Katedrala u Upsali

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Katedrala u Upsali
Katedrala sa jugozapada
Osnovni podaci
Statusaktivna
TipKatedrala
JurisdikcijaLuteranska crkva, ranije Katolička crkva
Osnivanje1258
PosvećenSveti Lavrentije, Sveti Erik, Sveti Ulaf
Arhitektura
Stilgotski stil
Nivo značajaarhibiskupska dijaceza
Lokacija
MestoUpsala, Švedska
DržavaŠvedska

Katedrala u Upsali (šved. Uppsala domkyrka) se nalazi između Univerziteta Upsale i reke Firis u centru Upsale, Švedska. Nacionalna crkva, u luteranskoj tradiciji, katedrala Upsala sedište je nadbiskupa Upsale, i Švedske. To je takođe grob kralja Erika IX (oko 1120–1160, vladao 1156–1160), koji je postao svetac zaštitnik nacije, i bila je tradicionalno mesto za krunisanje novih kraljeva Švedske.

Trenutni nadbiskup je Antje Jakelen[1] a trenutni biskup je Karin Johaneson.

Katedrala datira sa kraja 13. veka i sa visinom od 118,7 m, to je najviša crkva u nordijskim zemljama.[2] Prvobitno izgrađena u vreme rimokatoličanstva, korišćena je za krunisanje švedskih monarha tokom dužeg perioda nakon protestantske reformacije. Nekoliko njenih kapela pretvoreno je u grobnice švedskih monarha, uključujući Gustava Vasu i Juana III. Ovde su sahranjeni i Karl Line, Ulaf Rudbek, Emanuel Svedenborg i nekoliko nadbiskupa.

Crkvu su dizajnirali francuski arhitekti u francuskom gotskom stilu, uključujući Etjena de Boneja. U obliku je krsta koji čine brod i transept. Veći deo zgrade izgrađen je između 1272. i 1420. godine, ali zapadni kraj je završen tek sredinom 15. veka. Nedugo zatim na zapadnom kraju crkve sagrađene su kule bliznakinje. Visoki šiljasti tornjevi su dodati kasnije, ali nakon požara 1702. godine, Karl Horleman ih je ukrasio 1735. godine. U potpunosti ih je redizajnirao Helgo Seterval koji je 1880-ih preduzeo značajne promene na zgradi. Glavni građevinski materijal katedrale je opeka, ali stubovi i mnogi detalji su od gotlandskog krečnjaka.

Svi svodovi su izgrađeni prema prvobitnom planu iz 13. veka, iako su neki od njih podignuti tek oko 1440. godine. Pored umetničkih dela u kapelama sa grobnicama, nekoliko starijih komada nameštaja crkve može se videti u Muzeju riznice (Treasury Museum). 1702. godine u velikom požaru uništeni su mnogi predmeti. Tokom radova na obnovi izvedenih sedamdesetih godina prošlog veka, mnoge srednjovekovne freske koje su okrečene posle Reformacije otkrivene su i restaurirane.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Na kraju doba Vikinga, paganski hram u Gamli Upsali (selo Stara Upsala), oko 5 km severno od današnje Upsale, zamenjen je hrišćanskom crkvom. Iako se ne zna tačan datum njene izgradnje, 1123. godine za episkopa Upsale određen je Sivard, od strane nadbiskupa Bremen-Hamburga. Međutim, neizvesno je da li je Sivard ikada stupio na dužnost, pošto je proteran i bio u Nemačkoj početkom 1130-ih. Popis biskupa spominje Severeinusa kao prvog biskupa i on je možda bio zamena za Sivarda. Henrik, „finski apostol“, bio je četvrti biskup. 1164. Švedska je postala arhiepiskopija pod kontrolom Lunda. Prvi arhiepiskop bio je monah Stefan iz Alvastre.[3]

Nakon što je katedrala u Gamli Upsali oštećena vatrom 1204. godine, kapitol je tražio dozvolu od Svete stolice da zgradu preseli u veće mesto. Papa Aleksandar IV usvojio je ovaj zahtev 1258. godine pod uslovom da se zadrži ime Upsala. Na sastanku u Sederšepingu u septembru 1270. godine, nadbiskup Fulko Angelus i kapitol katedrale odlučili su da se zgrada mora nalaziti u Estra Arosu. Zvanično odobrenje za taj potez izdao je 1271. godine biskup Karolus iz Vesterosa koga je papa odredio da nadgleda slučaj.[4]

