Ivana Stefanović

Ivana Stefanović
Ivana Stefanović, 2019.
Lični podaci
Datum rođenja	(1948-09-14)14. septembar 1948.
Mesto rođenja	Beograd, FNR Jugoslavija

Ivana Stefanović (Beograd, 14. septembar 1948) srpski je kompozitor, esejista i pisac.

Biografija

Potiče iz porodice intelektualaca. Otac joj je bio estetičar i pisac Pavle Stefanović (1901- 1985), a deda lekar Svetislav Stefanović. Studirala je violinu kod A. Pavlovića i diplomirala kompoziciju kod E. Josifa na Fakultetu muzičke umetnosti. Kao stipendista francuske vlade usavršavala se na Institutu za istraživanje i koordinaciju akustike i muzike (IRCAM) u Parizu od 1979-1981.

Svoj rad u Radio-Beogradu je započela 1968. godine u svojstvu autora muzičkih emisija a kasnije i kao muzički saradnik Dramskog programa. Od 1970. sarađivala je sa Televizijom Beograd, najpre u Redakciji za kulturu, a potom i u Muzičkoj redakciji, gde je bila angažovana kao autor i voditelj.

Od 1975. je stalno zaposlena na Dramskom programu Radio-Beograda gde je tokom godina muzički opremila nekoliko stotina radio-drama, a od 1985. bila je i prva urednica Radionice zvuka Dramskog programa. Između 1989. i 1991. bila je angažovana kao muzički urednik Prvog programa Radio-Beograda. Neko vreme je vodila kurs o Primenjenoj muzici na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu (1992—95) kao i u Centru za ženske studije (1993-94 i 2000-2001).

U dugim periodima je živela van zemlje. Najpre u Damasku (Sirija, 1995-1999), Ankari (Turska, 2001-2005), a od 2009. je u Bukureštu (Rumunija).

Između 2001. i 2006. bila je umetnički direktor festivala Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS). Godine 2007. bila je predsednica Udruženja kompozitora Srbije, a 2007-2008. delovala je kao državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Od 2010. bila je izabrana u Programski odbor RTS-a, a od 2011. je i članica Nacionalnog saveta za kulturu Republike Srbije.

Njena dela izvođena su u skoro svim zemljama Evrope, u Australiji, Japanu i na Bliskom istoku, a među festivalima na čijim su programima bile njene kompozicije su i Gaudeamus (Holandija), Muzički bienale Zagreb, Helsinški bienale, BITEF, Međunarodna tribina kompozitora, Beograd, Wings of Sound (Finska), Roma-Evropa, Madrid, svetska prestonica kulture, Prix Italia, Music Harvest (Odenze), International Music Week i Meridian SIMC days (Bukurešt) itd.

Ivana Stefanović piše dela za klasične izvođačke sastave i instrumente, a takođe se, od 1968. godine, bavi i radiofonijom, odnosno ars acоustic-om. Najzapaženija dela iz te oblasti su Lingua-Phonia-Patria, Lacrimosa, Metropola tišine – Stari Ras, i na tom polju je osvojila nekoliko prestižnih međunarodnih i domaćih nagrada.

Ivana Stefanović je pisala muziku za preko 40 pozorišnih komada u pozorištima širom bivše Jugoslavije (Orestija, Magbet, Romeo i Julija, Lagum, Sudbina i komentari, Kanjoš Macedonović, Dugo putovanje u noć).

Objavila je knjigu proze Put za Damask (Geopoetika, 2001) i knjigu eseja Muzika od ma čega (Arhipelag, 2009), a o muzici i kulturi piše u brojnim novinama i časopisima (Politika, Ludus, Scena, Vreme, Danas, Novi Zvuk, Književne novine Treći program Radio-Beograda).

