Gustav Vasa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Gustav I Vasa
Gustav Vasa.jpg
Kralj Gustav naslikan od strane Jakoba Binksa 1542.
Puno ime Gustav Erikson Vasa
Datum rođenja (1496-05-12)12. maj 1496.
Mesto rođenja Upland
Kraljevina Švedska
Datum smrti 29. septembar 1560.(1560-09-29) (64 god.)
Mesto smrti Stokholm
Švedska
Grob Vasakoret, Katedrala u Upsali
Dinastija Vasa
Otac Erik Johanson
Majka Sesilija Monsdoter
Supružnik Catherine of Saxe-Lauenburg, Margaret Lejonhufvud, Catherine Stenbock
Potomstvo Erik XIV Švedski, Juan III Švedski, Catherine Vasa, Cecilia of Sweden, Magnus, Duke of Östergötland, Anna Maria of Sweden, Sophia of Sweden, Elizabeth of Sweden, Karl IX Švedski
Kralj Švedske
Period 6. jun 152329. septembar 1560.
Prethodnik Kristijan II
Naslednik Erik XIV

Gustav I, rođen Gustav Erikson Vasa oko 1496. godine, bio je kralj Švedske od 1523. do svoje smrti 29. septembra 1560,[1] a samozvani Zaštitnik kraljevstva (šve. Rikshövitsman) od 1521—1523., tokom švedskog oslobodilačkog rata protiv kralja Kristijana II. Uzdigao se na vlast predvodeći pobunu koja je pratila Stokholmski masakr, u kom je njegov otac izgubio svoj život. Izbor Gustava za kralja 1523. godine obeležio je kako kraj Kalmarske unije tako i srednjovekovne švedske izborne monarhije. Gustav je začetnik dinastije Vasa, koja je zahvaljujući njemu postala prva dinastija koja je vladala ujedinjenim švedskim kraljevstvom kao naslednom monarhijom. Njegovu vladavinu karakteriše uvođenje jake centralne vlasti sa efikasnom birokratijom i protestanske državne crkve na osnovu luteranskih učenja. Datum kada je Gustav izabran za kralja od strane švedskog parlamenta 1523. godine - 6. jun, danas se proslavlja kao Dan državnosti Švedske. Gustav je kasnije, tačnije krajem 19. veka, uzdignut na nivo ,,oca nacije'' i kao takav postao važan nacionalni simbol.

Porodični odnosi[uredi]

Gustav je bio sin viteza i poslanika Erika Johansona (šve. Erik Johansson) i Sesilije Monsdoter (šve. Cecilia Månsdotter). Roditelji Erika Johansona bili su Johan Kristerson (šve.Johan Kristersson) i Birgita Gustafsdoter (šve. Birgitta Gustafsdotter) iz plemićkih dinastija Vasa i Sture. Birgita Gustafsdoter bila je sestra Stena Sturea Starijeg (šve.Sten Sture den äldre) , regenta Švedske. Budući da je bio rođak ali i saveznik Stena Sturea, Erik je nasledio sve njegove posede u Uplandu i Sedermanlandu kada je on umro 1503. godine. Iako je još od malena bio član porodice sa pozamašnim posedima, Gustav Erikson će kasnije postati vlasnik imovine mnogo većih dimenzija. Prema raznim geneanološkim istraživanjima, Birgita Gustafsdoter i Sten Sture (a samim tim i Gustav Vasa) bili su potomci švedskog kralja Sverkera II (šve. Sverker II) preko njegove unuke Benedikte Sunesdoter (šve. Benedikte Sunesdotter) (koja je bila udata za Svantepolka Knutsona, sina vojvode od Revala). Jedna od Vasinih prababi bila je polu-sestra švedskog kralja Karla VIII.

Od Gustavovih 7 braće i sestara, četvoro je umrlo u mladosti, a dvoje u danskom zarobljeništvu. Sestra Margareta Eriksdoter (šve. Margareta Eriksdotter) se 1516. godine udala za Joakima (Jakoba) Bragdea (Brahu) koji je stradao u Stokholmskom masakru 8. novembra 1520. U tom braku rođen je sin Per Brahe Stariji (šve. Per Brahe den äldre) (1520—1590.), kasnije član Krunskog saveta i grof. Margareta se ponovo udala 1525. godine i to za grofa Johana od Hoje i Brukhauzena (šve. Johan av Hoya och Bruchhausen).

