ДиЕМ25: Покрет за демократију у Европи 2025

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Democracy in Europe
Movement 2025
DiEM25.svg
Датум оснивања9. фебруар 2016. год.; пре 5 година (2016-02-09)
ТипПолитички покрет
ЛокацијаЕвропска унија
Руководиоци
Веб-сајтdiem25.org

Покрет за демократију у Европи 2025, или ДиЕМ25, је паневропски политички покрет који је 2016. године основала група Европљана, укључујући бившег грчког министра финансија Jаниса Варуфакиса и хрватског филозофа Срећка Хорвата. Покрет је званично покренут на свечаним догађајима 9. фебруара 2016. у позоришту Фолксбуне у Берлину [1] и 23. марта у Риму. [2]

ДиЕМ-ове тенденције су алтер-глобализација, [3] друштвена екологија, [4] екофеминизам, [5] пост-раст [6] [7] и посткапитализам. [8] [9] Примена универзалног основног дохотка широко се заступа међу његовим члановима.[10] [11]

Скраћеница ДиЕМ алудира на латинску фразу carpe diem. Да би се нагласила хитност демократизације Европе док за њу још има наде, покрет поставља 2025. годину као рок за израду демократског устава који ће заменити све европске уговоре који су данас на снази. Годину дана након оснивања, ДиЕМ25 је огласио да има преко 60.000 чланова из целе Европске уније.

Циљеви[уреди | уреди извор]

ДиЕМ25 тврди да народ Европе треба да искористи прилику за стварање политичких организација на паневропском нивоу. Његови чланови сматрају да је модел националних партија које формирају слабе савезе у Европском парламенту застарео и да је неопходан паневропски покрет за суочавање са великим економским, политичким и социјалним кризама у данашњој Европи. У својој анализи покрет сматра да ове кризе прете да доведу до распада Европе и да су карактеристике кризе сличне онима из Велике депресије 1930-их. [12]

ДиЕМ25 тежи стварању демократске Европе. Они у Европској унији виде зачетке технократске супердржаве којом се влада едиктом. За разлику од ње, ДиЕМ25 има за циљ да Европу учини унијом људи којима се управља демократским пристанком кроз политику децентрализације. ДиЕМ25 наводи осам различитих елемената европског управљања принудом, од којих су први „убиствене инспекције и Тројка коју су оформили са неизабраним „технократама“ из других међународних и европских институција“. Додају да естаблишмент „презире демократију“ и да „сав политички ауторитет [мора да проистиче] од европских суверених народа“. [13]

ДиЕМ25 жели да делује као организација која обједињује левичарске странке, основне протестне покрете и „побуњеничке регије,“ како би се развио заједнички одговор на пет криза са којима се Европа данас суочава, а то су дуг, банкарство, сиромаштво, мала улагања и миграције. [14] ДиЕМ25 такође жели да реформише институције ЕУ, првобитно створене да служе индустрији, тако да оне постану потпуно транспарентне и буду одговорне грађанима Европе. ДиЕМ25 најзад предвиђа да грађани Европе напишу демократски устав за Европску унију.

Крећући од базе и мобилишући на основном нивоу, покрет има за циљ реформу постојећих институција Европске уније како би створио пуноправну демократију са сувереним парламентом који поштује национално самоопредељење и поделу моћи са националним парламентима, регионалним скупштинама и општинским већима не би ли се заменила “бриселска бирократија.” [13] Покрет подржавају између осталих истакнути амерички лингвиста и политички активиста Ноам Чомски, италијански филозоф Антонио Негри, амерички антрополог Чарлс Николс, амерички економиста Џејмс К. Галбраит и бивши лабуристички посланик Стуарт Холанд . У његовом Саветодавном одбору налазе се личности различитих профила, међу њима Џулијан Асанж, филмски режисер Кен Лоуч, посланик Зелене странке Каролајн Лукас, британски лабуристички политичар Џон МакДонел, холандска социологиња Саскиа Сасен, Франко Берарди и словеначки филозоф Славој Жижек . [15]

Политике[уреди | уреди извор]

Демократизација Европе је покретачка снага ДиЕМ25. Преовлађујући консензус покрета је да ће ЕУ или бити демократизована, или ће се распасти. Крајњи циљ је створити Европу којом владају разум, слобода, толеранција и машта, што ће све омогућити свеобухватна транспарентност, стварна солидарност и аутентична демократија. Приоритети ДиЕМ25 су:

  1. Потпуна транспарентност у доношењу одлука (нпр. директни преноси састанака Европског савета, ЕКОФИНа и Еврогрупе, потпуно отвараање докумената о трговинским преговорима, објављивање записника ЕЦБ итд.),[16] и
  2. Хитно преусмеравање постојећих институција ЕУ у спровођење иновативних политика које се истински баве кризама дугова, банкарства, неадекватних улагања, растућег сиромаштва и миграција . [17]

Европски нови договор[уреди | уреди извор]

Европски нови договор ДиЕМ25 [18] бави се следећим питањима:

  • Кроћење финансијског капитализма, регулисање банкарства, и успостављање нове јавне платформе за дигитална плаћања којом се укида монопол банака над европским плаћањима.
  • Укидање прекарности кроз Програм за борбу против сиромаштва, Социјални програм за становање, и Програм који гарантује запослење .
  • Учвршћивање евра[појаснити] и спашавање еврозоне захтева укидање самопонижавајућих мера штедње и минимизирање трошкова њеног распада тамо где је до њега већ дошло.
  • Паневропска координација између еврозоне и земаља ван еврозоне како би се максимализовао опоравак Европе, оптимизовали економски и друштвени исходи широм Европе и како би дошли на дневни ред разговори о главним еколошким и социоекономским факторима који узрокују невољне масовне миграције.
  • Зелена улагања која повезују пословање централних банака са програмима јавних улагања и новим јавним платформама за дигитално плаћање.
  • Универзална основна дивиденда која може демократизовати економску сферу и изградити пут ка посткапиталистичкој економији.

Зелени нови договор за Европу[уреди | уреди извор]

Зелени нови договор за Европу [19] је политичка платформа која се ослања на знање и искуства истраживача, активиста, практичара и заједница широм Европе. Кључни извештај коалиције о тој политици, ”План за европску праведну транзицију,” [20] приказује које су политике и стратегије потребне да би се праведна транзиција остварила широм Европе.

Предлози у извештају односе се на четири теме:

  • Путеви до зеленог новог договора за Европу истражују стратегије организовања и мобилизације на локалном нивоу које би омогућиле програм за праведну транзицију.
  • Зелени јавни радови [21] је план улагања за покретање зелене транзиције у Европи и истовремено за изградњу праведне, равноправне и демократске економије.
  • Унија за заштиту животне средине [22] нови је регулаторни оквир за праведну транзицију који усклађује европске законе са научним консензусом и законом прописује одрживост и солидарност .
  • Комисија за еколошку правду[23] је независно тело које ће истраживати, надгледати и саветовати ствараоце политика ЕУ да би унапредила циљ еколошке правде широм Европе и широм света.

Програм[уреди | уреди извор]

Покрет предлаже Прогресивни програм за Европу [24] за коју ДиЕМ25 развија јавне програмске елаборате који почивају на осам стубова. Сваки елаборат је створен од доприноса свих чланова ДиЕМ25 као и низа стручњака у релевантним областима.