Katedrala u Upsali

Oko 1272. godine započeli su radovi na izgradnji nove katedrale u Estra Arosu u blizini reke Firis. Izgrađena je na mestu ranije kamene crkve posvećene Svetoj Trojici, smeštenoj gotovo tačno tamo gde sada stoji katedrala.[traži se izvor] Ovde je švedski svetac zaštitnik Erik Jedvardson prisustvovao misi pre nego što je ubijen 1160. Ime Upsala se zadržalo, a okolni grad Estra Aros ubrzo je promenio ime. Mošti Svetog Erika, blago Upsale, preseljene su iz Gamle Upsale na novo mesto 1273. godine, zajedno sa formalnim premeštanjem nadbiskupije.[5] Crkvu su projektovali francuski arhitekti, iako nije zabeleženo ime autora detaljnih početnih planova koji je nadgledao radove do 1281. godine. Godine 1287. menica koju je izdao pariski gradonačelnik pokriva troškove graditelja Etjena de Boneja i njegovih pomoćnika za putovanje u Švedsku radi radova na izgradnji katedrale u Upsali. Etjenu se pripisuje rad na istočnoj i južnoj kapeli priprate, transeptima i verovatno na južnom portalu, iako se čini da je u većini svojih dela pažljivo pratio planove svog prethodnika.[6] [7] Napredak je bio spor kao rezultat hladne klime, kuge i mnogih finansijskih poteškoća. Tek krajem 14. veka završeni su radovi na početnim planovima, posebno zahvaljujući doprinosu glavnog graditelja Nikolausa iz Vesterosa koji je započeo izgradnju broda.[8]

Kada je 1435. godine osveštao nadbiskup Ulaf Laurenti, katedrala još uvek nije bila završena. Bila je posvećena svetom Lavrentiju, u to vreme veoma cenjenom u celoj Švedskoj; Svetom Eriku, svecu zaštitniku Švedske (mada ga Rimokatolička crkva nikada nije kanonizovala); i Svetom Ulavu, zaštitniku Norveške. Završena je tokom narednih decenija.[9] Poslednje glavne komponente katedrale, kule, izgrađene su između 1470. i 1489. godine.[10] Katedrala je u nekoliko navrata oštećena vatrom, posebno tokom velikog požara 1702. godine koji je uništio veći deo grada. Radovi na restauraciji završeni su tek sredinom veka.[5]

Fotografija katedrale u Upsali, koju je napravila Ema Senson oko 1860. godine, pre Setervalove restauracije.

Crkva nije bila redovno mesto posećivanja do Reformacije. Bilo je rezervisana za službe sveštenstva Katoličke crkve. Parohijske crkve u Upsali bile su crkva Svete Trojice ili Bondkyrkan, „Seljačka crkva“, kako su je često nazivali; Crkva Svetog Petra; Crkva Gospe; i franjevački samostan. Poslednje tri su izgrađene na istočnoj strani reke Firis. One su sukcesivno srušene tokom reformacije. Katedrala je bila i krunidbena crkva za mnoge švedske kraljeve i kraljice do 1719. godine.[11] [12] Bila je to mesto proslave krunisanja od srednjeg veka do kraja 17. veka.[13] Stokholmska katedrala Storkyrkan postala je zvanična krunidbena crkva.

Katedrala u Upsali tokom obnove i promena koje je izvršio Seterval.

Od 1885. do 1893. godine, arhitekta Helgo Seterval (1831–1907) preduzeo je sveobuhvatne restauratorske radove, nastojeći da katedrali dodeli francuski visokogotski izgled, iako je kritikovan zbog nepoštovanja izvornog baltičkog gotskog stila zgrade.[traži se izvor] Takođe je dodao kulama zašiljene francuske tornjeve, dovodeći katedralu do visine od 118,7 m, čineći ja visokom koliko je bila dugačka.[5] U pokušaju da katedrali da vitkiji izgled, Seterval je značajno izmenio velike delove srednjovekovnih spoljnih zidova od opeke i uklonio ukrasne „slepe prozore“ na zabatima koji su bili slični onima u obližnjoj crkvi Svete Trojice.