Mladost[uredi]

Gustav Vasa rođen je najverovatnije 12. maja 1496. u Uplandu. Tačno mesto njegovog rođenja nije poznato, ali se smatra da su u pitanju ili dvorac Ridbuholm, koji je njegov otac tada posedovao, ili imanje Lindholmen, gde su živeli roditelji njegove majke.[2] Smatra se da je dobio ime po svom dedi Gustavu Anundsonu (šve. Gustav Anundsson) .

Prema jednoj od hronika napisanih po Gustavovom nalogu, u 13. godini poslali su ga u školu i Univerzitet u Upsali kako bi studirao, između ostalog, latinski i nemački. Smatra se da je Gustav napustio školu već posle dve godine, posle žestoke svađe sa svojim danskim učiteljem. Po drugim izvorima, njegovo znanje latinskog je bilo loše, tako da je nejasno kako se snalazio na studijama, s obzirom na to da je jezik nastave na Univerzitetu u Upsali bio upravo latinski. Posle posete Upsali, poslat je na dvor svog rođaka i regenta Švedske, Stena Sturea mlađeg, kako bi naučio praktične veštine poput dvorskih običaja, bontona i mačevanja.

Po tradicionalnoj istoriografiji, Gustav je rano počeo da učestvuje u političkim dešavanjima dokazavši svoj talenat u bici kod Vedle (današnji Jurgorden u Stokholmu) 1517. i u bici kod Brenćirke (šve.Brännkyrka) 1518. Nesiguran je podatak da je Gustav nosio barjak u bici, jer je takva čast obično bila namenjena iskusnijim vitezovima. Sigurniji su opisi posledica bitke, u kojima se navodi da će danski kralj Kristijan II pristati da pregovara sa Stenom Stureom na kopnu, u crkvi Vesterhaninge (šve.Västerhaninge) , ako mu ovaj pošalje petoricu svojih najvažnijih ljudi kao taoce. Taoci su bili Ulof Rining, Heming Gad, Jeran Sigeson, Laš Sigeson, Bengt Nilson i Gustav Erikson, (koji je bio najmlađi i u to vreme imao 22 godine), ali Kristijan nije održao dato obećanje i zaputio se zajedno sa njima nazad u Dansku.

Gustav je držan u zarobljeništvu na istočnom Jilandu u zamku Kale, čiji vlasnik je bio Erik Baner. Kristijan je pokušao da privoli taoce na svoju stranu, što mu je i uspelo sa Ulofom Riningom, Hemingom Gadom i Jeranom Sigesonom, dok su ostali odbili. U septembru 1519. Gustav je uspeo da pobegne u Libek i već posle 8 meseci provedenih tamo dobio priliku da se vrati u Švedsku. U međuvremenu je Kristijan pobedio Stena Sturea u bici na Osundskom ledu 19. januara 1520. Posle Stureove smrti 3. februara, švedskoj opoziciji danskoj vladavini nedostajao je vođa.

Gustav kao pobunjenik[uredi]

Kada se Gustav Vasa iskrcao kod poluostrva Stense južno od Kalmara 31. maja 1520, Kristijan II i dalje nije bio neprikosnoveni vladar Švedske. Dva glavna utvrđenja kravljevstva, Stokholm i Kalmar, i dalje su pripadala Kristijanovim protivnicima, tako da je zapovednica Kalmarskog zamka, Ana Eriksdoter, Gustava lepo ugostila. Sudeći po jednoj od hronika, tj. prema Gustavovoj sopstvenoj propagandi, vojnici u Kalmaru su bili dezerteri i pretili su da će ubiti Gustava kada je pozvao da nastave sa otporom. Zato je Gustav nedugo potom pobegao iz Kalmara i bezuspešno pokušavao da pobuni seljake i natera ih da mu se pridruže u borbi. Ovaj opis je ipak nepouzdan, jer je Kalmar prvi kapitulirao tri meseca posle njegovog bega.