Stil

Stil Ivane Stefanović formiralo je nekoliko elemenata: bogata intelektualna erudicija i višestruka darovitost (esejistika, književni rad); interesovanje za kvalitet zvuka po sebi, za zvuk kao jedinu izvornu građu muzike; osetljivost na balans između zvučanja i tišine; slobodno inspirisanje i kretanje po istorijskim stilskim uzorima, od renesanse i neoklasicizma (Hommage a Villon, Dušanov zakonik, Play Strindberg), preko srpske pravoslavne pojačke tradicije (I niotkudu pomošti), do polemike sa avangardom što je i njena osnovna stvaralačka vokacija. Ivana Stefanović je iskusni postmoderni stvaralac (dela za tradicionalne instrumente i u tradicionalnim žanrovima), ali i postmoderni eksperimentator koji rado koristi sve raspoložive izvore zvuka (a ne samo muzike) kako bi umetničku komunikaciju podigao i na filozofsko-sociološki nivo (radiofonska dela, mešani žanrovi). Mada se vešto služi raznovrsnim gestovima svih muzičkih stilova 20. veka, a po potrebi koristi i nenametljive elemente folklora i crkvene muzike, Ivana Stefanović je izvorno kompozitor linije, crteža i polifonije, bez obzira odakle poticali njeni stilski uzori ili modeli. Takve linearne fakture sadrže njena dela za solo-instrumente (Za Irenu, A u daljini vrt pun cveća), manje (Znakovi pored puta, Muzika za juni, Obični razgovori) ili veće kamerne sastave sa (Uspavanke, Nad vodom) ili bez vokalnih deonica (Mimicry, Četiri noćna zapisa, Drvo života). Polifoni sklopovi nisu, međutim, koncipirani u tradicionalnim baroknim kontekstima, već kao slobodno proticanje nekoliko vremenski sinhronizovanih traka (od kojih svaka ima svoje značajne momente tišine i prozračno „disanje“), kao slobodna polifonija ili heterofonija. Poseban kvalitet muzike Ivane Stefanović je opšta ekonomičnost izraza, svedenost na bitno (crtež), no i ekstenzivno postupanje sa muzičkim vremenom. Takođe, autorka često koristi vredne poetske tekstove svih epoha (od egipatske Knjige mrtvih, preko zapisa indijanskih tekstova, helenske poezije, do F. Vijona, H. K. Andersena i domaćih savremenih pesnika), ali i fonetsko-prozodijski zvuk reči i govora po sebi (Lingua/Phonia/Patria). Sličan odnos prema građi i kompoziciono-tehničkim postupcima Ivana Stefanović ima i u svojim radiofonskim ostvarenjima koja su takođe linearna, kolažno-slojevita, ekstenzivna, i jasno referišu na odabrani vanmuzički sadržaj. U ovom žanru kompozitorka najotvorenije izlaže i svoje stavove o savremenim i optšim socijalnim, političkim i filozofskim temama (Lingua/Phonia/Patria, Metropola tišine—Stari Ras, Lacrimosa, Pesnik u staklenoj kutiji), pa se ova zvučna ostvarenja približavaju njenim esejističkim i književnim radovima.

Stilske faze u stvaralaštvu Ivane Stefanović samo su ovlaš naglašene i pre se mogu smatrati logičnim etapama stalnog sazrevanja, sve finijeg profilisanja i izrastanja u samosvojan postmoderni govor. Rana dela pokazuju kako sklonost ka istraživanju i eksperimentu (Poslanica ptica), tako i okušavanje polifonih tehnika u savremenoj muzici (Kabana, Harmonije). Srednji period karakterišu žustro istraživanje raznih evropskih tradicija i postmoderni unutarmuzički dijalozi (Hommage a Villon, Inkantacija, Uspavanke, I niotkudu pomošti), kao i eksperimenti sa jezikom i tehnikama avangarde (Fragment mogućeg reda, Paysage, Isidora). Ovom periodu pripadaju i najznačajnija radiofonska ostvarenja kompozitorke. Početak zrelog perioda pripada kraju poslednje decenije 20. i početku 21. veka kada se Ivana Stefanović vraća klasičnim izvođačkim sastavima i žanrovima (Drvo života, Obični razgovori, Antiohijske pesme, Ako ko čuje glas moj), pa na osnovu njihovog pročišćenog jezika i jasno organizovane fakture ponovo pokreće svoju radoznalost za muziku „od ma čega“: zvukova tradicionalnih instrumenata i konkretnih šumova, elektroniku, improvizaciju, zvučni ambijent (Neobične scene sa Homerovog groba u Smirni – novi prilozi za Hansa Kristijana Andersena, Ona, Pesnik u staklenoj kutiji, Duboki do – priča o zvonu, Istina, nije istina... Krležini snovi).

