Evropski savet

Ne poistovećivati sa Savetom Evrope ili Savetom Evropske unije.

Evropski savet
Amblem Evropskog saveta
Datum osnivanja	1961. (neformalno) 2009. (formalno Lisabonskim sporazumom)
Tip	kolektivno predsedništvo EU
Sedište	Brisel, Belgija
Službeni jezici	24
Predsednik	Šarl Mišel, Belgija (od 1. decembra 2019)
Veb-sajt	www.consilium.europa.eu./en/european-council

Evropski savet (engl. The European Council) je sastanak predsednika država ili predsednika vlada država članica Evropske unije, ministara spoljnih poslova, kao i predsednika Evropske komisije. Ministri spoljnih poslova i predsednik Evropske komisije imaju samo savetodavnu funkciju. Odluke Evropskog saveta su obavezujuće za institucije Evropske unije. Savet ima moć da određuje politički smer Evropske unije.

Sastav i način rada

Čelnici država ili vlada zemalja Evropske unije sastaju se najmanje dva puta u godini (maj, decembar, a po potrebi još najviše dva puta kako bi raspravljali na neformalnim sastancima o pojedinim temama) zajedno s predsednikom Evropske komisije kako bi raspravljali o pitanjima bitnim za Uniju, i dali politički podsticaj za dalje aktivnosti. To političko telo ima ključnu ulogu u usaglašavanju interesa i stavova država članica. Unutar Evropskog saveta posebno je istaknuta uloga predsednika Saveta. Tu funkciju svakih šest meseci vrši predsednik one države koja predsedava Evropskom unijom. Predsedniku Evropskog saveta poverena su sledeća ovlašćenja. Predsedavanje i rukovođenje, priprema sastanaka, obezbeđenje kontinuiteta rada, podsticanje konsenzusa i kohezije, podnošenje izveštaja Evropskom parlamentu posle svakog zasedanja i predstavljanje Unije u blasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Evropski savet može da donosi pravno obavezujuće akte, a tada se smatra da ih je doneo Savet EU u sastavu predsednika država ili vlada budući da sam Evropski savet nije formalno telo koje može samo da donosi odluke. On to retko čini. Evropski savet ne treba mešati sa Savetom Evropske unije (koje se naziva još i Savetom ministara EU) koje je zasebno telo Evropske unije, niti sa Savetom Evrope, koje je zasebna međunarodna organizacija sa sedištem u Strazburu, odvojena od EU.

Istorijat

Evropski savet se razvio iz povremenih sastanaka na vrhu (samita) predsednika država i vlada država članica Evropske ekonomske zajednice šezdesetih godina 20. veka. Ovakvi sastanci postali su od 1975. godine redovna praksa dva puta godišnje na inicijativu tadašnjeg francuskog predsednika Valeri Žiskar D'Estena (prvi se održao u Dablinu za vreme irskog predsedavanja Savetom Evropske unije). Formalno je priznat 1986. godine Aktom o jednoj Evropi (Single European Act). Tim aktom, međutim regulisan je samo sastav i broj godišnjih zasedanja Evropskog saveta. Ugovor iz Mastrihta preuzima i dograđuje ovo rešenje. U njemu se Evropski savet pominje u okviru zajedničkih odredaba kao organ Evrospke unije, ali ne među institucijama ili telima Zajednica utemeljenim njihovim osnivačkim ugovorima. Ugovori iz Amsterdama i Nice nisu ništa bitnije izmenili u tom pogledu, tako da je Evropski savet formalno ostao van institucionalne strukture Zajednica kao prvog, centralnog stuba Unije. Međutim Lisabonski ugovor uključuje Evropski savet među glavne organe ili institucije Unije.

Nadležnost

Nadležnost Evropskog saveta regulisana je na opšti način i posebnim odredbama koje se odnose na određene oblasti delovanja Evropske unije. Njegova opšta nadležnost sastoji se u pravu da daje neophodne podsticaje za razvoj EU i utvrđuje opšte političke smernice i prioritete u delovanju Unije. Ovaj njegov osnovni zadatak ostaje nepromenjen i nakon usvajanja Lisabonskog ugovora. Posebne odredbe o nadlžnosti vezane su za ekonomsku politiku zapošljavanja i zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Pored toga, Evropski savet ims posebna ovlašćenja u slučaju tnjškog kršenja ljudskih i osnovnih prava kao i u postupku predlaganja i imenovanja članova drugih organa EU. Lisabonskim ugovorom Evropskom savetu poveren e su i neke potpuno nove nadležnosti. Kao nova nadležnost Evropskom savetu povereno je pravo da odlučuje o formacijama u kojima će se sastajati ministri država članica okupljeni u Savetu i donositi zakonodavna akta. U Lisabonsom ugovoru su kao osnovni načini delovanja ovog organa predviđeni Savet za opšte poslove i savet za spoljne poslove.

Najznačajniju novinu predstavlja ovlašćenje saveta da menja Ugovorom propisan zakonodavni postupak, kao i način odlučivanja u Savetu. Reč je o pojednostavljenom ili olakšanom postupku izmena teksta ugovora bez formalne revizije njegovih odredaba. Tako je Evropskom savetu dato pravo da donese odluku o prelasku sa posebnog na redovni zakonodavni postupak. Praktično to znači da zakonodavni akt na predlog Komisije donose Savet i Evropski parlamanet zajednički i na ravnopravnoj osnovi umesto da to čini samo Savet uz učešće Evropskog parlamenta. S druge strane, Evropski savet može doneti odluku o prelasku sa jednoglasnosti u Savetu na odlučivanje kvalifikovanom većinom. Iz toga su izuzete odluke koje imaju vojne posledice ili spadaju u oblast odbrane.

Predsedništvo u Evropskom savetu

Predsedništvo u Evropskom savetu i u Savet Evropske unije
godina, predsednik države/vlade zemlje (1. polovina, 2. polovina)
2007	Nemačka, Portugal	2008	Slovenija, Francuska	2009	Češka, Švedska
2010	Španija, Belgija	2011	Mađarska, Poljska	2012	Danska, Kipar
2013	Irska, Litvanija	2014	Grčka, Italija	2015	Letonija, Luksemburg
2016	Holandija, Slovačka	2017	Malta, Ujedinjeno Kraljevstvo	2018	Estonija, Bugarska
2019	Austrija, Rumunija	2020	Finska,