Igo Kapet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Igo Kapet
Coronation of Hugues Capet 2.jpg
Igo Kapet
Datum rođenja940.
Mesto rođenjaPariz
Francuska
Datum smrti24. oktobar 996.
Mesto smrtiPariz
Francuska
GrobBazilika Sen Deni
DinastijaKapeti
OtacIgo Veliki
MajkaHedviga od Saksonije
SupružnikAdelaida Akvitanska
PotomstvoHedwig of France, Countess of Mons, Rober II Pobožni, Gisèle de France
Period987996.
PrethodnikLuj V Lenji
NaslednikRober II Pobožni

Igo Kapet ili Hugo Kapet ili Igo Kape (93824. oktobar 996) je bio kralj Francuske (987—996). Prvi je kralj Francuske iz dinastije Kapeta.

Postaje najmoćniji plemić Francuske[uredi | uredi izvor]

Deda mu je bio kralj Francuske Rober I Francuski, a otac mu je moćni plemić Igo Veliki, koji je bio staratelj kralja Lotara II. Igo Kapet nasleđuje 956. velika imanja od svog oca i po tome postaje najmoćniji plemić u Francuskoj.

Kada je Lotar II pokušao da povrati Lorenu, nemački car Oton II je došao do Pariza. Oton je morao da se povuče, jer je Igo Kape sa ostalim plemićima podržao kralja. Ipak je Lorena ostala u nemačkim rukama.

Dominira Francuskom tokom vlasti kralja Lotara[uredi | uredi izvor]

Od 978. do 986. sklapa savezništvo sa nemačkim carevima Otonom II i Otonom III. Oton II je bio car Svetog rimskog carstva i kontrolisao je pape, a preko njih postavljanja biskupa i nadbiskupa u Francuskoj.

Uz pomoć nadbiskupa Rejmskog Adalberona Igo uspeva da dominira Francuskom. Lotar je u odnosu na njih nemoćan. Do 985. Lotar je bio kralj samo po tituli. Posle Lotara kralj je bio njegov sin Luj V, koji umire bez muških naslednika nakon godinu dana.

Postaje kralj[uredi | uredi izvor]

Novi kralj je trebalo da bude Lotarov brat Karlo, ali Igo Kapet koristi podršku nadbiskupa Rejmskog, koji uverava plemićku skupštinu da izaberu Igu Kapeta. Tako je Igo Kapet 3. jula 987. postao kralj Francuske. Osnivač je dinastije Kapet. Da bi dobio podršku plemića napravio je mnoge ustupke, tako da kasnije jedva vlada Francuskom.

Nesiguran vladar[uredi | uredi izvor]

Njegovu vlast karakterišu nesigurnost i pometnja. Mogao se slobodno kretati svojim posedima, a po većini Francuske nije smeo da se kreće zbog opasnosti da bude zarobljen, pa otkupljivan uz veliku cenu.

Van njegovog poseda, Francuska je imala mnoštvo različitih zakona. Postojalo je 150 različitih novčanih jedinica i mnogo jezika. Da se ujedini takva velika zemlja, kao što je bila Francuska bio je veliki zadatak i u doba jačih kraljeva. Postojala je stalna borba kraljeva i plemića. Igo Kape je imao brojne borbe sa vazalima u području Sene i Loare.

Osećao se nesigurno dok nije likvidirao Lotarevog brata Karla, a Karlova deca su stradala pod sumnjivim okolnostima. Iga je nasledio sin Rober II Pobožni.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Rober Jaki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Rober I Francuski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Adelaida od Tura
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Igo Veliki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Herbert I, grof od Vermandoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Beatris od Vermandoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Bertha de Morvois
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Igo Kapet
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Oton I, vojvoda Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Hajnrih I Ptičar
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Hedvig od Frankonije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Hedviga od Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Ditrih od Ringelhajma
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Matilda od Ringelhajma
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Reinhild
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Prethodnik:
Luj V
Arms of the Kings of France (France Ancien).svg
Francuski kraljevi
(987996)

Naslednik:
Rober II Pobožni