Najvažnije nagrade

• Nagrada Udruženja kompozitora Srbije za delo Hommage a Villon, 1972.
• Nagrada Jean-Antoine Triomphe, Monte Karlo za radiofonsko delo Poslanica ptica, 1974.
• Nagrada JRT-a za gudački kvartet Harmonije, Ohrid, 1977.
• Nagrada na festivalu FEDOR za delo Lingua-Phonia-Patria, 1991.
• Nagrada na festivalu FEDOR za delo Metropola tišine – Stari Ras, 1992.
• Nagrada Fonda za kulturu Skupštine grada Beograda za balet Isidora, 1992.
• Nagrada SLABBESZ, Austrija i nagrada FEDOR, za delo Lacrimosa, 1993.
• Prva nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora za koncert Četiri noćna zapisa, Novi Sad, 1993.
• Sterijina nagrada za muziku za komad Turneja G. Markovića, Novi Sad, 1997.
• Nagrada Miloš Crnjanski za prozu, za delo Put za Damask, 2002.
• Nagrada Stevan Mokranjac za delo Neobične scene na Homerovom grobu u Smirni, Udruženje kompozitora Srbije, 2008.
• Plaketa Vitomir Bogić, za životno delo i izuzetan doprnis radiofoniji, dodeljuje RTS.

Važnija dela

• Gudački kvartet br. 1, Op. 1, 1969.
• Poslanica ptica, radiofonsko delo, Op.2, 1974.
• Kabana, kantata za sopran, alt, dečji i mešoviti hor i simfonijski orkestar (tekstovi severnoameričkih Indijanaca), Op. 6, 1974.
• Za Irenu, flauta solo, Op. 7, 1976.
• Harmonije, gudački kvartet br. 2, Op. 8, 1976.
• Dušanov zakonik, za stare instrumente Op. 9a, 1977.
• Dugme lutalica, dečja opera (tekst Predraga Čudića), Op. 10. 1977.
• Hommage a Villon, za stare instrumente i dva glasa (tekst F. Vijon), Op. 11, 1978.
• Inkantacija za sopran i kamerni orkestar (tekst Egipatska knjiga mrtvih) Op. 12, 1978.
• Kuda sa pticom na dlanu za udaraljke i magnetofonsku traku, Op. 13, 1979.
• Fragment mogućeg reda za šest klavijaturnih instrumenata Op. 14, 1979.
• Paysage za čembalo i traku, Op. 16, 1980.
• Mimicry za hor flauta, Op. 17, 1981.
• Tumačenje sna za flautu, magnetofonsku traku, ženski govorni glas i scensko kretanje Op. 18, 1984.
• Novembar, novembar... Quasi una fantasia, za violončelo solo, Op. 20, 1986.
• Uspavanke za mecosopran (bez teksta), čembalo i gudački orkestar, Op. 21, 1988.
• I niotkudu pomošti za stare instrumente i gudački orkestar, Op. 22, 1989.
• Lingua/Phonia/Patria, radiofonsko delo, Op. 24, 1989.
• Psalam za mešoviti hor i sopran solo, (tekst iz pravoslavne liturgije) Op. 25, 1990.
• Isidora, balet, tape-music, libreto i koreografija Jelena Šantić, Op. 26, 1992.
• Metropola tišine—Stari Ras, radiofonska poema Op. 27, 1993.
• Četiri noćna zapisa, koncert za violu i gudački orkestar Op. 28, 1992.
• Play Strindberg, gudački kvaret br. 3, Op. 29, 1993.
• Znakovi pored puta za flautu i klavir/harfu/čembalo Op. 30, 1993.
• Lacrimosa, radiofonska drama Op. 31, 1993.
• Bogorodica trojeručica Hilandarska, radiofonska drama (tekstovi Lj. Simović, M. Pavić, M. Bećković, M. Vukomanović) Op.33, 1994.
• A u daljini vrt pun cveća za violinu solo, Op. 34, 1994
• Tibul protiv rata, za mešoviti hor i timpane,(tekst Albije Tibul), Op. 35, 1995
• Muzika za juni, za flautu i klavir/harfu Op. 36, 1996.
• Drvo života za gudački orkestar, Op. 38, 1997.
• Antiohijske pesme za mešoviti hor bez teksta Op. 39, 1997.
• Prvi istočni san, pejzaž za traku, Op. 40, 1998.
• Obični razgovori za obou i violinu, Op. 41, 2003.
• Nad vodom za sopran, flautu i klavir (trest helenski pesnici) Op. 43, 2003.
• Neobične scene sa Homerovog groba u Smirni – novi prilozi za Hansa Kristijana Andersena, koncert za instrumentalni ansambl i naratora (tekst H. K. Andersen), Op. 44, 2005.
• Ona, za ženski govorni glas i instrumetalni ansambl i traku, (tekst Ljubomir Simović) Op. 45, 2008.
• Pesnik u staklenoj kutiji, bajka za mecosopran i kamerni ansambl, Op. 47, 2010.
• Pesnik u staklenoj kutiji, radiofonska igra, bez opusa, 2010.
• Duboki do – priča o zvonu, za elektroniku i multiinstrumentalistu ili više izvođača, bez opusa, 2011.
• Istina, nije istina... Krležini snovi, radiofonsko delo, bez opusa, 2012.
• Pesnik na brodu za dva klavira, bez opusa, 2012.

