Ivan Ivanović (književnik)

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ivan Ivanović
Ivan Ivanović
Lični podaci
Datum rođenja(1936-12-19)19. decembar 1936. (87 god.)
Mesto rođenjaNiš, Jugoslavija

Ivan Ivanović (Niš, 19. decembar 1936) srpski je književnik.[1] Njegov legat deo je Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”.

Život[uredi | uredi izvor]

Rođen je 19. decembra 1936. godine u Nišu. Otac Božidar, Boža Ivanović, oficir, poginuo je u Drugom svetskom ratu boreći se u sastavu Jugoslovenske vojske u Otadžbini Dragoljuba Mihailovića, a majka Milja bila je učiteljica u selu Žitnom Potoku u Pustoj reci, odakle su Ivanovići i poreklom.

Osnovnu školu završio je u Žitnom Potoku, gimnaziju u Prokuplju[1]. Diplomirao je svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.[1]

Deset godina je radio kao srednjoškolski profesor književnosti u Aleksandrovcu i Kuršumliji, a onda otpušten iz službe. Posle toga se preselio u Beograd, gde se bavi pisanjem u vidu profesije. U vreme SFRJ su mu knjige zabranjivane, a on suđen zbog njih. U to doba su ga branili poznati advokati Srđa Popović i Milivoje Perović, pa je izbegao zatvorsku kaznu.

Nastankom višestranačja u Srbiji, postaje aktivni opozicionar kao član Demokratske stranke i aktivno učestvuje u svim protestima protiv Miloševića devedesetih godina. Iz Demokratske stranke se iščlanio 6. oktobra 2000. godine. Kao član Srpskog pokreta obnove bio je na dužnosti pomoćnika ministra kulture od 2004. do 2006. godine.

Književni rad i sudski progon vlasti[uredi | uredi izvor]

U literaturu je ušao 1972. godine romanom „Crveni kralj”[2] koji je štampan u hiljadu primeraka. Knjigu je napisao 1969. u Kuršumliji u vreme kada su sa političke scene uklanjane nepodobne struje u partiji - liberali. Prvobitno nije mogao da pronađe izdavača i bio je odbijen nekoliko puta. Godine 1972. knjigu je objavio jedan od retkih nezavisnih izdavača u Srbiji tog perioda, Slobodan Mašić.[3]

Glavni lik u romanu je fudbaler Zoran Jugović (Zoka King), koji emigrira u Ameriku gde uspešno igra fudbal. Za lika je pisac imao inspiraciju u popularnim fudbalerima Dragoslavu Šekularcu, Jovanu Miladinoviću i Veliboru Vasoviću. Za vlast problematičan deo u romanu je bio kada glavni lik kaže: „Ma ta Jugoslavija je zemlja u kojoj ne želim da živim, majke joj ga...“ [3]

Javni tužilac u Prokuplju je smatrao da roman „napada Jugoslaviju i socijalizam”. Komunistička vlast je roman zabranila svega dva meseca nakon izlaska, pisca osudila na dve godine zatvor i otpustila ga s posla kao moralno i politički nepodobnog da vaspitava omladinu.

Na suđenju za zabranu knjige Ivanovićev izdavač Slobodan Mašić je za veštake izabrao profesora etike Vuka Pavićevića i profesora prava Radomira Lukića. Pavićević je govorio je da se oni nisu izborili za revoluciju da bismo zabranjivala knjige, da i četnička deca imaju pravo da pišu kao i svi drugi... Javni tužilac je u jednom trenutku rekao Pavićeviću: „Profesore, svaka Vama čast, ja znam da ste Vi veliki znalac i komunista, član CK, ali ja imam podatke od Udbe da je taj glavni junak, Zoran Jugović radio za CIA.“[3]

Većina intelektualaca je podržavala Ivanovića, posebno Borislav Pekić, Dragoslav Mihailović i Branko Ćopić. Drugi pisci i intelektualci držali su se po strani, poput Miodraga Pavlovića, Vaska Pope, Mirka Kovača i Danila Kiša.[3]

Tokom progona književnika, njegovu kuću je u više navrata pretresala UDBA. Glavni povod za to je bio slučaj kada su mu navodno pronašli emigrantski četnički list, koji mu je ispao iz pisma koje mu je predao i zahtevao da pismo otvori, sekretar škole gde je bio zaposlen.[3]

Prvobitnu presudu su preinačili, zbog pritiska javnosti i procene da ne bi ostavljala dobar utisak u narodu.[3] Iako je presuda bila poništena, Ivanović nikada nije bio rehabilitovan niti je dobio obeštećenje.[3]

Sedamdesetih i osamdesetih godina biva suočen sa velikim problemima oko izdavanja svojih drugih dela, da bi tek krajem devedesetih njegova dela dobila na značaju i konačno bio priznat kao značajan srpski savremeni pisac.[3]

Roman „Crveni kralj” je ponovo objavio BIGZ 1984. godine.[3]

Legat Ivana Ivanovića[uredi | uredi izvor]

Ivan Ivanović, književnik, u udruženju "Adligat" daje intervju Ranku Pivljaninu, novinaru dnevnog lista "Blic" (28.02.2019.)