  1. Транспарентност : Увођење транспарентне владе широм Европе како би се разоткрила и прекинула непрозирност састанака и самита европских институција, која истовремено обезбеђује да сви релевантни документи и протоколи трговинских преговора буду јавно доступни. У марту 2016. године, само месец дана након покретања покрета Транспарентност у Европи сада![25] започета је кампања захтевом да се доношење одлука у ЕУ одвија под надзором њених грађана.
  2. Избеглице и миграције: ДиЕМ25 позива Европљане и њихове изабране представнике да пониште споразум између ЕУ и Турске и тако окончају праксу ЕУ да „жртвује људске животе и основне хуманистичке принципе зарад примиривања ксенофоба и ултра-националиста.” [26] Главна мета ове кампање је контроверзни споразум између ЕУ и Турске који је ступио на снагу 20. марта 2016. године. Склапање овог споразума било је последње у низу промена у односима ЕУ и Турске. Нежељене миграције стварају огромну кризу са којом се суочава Европа. Без посла или перспективе код куће, Европљани се селе јер то морају. Став ДиЕМ25 је да зидови и ограде нису решење и да само заједничка улагања могу окончати кризу несигурности .
  3. Европски нови договор: Рационализација европске економије у складу са иницијативама наведеним у политикама ДиЕМ25, као што је горе наведено. Европу муче хроничне кризе: дугови, банке, сиромаштво, улагања и нехотичне миграције. ДиЕМ25 има за циљ да уједини прогресивне снаге широм Европе како би се развила решења за ове кризе и потом се кренуло на пут ка њиховом остварењу. [18] Годинама се естаблишмент ЕУ претварао да је криза завршена и честитао сам себи за решење проблема које су сами створили. Али кризе не само да нису нестале, већ су се продубиле.
  4. Рад: Питања везана за рад, технологију, запошљавање и расподелу дохотка, која превазилазе уговоре између радника и капитала, и основни доходак.
  5. Еколошка транзиција: Замишљање посткапиталистичког економског и социјалног модела, као што је горе наведено, у одељку Зелени нови договор за Европу. [19]
  6. Европски устав: Замишљање демократског паневропског устава и како се до њега може доћи.
  7. Технолошки суверенитет: ДиЕМ25 верује да технолошког напретка може бити упоредо са политичким и друштвеним напретком, ако људски процват постане средиште свих технолошких промена. Из тог разлога, главни циљеви су успостављање Дигиталнe заједнице у Европи која ће се супротставити монополу интернет платформи, као и Демократизација Иновација. Технолошки монополи стекли су огромну моћ да измене схватање знања и информација, а да истовремено избегавају било какву демократску одговорност за ту моћ. Будући да је технологија постала централно начело моћи у данашњем друштву, свака моћ на крају мора припадати сувереним грађанима технолошког друштва. Технички стуб представља амбициозан план за постизање технолошког суверенитета,[27] који се сматра правом грађана док истовремено даје могућност демократским институцијама да самостално доносе одлуке у вези са технологијом и технолошким иновацијама.
  8. Визија културе: ДиЕМ25 је од свог почетка уметност и културу сматрао средиштем своје визије демократске Европе. Текућа криза у Европи није само економска, нити само политичка. Такође се налазимо у дубокој кризи културе због „распадања, уништавања или потискивања основних елемената друштвеног и културног живота.“ Покрет је посвећен развоју нове визије културе у Европи и стварању платформе за њен израз; све на начин који повезује, а не дели људе.[28]

Брегзит[уреди | уреди извор]

ДиЕМ25 настоји да спречи преломе у Европи. Они наводе да раст екстремистичког национализма и такозвани Брегзит и Грегзит прете да распарчају Европу. Уочи референдума о Брегзиту, суоснивач ДиЕМ25 Јанис Варуфакис сарађивао је са лидером британске Лабуристичке партије Џеремијем Корбином, подржавајући останак Британије у Европској унији. Варуфакис је навео посебне уступке[29] које је Европска унија учинила Великој Британији у фебруару 2016. године као доказ европског распада.[30] После победе поборника Брегзита на референдуму, чланови ДиЕМ25 одлучили су да подрже покретање Члана 50[31] под условом да Велика Британија изађе из ЕУ на основу споразума Норвешка+ који би очувао слободу кретања и приступ јединственом тржишту. Услед одбијања владе Велике Британије да преговара о таквом споразуму, у октобру 2018. године чланови ДиЕМ25 гласали су[32] за покретање кампање „Одмори се од Брегзита,” позивајући на продужење периода преговора према одредбама Члана 50. Међутим, упркос званичном ставу покрета,[33] Варуфакис се јавно успротивио продужењу[34] и у мају 2020. године, неколико месеци након пораза Џеремија Корбина, објавио да подржава Брегзит без споразума о условима на крају прелазне фазе. [35]

Европски избори 2019[уреди | уреди извор]

ДиЕМ25 настоји да формира прву наднационалну политичку странку и у мају 2017. године започео је расправу о кандидовању такве странке на изборима за Европски парламент 2019. године.[36] Варуфакис је изјавио да ће у неким земљама сарађивати са националним странкама које су сагласне с програмом ДиЕМ25, попут Разема у Пољској или Алтернативе у Данској, док ће у другима можда одлучити да се кандидује одвојено од било које постојеће странке. [37] До 2019. године ова наднационална странка радила је под називом Европско пролеће. [38]

