Karlo Martel Anžujski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Karlo Martel.
Karlo Martel
Karlo Martel Anžujski
Lični podaci
Datum rođenja(1271-09-08)8. septembar 1271.
Mesto rođenjaNapulj, Napuljska kraljevina
Datum smrti12. avgust 1295.(1295-08-12) (23 god.)
Mesto smrtiNapulj, Napuljska kraljevina
GrobNapuljska katedrala
Porodica
SupružnikKlemensija Habzburška
PotomstvoKarlo Robert, Klemencija od Ugarske, Beatris od Ugarske, dofina od Vjea
RoditeljiKarlo II Napuljski
Marija od Ugarske i Napulja
DinastijaUgarski Anžujci
Ugarski kralj rival
Period1290—1295.
PrethodnikLadislav IV Kumanac
NaslednikKarlo Robert

Karlo Martel Anžujski (8. septembar 1271 - 12. avgust 1295, Napulj), kralj rival Ugarske (1290—1295).[1][2]

Dolazak na vlast u Ugarskoj[uredi | uredi izvor]

Kralja Ladislava IV su 1290. ubili Kumana i u Ugarskoj je izbio građanski rat između Karla Martela i Andrije III Mlečanina, poslednjeg Arpadovca. Karlo Martel je bio istaknutiji kandidat i sin Marije, sestre Ladislavljeve, koja se prestola odrekla u Karlovu korist 6. januara 1292. godine. Za Karla su bili: sremski kralj Stefan Dragutin i njegov sin Stefan Vladislav II, Šubići, Gisingovci, zagrebački biskup Ivaniš i mnogi drugi hrvatski plemići koji su, kao Gisingovci, bili privremeno na jednoj ili drugoj strani, po potrebi. Uz Karla bio je i papa Nikola IV, kasnije i papa Celestin V i papa Bonifacije VIII. Papa je pomagao Karlu tako što je u savez s njim uvlačio Andrijine pristalice. Moćni Šubići su doveli Karla u Hrvatsku i tamo ga je februara ili marta krunisao papin legat, i već u aprilu Martel je nosio titulu kralja, ali njegov uzurpator Andrija je darivao velikaše da bi ih dovukao na svoju stranu.[3]

Borba sa Andrijom i darivanje plemića[uredi | uredi izvor]

Karlo Martel, pak, ne gubi vreme već deli plemićima žito da bi prešli na njegovu stranu, a posebno je bio darežljiv prema Šubićima, čiju je vrhovnu vlast je priznalo pola Hrvatske, ali su Andrijine pristalice, Gisingovci od Ivaniša osvojili Zagreb. Kod Sopja, na Dravi, Ivaniš Gisingovac je zarobio Andriju, što je diglo duh Karlovih pristalica, pa su na njegovu stranu prešli Frankopani i Babonići. Šubići su od Martela 19. avgusta 1292. godine, zauvek dobili sve oblasti između Livna i Modruše, samo da bi stekao njihovu natklonost. Međutim, Šubići su pokušavali da dođu u dodir sa Andrijom, koji im može dati više nego Karlo. Obećali su Andriji da će ga pomagati sa 500 vojnika protiv svih neprijatelja, ako im se udvostruče posedi i Andrija im je ipak odgovorio 1293. godine, i to srdačno, pa su morali da se 1494. godine opravdavaju u Napulju, pa je Pavla Šubića Karlo, 17. juna 1295. godine proglasio za doživotnog hrvatsko-dalmatinsko-slavonskog bana.

Da bi mu Vladislav postao odan, Karlo mu mu je 19. avgusta 1292. godine, dao vojvodstvo cele Slavonije, Radoslava Babonića, koji je tada prešao na Andrijinu stranu, osim oblasti kojima su upravljali Frankopani i Babonići. Tim oblastima koje je Karlo dao Vladislavu upravljala je Tomazina Morozini, majka Andrije Mlečanina. U jesen 1293. godine Vladislav je došao u dodir sa Andrijom, koji ga je oženio Konstancom Morozini.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Potom je Andrija prešao Dravu, napao i pobedio Karla, koji se povukao u Napulj, gde je preminuo od kuge 12. avgusta 1295. godine. Sahranjen je u Napuljskoj katedrali. Na mestu kralja rivala Ugarske nasledio ga je sin Karlo Robert. Tada je Dragutin sa sinom prešao na Andrijinu stranu, a Šubići su nastavili da budu anžujski saveznici, pod uslovom da im Karlo Robert prizna vlast nad teritorijama između Neretve i Petrove gore, što je učinjeno.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Filip II Avgust
 
 
 
 
 
 
 
8. Luj VIII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Izabela od Enoa
 
 
 
 
 
 
 
4. Karlo I Anžujski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Alfonso VIII od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
9. Blanka od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Eleonora Engleska
 
 
 
 
 
 
 
2. Karlo II Napuljski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Alfonso II od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
10. Ramon Berenger IV od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Gersenda II od Sabrana
 
 
 
 
 
 
 
5. Beatris od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Toma I od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
11. Beatriče Savojska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Margareta od Ženeve
 
 
 
 
 
 
 
1. Karlo Martel Anžujski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Andrija II Arpadović
 
 
 
 
 
 
 
12. Bela IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Gertruda Meranska
 
 
 
 
 
 
 
6. Stefan V Ugarski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Teodor I Laskaris
 
 
 
 
 
 
 
13. Marija Laskaris
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ana Komnina Anđelina
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija od Ugarske i Napulja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Suthoi, Khan of Cumania
 
 
 
 
 
 
 
14. Kuthen, Khan of Cumania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Jelisaveta Kumanka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Charles I king of Hungary”. Britannica. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „Charles Martel de Anjou”. Find A Grave. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ „Charles Martel of Anjou: King of Hungary (1271 - 1295 )”. People Pill. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Karlo Martel Anžujski na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карло_Мартел_Анжујски&oldid=25917275”