Iguman Platon (Milojević)
| Platon (Milojević) | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Svetovno ime | Petar S. Milojević |
| Datum rođenja | 14. oktobar 1906. |
| Mesto rođenja | Gornja Gorevnica kod Čačka, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 12. jul 1993. (86 god.) |
| Mesto smrti | Manastir Jovanja kod Valjeva, SRJ |
| Grob | Manastir Jovanja |
| iguman Manastira Ljubostinje | |
| Godine | 1932—1934 |
| iguman Manastira Veluća | |
| Godine | 1934—1938 |
| iguman Manastira Rače | |
| Godine | 1939—1949 |
Platon (svetovno Petar S. Milojević; Gornja Gorevnica, kod Čačka, 14. oktobar 1906 — Manastir Jovanja, 12. jul 1993) bio je pravoslavne iguman manastira Ljubostinje, Veluća, Rače, Vujana, Blagoveštenja i Studenice.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Platon (Milojević) rođen je u ljubićkom srezu, u Gornjoj Gorevnici, gde je završio osnovnu školu. Monašku školu završava u manastiru Rakovici, a 1928. postaje monah manastira Jovanje.[1] Posle dve godine prelazi u ovčarsko—kablarsko Blagoveštenje, pa zatim postaje starešina manastira Ljubostinje (od 1932. do 1934. godine). Tada odlazi u Veluće, gde je takođe bio iguman sve do kraja 1938. godine. Vladika Nikolaj Velimirović mu 1937. dodeljuje čin sinđela u manastiru Rudenici.[1] Prvog januara 1939. Platon postaje iguman manastira Rače kod Bajine Bašte, i na toj funkciji ostaje sve do 1949. godine, kada odlazi u Vujan, gde se zadržava nekoliko meseci, pre nego što će se opet vratiti u Blagoveštenje. Međutim, Milojević se čak ni ovde ne zadržava dugo jer već 1950. postaje iguman Studenice. U periodu između 1951. i 1954. godine on je ponovo bio starešina Vujana, pa se još jednom vraća u Studenicu i tu ostaje do 1961. godine.[1] To je ujedno bilo i njegovo poslednje upravljanje nekim manastirom.
Milojević je bio dobar prijatelj patrijarha Germana Đorića, kod koga je živeo u starosti.[1] Đoriću je Platon bio upravnik patrijaršijskog dvora. Duboku starost provodi u Mataruškoj Banji i u Čačku. Sahranjen je u manastiru Jovanji.
Platon Milojević je tokom Drugog svetskog rata u manastiru Rači čuvao i sačuvao Miroslavljevo jevanđelje, te ga predao Narodnom muzeju u Beogradu.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „Ovčarski manastiri”. Lepavina. Pristupljeno 24. 2. 2022.
- ^ „Monah sačuvao Jevanđelje”. Blic. Pristupljeno 24. 2. 2022.