Gustav očigledno nije ni pokušavao da stupi u kontakt sa drugim zamkovima koji su pružali otpor Kristijanu (osim Stokholma, još i Nićeping i Stegeborj). Nejasna su njegova kretanja tokom leta 1520. Moguće je da se krio u Smolandu čekajući na predstojeći mir. Kada je saznao za njega, nalazio se u okolini Ekšea.

Kristijan II je 3. juna sazvao sednicu ispred stokholmskih zidina kako bi pregovarao sa Šveđanima. Petog septembra su sklopili sporazum da će sve biti zaboravljeno, odnosno da će svi zarobljenici i pobunjenici biti pušteni i da će dobiti amnestiju. Udovica Stena Sturea mlađeg, Kristina Nilsdoter, koja je vodila odbranu Stokholma od Danaca, trebalo je da dobije Herningsholm i Muske na upravu. Obećan joj je čak i zamak Tavastehus u Finskoj. Sedmog septembra kralj Kristijan ušao je u Stokholm, dok su sva zvona zvonila u njegovu čast. Ipak, uskoro se pokazalo da su kraljeve namere bile sve osim prijateljske.

Kristijan II

Nakon što je pobegao iz zamka Kale 1519. godine, Gustav je otputovao do nemačkog grada Lubeka. Tu je ostao punih osam meseci pre no što mu se ukazala prilika za povratak u Švedsku. Tokom Gustavovog boravka u Lubeku Kristijan II uspeo je da osvoji neke od najvećih gradova Švedske uključujući i Stokholm. Po svom povratku u Švedsku Gustav je pokušao da okupi ljude i podstakne ih na borbu protiv Kristijana II. U Smolandu, tačnije gradu Kalmaru gde se prvo iskrcao po svom povratku, nije uspeo da nađe pristalice, te je nastavio put krećući se ka severu. Nakon dolaska u Norćeping, gde je odseo kod rođaka Joakima Brahea, Gustav je na neko vreme odustao od svoje misije. U međuvremenu, održalo se krunisanje Kristijana II u novembru 1520. godine.[3] Prema nekim izvorima kraj Kristijan je uputio poziv Gustavu da prisustvuje ovom događaju, ali je Gustav odbio.[4] Nakon krunisanja, Kristijan II je pogazio svoje obećanje i počela su suđenja svim pristalicama prethodnog režima, iako su prethodno od kralja dobili pomilovanje. U Stokholmskom masakru ubijeno je oko 100 ljudi za koje se smatralo da su pretnja novom kralju. Među njima i Gustavov otac Gustav Erikson i rođak Joakim Brahe. U vreme pokolja Gustav je bio u gradu Refsnesu.[5] Vesti o ovom tragičnom događaju pogodile su Gustava i podstakle ga da nastavi sa svojim planom o ustanku protiv Kristijana II.

Gustav Vasa se obraća ljudima iz Dalarne u Mori. Naslikao Johan Gustaf Sandberg.

U Dalarni[uredi]

Gustav je napustio Refsnes, gde mu je pretila smrtna opasnost i otputovao u švedsku pokrajinu Dalarnu, u grad Moru. Događaji koji su usledili nisu tačno potvrđeni i bazirani su pretežno na narodnim predanjima. Gustav je verovao da je imao dobre šanse da baš u ovoj pokrajini okupi dovoljno pristalica da napokon podigne pobunu. Međutim, njegov plan se ubrzo izjalovio, i nakon što ne uspeva da okupi ljude on odlučuje da krene u Norvešku. Dok je Gustav putovao ka Norveškoj, stanovnici Dalarne, koji su ga prethodno odbili, su se predomislili. Uspeli su da ga sustignu pre no što je prešao u Norvešku i ubede da se vrati sa njima u Moru.[5] Ovo putovanje Gustava Vase je bilo inspiracija za Vasalopet (Vasinu trku), skijaški maraton dug 90 km u severozapadnom delu Dalarne između sela Selen i grada Mora.[6]

Gustav kao kralj[uredi]

Gustav Erikson krunisan je za kralja u parlamentu 6. juna 1523. u Strengnesu. Dve godine ranije, 1521., postao je savetnik u skupštini, baš kao i njegov otac. Ovog dana se u Švedskoj slavi Dan državnosti. 12. januara 1528. krunisan je u katedrali u Upsali. Kada je on postao kralj, istovremeno je osnovan i privremeni nacionalni odbor.

