Pređi na sadržaj

DiEM25: Pokret za demokratiju u Evropi 2025

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Democracy in Europe
Movement 2025
Osnovana9. februar 2016.; pre 8 godina (2016-02-09)
Datum osnivanja9. februar 2016.; pre 8 godina (2016-02-09)
TipPolitički pokret
LokacijaEvropska unija
Rukovodioci
Spisak
Veb-sajtdiem25.org

Pokret za demokratiju u Evropi 2025, ili DiEM25, je panevropski politički pokret koji je 2016. godine osnovala grupa Evropljana, uključujući bivšeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa i hrvatskog filozofa Srećka Horvata. Pokret je zvanično pokrenut na svečanim događajima 9. februara 2016. u pozorištu Folksbune u Berlinu [1] i 23. marta u Rimu. [2]

DiEM-ove tendencije su alter-globalizacija,[3] društvena ekologija,[4] ekofeminizam,[5] post-rast[6][7] i postkapitalizam.[8][9] Primena univerzalnog osnovnog dohotka široko se zastupa među njegovim članovima.[10][11]

Skraćenica DiEM aludira na latinsku frazu carpe diem. Da bi se naglasila hitnost demokratizacije Evrope dok za nju još ima nade, pokret postavlja 2025. godinu kao rok za izradu demokratskog ustava koji će zameniti sve evropske ugovore koji su danas na snazi. Godinu dana nakon osnivanja, DiEM25 je oglasio da ima preko 60.000 članova iz cele Evropske unije.

Ciljevi[uredi | uredi izvor]

DiEM25 tvrdi da narod Evrope treba da iskoristi priliku za stvaranje političkih organizacija na panevropskom nivou. Njegovi članovi smatraju da je model nacionalnih partija koje formiraju slabe saveze u Evropskom parlamentu zastareo i da je neophodan panevropski pokret za suočavanje sa velikim ekonomskim, političkim i socijalnim krizama u današnjoj Evropi. U svojoj analizi pokret smatra da ove krize prete da dovedu do raspada Evrope i da su karakteristike krize slične onima iz Velike depresije 1930-ih. [12]

DiEM25 teži stvaranju demokratske Evrope. Oni u Evropskoj uniji vide začetke tehnokratske superdržave kojom se vlada ediktom. Za razliku od nje, DiEM25 ima za cilj da Evropu učini unijom ljudi kojima se upravlja demokratskim pristankom kroz politiku decentralizacije. DiEM25 navodi osam različitih elemenata evropskog upravljanja prinudom, od kojih su prvi „ubistvene inspekcije i Trojka koju su oformili sa neizabranim „tehnokratama“ iz drugih međunarodnih i evropskih institucija“. Dodaju da establišment „prezire demokratiju“ i da „sav politički autoritet [mora da proističe] od evropskih suverenih naroda“. [13]

DiEM25 želi da deluje kao organizacija koja objedinjuje levičarske stranke, osnovne protestne pokrete i „pobunjeničke regije,“ kako bi se razvio zajednički odgovor na pet kriza sa kojima se Evropa danas suočava, a to su dug, bankarstvo, siromaštvo, mala ulaganja i migracije. [14] DiEM25 takođe želi da reformiše institucije EU, prvobitno stvorene da služe industriji, tako da one postanu potpuno transparentne i budu odgovorne građanima Evrope. DiEM25 najzad predviđa da građani Evrope napišu demokratski ustav za Evropsku uniju.

Krećući od baze i mobilišući na osnovnom nivou, pokret ima za cilj reformu postojećih institucija Evropske unije kako bi stvorio punopravnu demokratiju sa suverenim parlamentom koji poštuje nacionalno samoopredeljenje i podelu moći sa nacionalnim parlamentima, regionalnim skupštinama i opštinskim većima ne bi li se zamenila “briselska birokratija.” [13] Pokret podržavaju između ostalih istaknuti američki lingvista i politički aktivista Noam Čomski, italijanski filozof Antonio Negri, američki antropolog Čarls Nikols, američki ekonomista Džejms K. Galbrait i bivši laburistički poslanik Stuart Holand . U njegovom Savetodavnom odboru nalaze se ličnosti različitih profila, među njima Džulijan Asanž, filmski režiser Ken Louč, poslanik Zelene stranke Karolajn Lukas, britanski laburistički političar Džon MakDonel, holandska sociologinja Saskia Sasen, Franko Berardi i slovenački filozof Slavoj Žižek . [15]