ДиЕМ25 подржава петицију „Транспарентност у Европи сад!“, и захтева директне преносе састанака главних европских институција, свеобухватну листу свих бриселских лобиста и електронско објављивање свих преговарачких докумената о ТТИП. [39]

ДиЕМ25 за себе каже да је интернационалистички и залаже се за спољну политику која подразумева да су неевропљани ”битни сами по себи.” [13]

Структура[уреди | уреди извор]

ДиЕМ25 има четири саставна дела, и то Координациони колектив (КК), Савет за одобрења (СО), Спонтане колективе ДиЕМ25 (СКД), и Саветодавни одбор. Да би прикупио новац, ДиЕМ25 користи масовно финансирање.[40]

Координациони колектив има дванаест чланова који се састају сваке недеље да би водили акције ДиЕМ25. ДиЕМ25 заказује електронско гласање сваких шест месеци како би се омогућило свим члановима ДиЕМ25 да попуне половину места у КК. Чланови Координационог колектива не могу истовремено припадати некој другој политичкој странци или бити министри или парламентарци који још увек обављају дужност. [41]

Савет за одобрења има 100 учесника који надзиру примерено понашање чланова ДиЕМ25, доносе одлуке када хитна питања не остављају довољно времена за дигитални референдум чланства, и одобравају предлоге Координационог колектива. Било који члан ДиЕМ25 може се пријавити за чланство у СО; ДиЕМ25 бира места места у Савету за одобрења жребом. Као и гласање у Координационом колективу, ДиЕМ25 заказује избор за половину места у СО сваких шест месеци. [42]

Спонтани колективи ДиЕМ25 се самоорганизују како би постигли циљеве ДиЕМ25. СКД се формирају на основу афинитета и месне, регионалне или националне локације, састанка лицем у лице или на интернету. [43]

Саветодавни одбор саветује ДиЕМ25. Координациони колектив и Савет за одобрења заједнички бирају саветнике на основу њихових признатих достигнућа и стручности у њиховим областима (између осталог у уметности, политици и науци). [15]

Развој, критика и пријем[уреди | уреди извор]

О покретању иницијативе опширно је извештавала међународна штампа.[тражи се извор] Водећи европски медији говорили су у својим извештајима наредних дана и о потенцијалу покрета и о главним контрадикцијама са којима се суочава. Штампа је Варуфакиса питала о односу његове иницијативе и предлога који постоје код осталих лидера европске левице за суочавање са такозваном „кризом неолиберализма” и њено решавање, односно о ставу Оскара Лафонтејна у Немачкој и Жан-Лука Меланшона у Француској који се залажy за повратак суверенитета и националних валута, а напуштање евра. По овом питању, које је вероватно најспорније због сучељавања супротстављених ставова унутар европске левице, Варуфакис је недвосмислено одбацио повратак суверенитета националним државама. Насупрот томе, покрет наглашава реполитизацију Европе као целине и демократизацију њених институција тако да се тиме реше тенденције одвајања, фрагментације, конкуренције и изолације. [44]

У чланку под насловом “Varoufakis' kleine Internationale gegen Kapitalismus” (“Варуфакисова мала интернационала против капитализма”), конзервативни немачки лист Die Welt сугерисао је да ће Варуфакисови предлози “разбити Европу, а не је излечити.” У својој белешци о покретању ДиЕМ25, лист сугерише да је ова иницијатива резултат тога што је Варуфакис „огорчен“ због тога што су његове идеје одбачене. Чланак тврди да Варуфакис није могао да прихвати да његове колеге нису желеле да га прате и закључио да су му били потребни међународни савези пошто није могао да се наметне на националном нивоу. Док се у Мађарској или Пољској конзервативни сектори полажу наде у еманципацију, Варуфакис би покушао да формира савез широм Европе који би бранио левичарску политику. [45]

Чланство[уреди | уреди извор]

Од свог оснивања, ДиЕМ25 је градио везе с националним политичким странкама које су сагласне с програмом ДиЕМ25. Из овакве сарадње ДиЕМ25 је током 2018. успоставио изборну листу за изборе за Европски парламент 2019. године под називом Европско пролеће, која је до 2019. године себе представљала као наднационалну европску политичку странку. [38] 25. новембра 2018. године, Варуфакис је изабран да буде Spitzenkandidat за ДиЕМ25 на изборима за Европски парламент 2019. године. Одлучио је да се касније нађе на листи кандидата за Демократију у Европи у Немачкој и изабран је великом већином. [46] Међу повезаним странкама су следеће:

