Interleukin 13

Interleukin 13
Interleukin 13
	PDB prikaz baziran na 1ga3.
Dostupne strukture
	1ga3, 1ijz, 1ik0
Identifikatori
Simboli	IL13; ALRH; BHR1; IL-13; MGC116786; MGC116788; MGC116789; P600
Vanjski ID	OMIM: 147683 MGI: 96541 HomoloGene: 1649 GeneCards: IL13 Gene
Ontologija gena
Molekulska funkcija	• aktivnost prenosa signala; • vezivanje za interleukin-13 receptor;
Ćelijska komponenta	• ekstracelularni region; • ekstracelularni prostor; • rastvorna frakcija;
Biološki proces	• ćelijska mobilnost; • inflamatorni respons; • imunski respons; • transdukcija signala; • interćelijska signalizacija; • antimikrobni respons glodara;
Pregled RNK izražavanja
	podaci
Ortolozi
Vrsta	Čovek
Entrez	3596
Ensembl	ENSG00000169194
UniProt	P35225
Ref. Sekv. (iRNK)	NM_002188
Ref. Sekv. (protein)	NP_002179
Lokacija (UCSC)	Chr 5:; 132.02 - 132.02 Mb
PubMed pretraga	[1]

Interleukin 13 (IL-13) je citokin koji luče mnogi tipovi ćelija, a posebno T pomoćne ćelije tip 2 (Th2) ćelije^[1], koje su važan medijator alergijske inflamacije i bolesti.^[2]

Funkcije[uredi | uredi izvor]

Pored efekta na imune ćelije koji je slični onima od blisko srodnog citokina IL-4, IL-13 je (što je važnije) impliciran kao centralni medijator fizioloških promena indukovanih alergijskom inflamacijom mnogih tkiva. IL-13 proizvodi svoje efekte putem receptora koji se sastoji od više podjedinica: alfa lanac IL-4 receptora (IL-4Rα), i najmanje jednog od dva poznata IL-13-specifična vezujuća lanca ^[1]. Većina IL-13 bioloških efekata, poput IL-4 efekata, su vezane za jedan transkripcioni faktor, pretvarač signala i aktivator transkripcije 6 (STAT6).

IL-13 funkcije se u velikoj meri preklapaju sa IL-4 funkcijama, posebno u pogledu promena izazvanih na hematopoetskim ćelijama, mada su ti efekti verovatno manje važni u odnosu na potentniju ulogu citokina IL-4. Otuda, mada IL-13 može da proizvede sekreciju imunoglobulina E (IgE) iz aktiviranih ljudskih B ćelija, IL-13 brisanje iz miša nema značajnog efekta na bilo Th2 ćelijski razvoj ili antigen-specifični IgE odziv indukovan potentnim alergenima. U poređenju s tim, brisanje IL-4 gena poništava te odzive. Drugim rečima, IL-13 nije esencijalan limfoidni citokin, već je predominantno molekulski most koje povezuje alergijske inflamatorne ćelije sa ne-imunim ćelijama u kontaktu sa njima.

Mada je IL-13 primarno asociran sa indukcijom puteva disanja, on takođe ima antiinflamatorne osobine. Matriks metaloproteaze (MMP) disajnih puteva, koje su protein-degradirajući enzimi, su neophodne da izazovu izlaz izrađenih parenhimatoznih inflamatornih ćelija u lumen disajnih putevima, gde se one odstranjuju. Među drugim faktorima, IL-13 inducira MMP kao deo mehanizma koji štiti protiv suvišne alergijske inflamacije koja je predispozicija za gušenje.

Klinički značaj[uredi | uredi izvor]

IL-13 specifično podstiče fiziološke promene u organima napadnutim parazitima koje su neophodne da bi se izbacili strani organizmi, ili njihovi produkti. Na primer, za izvacivanje iz stomaka raznih mišjih crvenih glista potreban je IL-13 koji je izlučen iz Th2 ćelija. IL-13 izaziva nekoliko promena u stomaku koje stvaraju neprijateljsko okruženje za parazite, uključujući pojačane kontrakcije i glikoprotein hiper-sekreciju iz stomačnih Epitelsko tkivo epitelijalnih ćelija, što ultimativno dovodi odvajanja organizma sa zida stomaka i njihovo odstranjenje.^[3]

Jaja parazita Schistosoma mansoni mogu biti usađene u više organa uključujući zid stomaka, jetru, pluća i čak centralni nervni sistem, što podstiče formaciju granuloma pod IL-13 kontrolom. Ovde, međutim, eventualni rezultat je oštećenje organa, i često ozbiljna ili čak fatalna bolest, a ne rezolucija infekcije. Jedan koncept u pomolu je da IL-13 možda antagonizira Th1 odziv koje je potreban za rešenje intracelularnih infekcija. U tom imunom deregulisanom kontekstu, obeleženom regrutovanjem neuobičajeno velikog broja Th2 ćelija, IL-13 inhibira sposobnost domaćinovih imunih ćelija da unište intracelularne patogene.

IL-13 je odgovoran za mnoge osobine alergijskih plućnih bolesti, uključujući metaplasia goblet ćelija i mukozna hipersekrecija koje doprinose obstrukciji disajnih kanala ^[4].

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Wynn TA. IL-13 effector functions. Annu Rev Immunol. 2003;21:425-56.
^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
^ Wills-Karp M, Luyimbazi J, Xu X, Schofield B, Neben TY, Karp CL & Donaldson DD. Interleukin-13: central mediator of allergic asthma. Science 282, 2258-2261.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Marone G, Florio G, Petraroli A, de Paulis A (2001). „Dysregulation of the IgE/Fc epsilon RI network in HIV-1 infection.”. J. Allergy Clin. Immunol. 107 (1): 22—30. PMID 11149986. doi:10.1067/mai.2001.111589.
G, Marone; Florio G; Triggiani M (2001). „Mechanisms of IgE elevation in HIV-1 infection.”. Crit. Rev. Immunol. 20 (6): 477—96. PMID 11396683.
Skinnider BF, Kapp U, Mak TW (2003). „The role of interleukin 13 in classical Hodgkin lymphoma.”. Leuk. Lymphoma. 43 (6): 1203—10. PMID 12152987. doi:10.1080/10428190290026259.
Izuhara K, Arima K, Yasunaga S (2003). „IL-4 and IL-13: their pathological roles in allergic diseases and their potential in developing new therapies.”. Current drug targets. Inflammation and allergy. 1 (3): 263—9. PMID 14561191. doi:10.2174/1568010023344661.
A, Dessein; Kouriba B; Eboumbou C (2005). „Interleukin-13 in the skin and interferon-gamma in the liver are key players in immune protection in human schistosomiasis.”. Immunol. Rev. 201: 180—90. PMID 15361241. doi:10.1111/j.0105-2896.2004.00195.x.
KF, Copeland (2006). „Modulation of HIV-1 transcription by cytokines and chemokines.”. Mini reviews in medicinal chemistry. 5 (12): 1093—101. PMID 16375755. doi:10.2174/138955705774933383.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Interleukin-13 na US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[wynn-1] Wynn TA. IL-13 effector functions. Annu Rev Immunol. 2003;21:425-56.

[2] Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.

[KubyImmunology6th-3] Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.

[wills-karp-4] Wills-Karp M, Luyimbazi J, Xu X, Schofield B, Neben TY, Karp CL & Donaldson DD. Interleukin-13: central mediator of allergic asthma. Science 282, 2258-2261.

[1]

[2]

[3]

[4]