Politike[uredi | uredi izvor]

Demokratizacija Evrope je pokretačka snaga DiEM25. Preovlađujući konsenzus pokreta je da će EU ili biti demokratizovana, ili će se raspasti. Krajnji cilj je stvoriti Evropu kojom vladaju razum, sloboda, tolerancija i mašta, što će sve omogućiti sveobuhvatna transparentnost, stvarna solidarnost i autentična demokratija. Prioriteti DiEM25 su:

  1. Potpuna transparentnost u donošenju odluka (npr. direktni prenosi sastanaka Evropskog saveta, ECOFINa i Evrogrupe, potpuno otvaraanje dokumenata o trgovinskim pregovorima, objavljivanje zapisnika ECB itd.),[16] i
  2. Hitno preusmeravanje postojećih institucija EU u sprovođenje inovativnih politika koje se istinski bave krizama dugova, bankarstva, neadekvatnih ulaganja, rastućeg siromaštva i migracija . [17]

Evropski novi dogovor[uredi | uredi izvor]

Evropski novi dogovor DiEM25 [18] bavi se sledećim pitanjima:

  • Kroćenje finansijskog kapitalizma, regulisanje bankarstva, i uspostavljanje nove javne platforme za digitalna plaćanja kojom se ukida monopol banaka nad evropskim plaćanjima.
  • Ukidanje prekarnosti kroz Program za borbu protiv siromaštva, Socijalni program za stanovanje, i Program koji garantuje zaposlenje .
  • Učvršćivanje evra[pojasniti] i spašavanje evrozone zahteva ukidanje samoponižavajućih mera štednje i minimiziranje troškova njenog raspada tamo gde je do njega već došlo.
  • Panevropska koordinacija između evrozone i zemalja van evrozone kako bi se maksimalizovao oporavak Evrope, optimizovali ekonomski i društveni ishodi širom Evrope i kako bi došli na dnevni red razgovori o glavnim ekološkim i socioekonomskim faktorima koji uzrokuju nevoljne masovne migracije.
  • Zelena ulaganja koja povezuju poslovanje centralnih banaka sa programima javnih ulaganja i novim javnim platformama za digitalno plaćanje.
  • Univerzalna osnovna dividenda koja može demokratizovati ekonomsku sferu i izgraditi put ka postkapitalističkoj ekonomiji.

Zeleni novi dogovor za Evropu[uredi | uredi izvor]

Zeleni novi dogovor za Evropu [19] je politička platforma koja se oslanja na znanje i iskustva istraživača, aktivista, praktičara i zajednica širom Evrope. Ključni izveštaj koalicije o toj politici, ”Plan za evropsku pravednu tranziciju,” [20] prikazuje koje su politike i strategije potrebne da bi se pravedna tranzicija ostvarila širom Evrope.

Predlozi u izveštaju odnose se na četiri teme:

  • Putevi do zelenog novog dogovora za Evropu istražuju strategije organizovanja i mobilizacije na lokalnom nivou koje bi omogućile program za pravednu tranziciju.
  • Zeleni javni radovi [21] je plan ulaganja za pokretanje zelene tranzicije u Evropi i istovremeno za izgradnju pravedne, ravnopravne i demokratske ekonomije.
  • Unija za zaštitu životne sredine [22] novi je regulatorni okvir za pravednu tranziciju koji usklađuje evropske zakone sa naučnim konsenzusom i zakonom propisuje održivost i solidarnost .
  • Komisija za ekološku pravdu[23] je nezavisno telo koje će istraživati, nadgledati i savetovati stvaraoce politika EU da bi unapredila cilj ekološke pravde širom Evrope i širom sveta.

Program[uredi | uredi izvor]

Pokret predlaže Progresivni program za Evropu [24] za koju DiEM25 razvija javne programske elaborate koji počivaju na osam stubova. Svaki elaborat je stvoren od doprinosa svih članova DiEM25 kao i niza stručnjaka u relevantnim oblastima.