Странкаa[›] Земља Број места у горњем дому Број места у доњем Број места у Европском парламенту 2019-24 Резултати у последњим националним изборима Резултати у последњим европским изборима Освојених места Извор
Der Wandel Аустрија
0 / 61
0 / 183
0 / 18
0.5% није се кандидовала
0 / 18
[47]
Alternativet Данска једнодомна
1 / 179
0 / 13
3.0% 3.4%
0 / 13
[48]
Génération.s Француска
1 / 348
1 / 577
0 / 74
није се кандидовала 3.3%
0 / 74
[49]
zh (Democracy in Europe – DiEM25) Немачка
0 / 69
0 / 709
0 / 96
није се кандидовала 0.3%
0 / 96
[50]
Democracy in Motion 0.1% кандидовала као Democracy in Europe Н/Д
Mut није се кандидовала није се кандидовала Н/Д [51]
MeRA25 Грчка једнодомна
9 / 300
0 / 21
3.4% 3.0%
0 / 21
[52]
Lewica Razem Пољска
0 / 100
6 / 460
0 / 51
Део The Left (12,6%) 1.2%
0 / 51
[53]
LIVRE Португалија Unicameral
0 / 230
0 / 21
1.1% 1.8%
0 / 21
[54]
Actúa Шпанија
0 / 265
0 / 350
0 / 54
0.4%b[›] 0.1%
0 / 54
[55]
ca (Izquierda en Positivo) 0.1%c[›] 0.1%
0 / 54
  • ^ a: Од 2016. странка Луиђија де Мађистриса Демократија и аутономија била је италијански члан, али се одвојила од ДиЕМ25 да би се прикључила странци Power to the People: [56][57]

  • ^ b: Проценат укупног броја важећих гласова у Астуриасу, Мадриду, Авили, Севиљи, Касересу, Сеговији, Бадађозу и Балеарима. Гласова за Actúa било је само у ових осам провинција.: [58][59]

  • ^ c: Проценат укупног броја важећих гласова у Мурсији, Барселони, Ђирони, Љеиди и Тарагони. Гласова за Izquierda en Positivo било је само у ових пет покрајина.: [59]

