Wilt Chamberlain (Sports Heroes and Legends). Breckenridge, Colo: Twenty First Century Books. str. 14. ISBN 978-0-7613-5369-0. 
  45. ^ Cherry, str. 89
  46. ^ Cherry 2004, str. 207.
  47. ^ „ESPN.com - NBA - Wilt was Philadelphia's greatest athlete”. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  48. ^ „ESPN.com - NBA - Chamberlain's feats the stuff of legend”. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  49. ^ a b Cherry, str. 343–356
  50. ^ „N.B.A. Accessorizing: Supersize My Ride - New York Times”. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  51. ^ „ESPN.com - NBA - Wilt's spirit was larger than life”. Pristupljeno 27. 2. 2012. 
  52. ^ a b v g Cherry, str. 360–361
  53. ^ Cherry, str. 130–131
  54. ^ a b v Cherry, str. 245
  55. ^ „A Gracious Man, but Driven to Win - Los Angeles Times”. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  56. ^ „ESPN.com - NBA - Sexual claim transformed perception of Wilt”. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  57. ^ „ESPN.com - NBA - Wilt spoke of regrets, women and Meadowlark”. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  58. ^ „www.encyclopedia.com Wilt Chamberlain”. Pristupljeno 22. 2. 2012. 
  59. ^ a b „ESPN.com - NBA - Chamberlain towered over NBA”. Pristupljeno 22. 2. 2012. 
  60. ^ „Wilt Chamberlain (1936—1999) - Find A Grave Memorial”. Pristupljeno 22. 2. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилт_Чејмберлен&oldid=27557979”