  1. Transparentnost : Uvođenje transparentne vlade širom Evrope kako bi se razotkrila i prekinula neprozirnost sastanaka i samita evropskih institucija, koja istovremeno obezbeđuje da svi relevantni dokumenti i protokoli trgovinskih pregovora budu javno dostupni. U martu 2016. godine, samo mesec dana nakon pokretanja pokreta Transparentnost u Evropi sada![25] započeta je kampanja zahtevom da se donošenje odluka u EU odvija pod nadzorom njenih građana.
  2. Izbeglice i migracije: DiEM25 poziva Evropljane i njihove izabrane predstavnike da ponište sporazum između EU i Turske i tako okončaju praksu EU da „žrtvuje ljudske živote i osnovne humanističke principe zarad primirivanja ksenofoba i ultra-nacionalista.” [26] Glavna meta ove kampanje je kontroverzni sporazum između EU i Turske koji je stupio na snagu 20. marta 2016. godine. Sklapanje ovog sporazuma bilo je poslednje u nizu promena u odnosima EU i Turske. Neželjene migracije stvaraju ogromnu krizu sa kojom se suočava Evropa. Bez posla ili perspektive kod kuće, Evropljani se sele jer to moraju. Stav DiEM25 je da zidovi i ograde nisu rešenje i da samo zajednička ulaganja mogu okončati krizu nesigurnosti .
  3. Evropski novi dogovor: Racionalizacija evropske ekonomije u skladu sa inicijativama navedenim u politikama DiEM25, kao što je gore navedeno. Evropu muče hronične krize: dugovi, banke, siromaštvo, ulaganja i nehotične migracije. DiEM25 ima za cilj da ujedini progresivne snage širom Evrope kako bi se razvila rešenja za ove krize i potom se krenulo na put ka njihovom ostvarenju. [18] Godinama se establišment EU pretvarao da je kriza završena i čestitao sam sebi za rešenje problema koje su sami stvorili. Ali krize ne samo da nisu nestale, već su se produbile.
  4. Rad: Pitanja vezana za rad, tehnologiju, zapošljavanje i raspodelu dohotka, koja prevazilaze ugovore između radnika i kapitala, i osnovni dohodak.
  5. Ekološka tranzicija: Zamišljanje postkapitalističkog ekonomskog i socijalnog modela, kao što je gore navedeno, u odeljku Zeleni novi dogovor za Evropu. [19]
  6. Evropski ustav: Zamišljanje demokratskog panevropskog ustava i kako se do njega može doći.
  7. Tehnološki suverenitet: DiEM25 veruje da tehnološkog napretka može biti uporedo sa političkim i društvenim napretkom, ako ljudski procvat postane središte svih tehnoloških promena. Iz tog razloga, glavni ciljevi su uspostavljanje Digitalne zajednice u Evropi koja će se suprotstaviti monopolu internet platformi, kao i Demokratizacija Inovacija. Tehnološki monopoli stekli su ogromnu moć da izmene shvatanje znanja i informacija, a da istovremeno izbegavaju bilo kakvu demokratsku odgovornost za tu moć. Budući da je tehnologija postala centralno načelo moći u današnjem društvu, svaka moć na kraju mora pripadati suverenim građanima tehnološkog društva. Tehnički stub predstavlja ambiciozan plan za postizanje tehnološkog suvereniteta,[27] koji se smatra pravom građana dok istovremeno daje mogućnost demokratskim institucijama da samostalno donose odluke u vezi sa tehnologijom i tehnološkim inovacijama.
  8. Vizija kulture: DiEM25 je od svog početka umetnost i kulturu smatrao središtem svoje vizije demokratske Evrope. Tekuća kriza u Evropi nije samo ekonomska, niti samo politička. Takođe se nalazimo u dubokoj krizi kulture zbog „raspadanja, uništavanja ili potiskivanja osnovnih elemenata društvenog i kulturnog života.“ Pokret je posvećen razvoju nove vizije kulture u Evropi i stvaranju platforme za njen izraz; sve na način koji povezuje, a ne deli ljude.[28]