Истакнути чланови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Varoufakis, Yanis (9. 2. 2016). „EU no longer serves the people”. The Guardian. Приступљено 9. 2. 2016. 
  2. ^ „Democracy in Europe: DiEM25 in Rome with Yanis Varoufakis”. openDemocracy. 29. 3. 2016. 
  3. ^ Varoufakis, Yanis (децембар 2015). Capitalism will eat democracy — unless we speak up. TEDGlobal. Приступљено 3. 5. 2018. 
  4. ^ George, Susan (октобар 2009). Susan George on Ecological Economics. EcoLabs1 via YouTube. Приступљено 3. 5. 2018. 
  5. ^ Pietrandrea, Paola (март 2018). „The polis needs the feminine, at least as much as the feminine needs the polis”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 3. 5. 2018. 
  6. ^ Collins, Abel (13. 2. 2014). „Chomsky: Putting the eco back in economy”. HuffPost. Приступљено 3. 5. 2018. 
  7. ^ Bershidsky, Leonid (20. 3. 2017). „Happy nations don't focus on growth”. Bloomberg News. Приступљено 3. 5. 2018. 
  8. ^ „Progressive Agenda for Europe”. diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 3. 5. 2018. 
  9. ^ Lydon, Christopher (2. 6. 2017). „Noam Chomsky: Neoliberalism Is Destroying Our Democracy”. The Nation. Приступљено 3. 5. 2018. 
  10. ^ Samuel, Henry (29. 1. 2017). „Leftist Benoît Hamon who wants 'universal wage' for all wins French Socialist primaries in boost for Emmanuel Macron”. The Telegraph. Приступљено 3. 5. 2018. 
  11. ^ Chomsky, Noam; Varoufakis, Yanis (28. 6. 2017). Noam Chomsky & Yanis Varoufakis discuss Basic Income. acTVism Munich via Pressenza. Приступљено 3. 5. 2018. 
  12. ^ „Varoufakis lanza un movimiento para evitar la desintegración de la UE”. AFP (Agence France-Presse). 9. 2. 2016. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2016. Приступљено 11. 2. 2016. 
  13. ^ а б в „The EU will be democratised. Or it will disintegrate!” (PDF). Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. 9. 2. 2016. Приступљено 23. 4. 2016. 
  14. ^ Oltermann, Philip (10. 2. 2016). „Yanis Varoufakis launches pan-European leftwing movement DiEM25”. The Guardian. Приступљено 7. 2. 2018. 
  15. ^ а б „Advisory Panel”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 19. 4. 2019. 
  16. ^ „Campaign: Transparency”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 10. 11. 2020. 
  17. ^ „Manifesto (short version)”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 10. 11. 2020. 
  18. ^ а б „European New Deal”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 10. 11. 2020. 
  19. ^ а б „The Green New Deal for Europe”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 10. 11. 2020. 
  20. ^ Zanetti-Domingues, Laura C. (9. 5. 2020). „The Green New Deal for Europe paves the way for global justice”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 10. 11. 2020. 
  21. ^ Potter, Andrew (6. 2. 2020). „The Green New Deal for Europe offers a more compassionate future for workers”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 10. 11. 2020. 
  22. ^ Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025 https://diem25.org/?s=The+Environmental+Union+. Приступљено 10. 11. 2020.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  23. ^ . Democracy in Europe Movement 2025 https://diem25.org/?s=The+Environmental+Justice+Commission. Приступљено 10. 11. 2020.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  24. ^ „Progressive Agenda for Europe”. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 16. 11. 2020. 
  25. ^ „Transparency in Europenow!”. You.wemove.eu. WeMove.EU. 23. 3. 2016. Приступљено 15. 9. 2017. 
  26. ^ „Refugees”. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 16. 11. 2020. 
  27. ^ „Technologische Souveränität”. Diem25.org (на језику: немачки). Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 16. 11. 2020. 
  28. ^ „Vision for Culture”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 16. 11. 2020. 
  29. ^ Mason, Rowena; Rankin, Jennifer (2. 2. 2016). „EU renegotiation: UK wins partial concession on migrant worker benefits”. The Guardian. Приступљено 22. 2. 2016. 
  30. ^ Sánchez-Vallejo, María Antonia (21. 2. 2016). „Lo ocurrido con Cameron confirma la descomposición de la UE”. El País (на језику: French). Приступљено 22. 2. 2016. 
  31. ^ „What should DiEM25's post-Brexit position be? (Part 2) - Vote by DiEM25 members”. DiEM25 - Democracy in Europe Movement 2025. 
  32. ^ „Update on DiEM25's stance on Brexit – Vote 1 - Vote by DiEM25 members”. DiEM25 - Democracy in Europe Movement 2025. 
  33. ^ „Update on DiEM25's stance on Brexit – Vote 2 - Vote by DiEM25 members”. DiEM25 - Democracy in Europe Movement 2025. 
  34. ^ „Yanis Varoufakis: Britain needs a People's Debate, not a second Brexit referendum”. www.newstatesman.com. 
  35. ^ „Yanis Varoufakis: Covid-19 has "turbocharged" the EU's failures”. www.newstatesman.com. 