Dalji radovi na obnovi ranih 1970-ih doveli su do poboljšanja u strukturi zgrade i obuhvatali restauraciju zidova i prozora. Veliki delovi dodataka cementa od strane Setervala na spoljnu strukturu katedrale uklonjeni su decenijama kasnije, jer su negativno uticali na teksturu zgrade.[5] 1989. godine papa Jovan Pavle II učestvovao je u ekumenskoj službi u katedrali u Upsali sa nadbiskupom Bertilom Verkstremom.[14] Oprema za zaštitu od požara instalirana je 2010. godine, a zamenjeni su električni i grejni sistemi.

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Portal severnog transepta sa prozorom u obliku rozete

Katedrala je najviša crkvena zgrada u Skandinaviji.[2] Njena visina od 118,7 m je ista kao i njena dužina dok ima širinu od 45 m. Visina unutra je 27 m.[15] Izgrađena visoko na grebenu jugozapadno od reke Firis, njen tlocrt latinskog krsta sastoji se od trobrodne bazilike (središnji brod uz dva bočna broda) sa jednobrodnim transeptima i četvorokrakim prezviterijumom sa deambulatorijumom okruženim sa pet kapela.[16] Počevši od istočnog kraja crkve i kapela koje okružuju prezviterijum veći deo građevine izgrađen je između 1270. i 1420. godine, ali zapadni kraj broda završen je tek sredinom 15. veka, dok su kulama trebale još decenije. Glavni materijal je crvena opeka, ali katedrala je sagrađena na kamenom temelju, a stubovi i mnogi detalji su od gotlandskog krečnjaka.[5] (Stubovi broda prvobitno su bili od opeke, ali su zamenjeni krečnjakom u okviru restauratorskih radova izvedenih pod Helgom Setervalom od 1885. do 1893. godine).[17]

Kule bliznakinje na zapadnom kraju crkve prvi put se pominju 1563. godine. Nekoliko dodataka unutrašnjosti i spoljašnjosti crkve napravljeno je nakon požara 1572. godine pod vođstvom Franciskusa Para, poznatog po radu na dvorcima. Dodati su kupola i vrhovi koji se mogu videti na starijim crtežima, kao i prvi tornjevi na zapadnim kulama koje je dizajnirao Antonijus Vac. 1690-ih, Nikodimus Tesin je dizajnirao novu grobnu kapelu istočno od južnog transepta, najznačajniju promenu plana katedrale od srednjeg veka. Spolja je njegov dizajn poštovao tradicije srednjovekovne arhitekture sa visokim gotičkim prozorima, ali enterijer je uređen u uobičajenom Tesinovom klasičnom baroknom stilu.[18]

Katedrala u 17. veku

U 17. veku kule su redizajnirane u holandskom renesansnom stilu ali su nakon ozbiljnog požara 1702. privremeno zamenjene niskim drvenim vrhovima. U isto vreme, potpornici su uklonjeni, dajući katedrali prilično jednostavan izgled. Tek 1740. godine postavljeni su šiljci sa bakarnim oblogama, koje je dizajnirao Karl Horleman. Istovremeno, Horleman je izveo značajne radove na zapadnoj fasadi.[19] Današnje kule su delo Helgoa Setervala koji ih je u potpunosti obnovio 1880-ih, značajno povećavajući njihovu visinu. Posle ozbiljnog požara 1702. godine, uklonjeni su prvobitni lukovi i izgrađen viši krov.[20]

Tlocrt (1770)

