Pređi na sadržaj

Voda u Africi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
U mnogim zemljama Afrike, plastični baloni koje se koriste za transport i skladištenje vode su dobra opcija za bezbedno skladištenje

Voda u Africi je važno pitanje koje obuhvata izvore, distribuciju i ekonomsku upotrebu vodnih resursa na kontinentu. Afrika ima oko 9% svetskih resursa slatke vode i 16% svetske populacije. [1] Među njenim rekama su Kongo, Nil, Zambezi, Niger i Viktorijino jezero, koje se smatra drugim najvećim jezerom na svetu. Ipak, ovaj kontinent je drugi najsušniji na svetu, sa milionima Afrikanaca koji i dalje pate od nestašice vode tokom cele godine. [2]

Dvoje male dece u Kamerunu piju iz plastičnih flaša za vodu. U delovima Afrike, gde pouzdana javna sanitarna infrastruktura nije dostupna, mnoge zajednice se oslanjaju na flaširanu vodu ili vodu za piće koja se transportuje u drugim formatima, kao što su kesice sa vodom. Ovo često dovodi do zagađenja plastikom bez odgovarajuće reciklaže plastike ili sakupljanja otpada. [3] [4]

Ove nestašice se pripisuju problemima neravnomerne distribucije, buma stanovništva i lošeg upravljanja postojećim zalihama. Ponekad je manji broj ljudi nastanjen tamo gde ima velikih količina vode. Na primer, 30 procenata vode na kontinentu leži u slivu reke Konga u kome živi samo 10 procenata stanovništva Afrike. [5] [6] Postoje značajne varijacije u obrascima padavina uočenih na različitim mestima i u različitim vremenima. U nekim delovima regiona postoje i visoke stope isparavanja, što rezultira nižim procentima padavina u takvim mestima. [7] [5] Međutim, postoji veoma značajna inter- i intra-godišnja varijabilnost svih karakteristika klime i vodnih resursa, tako da, iako neki regioni imaju dovoljno vode, podsaharska Afrika se suočava sa brojnim izazovima vezanim za vodu koji ograničavaju ekonomski rast i ugrožavaju egzistenciju njenih naroda. [8] Afrička poljoprivreda se uglavnom zasniva na poljoprivredi koja se napaja kišom, a manje od 10% obrađenog zemljišta na kontinentu se navodnjava. [9] Uticaj klimatskih promena i varijabilnosti je stoga veoma izražen. Glavni izvor električne energije je hidroenergija. Brana Kainji je tipičan hidroenergetski resurs koji proizvodi električnu energiju za sve velike gradove u Nigeriji, kao i susednu zemlju, Niger. [10] Otuda i kontinuirano ulaganje u poslednjoj deceniji, koje je povećalo količinu proizvedene energije.

Rešenja za zahteve vode za energetsku i prehrambenu sigurnost ometaju nedostaci u vodnoj infrastrukturi, razvoju i kapacitetima upravljanja, kako bi se zadovoljili zahtevi rastućeg stanovništva. Ovo je otežano činjenicom da Afrika ima najbrže stope urbanizacije na svetu. [11] Razvoj i upravljanje vodama su mnogo složeniji zbog mnoštva prekograničnih vodnih resursa (reke, jezera i izdani). Oko 75% podsaharske Afrike spada u 53 međunarodna rečna sliva koji prelaze više granica. [9] Ovo posebno ograničenje se takođe može pretvoriti u priliku ako se potencijal za prekograničnu saradnju iskoristi u razvoju vodnih resursa područja. Multisektorska analiza reke Zambezi, na primer, pokazuje da bi priobalna saradnja mogla dovesti do povećanja proizvodnje energije od 23% bez ikakvih dodatnih ulaganja. [9] Postoji niz institucionalnih i pravnih okvira za prekograničnu saradnju, kao što su Uprava reke Zambezi, Protokol Zajednice za razvoj južne Afrike, Uprava reke Volta i Komisija za sliv Nila. Međutim, potrebni su dodatni napori kako bi se dalje razvila politička volja, kao i finansijski kapaciteti i institucionalni okviri potrebni za multilateralne kooperativne akcije i optimalna rešenja za sve.

