Pređi na sadržaj

Enco Šifo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Enco Šifo
Lični podaci
Puno ime Vićenco Danijele Šifo
Datum rođenja (1966-02-19)19. februar 1966. (58 god.)
Mesto rođenja La Luvjer, Belgija
Pozicija ofanzivni vezni
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1983—1987
1987—1988
1988—1989
1989—1991
1991—1993
1993—1997
1997—2000
2000—2001		 Anderleht
Inter Milano
Bordo
Okser
Torino
Monako
Anderleht
Šarlroa		 119
28
24
67
62
91
75
12		 (32)
(4)
(7)
(25)
(16)
(20)
(14)
(3)
Reprezentativna karijera
1984—1998 Belgija 84 (18)
Trenerska karijera
2001—2002
2004—2006
2007—2009
2012—2013
2015—2016		 Šarlroa
Tjubiz
Muskron
Mons
Belgija do 21

Enco Šifo (ital. Vincenzo "Enzo" Daniele Scifo; La Luvjer, 19. februar 1966) bivši je belgijski fudbaler. Nakon igračke karijere radi kao fudbalski trener.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Rođen je 19. februara 1966. godine u La Luvjeru, njegova porodica je italijanskog porekla.[1][2][3] Vrlo brzo je primećen njegov talenat za fudbal, zbog čega su ga prozvali „mali Pele”.[2][4] Sa sedam godina je igrao u mlađim kategorijama niželigaša La Luvijer.[2] Pridružio se omladinskom timu najtrofejnijeg belgijskog kluba Anderleht devet godina kasnije 1982. godine, a posle godinu dana debitovao je za prvi tim kluba.[4]

Nakon tri osvojena prvenstva Belgije u sastavu Anderlehta, Šifo je prešao 1987. godine u italijanski Inter. Posle neuspešnih nastupa u Milanu, preselio se u Bordo, gde je takođe razočarao svojom igrom. Fudbalsku karijeru je nastavio u Okseru 1989. godine. Vratio se u Italiju 1991. godine, potpisao je ugovor sa Torinom. Sa klubom je uspeo da se plasira u finale Kupa UEFA sezone 1991/92. Posle igranja u Italiji, prelazi u Monako, sa kojim je osvojio francusko prvenstvo u sezoni 1996/97. Vratio se u Anderleht 1997. godine i osvojio sa timom svoju četvrtu titulu Belgije. Godine 2000. prelazi u Šarlroa, ali je igračku karijeru završio za manje od godinu dana pošto mu je dijagnostikovan hronični artritis.[5]

Nakon što je završio igračku karijeru, Šifo je ostao u Šarlroa, radio je kao glavni trener jednu sezonu. Nakon toga trenirao je belgijske klubove Tjubiz, Muskron i Mons. U 2015. godini postavljen je za selektora omladinske fudbalske reprezentacije Belgije, a već naredne godine se povukao sa mesta selektora.

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Godine 1984. debitovao je za reprezentaciju Belgije na utakmici protiv Mađarske.[6] Kao član reprezentacije nastupio je na četiri Svetska prvenstva u fudbalu 1986, 1990, 1994 i 1998, na kojima je odigrao ukupno 16 utakmica. Bio je u sastavu reprezentacije na Evropskom prvenstvu 1984. godine koje je održano u Francuskoj. Postigao je ukupno 18 golova na 84 utakmice za nacionalni tim.[7]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Anderleht[uredi | uredi izvor]

Monako[uredi | uredi izvor]

Torino[uredi | uredi izvor]