Iako su katedralu dizajnirali francuski arhitekti, ona pokazuje niz razlika u odnosu na katedrale severne Francuske. Pre svega, u osnovi je građena od opeke, a ne od kamena. Cigla se lako mogla proizvoditi lokalno, ali je kamen trebalo uvoziti iz udaljenih kamenoloma Gotlanda. Kako cigla i malter nisu tako čvrsti kao kamen, zidovi su morali biti deblji, iako su stubovi potrebni za zasvođeni plafon priprate bili od krečnjaka (mada su oni u brodu od opeke).[21] Portal severnog transepta takođe je izgrađen od krečnjaka, nesumnjivo jer je bio potreban za podupiranje prozora rozete, takođe strukturiranog u samom krečnjaku. Iako su priprata i transept očigledno francuskog dizajna, brod koji je izgrađen nešto kasnije pokazuje nemačke i švedske karakteristike. Izgrađena oko 1330. godine, rozeta iznad severoistočnog portala i dalje je u potpunosti francuska. Nikolaus iz Vesterosa, Šveđanin koji je vodio radove na brodu iz 1360-ih, izgleda da je malo izmenio prvobitne planove, dodajući bočne kapele i uključujući nekoliko karakteristika nemačkog porekla. Ipak su postavljeni poprečni svodovi, a ne svodovi u obliku zvezde koji su bili češći u to vreme. Radovi na zapadnom kraju zgrade započeli su 1431. godine izgradnjom zapadnog portala na koji je uticao stil Vadstena opatije. Međutim, kule su i dalje imale karakteristike tipične za francusku arhitekturu iz 13. veka, što ukazuje na to da su prvobitni planovi u to vreme još uvek bili u upotrebi. Sve u svemu, uprkos manjim razlikama, katedrala u Upsali i dalje odražava stil katedrala na severu Francuske iz 13. veka.[6]

Enterijer[uredi | uredi izvor]

Brod

Svod krunisanja stoji 27 m iznad tačke na kojoj se transept ukršta sa brodom. Tu je krunisana većina švedskih monarha od srednjeg veka do 1719.[22] Tokom restauracije 1880-ih, unutrašnji plafon i zidovi katedrale ukrašeni su u neogotičkom stilu. Neki prikazi, poput jednog reformacijskog Martina Lutera, dodali su figure izvan srednjovekovnog nasleđa katedrale. Tokom radova na obnovi izvedenih sedamdesetih godina prošlog veka, mnoge srednjovekovne freske koje su okrečene posle Reformacije otkrivene su i restaurirane. Veliki oltar se koristi za službu katedrale u najvažnijim danima prema crkvenom kalendaru. Ovde su takođe postavljeni svi švedski biskupi. Srebrni luster je iz 1647. Veliko raspeće od srebra i kristala iz Oreforša postavljeno je 1976.[23]

Kapele[uredi | uredi izvor]

Grob Svetog Erika
Veliki oltar

Najveća kapela katedrale, Vasa kapela, na istočnom kraju crkve, prvobitno je bila poznata kao kapela Device Marije. Kasnije je postao grobni spomenik Gustava Vase i njegove porodice. Završen 1583. godine, ukrašen je nacionalnim grbom Švedske, kao i nekim od najstarijih švedskih i finskih grbova.[24] U kapeli Finsta ili kapeli Svetog Erika na severozapadnom uglu priprate nalaze se mošti Erika Svetog, zaštitnika Švedske, koji je ubijen 1160. godine na mestu gde je kasnije sagrađena katedrala u Upsali. Njegove mošti su premeštene iz prve katedrale u Gamla Upsali čim su započeti radovi na novoj zgradi. 1580. godine kralj Juan III istopio je njegov kovčeg, ali ga je zamenio novim pozlaćenim koji još uvek sadrži Erikove mošti i krunu. Ime Finsta potiče sa imanja iz Uplanda gde su rođeni sudija Birger Person i njegova supruga. U kapeli su pokopani 1328. godine. Mošti njihove ćerke Svete Brigite smeštene u maloj pozlaćenoj grobnici darovao je Red Svete Brigite 1990. godine.[25]

Pored kapele Finsta, Sture kapela je spomen-grobnica trojice članova porodice Sture koje je kralj Erik XIV ubio 1567. godine. Tabla (1520) prikazuje priču o Marijinim roditeljima, Ani i Joakimu.[26] Krajem 16. veka crkvena sakristija je pretvorena u grobnu kapelu kraljice Katarine Jagelonske, supruge kralja Juana III, koja je takođe tamo pokopana.