Izvori vode[uredi | uredi izvor]

Sliv Konga je drugi po veličini rečni sliv na svetu koji pokriva preko 12% afričkog kontinenta

Podzemne vode[uredi | uredi izvor]

Zajednička slavina za vodu za piće u Sovetu, Johanezburg, Južna Afrika, maja 2005

Podzemne vode igraju ključnu ulogu u održavanju zaliha vode i sredstava za život u podsaharskoj Africi, posebno zbog svoje široko rasprostranjene dostupnosti, generalno visokog kvaliteta i suštinske sposobnosti da ublaži epizode suše i sve veće klimatske varijabilnosti.

Ipak, postoje ograničeni dostupni izvori za obezbeđivanje čiste vode za piće u Africi; jedno od istraživanja sprovedeno 2007. godine pokazalo je da preko 40% Afrikanaca koristi podzemnu vodu kao glavni izvor vode za piće, posebno u zemljama severne i južne Afrike. [12] [13] [14]

Voda iz slavina vodovoda je i dalje najvažniji izvor vode za piće (39%) u urbanim sredinama, ali bunari postaju sve značajniji (24%). [15] Svetska zdravstvena organizacija je 2006. navela da je 2004. godine samo 16% ljudi u podsaharskoj Africi imalo pristup vodi za piće preko kućne veze (česme u zatvorenom prostoru ili česme u dvorištu). Čak i kada postoji dostupna voda na ovim mestima, postoji loš pristup lako dostupnoj vodi za piće jer postoji rizik od kontaminacije zbog nekoliko faktora. To su loše održavanje zbog ograničenih finansijskih sredstava, zagađenje i loša sanitarna zaštita. Kada se grade bunari i razvijaju sanitarni objekti, ponekad se ispitivanje kvaliteta vode ne vrši onoliko često koliko je potrebno i nedostaje obrazovanje ljudi koji koriste izvor vode. [16]

Površinske vode[uredi | uredi izvor]

Padavine u Africi

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2015. godine izvestila da oko 159 miliona ljudi koristi neprečišćenu površinsku vodu iz jezera, bara, reka i potoka širom sveta. Izvori površinske vode u Africi su ponekad veoma zagađeni zbog ispuštanja kanalizacije, zagađenja naftom, industrijskih pogona itd. Na primer, delta Nigera, u kojoj se nalazi veći deo nigerijske naftne industrije, od kojih se oko 2 miliona barela nafte dnevno izvlači iz tog područja, kontaminirana je zbog izlivanja. [17]

Voda, radna mesta i privreda[uredi | uredi izvor]

Afrika je nedavno prošla najbolju deceniju (2005-2015) ekonomskog rasta od perioda nakon sticanja nezavisnosti. Rast, međutim, nije bio ni inkluzivan ni pravičan. Prema podacima Svetske banke, rast BDP-a u subsaharskoj Africi iznosio je u proseku 4,5% u 2014. godini, u odnosu na 4,2% u 2013. godini, podržan kontinuiranim ulaganjima u infrastrukturu, povećanom poljoprivrednom proizvodnjom i aktivnim uslugama.

Populacija Afrike je 2010. premašila 1 milijardu, a predviđa se da će se udvostručiti do 2050. [18]

Afričke zemlje sa najvećom populacijom 2020. godine

Demografski, očekuje se da će to biti najbrže rastući region na svetu sa različitim rastom, u zavisnosti od podregiona. Štaviše, rast je usmeren na mlade i očekuje se da će se ta komponenta stanovništva kojoj će biti potrebna radna mesta brzo povećati i činiti 910 miliona od predviđenih dve milijarde ukupnog stanovništva do 2050. godine. Najveći deo rasta radne snage biće u podsaharskoj Africi (oko 90%). Stoga će potražnja za poslovima biti glavno pitanje politike širom kontinenta, koji već doživljava visoku nezaposlenost i nedovoljnu zaposlenost; štaviše, ovo poslednje pokreće i migraciju unutar regiona i emigraciju ka Evropi i drugim regionima.

