Grah Babef

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fransoa Noel
Grah Babef
Puno imeFransoa Noel Babef
Datum rođenja(1760-11-23)23. novembar 1760.
Mesto rođenjaSen Kenten, Kraljevstvo Francuska
Datum smrti27. maj 1797.(1797-05-27) (36 god.)
Mesto smrtiVendom, Prva francuska republika

Fransoa Noel Babef (Sen Kenten, 23. novembar 1760 — Vendom, 27. maj 1797), poznatiji kao Grah Babef, je bio francuski političar i novinar u periodu Francuske revolucije. Izdavao je list "Narodni tribun". Organizator je i vođa tzv. "Zavere jednakih" koja predstavlja prvi pokušaj unošenja komunizma u društvenu stvarnost.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Grah Babef je rođen 1760. godine u malograđanskoj provincijskoj porodici iz Sen Kentena. U četrnaestoj godini je napustio očinski dom i počeo je raditi kao zemljomer, a zatim kao feudist. Sastavljao je opise plemićkih imanja i kratke izvode seniorskih prava. Babef je ubrzo zamrzeo feudalni režim i aristokratiju. Uzeo je ime starorimskog tribuna Gaja Graha[1]. Na Babefa je najveći uticaj ostavio Žan Žak Ruso[2]. Babef prilazi Revoluciji prvih dana po njenom izbijanju. Tokom jakobinskog terora, Babef je bio otvoreni protivnik Robesjperovog režima, za šta se kasnije, posle Termidorske reakcije, pokajao[3].

Sukob sa Konventom i Direktorijumom[uredi | uredi izvor]

Septembra 1794. godine počeo je izdavati list "Sloboda štampe" kome je kasnije promenio naziv u "Narodni tribun". List je nakon Termidorske reakcije predstavljao jedan od najradikalnijih organa demokratske opozicije te je 7. februara 1795. godine Babef uhapšen pod optužbom da poziva na ustanak i na rasturanje Konventa. Narodni tribun prestao je izlaziti. Babef je u zatvoru ostao do oktobra kada je oslobođen po izbijanju rojalističkog ustanka. Narodni tribun ponovo je počeo izlaziti 6. novembra. Nastavlja da izlazi do marta 1796. godine. Pod Babefovim rukovodstvom tada je u Parizu obrazovano tajno revolucionarno Udruženje jednakih. Ono je sebi postavilo za cilj da podigne narodni ustanak i zbaci vladu Direktorijuma[4][5].

Babefizam[uredi | uredi izvor]

Stanje u Francuskoj[uredi | uredi izvor]

Ustanku Graha Babefa prethodila je inflacija koja je po dolasku Direktorijuma dosegla krajnju granicu. Blagajna je bila prazna. Papirni novac Revolucije nestao je krajem 1795. godine. Kovani novac se opet pojavio, ali država koja je priznavala samo papirni novac nije od njega imala koristi. Gradska sirotinja nalazila se u očajnom položaju. Posebno teško bilo je stanje radničkih masa. To jača nezadovoljstva u radničkim kvartovima Pariza. U policijskim izveštajima često se ukazivalo na to nezadovoljstvo. Mnogi su žalili za vremenom vladavine Maksimilijana Robespjera i jakobinaca. U takvim prilikama došlo je do revolucionarne zavere Graha Babefa uperene protiv vlasti prvog Direktorijuma[1].

Plebejski manifest[uredi | uredi izvor]

Glavni deo Babefovog učenja je učenje o jednakosti. Svoj program izložio je u "Plebejskom manifestu" koga je objavio u svom listu[6]. Najvažnije tačke agitacionog letka su sledeće: 1) Priroda je dala svakom čoveku podjednako pravo da se koristi svim dobrima; 2) Cilj svakog društva je da štiti tu jednakost; 3) Priroda je stavila u dužnost svakome čoveku da radi; niko ne može izbegavati rad, a da time ne učini prestup; 4) Rad i uživanje moraju biti opšti; 5) Niko ne može da uzme u svoje isključivo vlasništvo proizvode zemlje i industrije, a da time ne učini prestup; 7) U istinskom društvu ne sme biti ni bogatih ni siromašnih; 8) Bogataši koji neće da se odreknu svog bogatstva u korist siromašnih su narodni neprijatelji; 10) Cilj revolucije je da uništi nejednakost i da uspostavi zajedničku sreću; 11) Revolucija još uvek nije završena jer bogati grabe sva dobra i koriste ih sa isključivom vlašću, dok siromašni rade kao robovi, umiru u nemaštini i ne znače ništa u državi[7].