Njegov legat deo je Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. U legatu se nalazi 821 monografska publikacija, od čega je dve trećine potpisano sa posvetom autora, 165 primeraka periode i 121 predmet za posebne fondove. Legat obuhvata Ivanovićevu arhivu, rukopise, isečke iz novina i mnogobrojna dokumenta koja se odnose na progon i sudske procese koji su se u više navrata vodili protiv njega. U legatu se nalazi originalno sudsko rešenje o zabrani knjige "Crveni kralj" te odluke o izbacivanju sa posla povodom objave knjige. Nakon čina zabrane različito su reagovale Ivanovićeve kolege pisci. Tako Borislav Pekić šalje pismo podrške i izražava protivljenje cenzuri i gušenju sloboda pisca. Njegovo pismo kao i korespondencija vođena povodom procesa, takođe su deo legata. Ivanović je u svoj legat ostavio i antiratnu knjigu „Ukleti Srbijanac” koja nije bila po volji vlasti u Srbiji sa početka devedesetih, tako da je tek mali broj primeraka knjige štampan u ograničenom tiražu i sačuvan, dok je ostatak tiraža verovatno završio u starom papiru.[4]

Dela[uredi | uredi izvor]

Romani[uredi | uredi izvor]

  • Crveni kralj (1972)
  • Vrema sporta i razonode (1978)
  • Arizani (1982)
  • Živi pesak – živo blato (1986)
  • Niški gambit (1988)
  • Jugovac ili Kako ući u istoriju (1989)
  • Fudbalska generacija (1990)
  • Braća Jugovići ili Kako izaći iz istorije (1990)
  • Ukleti Srbijanac (1993)
  • Vojvoda od Leskovca (1994)
  • Crni dani Rake Drainca (1997)
  • Drainac između četnika i partizana (2003)
  • Narodna buna; Četnici (Prvi deo trilogije) (2006)
  • Narodna buna; Toplička država (Drugi deo trilogije) (2007)
  • Portret umetnika u starosti: roman bez laži (2007)
  • Drainac (2011)
  • Narodna buna; Partizani (Treći deo trilogije) (2014)
  • "Ivanov gambit" (vodič kroz opus pisca), izdavači "Adligat" i biblioteka "Milutin Bojić" Beograd, 2020.

Zbirke novela[uredi | uredi izvor]

  • Ikarov let / Razgovor sa Lujom (1968)
  • Novele - male (1997). Ova knjiga sadrži 7 novela[5]: „Medved u južnoj Srbiji”, „Ikarov let ili između oca i ujaka”, „Ikarov pad ili povratak u zavičaj”, „Razgovor sa Lujom”, „Kučka i njeni sinovi”, „Šećer dete”, „Šopska ambasada”.
  • Novele - velike (1997). Ova knjiga sadrži 8 novela[6]: To su: „Dva mrtva pesnika”, „Garinča”, „Kozja krv”, „Orlovi nokti”, „Džika iz Džigolj”, „Lopta je okrugla”, „Vampir”, „Beli anđeo”, „Holanđanin lutalica”.
  • Kako upokojiti Drainca - Antropološke novele (2011). Ova knjiga se sastoji od deset novela[7]: „Evropa u Srbiji”, „Vampiri su među nama”, „Mirakulum na pravnom fakultetu u Beogradu”, „Srpske akademije”, „Upokojen Drainac”, „Rat romanima u Toplici”, „Posle pesedet godina u Župi”, „Don Vito Korleone”, „Srbija neće da čuje za Vlastu iz Šarkamena”, „Mrtav pisac”.

Drame[uredi | uredi izvor]

  • Crveni pevac, crni rak (2001)
  • Niš na krstu: tri drame iz političkog života Niša [Udbaš; Crveni pevac; Niški tribunal] (2005)

Zbirka poezije[uredi | uredi izvor]

Politički spisi[uredi | uredi izvor]

  • Srpska priča: četnici i partizani
  • Nisam kriv
  • Antipolitičar (2004)
  • Draža Mihailović na sudu istorije - esej-rasprava (2012)

Roman o njemu[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 267. 
  2. ^ "Non imprimatur ili Cenzura u bibliotekarstvu i izdavaštvu", Vukićević Dejan, 2019., Biblioteka "Vlada Aksentijević" [itd.]
  3. ^ a b v g d đ e ž z Lazić, Viktor (februar 2019). „Srbija među knjigama”: 26—33. 
  4. ^ Lazić, Viktor. „Srbija među knjigama”: 26—27. 
  5. ^ "Ivanov gambit" (vodič kroz opus pisca), izdavači "Adligat" i biblioteka "Milutin Bojić" Beograd, 2020., str. 5-20
  6. ^ "Ivanov gambit" (vodič kroz opus pisca), izdavači "Adligat" i biblioteka "Milutin Bojić" Beograd, 2020., str. 21-35
  7. ^ "Ivanov gambit" (vodič kroz opus pisca), izdavači "Adligat" i biblioteka "Milutin Bojić" Beograd, 2020., str. 75-90
  8. ^ "Srbija među knjigama" Adligat, februar 2019, ISSN 2620-1801, str. 25 (Tema broja - Ivan Ivanović

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Ивановић_(књижевник)&oldid=27455488”