Otvaranje radnih mesta za ovaj očekivani rast stanovništva biće glavni izazov za strukturnu ekonomsku i društvenu transformaciju Afrike. Procenjuje se da će se 2015. 19 miliona mladih ljudi pridružiti sporom tržištu rada u podsaharskoj Africi i četiri miliona u severnoj Africi. Očekuje se da će se potražnja za poslovima povećati na 24,6 miliona godišnje u podsaharskoj Africi i 4,3 miliona u Severnoj Africi do 2030. godine, što predstavlja dve trećine globalnog rasta potražnje za poslovima. [19] Nezaposlenost mladih bila je okidač za pobune, posebno u severnoj Africi, i dovela je do socijalne i bezbednosne nestabilnosti.

Ključni sektori zavisni od vode ili srodni sektori sa potencijalom da zadovolje deo trenutne i projektovane potražnje za poslovima u Africi su socijalne usluge, poljoprivreda, ribarstvo i akvakultura, maloprodaja i ugostiteljstvo, proizvodnja, građevinarstvo, eksploatacija prirodnih resursa (uključujući rudarstvo) i proizvodnja energije (uključujući hidro, geotermalnu i očekivano hidrauličko frakturiranje za naftu i prirodni gas). Svi ovi sektori u različitoj meri zavise od dostupnosti, pristupa i pouzdanosti vodnih resursa. Neodgovorno korišćenje vode u nekim sektorima može stvoriti kratkoročno zapošljavanje, ali rezultirati negativnim uticajima na dostupnost vodnih resursa i ugroziti buduća radna mesta u drugim sektorima zavisnim od vode. Klimatske promene, nedostatak vode i varijabilnost imaju direktan uticaj na glavne sektorske rezultate, a time i na ukupnu ekonomiju većine afričkih zemalja.

Izazovi[uredi | uredi izvor]

Nestašica vode[uredi | uredi izvor]

Predviđa se da će nestašica vode u Africi dostići opasno visoke nivoe do 2025. godine, kada se procenjuje da bi oko dve trećine svetskog stanovništva moglo da pati od nedostatka sveže vode. Glavni uzroci nestašice vode u Africi su fizička i ekonomska oskudica, brz rast stanovništva i klimatske promene. Nedostatak vode je nedostatak resursa sveže vode za zadovoljavanje standardne potražnje za vodom.[20] Iako podsaharska Afrika ima obilne zalihe kišnice, ona je sezonska i neravnomerno raspoređena, što dovodi do čestih poplava i suša.[21] Pored toga, preovlađujući ekonomski razvoj i problemi siromaštva, zajedno sa brzim rastom stanovništva i migracijom ruralnih i urbanih područja, učinili su podsaharsku Afriku najsiromašnijim i najnerazvijenijim regionom na svetu.[21]

Izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija za 2012. ukazuje da je rastuća nestašica vode sada jedan od vodećih izazova za održivi razvoj.[22] To je zato što je sve veći broj rečnih slivova dostigao uslove oskudice vode kroz kombinovane potrebe poljoprivrede i drugih sektora. Uticaji nestašice vode u Africi kreću se od zdravlja (posebno su pogođene žene i deca) do obrazovanja, poljoprivredne produktivnosti, održivog razvoja kao i potencijala za više sukoba u vezi sa vodom.

Uticaji klimatskih promena[uredi | uredi izvor]

Klimatske promene će verovatno imati značajan uticaj na vodne resurse, kao što 5. Izveštaj o proceni Međuvladinog panela o klimatskim promenama sugeriše da je 7% ukupne svetske populacije pogođeno smanjenjem dostupnosti obnovljivih izvora vode sa svakim stepenom globalnog zagrevanja. [23] Očekuje se da će klimatske promene pojačati postojeći stres na dostupnost vode u Africi, međutim ovaj uticaj će verovatno biti skroman u poređenju sa faktorima kao što su rast stanovništva, urbanizacija, rast poljoprivrede i promena namene zemljišta. [23] Dok će više faktora uticati na dostupnost vode u Africi, klimatske promene će doprineti nestašici vode u Severnoj i Južnoj Africi. U Severnoj Africi klimatske promene mogu izazvati 22% ukupne nestašice vode u regionu. [24] Očekuje se da će klimatske promene, kao i društveno-ekonomski pokretači intenzivirati nestašicu vode u južnoj Africi, jer sve veće temperature i promenljive padavine dovode do smanjenja tokova u rekama širom regiona. [25] Klimatske promene će takođe verovatno dovesti do povećanih hidroloških ekstrema, kao što su suše za koje se očekuje da će trajati duže i češće se dešavati u južnoj Africi, stavljajući značajan naglasak na vodosnabdevanje. [23] U istočnoj Africi promene u vodnim resursima su neizvesne, pošto klimatski modeli u regionu predviđaju ili povećanje ili smanjenje ukupnih padavina u regionu. Povećanje temperature može povećati isparavanje i dovesti do smanjivanja glečera i ledenog pokrivača, što može dovesti do opterećenja vodenih resursa. [26] Međutim, budući projekti ukazuju na povećanje intenziteta padavina što će verovatno dovesti do povećanog protoka u regionima kao što je sliv jezera Viktorija. [27]