Diskografija

• Poslanica ptica, singl-ploča, MELODIJA, S 9206403, STEREO, 1976.
• Fragment mogućeg reda, PGP RTB, LP 230294, s.a.
• Dugme lutalica, PGP RTB, MK 5150604, LP 2150255 s.a.
• When cometh no succour, CD New Sound 2/1993, SOKOJ-MIC, 1993.
• Lacrimosa, CD ORF 147832131274, 1993.
• Unutrašnji pejsaž, autorski CD, (Tumačenje sna, Kuda sa pticom na dlanu, Metropola tišine – Stari Ras) SOKOJ CD 205,1996.
• Play Strindberg, CD New Sound 114/1999, SOKOJ-MIC, 1999.
• Obični razgovori, Nad vodom, CD New Sound 124/2004, SOKOJ-MIC, 2004.
• Muzika za mart, CD Svetske premijere, PGP RTS, CD 430359, CD 2, s.a.
• Drvo života, Minstarstvo nauke i obrazovanja Republike Kazahstan, NAURIZ-21, 2006.
• Četiri noćna zapisa, Drvo života, Ivo Josipović i Ivana Stefanović, Skladateljski dijalog/Composers' Dialogue, Cantus, d.o.o 2007.

Literatura

• The New Grove Dictionary of Music and Musicians, 2001.
• The Norton/Grove Dictionary of Women Composers, 1994, digitalized online Google books, 2010.
• Grupa autora, Istorija srpske muzike / Srpska muzika i evropsko muzičko nasleđe, Zavod za udžbenike, 2007.
• Premate, Zorica, Četiri noćna zapisa, Dvanaest lakih komada, Prosveta, Beograd, 1997.
• Kotevska, Ana: Kraj veka i autonomija citata, Muzika Ivane Stefanović za balet Isidora, Srpska muzička scena, zbornik radova, Muzikološki institut SANU, 1995.
• Veselinović-Hofman, Mirjana: Ivana Stefanović: Reflections on Silence, (Auto)Biography as a Musicological Discourse, Collection of papers, Faculty of Music, Belgrade, 2010.
• Stefanović, Ana, 'I niotkudu pomošti' Ivane Stefanović, Novi Zvuk /New Sound br 2, SOKOJ-MIC, Beograd, 1993.
• Kara-Pešić, Ana, Jedino tišina je bogata, Novi Zvuk /New Sound br. 14, SOKOJ-MIC, Beograd, 1999.
• Stamatović, Ivana, Diptih o tišini i jeziku, Novi Zvuk /New Sound br. 24, SOKOJ-MIC, Beograd, 2004.
• Karlović, Ana, 'Neobične scene sa Homerovog groba u Smirni' Ivane Stefanović, Novi Zvuk /New Sound br. 31, SOKOJ-MIC, Beograd, 2007.

Spoljašnje veze

• Zvanična prezentacija