Reformacija[uredi]

Gustav Vasa je pokušao da ova promena bude nešto više od puke promene imena. Reformacija mu je to omogućila. Kroz reformaciju je mogao da ukloni crkvu kao silu koja je do tada bila prepreka razvoju jake države u Švedskoj, između ostalog zbog njenog jakog ekonomskog položaja koji je stekla kroz poklone i donacije koje je dobijala od veleposednika kao i kroz pravo da uzima porez od parohijskih stanovnika.

On nije bio samo zastupnik reformatorskih stavova ili ugnjetač protivnika: dozvolio je da se učenja o reformaciji slobodno šire, štitio je njene propovednike i upotrebljavao silu samo kada se oružjem pokušala održati moć katolicizma. Činjenica da je već tokom prve godine vladavine zauzeo ovaj stav verovatno potiče od toga da je uvideo da je samo u staroj crkvi mogla da se nađe finansijska potpora koja je bila neophodna da se osnuje i organizuje nova vlada.

Redukcija[uredi]

Prvi udar Gustava Vase na crkvu je podrazumevao sprovođenje odluka donetih u parlamentu u Vesterosu 1527. Ove odluke se odnose uglavnom na davanje jednog dela prihoda višeg sveštenstva na raspolaganje kralju. One su se primenile tako da je veliki deo imovine, od koje su ti prihodi dolazili, pripao kruni. Čak je i kralj priznat za poglavara crkve umesto pape, a njegove kasnije mere su se odnosile na organizovanje crkvene uprave po uzoru na svetovnu. Što se tiče crkvenog učenja 1527. je odlučeno da će se Božija reč iskreno pripovedati, a za učenje o Bogu je ukazano samo na Sveto pismo. Prva Biblija na švedskom jeziku izdata je 1541. U crkvi su se prve promene ka protestantizmu desile 1544.

Spoljna politika[uredi]

Još jedan razlog zašto je Gustav zahtevao da dobije crkvenu imovinu bio je da taj da je Švedska postala zavisna od Lubeka koji je dao svoj doprinos tokom oslobodilačkog rata i imao velike pretenzije ka švedskoj kruni. Pored toga je Lubek uspeo da dobije privilegije koje su mu omogućile kontrolu nad švedskom trgovinom. Od kad je dug Lubeku vraćen, osujećen je uticaj kralja Gustava koji se zasnivao na trgovinskim povlasticama koje je dobio učešćem u Grevefejdenu, koje su zauvek zaustavile vlast Hanze nad švedskom trgovinom i time omogućio njen samostalni razvoj. U toj borbi Gustav je sarađivao sa danskim kraljem Kristijanom III. S obzirom na opasnosti koje su im pretile od zajedničkog neprijatelja, cara Karla V, 1541. su dva kralja sklopila formalni sporazum. Ali kada je opasnost prošla, ponovo se javilo nepoverenje između Švedske i Danske i Gustav se pribojavao da će izbiti rat sa njima. Pred kraj njegove vladavine vodio se rat sa Rusijom ali to nije dovelo do menjanja granica između dve države.

Centralizacija[uredi]

Kada je kralj Gustav stekao uslove za samostalnu spoljnu politiku, njegova vlada je ušla u novo razdoblje čak i po pitanju unutrašnje politike, najpre kroz razvoj prava kralja i države umesto pojedinačnih interesa. Od prepreka na koje je ranije nailazio razvoj kraljeve moći, uklonjena je jedna, kada je hijerarhija slomljena reformacijom. Od plemstva, koje je oslabljeno postupcima Kristijana II, Gustav I je načinio saveznike i sluge krune. Redukcija crkvenih dobara i prihoda je stavila sredsva kruni na raspolaganje, što je dalo Gustavu mogućnost da učvrsti moć kralja. Iako je kraljevska moć pod njegovom vladavinom doživela drastičnu promenu, samo se jedna promela dogodila u odredbama državnog zakona, ali i jako važna: uvođenje nasledne monarhije. On je takođe odlučio da se vojvodstva u kraljevstvu daju njegovim mlađim sinovima.