Pitanje nestašice vode je prvi put pokrenuto na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru, u Brazilu 1992. godine.

Buduća dešavanja[uredi | uredi izvor]

Voda je ključna za uspeh Ciljeva održivog razvoja u Africi. Gore navedeni faktori ostaju esencijalni jer će igrati ključnu ulogu u postizanju prvog cilja održivog razvoja koji poziva na okončanje siromaštva do 2030. godine.

Da bi Afrika mogla da ispuni ciljeve održivog razvoja i zadrži impresivne stope rasta u poslednjih 10 godina, preduslovi su osnovna infrastruktura vode, struje i transporta. Bez ovih osnova, afričke ekonomije će izgubiti zamah iz prošle decenije, što će dovesti do gubitka ne samo direktnih poslova u vezi vode, već i poslova u svim drugim sektorima koji zavise od vode. Ilustrativan primer je slučaj Gane koja se često navodi kao jedan od najboljih primera ekonomskog oporavka u Africi.

Poslovi u sektorima zavisnim od vode[uredi | uredi izvor]

Trenutno, najvažniji sektor koji zavisi od vode u Africi je poljoprivreda, koja čini osnovu većine ekonomija afričkih država. I poljoprivreda koja se napaja kišom i poljoprivreda sa navodnjavanjem su važni sektori koji obezbeđuju posao u svim afričkim zemljama.

Poljoprivreda[uredi | uredi izvor]

Vodeni točak u Kakamasu, Severni Kejp

Uloga poljoprivrede kao glavnog izvora zapošljavanja opada u mnogim afričkim zemljama jer održivi rast u mnogim granama privrede dovodi do povećanja životnog standarda, poboljšanja obrazovanja i pojave brze migracije obrazovane omladine iz sela u grad u potrazi za kancelarijskim poslovima. Međutim, u doglednoj budućnosti poljoprivreda će i dalje biti glavni izvor zapošljavanja, posebno u afričkim državama koje ne proizvode naftu. Postoji rastući paradoks povećanja nezaposlenosti u gradovima Afrike koji se brzo urbanizuju: nedostatak radne snage u ruralnim područjima dovodi do značajnog smanjenja proizvodnje hrane i povećane zavisnosti mnogih afričkih zemalja od uvoza hrane.

Na osnovu statistike Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, poljoprivreda je bila izvor zaposlenja za 49% Afrikanaca do 2010. godine i odraz je postepenog pada od 2002. do 2010. godine, što se poklapa sa periodom održivog rasta BDP-a u većini afričkih zemalja. [28] Uprkos ovom padu, očekuje se da će poljoprivreda stvoriti osam miliona stabilnih radnih mesta do 2020. na osnovu trendova iz analize MakKinsi Global Instituta. Ako kontinent ubrza razvoj poljoprivrede širenjem komercijalne poljoprivrede na neobrađenom zemljištu i prebaci proizvodnju sa proizvodnje žitarica niske vrednosti na radno intenzivnije hortikulturne kulture i useve sa većom dodatom vrednošću (dobar primer je Etiopija), šest miliona dodatnih radnih mesta bi moglo biti otvoreno širom kontinenta do 2020. [8] Međutim, takve procene ne uzimaju u obzir potencijalno raseljavanje ili nestanak postojećih radnih mesta. Ovo bi trebalo pažljivo proceniti u smislu društvenih, ekonomskih i ekoloških uticaja u ukupnom kontekstu odgovornog ulaganja u poljoprivredu.