Statistike karijere[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Klub Liga Kup Liga Kup Kontinentalno Ukupno
Sezona Klub Liga Nastupi Golovi Nastupi Golovi Nastupi Golovi Nastupi Golovi Nastupi Golovi
Belgija Liga Kup Belgije Liga kup Evropa Ukupno
1983/84 Anderleht Prva liga Belgije 25 5
1984/85 30 14
1985/86 31 5
1986/87 33 8
Italija Liga Kup Italije Liga kup Evropa Ukupno
1987/88 Inter Milano[8] Serija A 28 4 10 0 - - 6 1 44 5
Francuska Liga Kup Liga kup Evropa Ukupno
1988/89 Bordo Liga 1 24 7
1989/90 Okser Liga 1 33 11
1990/91 34 14
Italija Liga Kup Italije Liga kup Evropa Ukupno
1991/92 Torino[9] Serija A 30 9 5 0 - - 11 2 46 11
1992/93 32 7 6 2 - - 4 0 42 9
Francuska Liga Kup Liga kup Evropa Ukupno
1993/94 Monako Liga 1 31 6
1994/95 11 2
1995/96 34 7
1996/97 15 5
Belgija Liga Kup Belgije Liga kup Evropa Ukupno
1997/98 Anderleht Prva liga Belgije 30 4
1998/99 27 8
1999/00 17 2
2000/01 Šarlroa Prva liga Belgije 12 3
Ukupno Belgija 205 49
Italija 90 20
Francuska 182 52
Ukupno 477 121

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Belgija[10]
Godina Nastupi Golovi
1984 8 1
1985 3 1
1986 12 3
1987 4 0
1988 4 0
1989 5 0
1990 9 2
1991 6 3
1992 6 1
1993 5 4
1994 6 0
1995 3 2
1996 4 0
1997 4 0
1998 5 1
Ukupno 84 18

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

Golovi Šifa u dresu sa državnim grbom.[10]
# Datum Mesto Protivnik Rezultat Takmičenje
1. 17. oktobar 1984. Brisel  Albanija 3:1 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1986.
2. 27. mart 1985. Brisel  Grčka 2:0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1986.
3. 8. jun 1986. Toluka  Irak 2:1 Svetsko prvenstvo 1986.
4. 15. jun 1986. Leon  SSSR 4:3 Svetsko prvenstvo 1986.
5. 10. septembar 1986. Brisel  Republika Irska 2:2 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 1988.
6. 26. maj 1990. Brisel  Rumunija 2:2 Prijateljska
7. 17. jun 1990. Verona  Urugvaj 3:1 Svetsko prvenstvo 1990.
8. 27. februar 1991. Brisel  Luksemburg 3:0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 1992.
9. 11. septembar 1991. Luksemburg  Luksemburg 2:0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 1992.
10. 9. oktobar 1991. Sekešfehervar  Mađarska 2:0 Prijateljska
11. 25. mart 1992. Pariz  Francuska 3:3 Prijateljska
12. 13. februar 1993. Nikozija  Kipar 3:0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1994.
13. 3:0
14. 22. maj 1993. Brisel  Farska Ostrva 3:0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1994.r
15. 13. oktobar 1993. Bukurešt  Rumunija 1:2 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1994.
16. 7. jun 1995. Skoplje  Severna Makedonija 5:0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 1996.
17. 5:0
18. 6. jun 1998. Brisel  Paragvaj 1:0 Prijateljska

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Emanuela Audisio (23. 4. 1987). repubblica.it, ur. „Italiano per forza”. Pristupljeno 26. 1. 2017. 
  2. ^ a b v „Scifo, a Red Devil with divine gifts”. FIFA. Arhivirano iz originala 30. 06. 2016. g. Pristupljeno 8. 11. 2013. 
  3. ^ „Enzo SCIFO”. FIFA. Arhivirano iz originala 08. 11. 2013. g. Pristupljeno 8. 11. 2013. 
  4. ^ a b „Planet World Cup – Legends – Enzo Scifo”. Pristupljeno 14. 10. 2015. 
  5. ^ „WM-Rekordspieler, Platz 19: Enzo Scifo: Der „rote Teufel“ tanzte viermal auf der WM-Bühne”. Pristupljeno 14. 10. 2015. 
  6. ^ „SCIFO, Vincenzo (Enzo)”. Treccani: Enciclopedia dello Sport (na jeziku: Italian). 2002. Pristupljeno 3. 1. 2017. 
  7. ^ Enco Šifo na national-football-teams.com
  8. ^ „Archivio.inter.it”. Arhivirano iz originala 15. 04. 2012. g. Pristupljeno 10. 06. 2020. 
  9. ^ Archiviotoro.it Arhivirano 2012-04-02 na sajtu Wayback Machine
  10. ^ a b Karel Stokkermans (16. 5. 2013). „Vincenzo "Enzo" Scifo – International Appearances”. RSSSF.com. Pristupljeno 3. 1. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енцо_Шифо&oldid=27856225”