Индијски сиви мунгос
| Indijski sivi mungos (Herpestes edwardsi) | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Podtip: | |
| Klasa: | |
| Nadred: | |
| Red: | |
| Podred: | |
| (nerangirano): | |
| Infrared: | |
| Natporodica: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | H. edwardsi Saint-Hilaire, 1818
|
| Binomno ime | |
| Herpestes edwardsi (Saint-Hilaire, 1818)
| |
| Podvrste | |
|
spisak podvrsta:
| |
| |
rasprostranjenost vrste
| |
Indijski sivi mungos je predator iz porodice mungosa. U severno indijskim jezicima kao što su hindski, urdu i pundžabi, on se zove Nevalaa. Sivi mungos se nalazi u šumama, šikarama i oabrađenim poljima, često u neposrednoj blizini ljudskih naselja. Živi u jazbinama, grmlju i šikari nalazeći utočište pod stenama ili grmljem pa čak i u kanalizaciji.[2] Jako je hrabar i znatiželjan, ali i oprezan. Vrlo se dobro penje. Obično ćete ga naći pojedinačno ili u parovima.[3]
Opis[uredi | uredi izvor]
Dužina tela mu je od 36 cm do 45 cm. Ima rep dug 45 cm. Teži između 0,5 i 4 kg. Telo mu je dugo i vitko s relativno kratkim nogama. Njihovo krzno je žućkasto sivo, ali noge su tamnije i po njima se razlikuje od indijskog malog mungosa. Rep je tamnocrven, a glava je malo crvenkasta. Mužjaci su puno veći od ženki.[4]
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Živi u Aziji, od Arabije do Nepala, Pakistana, Indije i Šri Lanke, a uvedeni su na Havaje, Jamajku, Kubu i Portoriko i u Jugoistočnu Evropu. Drže se i kao kućni ljubimci radi zaštite od pacova i zmija[5]
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Budući da su mesojedi, hrane se brojnim vrstama pa se može reći da jede sve što može da ulovi. Lovi glodare, zmije, ptičja jaja i ptiće, guštere i razne beskičmenjake, pa čak i škorpione.
Indijski sivi mungos je vešt, brz i okretan lovac te uvek vreba za plenom svojim jakim čulima njuha i vida. Njuši zemlju, okreće stene i kamenje u potrazi za žrtvom. Ako životinja pokuša da pobegne, mungos kreće u poteru. Ubija svoj plen u trku, ugrizom za vrat ili glavu.
Iako mungos jede zmije, uključujući i otrovne kobre, glavni deo prehrane mu se sastoji od neopasnih malih životinja koje žive na ili pod zemljom. Poznate su njihove bitke sa otrovnim zmijama. Zbog svoje brzine i pokretljivosti izmiče napadu zmije. Nakon nekog vremena zmija je iscrpljena i može je lako ubiti ugrizom. Nisu imuni na otrov, ali gusto krzno omogućava veću zaštitu od zmijskog ugriza.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Nakon trudnoće od 60 do 65 dana okoti se 2 - 4 mladunčeta. Žive u proseku 7 godina.[6] Love tokom dana i žive sami.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mudappa, D.; Choudhury, A. (2016). „Herpestes edwardsii”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T41611A45206787. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T41611A45206787.en
. Pristupljeno 29. 8. 2019.
- ^ Duff, Andew (2004). Mammals of the World. https://en.wikipedia.org/wiki/Special:BookSources/0-300-10398-0. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ „Sivi mungos – stanovnik indijskih šuma i jazbina”. Невероватна Индија. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ Ewer (1973). The carnivores. Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-99564-7. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ Ranjit, Lal. Mongooses are fierce hunters as well as great pets. The Indian Express. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ Graham. Herpestes edwardsi - Indian gray mongoose. Приступљено 7. 4. 2019.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Graham. Herpestes edwardsi - Indian gray mongoose. Приступљено 7. 4. 2019.
- Ranjit, Lal. Mongooses are fierce hunters as well as great pets. The Indian Express. Приступљено 7. 4. 2019.
- Ewer (1973). The carnivores. Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-99564-7. Приступљено 7. 4. 2019.
- Duff, Andew. Mammals of the World. https://en.wikipedia.org/wiki/Special:BookSources/0-300-10398-0.