Zdravlje[uredi | uredi izvor]

Poboljšanje zdravlja u Africi je direktno povezano sa upotrebom poboljšanih izvora vode koji doprinose smanjenju bolesti koje se prenose vodom.

Stopa smrtnosti koja se može pripisati nebezbednoj vodi, sanitarnim uslovima i higijeni (WASH)

Prema strategiji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za 2018–2025, [29] neadekvatna voda, sanitarni uslovi i higijena izazvali su 842.000 smrtnih slučajeva od dijareje u 2012. i smrti od nekoliko drugih bolesti, posebno u podsaharskoj Africi.

Kolera je i dalje endemska u više od 47 zemalja, a procenjuje se da 40-80 miliona ljudi u Africi živi u žarištima kolere.

Agenda 21 koju su Ujedinjene nacije usvojile u vezi sa održivim razvojem na Zemaljskom samitu (Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju) održanom u Rio de Žaneiru, u Brazilu, 1992. godine, ima za cilj da proceni posledice koje ljudi imaju na životnu sredinu kako bi se podržale mere koje su posebno usmerene na u kontroli bolesti koje se prenose vodom.

Prema izveštaju SZO, [30] kontaminirana voda ne samo da može preneti bolesti kao što je dijareja, već i kolera, dizenterija, tifus i dečija paraliza.

Ribarstvo[uredi | uredi izvor]

Komercijalna ribarska flota u luci Haut Bej

Afrički sektor ribarstva i akvakulture zapošljavao je 12,3 miliona ljudi u 2014. i doneo je 24 milijarde dolara ili 1,26% BDP-a svih afričkih zemalja, što je poboljšalo sigurnost hrane i ishranu. Otprilike polovina radnika u sektoru bili su ribari, a ostali prerađivači (uglavnom žene) ili akvakulturari. [31]

Proizvodnja i industrija[uredi | uredi izvor]

1911. Industrija u Kongeli, Natal

Mnoge proizvodne industrije u Africi zavise od vode. Udeo radnih mesta je manji nego u poljoprivredi, iako se neke industrije smatraju intenzivnim po potrošnji vode. U 2011. godini, privreda Gane je porasla za 14% sa početkom prve proizvodnje nafte. [32] Međutim, u 2015. godini očekivalo se da će stopa rasta biti samo 3,9%. [33] Ovo se u velikoj meri može pripisati neuspehu da se obezbedi osnovna vodna i energetska infrastruktura koja bi zadovoljila potrebe privrede koja brzo raste. Gana je uglavnom zavisna od hidroelektrane Akosombo na reci Volti. Zbog smanjenog priliva usled malih padavina, hidroelektrana je 2015. radila samo sa polovinom svog kapaciteta [34] Ovo su pogoršali poremećaji uglavnom u geotermalnim postrojenjima. U junu 2015. sva struja je bila racionisana na 12 sati uključenja i 24 sata isključenja. Iako je ovo ekstremno, pojačava potrebu za vodnom infrastrukturom da bi se održala proizvodnja i radna mesta u afričkim ekonomijama u nastajanju. Izveštaji sindikata i poslodavaca u Gani ukazuju na to da je desetine hiljada stabilnih poslova izgubljeno 2015. godine, a investiciona klima se pogoršala, što je primoralo Ganu da ponovo traži makroekonomsku podršku Međunarodnog monetarnog fonda. [35] Ovi instrumenti politike su podržani strategijama i programima, uključujući Program Novo partnerstvo za afrički razvoj, Program za razvoj infrastrukture u Africi i mnogi drugi, koji uključuju integrisani razvoj vodnih resursa Afrike za društveno-ekonomski razvoj i ublažavanje i iskorenjivanje siromaštva.