Bregzit[uredi | uredi izvor]

DiEM25 nastoji da spreči prelome u Evropi. Oni navode da rast ekstremističkog nacionalizma i takozvani Bregzit i Gregzit prete da rasparčaju Evropu. Uoči referenduma o Bregzitu, suosnivač DiEM25 Janis Varufakis sarađivao je sa liderom britanske Laburističke partije Džeremijem Korbinom, podržavajući ostanak Britanije u Evropskoj uniji. Varufakis je naveo posebne ustupke[29] koje je Evropska unija učinila Velikoj Britaniji u februaru 2016. godine kao dokaz evropskog raspada.[30] Posle pobede pobornika Bregzita na referendumu, članovi DiEM25 odlučili su da podrže pokretanje Člana 50[31] pod uslovom da Velika Britanija izađe iz EU na osnovu sporazuma Norveška+ koji bi očuvao slobodu kretanja i pristup jedinstvenom tržištu. Usled odbijanja vlade Velike Britanije da pregovara o takvom sporazumu, u oktobru 2018. godine članovi DiEM25 glasali su[32] za pokretanje kampanje „Odmori se od Bregzita,” pozivajući na produženje perioda pregovora prema odredbama Člana 50. Međutim, uprkos zvaničnom stavu pokreta,[33] Varufakis se javno usprotivio produženju[34] i u maju 2020. godine, nekoliko meseci nakon poraza Džeremija Korbina, objavio da podržava Bregzit bez sporazuma o uslovima na kraju prelazne faze. [35]

Evropski izbori 2019[uredi | uredi izvor]

DiEM25 nastoji da formira prvu nadnacionalnu političku stranku i u maju 2017. godine započeo je raspravu o kandidovanju takve stranke na izborima za Evropski parlament 2019. godine.[36] Varufakis je izjavio da će u nekim zemljama sarađivati sa nacionalnim strankama koje su saglasne s programom DiEM25, poput Razema u Poljskoj ili Alternative u Danskoj, dok će u drugima možda odlučiti da se kandiduje odvojeno od bilo koje postojeće stranke. [37] Do 2019. godine ova nadnacionalna stranka radila je pod nazivom Evropsko proleće. [38]

DiEM25 podržava peticiju „Transparentnost u Evropi sad!“, i zahteva direktne prenose sastanaka glavnih evropskih institucija, sveobuhvatnu listu svih briselskih lobista i elektronsko objavljivanje svih pregovaračkih dokumenata o TTIP. [39]

DiEM25 za sebe kaže da je internacionalistički i zalaže se za spoljnu politiku koja podrazumeva da su neevropljani ”bitni sami po sebi.” [13]

Struktura[uredi | uredi izvor]

DiEM25 ima četiri sastavna dela, i to Koordinacioni kolektiv (KK), Savet za odobrenja (SO), Spontane kolektive DiEM25 (SKD), i Savetodavni odbor. Da bi prikupio novac, DiEM25 koristi masovno finansiranje.[40]

Koordinacioni kolektiv ima dvanaest članova koji se sastaju svake nedelje da bi vodili akcije DiEM25. DiEM25 zakazuje elektronsko glasanje svakih šest meseci kako bi se omogućilo svim članovima DiEM25 da popune polovinu mesta u KK. Članovi Koordinacionog kolektiva ne mogu istovremeno pripadati nekoj drugoj političkoj stranci ili biti ministri ili parlamentarci koji još uvek obavljaju dužnost. [41]

Savet za odobrenja ima 100 učesnika koji nadziru primereno ponašanje članova DiEM25, donose odluke kada hitna pitanja ne ostavljaju dovoljno vremena za digitalni referendum članstva, i odobravaju predloge Koordinacionog kolektiva. Bilo koji član DiEM25 može se prijaviti za članstvo u SO; DiEM25 bira mesta mesta u Savetu za odobrenja žrebom. Kao i glasanje u Koordinacionom kolektivu, DiEM25 zakazuje izbor za polovinu mesta u SO svakih šest meseci. [42]

