Ziherhajtsdinst

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oznaka SD

Ziherhajtsdinst (nem. Sicherheitsdienst, SD - „Bezbednosna služba“) je bila obaveštajna služba SS-a. Ova organizacija je bila prva obaveštajna organizacija nacističke partije, koja je osnovana i smatrana je „sestrinskom organizacijom“ Gestapo-a. Između 1933. i 1939, SD je bila pod rukovodstvom bezbednosne policije (Sicherheitspolizei) posle čega je stavljena pod upravu Glavnog državnog bezbednosnog biroa (Reichsicherheitshauptamt).[1] Njen prvi direktor, Rajnhard Hajdrih, nameravao je da SD dovede svakog pojedinca u dometu Trećeg rajha pod „stalni nadzor“.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

SD je osnovana 1932. od strane Rajnharda Hajdriha; postala je moćnija nakon što su nacisti preuzeli kontrolu u Nemačkoj. Bila je u određanom takmičarskom odnosu sa jurišnim odredima SA (Sturmabteilung) ali pod svojim šefom, Hajdrihom, je 9. juna 1934. postala jedina „partijska informaciona služba“. Godine 1938. je postala obaveštajna služba države kao i partije, podržavajući Gestapo, i sarađujući sa administracijom.

Zadatak SD-a je bilo otkrivanje stvarnih i potencijalnih neprijatelja nacističkog rukovodstva i neutralizacija ove opozicije. Da bi ispunila ovaj zadatak, SD je stvorila organizaciju agenata i informatora po celom Rajhu, a kasnije i po okupiranim teritorijama. Organizacija se sastojala od nekoliko stotina agenata i nekoliko hiljada informatora. SD je bila agencija za prikupljanje informacija a Gestapo, i u određenoj meri kriminalistička policija su bile izvršne agencije političkog policijskog sistema. I SD i Gestapo su u praksi bili pod kontrolom Hajnriha Himlera kao šefa nemačke policije.

Godine 1936. policija je podeljena u policiju za održavanje reda - (Ordnungspolizei ORPO) i bezbednosnu policiju - (Sicherheitspolizei Sipo). ОРПО se sastojala od zaštitne policije - (Schutzpolizei), ruralne policije - (Gendarmerie) i lokalne policije - (Gemeindepolizei). Sipo se sastojala od državne kriminalističke policije - (Reichs Kriminalpolizei, Kripo) i tajne državne policije - (Geheime Staatspolizei, Gestapo). Hajdrih je postao šef bezbednosne policije i SD-a.

Sipo (bezbednosna policija) je bila centralizovana u Glavnom državnom bezbednosnom birou. Operacioni odeli SD-a su postali 3. kancelarija - Amt III (osim za spoljni obaveštajni rad koji je bio smešten u Amt VI); Gestapo je postao Amt IV a Kripo Amt V. Oto Ohlendorf je postavljen za šefa 3. uprave (Amt III), SD-unutrašnja (unutar Nemačke); Hajnrih Miler je postavljen za šefa 4. uprave (Gestapo); Artur Nebe je imenovan za šefa 5. uprave; a Valter Šelenberg je postao šef 6. uprave, SD-spoljna (izvan Nemačke). Kasnije, tokom 1944, veći delovi Abvera (vojna obaveštajna služba) su pripojeni 6. upravi.

Hajdrih je bio šef sigurnosne policije i SD (RSHA) dok nije ubijen 1942, posle čega je Ernst Kaltenbruner postao šef. Kaltenbruner je preuzeo mandat 30. januara 1943, i ostao je na toj poziciji do kraja rata. SD je proglašena kriminalnom organizacijom posle rata, i njenim članovima je suđeno kao ratnim zločincima u Nirnbergu.[3]

Organizacija[uredi | uredi izvor]

SD je bila jedna od najstarijih bezbednosnih organizacija SS-a, a formirana je 1931 Ic-Deinst (Ic-služba) radeći iz jedne sobe i odgovarajući direktno Hajnrihu Himleru. Do 1933, organizacija je bila poznata kao SD-Amt (SD-biro) a, 1934, je postala osnova zvanične državne bezbednosne organizacije, Sicherheitspolizei. 1939, SD je podeljena u dva dela: Inland-SD (unutrašnja), i Ausland-SD (spoljna) i stavljena pod komandu RSHA (Glavni državni bezbednosni biro)

Do 1941, SD je bila organizovana po sledećem principu:

Unutrašnja-SD[uredi | uredi izvor]

Inland-SD je bila odgovorna za obaveštajni rad i bezbednost unutar Nemačke, i bila je podeljena u sledeće pod odeljke:

  • Odsek A (zakon i pravne strukture)
  • Odsek B (rasna i etnička pitanja)
  • Odsek C (kulturna i verska pitanja)
  • Odsek D (industrija i trgovina)
  • Odsek E (visoko društvo)

Spoljna-SD[uredi | uredi izvor]

Spoljna-SD je bila civilna spoljna obaveštajna agencija trećeg rajha. 1944, Spoljna-SD je preuzela i sve funkcije Abvera. Spoljna-SD je bila podeljena u sledeće odseke:

  • Odsek A (organizacija i administracija)
  • Odsek B (špijunaža na zapadu)
  • Odsek C (špijunaža u Sovjetskom Savezu i Japanu)
  • Odsek D (špijunaža u američkoj sferi)
  • Odsek E (špijunaža u istočnoj Evropi)
  • Odsek F (tehnička pitanja)

Bezbednosne snage[uredi | uredi izvor]

SD je bila glavni izvor bezbednosnih snaga u okupiranim teritorijama, i SD bataljoni su obično stavljani pod komandu SS i policijskih šefova. SD je takođe bila prisutna u svim koncentracionim logorima i snabdevala je potrebnim osobljem specijalne organizacije poput grupa za infiltraciju (Einsatzgruppen). SD je takođe bila primarna agencija, zajedno sa Ordnungspolizei, zadužena da održava red i bezbednost u Jevrejskim getoima u Poljskoj. Tipična slika SS trupa koje jurišaju kroz geto, ubijajući nevine civile može biti pripisana i SD trupama pod komandom lokalnih SS i policijskih šefova.

Lokalne kancelarije[uredi | uredi izvor]

SD je takođe držala kancelarije u većim nemačkim gradovima. Manje kancelarije su bile poznate pod imenom SD-Unterabschnitte, a veće su nazivane SD-Abschnitte. Sve SD kancelarije su odgovarale lokalnom komandantu poznatom kao Inspektor des Sicherheitspolizei und SD (inspektor sigurnosne policije i SD-a) koji je sa druge strane bio pod dvojnom komandom RSHA i lokalnih SS i policijskih šefova.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Weale 2012, str. 140–144.
  2. ^ Buchheim 1968, str. 166–167.
  3. ^ „The Sicherheitsdienst (SD)”. Holocaust Encyclopedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-21. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ziherhajtsdinst na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зихерхајтсдинст&oldid=27409579”