Okviri politike[uredi | uredi izvor]

Afrički okvir politike voda i uticaj na radna mesta[uredi | uredi izvor]

Afrički okvir politike za sektor voda obuhvata niz deklaracija na visokom nivou, rezolucija i programa delovanja o razvoju i korišćenju vodnih resursa kontinenta za društveno-ekonomski razvoj, regionalnu integraciju i životnu sredinu. To uključuje Afričku viziju vode 2025 i njen Okvir delovanja, vanredni samit Afričke unije o vodi i poljoprivredi, Deklaraciju AU iz Šarm el Šeika o vodi i sanitaciji, i što je najvažnije, Agendu 2063 – Afrika koju želimo. [36] [37]

Ovi instrumenti politike su podržani strategijama i programima koji uključuju integrisani razvoj vodnih resursa Afrike za društveno-ekonomski razvoj i ublažavanje i iskorenjivanje siromaštva.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Slavina za snabdevanje vodom u kampu Rino. maj 2020
    Slavina za snabdevanje vodom u kampu Rino. maj 2020
  • Bunar u Nigeriji, februar 2019
    Bunar u Nigeriji, februar 2019
  • Rast BDP-a u Africi i zemljama u razvoju, 2007 -2017.
    Rast BDP-a u Africi i zemljama u razvoju, 2007 -2017.
  • Porast stanovništva u Africi, 1950 - 2050
    Porast stanovništva u Africi, 1950 - 2050