Spontani kolektivi DiEM25 se samoorganizuju kako bi postigli ciljeve DiEM25. SKD se formiraju na osnovu afiniteta i mesne, regionalne ili nacionalne lokacije, sastanka licem u lice ili na internetu. [43]

Savetodavni odbor savetuje DiEM25. Koordinacioni kolektiv i Savet za odobrenja zajednički biraju savetnike na osnovu njihovih priznatih dostignuća i stručnosti u njihovim oblastima (između ostalog u umetnosti, politici i nauci). [15]

Razvoj, kritika i prijem[uredi | uredi izvor]

O pokretanju inicijative opširno je izveštavala međunarodna štampa.[traži se izvor] Vodeći evropski mediji govorili su u svojim izveštajima narednih dana i o potencijalu pokreta i o glavnim kontradikcijama sa kojima se suočava. Štampa je Varufakisa pitala o odnosu njegove inicijative i predloga koji postoje kod ostalih lidera evropske levice za suočavanje sa takozvanom „krizom neoliberalizma” i njeno rešavanje, odnosno o stavu Oskara Lafontejna u Nemačkoj i Žan-Luka Melanšona u Francuskoj koji se zalažy za povratak suvereniteta i nacionalnih valuta, a napuštanje evra. Po ovom pitanju, koje je verovatno najspornije zbog sučeljavanja suprotstavljenih stavova unutar evropske levice, Varufakis je nedvosmisleno odbacio povratak suvereniteta nacionalnim državama. Nasuprot tome, pokret naglašava repolitizaciju Evrope kao celine i demokratizaciju njenih institucija tako da se time reše tendencije odvajanja, fragmentacije, konkurencije i izolacije. [44]

U članku pod naslovom “Varoufakis' kleine Internationale gegen Kapitalismus” (“Varufakisova mala internacionala protiv kapitalizma”), konzervativni nemački list Die Welt sugerisao je da će Varufakisovi predlozi “razbiti Evropu, a ne je izlečiti.” U svojoj belešci o pokretanju DiEM25, list sugeriše da je ova inicijativa rezultat toga što je Varufakis „ogorčen“ zbog toga što su njegove ideje odbačene. Članak tvrdi da Varufakis nije mogao da prihvati da njegove kolege nisu želele da ga prate i zaključio da su mu bili potrebni međunarodni savezi pošto nije mogao da se nametne na nacionalnom nivou. Dok se u Mađarskoj ili Poljskoj konzervativni sektori polažu nade u emancipaciju, Varufakis bi pokušao da formira savez širom Evrope koji bi branio levičarsku politiku. [45]

Članstvo[uredi | uredi izvor]

Od svog osnivanja, DiEM25 je gradio veze s nacionalnim političkim strankama koje su saglasne s programom DiEM25. Iz ovakve saradnje DiEM25 je tokom 2018. uspostavio izbornu listu za izbore za Evropski parlament 2019. godine pod nazivom Evropsko proleće, koja je do 2019. godine sebe predstavljala kao nadnacionalnu evropsku političku stranku. [38] 25. novembra 2018. godine, Varufakis je izabran da bude Spitzenkandidat za DiEM25 na izborima za Evropski parlament 2019. godine. Odlučio je da se kasnije nađe na listi kandidata za Demokratiju u Evropi u Nemačkoj i izabran je velikom većinom. [46] Među povezanim strankama su sledeće:

Strankaa[›] Zemlja Broj mesta u gornjem domu Broj mesta u donjem Broj mesta u Evropskom parlamentu 2019-24 Rezultati u poslednjim nacionalnim izborima Rezultati u poslednjim evropskim izborima Osvojenih mesta Izvor
Der Wandel Austrija
0 / 61
0 / 183
0 / 18
 0.5% nije se kandidovala
0 / 18
 [47]
Alternativet Danska jednodomna
1 / 179
0 / 13
 3.0% 3.4%
0 / 13
 [48]
Génération.s Francuska
1 / 348
1 / 577
0 / 74
 nije se kandidovala 3.3%
0 / 74
 [49]
Democracy in Europe – DiEM25 [zh] Nemačka
0 / 69
0 / 709
0 / 96
 nije se kandidovala 0.3%
0 / 96
 [50]
Democracy in Motion 0.1% kandidovala kao Democracy in Europe Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. decembar 2020) N/D
Mut nije se kandidovala nije se kandidovala N/D [51]
MeRA25 Grčka jednodomna
9 / 300
0 / 21
 3.4% 3.0%
0 / 21
 [52]
Lewica Razem Poljska
0 / 100
6 / 460
0 / 51
 Deo The Left (12,6%) 1.2%
0 / 51
 [53]
LIVRE Portugalija Unicameral
0 / 230
0 / 21
 1.1% 1.8%
0 / 21
 [54]
Actúa Španija
0 / 265
0 / 350
0 / 54
 0.4%b[›] 0.1%
0 / 54
 [55]
Izquierda en Positivo [ca] 0.1%c[›] 0.1%
0 / 54
  • ^ a: Od 2016. stranka Luiđija de Mađistrisa Demokratija i autonomija bila je italijanski član, ali se odvojila od DiEM25 da bi se priključila stranci Power to the People: [56][57]

  • ^ b: Procenat ukupnog broja važećih glasova u Asturiasu, Madridu, Avili, Sevilji, Kaseresu, Segoviji, Badađozu i Balearima. Glasova za Actúa bilo je samo u ovih osam provincija.: [58][59]

  • ^ c: Procenat ukupnog broja važećih glasova u Mursiji, Barseloni, Đironi, Ljeidi i Taragoni. Glasova za Izquierda en Positivo bilo je samo u ovih pet pokrajina.: [59]