  36. ^ „DiEM25 to form Europe's first transnational political party”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. мај 2017. Приступљено 31. 5. 2017. 
  37. ^ Beucker, Pascal; Hecht, Patricia (26. 5. 2017). „Wir fangen gerade erst an”. Die Tageszeitung. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2017. Приступљено 31. 5. 2017. 
  38. ^ а б „What Yanis Varoufakis did next”. The Economist. 31. 1. 2019. Приступљено 31. 1. 2019. 
  39. ^ „Transparency in Europe now!”. You.wemove.eu. WeMove.EU. 23. 3. 2016. Приступљено 15. 9. 2017. 
  40. ^ Guerzoni, Monica (23. 3. 2016). „Le sinistre senza guida”. Corriere della Sera (на језику: Italian). Приступљено 15. 9. 2017. 
  41. ^ „Coordinating Collective”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 6. 3. 2019. 
  42. ^ „DiEM25 Validating Council”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 6. 3. 2019. 
  43. ^ „DiEM25 Local Groups / DSCs”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 6. 3. 2019. 
  44. ^ Bascetta, Marco; Mezzadra, Sandro (10. 2. 2016). „Varoufakis appeals for democratic awakening”. Il Manifesto, Global Edition. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2016. Приступљено 12. 2. 2016. 
  45. ^ Dams, Jan (10. 2. 2016). „Varoufakis' kleine Internationale gegen Kapitalismus”. Die Welt. Приступљено 12. 2. 2016. 
  46. ^ „Varoufakis elected DiEM25's 'Spitzenkandidat'. EUObserver. 26. 11. 2018. Приступљено 19. 4. 2019. 
  47. ^ „Wandel am Sprung ins EU-Parlament”. Wandel (на језику: немачки). 26. 11. 2018. Приступљено 16. 1. 2019. 
  48. ^ „A progressive Europe”. Приступљено 4. 10. 2018. »At the same time, we want to extend our engagement at the European level, and actively take part in the all-European debate so that we can find common solutions to our shared European problems. Therefore, we keep on strengthening our cooperation with other progressive forces and initiatives, such as the new progressive movement DiEM25.« 
  49. ^ E1 (22. 1. 2018). „Européennes : Hamon et Varoufakis veulent pousser des listes avec un programme commun”. Europe 1 (на језику: French). Приступљено 11. 2. 2018. 
  50. ^ „Alliance électorale entre DiE et DiB”. Diem25.org (на језику: French). Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 1. 10. 2018. 
  51. ^ „Vote for European Spring on Sunday, May 26”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 24. 5. 2019. 
  52. ^ Smith, Helena (1. 4. 2018). „Yanis Varoufakis: 'Greece is a debtors' prison'. The Guardian. Приступљено 1. 4. 2018. 
  53. ^ „Czym jest DiEM25”. Partiarazem.pl (на језику: Polish). Partia Razem. 8. 5. 2016. Приступљено 27. 11. 2017. 
  54. ^ „European Spring": The transnational list to present a progressive alternative in 2019 gathers pace”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. 26. 4. 2018. Приступљено 28. 4. 2018. 
  55. ^ „The European Spring is arriving in Frankfurt on October 26!”. Diem25.org. Democracy in Europe Movement 2025. Приступљено 20. 10. 2018. 
  56. ^ Parlato, Lucilla (3. 8. 2016). „De Magistris aderisce a DiEM25, il gruppo per l'Europa dei popoli di Varoufakis”. Identità Insorgenti (на језику: Italian). Приступљено 3. 8. 2016. 
  57. ^ „Parte male il listone De Magistris. Varoufakis accusa”. Contropiano (на језику: Italian). 26. 11. 2018. Приступљено 26. 11. 2018. 
  58. ^ „De Actúa a Pacma: 800.000 votos sin escaño y fracaso de las apuestas en solitario”. El Confidencial (на језику: Spanish). 29. 4. 2019. Приступљено 16. 10. 2019. 
  59. ^ а б Junta Electoral Central (30. 5. 2019). „Resolución de 24 de mayo de 2019, de la Presidencia de la Junta Electoral Central, por la que se publica el resumen de los resultados de las elecciones al Congreso de los Diputados y al Senado convocadas por Real Decreto 129/2019, de 4 de marzo, y celebradas el 28 de abril de 2019, conforme a las actas de escrutinio general y de proclamación de electos remitidas por las correspondientes Juntas Electorales Provinciales y por las Juntas Electorales de Ceuta y de Melilla.”. Boletín Oficial del Estado (на језику: Spanish) (núm. 129, de 30 de mayo de 2019): 57340—57424. ISSN 0212-033X. BOE-A-2019-8070. 
  60. ^ „Leading activists, artists, scholars and political figures take central role in DiEM25”. OpenDemocracy. 5. 10. 2016. Приступљено 5. 10. 2016. 
  61. ^ Horák, Jan (27. 10. 2017). „Piráti koketují s radikální levicí, přihlásili se k hnutí řeckého marxisty Varufakise”. Lidové Noviny (на језику: Czech). Приступљено 13. 11. 2017. 
  62. ^ „Actúa asiste al encuentro de Diem25 en Lisboa y comparte la idea de construir una alternativa transnacional a partir de unos mínimos programáticos de cara a las Elecciones Europeas de 2019”. Actúa (на језику: Spanish). април 2018. Приступљено 15. 5. 2018. 
  63. ^ „Advisory Panel”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]