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Cooperation in International Waters in Africa (CIWA)”. www.worldbank.org. Pristupljeno 2016-11-13. 
  2. ^ „Water in Africa”. studyres.com. Pristupljeno 2020-11-28. 
  3. ^ Stoler, Justin; Weeks, John R.; Fink, Günther (2012). „Sachet drinking water in Ghana's Accra-Tema metropolitan area: past, present, and future”. Journal of Water, Sanitation, and Hygiene for Development. 2 (4): 10.2166/washdev.2012.104. ISSN 2043-9083. PMC 3842094 Slobodan pristup. PMID 24294481. doi:10.2166/washdev.2012.104. 
  4. ^ Lerner, Sharon (2020-04-19). „Africa's Exploding Plastic Nightmare: As Africa Drowns in Garbage, the Plastics Business Keeps Booming”. The Intercept (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-06. 
  5. ^ a b Anthony Gachanja, Pedro Mastrangelo, Kevin Mcguigan, Presthantie Naicker and Feleke Zewge (2010). Africa's Water Quality: A Chemical Science Perspective. London: Pan Africa Chemistry Network, Royal Society of Chemistry. str. 8. 
  6. ^ „Water in Africa”. studyres.com. Pristupljeno 2020-11-28. 
  7. ^ „Water in Africa”. African Studies Centre Leiden (na jeziku: engleski). 2012-03-19. Pristupljeno 2020-11-28. 
  8. ^ a b „Africa at work: Job creation and inclusive growth”. McKinsey & Company. Arhivirano iz originala 13. 01. 2016. g. Pristupljeno 2016-11-13. 
  9. ^ a b v „Cooperation in International Waters in Africa (CIWA)”. www.worldbank.org. Pristupljeno 2016-11-13. 
  10. ^ „An inside look at Kainji Dam”. 2012-10-14. Arhivirano iz originala 2012-10-14. g. Pristupljeno 2020-11-28. 
  11. ^ Rafei, Leila (2014-10-29). „Africa's urban population growth: trends and projections”. The Data Blog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2016-11-13. 
  12. ^ „Water in Africa”. African Studies Centre Leiden (na jeziku: engleski). 2012-03-19. Pristupljeno 2020-11-26. 
  13. ^ Xu, Yongxin; Seward, Paul; Gaye, Cheikh; Lin, Lixiang; Olago, Daniel O. (2019-05-01). „Preface: Groundwater in Sub-Saharan Africa”. Hydrogeology Journal (na jeziku: engleski). 27 (3): 815—822. Bibcode:2019HydJ...27..815X. ISSN 1435-0157. doi:10.1007/s10040-019-01977-2 Slobodan pristup. 
  14. ^ MacDonald, A M; Bonsor, H C; Dochartaigh, B É Ó; Taylor, R G (2012-06-01). „Quantitative maps of groundwater resources in Africa”. Environmental Research Letters. 7 (2): 024009. Bibcode:2012ERL.....7b4009M. ISSN 1748-9326. doi:10.1088/1748-9326/7/2/024009 Slobodan pristup. 
  15. ^ „Water in Africa”. African Studies Centre Leiden (na jeziku: engleski). 2012-03-19. Pristupljeno 2020-11-26. 
  16. ^ „Water In Crisis - Spotlight Africa: Rural and Urban Issues”. The Water Project (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  17. ^ Walsh, Bryan (2013-11-04). „See the world's 10 most polluted places (and learn how they got that way...)”. Time (na jeziku: engleski). ISSN 0040-781X. Pristupljeno 2020-11-26. 
  18. ^ AfDB; UNDP; OECD (2015). African Economic Outlook, Books / African Economic Outlook / 2015:Regional Development and Spatial Inclusion. African Economic Outlook. ISBN 9789264232822. doi:10.1787/aeo-2015-en. 
  19. ^ AfDB; UNDP; OECD (2015). African Economic Outlook, Books / African Economic Outlook / 2015:Regional Development and Spatial Inclusion. African Economic Outlook. ISBN 9789264232822. doi:10.1787/aeo-2015-en. 
  20. ^ „Water Scarcity | Threats | WWF”. World Wildlife Fund (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-29. 
  21. ^ a b „International Decade for Action: Water for Life 2005-2015”. Pristupljeno 1. 4. 2013. 
  22. ^ FAO (2012). Coping with water scarcity - An action framework for agriculture and food security, FAO Rome.
  23. ^ a b v „AR5 Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability — IPCC”. Pristupljeno 2020-11-25. 
  24. ^ Droogers, P.; Immerzeel, W. W.; Terink, W.; Hoogeveen, J.; Bierkens, M. F. P.; van Beek, L. P. H.; Debele, B. (2012-09-03). „Water resources trends in Middle East and North Africa towards 2050”. Hydrology and Earth System Sciences (na jeziku: engleski). 16 (9): 3101—3114. Bibcode:2012HESS...16.3101D. ISSN 1027-5606. doi:10.5194/hess-16-3101-2012 Slobodan pristup. 
  25. ^ Kusangaya, Samuel; Warburton, Michele L.; Archer van Garderen, Emma; Jewitt, Graham P. W. (2014-01-01). „Impacts of climate change on water resources in southern Africa: A review”. Physics and Chemistry of the Earth, Parts A/B/C (na jeziku: engleski). 67-69: 47—54. Bibcode:2014PCE....67...47K. ISSN 1474-7065. doi:10.1016/j.pce.2013.09.014. 
  26. ^ „A Review of Climate Change Impacts on Water Resources in East Africa”. Transactions of the ASABE. 58 (6): 1493—1507. 2015-12-30. doi:10.13031/trans.58.10907. 
  27. ^ „Understanding future river flows in Lake Victoria Basin”. Future Climate For Africa (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-25. 
  28. ^ The State of World Fisheries and Aquaculture: Opportunities and Challenges (PDF). Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO). 2014. ISBN 978-92-5-108276-8. 
  29. ^ WHO, WHO (7. 12. 2020). „The World Health Organization (WHO)'s strategy for 2018–2025” (PDF). World Health Organization. Pristupljeno 7. 12. 2020. 
  30. ^ WHO, WHO (7. 12. 2020). „WHO”. Arhivirano iz originala 2. 10. 2016. g. Pristupljeno 7. 12. 2020. 
  31. ^ The Value of African Fisheries (PDF). Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO). 2014. 
  32. ^ Ghana's Economic Performance 2011. Ghana Statistical Service. 2012. 
  33. ^ „Ghana | African Economic Outlook”. African Economic Outlook. Pristupljeno 2016-11-13. 
  34. ^ Ofori-Atta, Prince (4. 2. 2015). „Electricity: Ghana's power crisis deepens | West Africa”. www.theafricareport.com. Pristupljeno 2016-11-13. 
  35. ^ Sirte Declaration on the Challenges of Implementing Integrated and Sustainable Development on Agriculture and Water in Africa. (PDF). African Union. 2004. 
  36. ^ Sirte Declaration On The Challenges Of Implementing Integrated And Sustainable Development In Agriculture And Water In Africa. African Union. 2004. 
  37. ^ The Africa Water Vision for 2025: Equitable and Sustainable Use of Water for Socioeconomic Development (PDF). African Development Bank Group. 

Izvori[uredi | uredi izvor]

 This article incorporates text from a free content work. The United Nations World Water Development Report 2016: water and jobs, To learn how to add open license text to Wikipedia articles, please see this how-to page. For information on reusing text from Wikipedia, please see the terms of use.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вода_у_Африци&oldid=27820652”