Istaknuti članovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Varoufakis, Yanis (9. 2. 2016). „EU no longer serves the people”. The Guardian. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  2. ^ „Democracy in Europe: DiEM25 in Rome with Yanis Varoufakis”. openDemocracy. 29. 3. 2016. Arhivirano iz originala 18. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 12. 2020. 
  3. ^ Varoufakis, Yanis (decembar 2015). Capitalism will eat democracy — unless we speak up. TEDGlobal. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  4. ^ George, Susan (oktobar 2009). Susan George on Ecological Economics. EcoLabs1 via YouTube. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  5. ^ Pietrandrea, Paola (mart 2018). „The polis needs the feminine, at least as much as the feminine needs the polis”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  6. ^ Collins, Abel (13. 2. 2014). „Chomsky: Putting the eco back in economy”. HuffPost. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  7. ^ Bershidsky, Leonid (20. 3. 2017). „Happy nations don't focus on growth”. Bloomberg News. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  8. ^ „Progressive Agenda for Europe”. diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Arhivirano iz originala 12. 03. 2021. g. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  9. ^ Lydon, Christopher (2. 6. 2017). „Noam Chomsky: Neoliberalism Is Destroying Our Democracy”. The Nation. Arhivirano iz originala 11. 01. 2020. g. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  10. ^ Samuel, Henry (29. 1. 2017). „Leftist Benoît Hamon who wants 'universal wage' for all wins French Socialist primaries in boost for Emmanuel Macron”. The Telegraph. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  11. ^ Chomsky, Noam; Varoufakis, Yanis (28. 6. 2017). Noam Chomsky & Yanis Varoufakis discuss Basic Income. acTVism Munich via Pressenza. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  12. ^ „Varoufakis lanza un movimiento para evitar la desintegración de la UE”. AFP (Agence France-Presse). 9. 2. 2016. Arhivirano iz originala 15. 2. 2016. g. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  13. ^ a b v „The EU will be democratised. Or it will disintegrate!” (PDF). Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. 9. 2. 2016. Pristupljeno 23. 4. 2016. 
  14. ^ Oltermann, Philip (10. 2. 2016). „Yanis Varoufakis launches pan-European leftwing movement DiEM25”. The Guardian. Pristupljeno 7. 2. 2018. 
  15. ^ a b „Advisory Panel”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  16. ^ „Campaign: Transparency”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Arhivirano iz originala 08. 03. 2021. g. Pristupljeno 10. 11. 2020. 
  17. ^ „Manifesto (short version)”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 10. 11. 2020. 
  18. ^ a b „European New Deal”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 10. 11. 2020. 
  19. ^ a b „The Green New Deal for Europe”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 10. 11. 2020. 
  20. ^ Zanetti-Domingues, Laura C. (9. 5. 2020). „The Green New Deal for Europe paves the way for global justice”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 10. 11. 2020. 
  21. ^ Potter, Andrew (6. 2. 2020). „The Green New Deal for Europe offers a more compassionate future for workers”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 10. 11. 2020. 
  22. ^ Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025 https://diem25.org/?s=The+Environmental+Union+. Pristupljeno 10. 11. 2020.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  23. ^ . Democracy in Europe Movement 2025 https://diem25.org/?s=The+Environmental+Justice+Commission. Pristupljeno 10. 11. 2020.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  24. ^ „Progressive Agenda for Europe”. Democracy in Europe Movement 2025. Arhivirano iz originala 12. 03. 2021. g. Pristupljeno 16. 11. 2020. 
  25. ^ „Transparency in Europenow!”. You.wemove.eu. WeMove.EU. 23. 3. 2016. Pristupljeno 15. 9. 2017. 
  26. ^ „Refugees”. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 16. 11. 2020. 
  27. ^ „Technologische Souveränität”. Diem25.org (na jeziku: nemački). Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 16. 11. 2020. 
  28. ^ „Vision for Culture”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Arhivirano iz originala 24. 01. 2021. g. Pristupljeno 16. 11. 2020. 
  29. ^ Mason, Rowena; Rankin, Jennifer (2. 2. 2016). „EU renegotiation: UK wins partial concession on migrant worker benefits”. The Guardian. Pristupljeno 22. 2. 2016. 
  30. ^ Sánchez-Vallejo, María Antonia (21. 2. 2016). „Lo ocurrido con Cameron confirma la descomposición de la UE”. El País (na jeziku: French). Pristupljeno 22. 2. 2016. 
  31. ^ „What should DiEM25's post-Brexit position be? (Part 2) - Vote by DiEM25 members”. DiEM25 - Democracy in Europe Movement 2025. 
  32. ^ „Update on DiEM25's stance on Brexit – Vote 1 - Vote by DiEM25 members”. DiEM25 - Democracy in Europe Movement 2025. 
  33. ^ „Update on DiEM25's stance on Brexit – Vote 2 - Vote by DiEM25 members”. DiEM25 - Democracy in Europe Movement 2025. 