Komuna[uredi | uredi izvor]

U programu socijalnih mera, Grah Babef je otišao znatno dalje od jakobinaca, pa čak i od "Besnih". Prvi član projekta ekonomskog dekreta koga je sastavio Grah Babef glasi: "U republikama se osniva velika nacionalna komuna". Njoj se predaju neprodata nacionalna imanja, konfiskovana imovina neprijatelja revolucije, zemlja koju ne obrađuju njeni sopstvenici i tome slično. Član komune može biti svaki Francuz, pa čak i bogataš, ako se prethodno u njenu korist odrekne sve imovine koja mu pripada i ako se oabeveže da će joj posvetiti svoju ličnost i svoj rad. Ukida se prvo nasleđa. Celokupno gazdinstvo komune vode njeni građani zajedničkim snagama. Rad je obavezan za sve, izuzimajući starce od šezdeset i više godina i invalide. Komuna svakome članu obezbeđuje stan, odelo za rad i odmor, ogrev, osvetljenje, hranu i lekarsku pomoć. U komuni se zavodi najstroži komunizam potrošnje. Podela dobara vrši se u društvenim magacinima u koje ulaze svi plodovi rada članova komune. Ekonomska razmena sa drugim državama vrši se na osnovu monopola spoljne trgovine. Nacionalni dug se otpisuje, ali se nastavlja vraćanje spoljnih dugova. Izrada novca se obustavlja. Planovi Babefa su u duhu primitivnog komunizma, prvenstveno agrarnog. Program predviđa podelu svih Francuza na "građane" i "strance", gde su građani imali sva politička prava. Oni su bili pripadnici komune. Babef je nastojao da uspostavi ustav iz 1793. godine i sazove nov Konvent[8].

Neuspeh zavere[uredi | uredi izvor]

Babefov pokret pretrpeo je neuspeh. Dana 10. maja 1796. godine on i nekoliko drugih vođa su uhapšeni na dostavu jednog od članova tajnog udruženja, oficira Grizelja, koji je policiji odao celu organizaciju Babefa. Pokušaji podizanja ustanka i oslobađanja Babefa nisu urodili plodom. Narodne mase pariskog predgrađa slomljene su već maja posle neuspeha prerijalskog ustanka. Do neuspešnog pokušaja ustanka došlo je u Grenelskom vojnom logoru kod Pariza tek 9. septembra. Ustanak je deo sankilota ili jakobinaca, svakako iritiranih Karnoovim provokacijama. Paul Baras je hteo da se ograniče progoni. Isto je želeo i Žozef Sijes. Karno je, međutim, bio neumoljiv i pridobio je Direktorijum[8][9].

Vendomski proces i pogubljenje[uredi | uredi izvor]

Protiv Babefovih ustanika održan je Vendomski proces. Babef i njegov saradnik Darte osuđeni su na smrt. Zaverenici su prebačeni u Vendom u rešetkastim kolima, a njihove žene, među njima i Babefova supruga i stariji sin, išle su za povorkom pešice. Posle izricanja smrtne kazne, Babef je pokušao da se ubije, ali neuspešno. Krvav je prebačen na gubilište. Pogubljen je 27. maja 1797. godine. Sedam drugih učesnika zavere osuđeni su na progonstvo. Među njima je bio i Filipo Buonaroti koji je kasnije, 1828. godine, izdao knjigu o "Zaveri jednakih"[10][11].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Tarle 2008, str. 124.
  2. ^ Sobul 1966, str. 385.
  3. ^ Sobul 1966, str. 384.
  4. ^ Sobul 1966, str. 384–385
  5. ^ Tarle 2008, str. 124–125
  6. ^ Sobul 2006, str. 385.
  7. ^ Tarle 2008, str. 125.
  8. ^ a b Tarle 2008, str. 125–126
  9. ^ Sobul 1966, str. 386–387
  10. ^ Sobul 1966, str. 388.
  11. ^ Tarle 2008, str. 126.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Grah Babef na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грах_Бабеф&oldid=27404583”