Ustanak[uredi]

Protiv reformacije, ali i protiv visokih poreza i protiv režima podignuto je više ustanaka: u Dalarni 1524—1525., 1527—1528. i 1531—1533. i iako je takozvani Daljunkern, verovatno sin Stena Sturea, Nil Stenson Sture, doprineo nemirima, kralj je svaki put uspeo da diplomatskim putem povrati kontrolu pre nego što kazni krive. Na sličan način je ugušio i ustanak muškaraca iz Vestergota 1529. Najgora pretnja kraljevskoj moći nastupila je 1542—1543. tokom Dakefejdena, kada su seljaci iz Smolanda, zapadnog Vestergotlanda, Elanda i južnog Estergotlanda ustali protiv kralja i dugo vremena držali kontrolu nad ovim delovima kraljevstva (izuzetak su gradovi Kalmar i Jenćeping). Na kraju je kralj uz pomoć vojnika ponovo dobio kontrolu nad pokrajinama, opustošio Dakeov zavičaj, proterao njegove rođake i kaznio sve stanovnike pokrajine.

Gustavov grob u katedrali u Upsali.

Ličnost[uredi]

Gustav I bio je snažan u svom sprovođenju moći i neretko bezobziran i nekad dozvoljavao da viši interesi stoje iza praktičnih. Bio je dobar govornik, sam neobrazovan, ali je cenio obrazovanje i postarao se da mu sinovi budu školovani. Gustav je umro 29. septembra 1560. u zamku u Stokholmu. Najverovatnije je imao 64 godine. Zvaničan uzrok smrti je kolera. Gustav, kao i njegove dve supruge, sahranjen je u Vasakoretu u katedrali u Upsali gde je Johan Gustaf Sandberg oslikao scene iz njegovog života.

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Erik Johanson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Gustav Vasa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Sesilija Monsdoter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi]

  1. „Gustav I - Svenskt Biografiskt Lexikon”. Sok.riksarkivet.se. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  2. Ringbom, Nina. „Gustav I Eriksson Vasa | historiesajten”. Historiesajten.se. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  3. „Gustav Vasa från botten till toppen | Celsius-bloggen”. Celsiusbloggen.se. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  4. „Gustav Vasa”. Vasatiden.se. 20. 6. 2014. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  5. 5,0 5,1 „Gustv Vasas tidiga år - 1496-1520”. Tacitus.nu. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  6. „Vasaloppet, Vad är Vasaloppet?”. Learning4sharing.nu. Pristupljeno 1. 8. 2015. 

Literatura[uredi]

  • Gustaf I (Gustaf Vasa) Nordisk familjebok
  • Carlquist, Gunnar, red (1932). Svensk uppslagsbok
  • Gillingstam, Hans (1952–1953). Ätterna Oxenstierna och Vasa under medeltiden: släkthistoriska studier. Stockholm: [Almqvist & Wiksell].
  • Gillingstam Hans, (2001). Äldre svenska frälsesläkter: ättartavlor.
  • Gissy, Peter (2003). Sveriges kungar och drottningar. Stockholm: Bonnier Carlsen
  • Grill Erik,(1967–1968). Svenskt biografiskt lexikon. Stockholm: Svenskt biografiskt lexikon.
  • Lagerqvist, Lars O.; Åberg Nils (1993). Gustav Eriksson (Vasa) i Dalarna 1520–1521: minnen, myter och monument. Stockholm: Vincent.
  • Larsson, Lars-Olof (2002). Gustav Vasa – landsfader eller tyrann?. Stockholm: Prisma.
  • Lilla Uppslagsboken. Malmö: Förlagshuset Norden AB, Nordens boktryckeri. 1974
  • Göransson, Göte (1984). Gustav Vasa och hans folk. Höganäs: Bra böcke
  • Ringmar, Richard (2002). Gustaf Eriksson Vasa: kung, kamrer, koncernchef : återblick på en monark av Guds nåde. Stockholm: Atlantis.
  • Weibull, Lauritz (1928). ”Gustaf Vasa om biskopligt stånd och Stockholms blodbad”. Scandia – Tidskrift för historisk forskning