  34. ^ „Yanis Varoufakis: Britain needs a People's Debate, not a second Brexit referendum”. www.newstatesman.com. 
  35. ^ „Yanis Varoufakis: Covid-19 has "turbocharged" the EU's failures”. www.newstatesman.com. 
  36. ^ „DiEM25 to form Europe's first transnational political party”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. maj 2017. Pristupljeno 31. 5. 2017. 
  37. ^ Beucker, Pascal; Hecht, Patricia (26. 5. 2017). „Wir fangen gerade erst an”. Die Tageszeitung. Arhivirano iz originala 31. 5. 2017. g. Pristupljeno 31. 5. 2017. 
  38. ^ a b „What Yanis Varoufakis did next”. The Economist. 31. 1. 2019. Pristupljeno 31. 1. 2019. 
  39. ^ „Transparency in Europe now!”. You.wemove.eu. WeMove.EU. 23. 3. 2016. Pristupljeno 15. 9. 2017. 
  40. ^ Guerzoni, Monica (23. 3. 2016). „Le sinistre senza guida”. Corriere della Sera (na jeziku: Italian). Pristupljeno 15. 9. 2017. 
  41. ^ „Coordinating Collective”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 6. 3. 2019. 
  42. ^ „DiEM25 Validating Council”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 6. 3. 2019. 
  43. ^ „DiEM25 Local Groups / DSCs”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 6. 3. 2019. 
  44. ^ Bascetta, Marco; Mezzadra, Sandro (10. 2. 2016). „Varoufakis appeals for democratic awakening”. Il Manifesto, Global Edition. Arhivirano iz originala 15. 2. 2016. g. Pristupljeno 12. 2. 2016. 
  45. ^ Dams, Jan (10. 2. 2016). „Varoufakis' kleine Internationale gegen Kapitalismus”. Die Welt. Pristupljeno 12. 2. 2016. 
  46. ^ „Varoufakis elected DiEM25's 'Spitzenkandidat'”. EUObserver. 26. 11. 2018. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  47. ^ „Wandel am Sprung ins EU-Parlament”. Wandel (na jeziku: nemački). 26. 11. 2018. Pristupljeno 16. 1. 2019. 
  48. ^ „A progressive Europe”. Pristupljeno 4. 10. 2018. „At the same time, we want to extend our engagement at the European level, and actively take part in the all-European debate so that we can find common solutions to our shared European problems. Therefore, we keep on strengthening our cooperation with other progressive forces and initiatives, such as the new progressive movement DiEM25.” 
  49. ^ E1 (22. 1. 2018). „Européennes : Hamon et Varoufakis veulent pousser des listes avec un programme commun”. Europe 1 (na jeziku: French). Pristupljeno 11. 2. 2018. 
  50. ^ „Alliance électorale entre DiE et DiB”. Diem25.org (na jeziku: French). Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 1. 10. 2018. 
  51. ^ „Vote for European Spring on Sunday, May 26”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 24. 5. 2019. 
  52. ^ Smith, Helena (1. 4. 2018). „Yanis Varoufakis: 'Greece is a debtors' prison'”. The Guardian. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  53. ^ „Czym jest DiEM25”. Partiarazem.pl (na jeziku: Polish). Partia Razem. 8. 5. 2016. Pristupljeno 27. 11. 2017. 
  54. ^ „European Spring": The transnational list to present a progressive alternative in 2019 gathers pace”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. 26. 4. 2018. Pristupljeno 28. 4. 2018. 
  55. ^ „The European Spring is arriving in Frankfurt on October 26!”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Pristupljeno 20. 10. 2018. 
  56. ^ Parlato, Lucilla (3. 8. 2016). „De Magistris aderisce a DiEM25, il gruppo per l'Europa dei popoli di Varoufakis”. Identità Insorgenti (na jeziku: Italian). Pristupljeno 3. 8. 2016. 
  57. ^ „Parte male il listone De Magistris. Varoufakis accusa”. Contropiano (na jeziku: Italian). 26. 11. 2018. Pristupljeno 26. 11. 2018. 
  58. ^ „De Actúa a Pacma: 800.000 votos sin escaño y fracaso de las apuestas en solitario”. El Confidencial (na jeziku: Spanish). 29. 4. 2019. Pristupljeno 16. 10. 2019. 
  59. ^ a b Junta Electoral Central (30. 5. 2019). „Resolución de 24 de mayo de 2019, de la Presidencia de la Junta Electoral Central, por la que se publica el resumen de los resultados de las elecciones al Congreso de los Diputados y al Senado convocadas por Real Decreto 129/2019, de 4 de marzo, y celebradas el 28 de abril de 2019, conforme a las actas de escrutinio general y de proclamación de electos remitidas por las correspondientes Juntas Electorales Provinciales y por las Juntas Electorales de Ceuta y de Melilla.”. Boletín Oficial del Estado (na jeziku: Spanish) (núm. 129, de 30 de mayo de 2019): 57340—57424. ISSN 0212-033X. BOE-A-2019-8070. 
  60. ^ „Leading activists, artists, scholars and political figures take central role in DiEM25”. OpenDemocracy. 5. 10. 2016. Arhivirano iz originala 02. 08. 2017. g. Pristupljeno 5. 10. 2016. 
  61. ^ Horák, Jan (27. 10. 2017). „Piráti koketují s radikální levicí, přihlásili se k hnutí řeckého marxisty Varufakise”. Lidové Noviny (na jeziku: Czech). Pristupljeno 13. 11. 2017. 
  62. ^ „Actúa asiste al encuentro de Diem25 en Lisboa y comparte la idea de construir una alternativa transnacional a partir de unos mínimos programáticos de cara a las Elecciones Europeas de 2019”. Actúa (na jeziku: Spanish). april 2018. Arhivirano iz originala 18. 11. 2018. g. Pristupljeno 15. 5. 2018. 
  63. ^ „Advisory Panel”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ДиЕМ25:_Покрет_за_демократију_у_Европи_2025&oldid=26867054”