Prozori[uredi | uredi izvor]

Vitraž iz 1893

Nekoliko prozora zadržalo je svoj prvobitni oblik i veličinu. Originalni ukrasi vitraža gotovo su svi izgubljeni u požaru 1702. godine i jednostavno su zamenjeni normalnim staklom. Trenutni dizajni vitraža dodati su tokom renoviranja krajem 19. veka, većinu njih firma iz Geteborga, Svenska Glasmåleri. Veliki prozori iznad portala prikazuju Sveto Trojstvo: Bog Otac preko zapadnih vrata, Bog Sin iznad južnih vrata (najveći u crkvi) i Sveti Duh iznad severnih vrata. Izrađen u krečnjaku, prozor rozeta na severnom portalu najstariji je, nepromenjen od 13. veka.

Riznica i predmeti[uredi | uredi izvor]

Freske na zidovima i tavanici broda

Smešten u severnoj kuli, muzej riznice sadrži brojne zlatne i srebrne predmete koji se koriste u verskim službama. Tu je i kolekcija tekstila, uključujući zlatnu haljinu kraljice Margarete I Danske. Takođe se mogu videti pogrebne insignije Gustava Vase, Juana III i njihovih supruga.

Ostali artefakti u katedrali uključuju tapiserije u kapeli Sećanja iz 1976. godine koje beleže važne događaje u istoriji katedrale.[27] Ukrašenu propovedaonicu (1710), najveću u Švedskoj, projektovao je Nikodemus Tesin, a isklesao Burhard Preht. To je poklon kraljice Hedvige Eleonore nakon požara 1702. godine. Ukrašavanja uključuju propovedi Jovana Krstitelja u pustinji, svetog Pavla u Atini i parabolu o radnicima u vinogradu.[28]

Jedno od novih zvona postavljenih nakon razornog požara 1702. godine zove se Tornan. Švedske snage Karla XII tokom Velikog severnog rata donele su ga iz Torunja u Poljskoj kao ratni plen 1703. godine.[29]

U kapeli Vasa nalazi se sedam velikih freskopisa koje je tokom nekoliko godina izvodio Johan Gustaf Sandberg (1782–1854). Prikazuju važne događaje iz života Gustava Vase. Jedan od najpoznatijih je Talet till dalkarlarna vid Mora kyrka (Govor ljudima iz Dalarne ispred crkve Mora). Freske takođe ukrašavaju svodove broda.[30]

U početku, kao i u nekim kontinentalnim katedralama, unutrašnjost je bila ukrašena dizajnom koji naglašava rebra luka i komponente portala. Čak je i cigla bila obojena crvenim i belim prugama. U 15. veku u raznim delovima crkve slikane su freske figura u kasno-gotičkom stilu sa ukrasnim lišćem vinove loze. Njihovi tragovi pronađeni su u oltaru i kapeli koja je prvobitno bila posvećena svetom Eriku i svetom Ulavu. Sada su u velikoj meri obnovljeni. Freske u oltaru je verovatno slikala radionica Albertusa Piktora.[31]

Sahranjeni uglednici[uredi | uredi izvor]

Grobnica kralja Gustava Vase i njegovih supruga

U katedrali je sahranjeno nekoliko švedskih monarha i drugih značajnih ljudi:

  • Gustav Vasa, švedski kralj iz 16. veka. Gotovo deceniju pre smrti, izrazio je želju da bude sahranjen u katedrali. Sahranjen je sa svoje tri žene, iako su samo dve prikazane na sarkofagu koji je dizajnirao Vilijem Boj. Kralj i njegove žene stavljeni su u nekadašnju kapelu Device Marije. Jedini preostali pokazatelj prvobitne namere kapele su naslikane žute zvezde na plavoj pozadini na zasvođenom plafonu, simboli Svete Marije u katoličkoj tradiciji.
  • Juan III (umro 1592.), drugi sin Gustava Vase, i njegova druga supruga Gunila Bilke takođe su sahranjeni u kapeli Device Marije. Njegova prva supruga Katarina Jagelonska iz Poljske ima sopstvenu grobnu kapelu na severnoj strani oltara.
  • Princeza Elizabeta (umrla 1597), najmlađa ćerka Gustava Vase sahranjena je u kapeli Finsta pored kapele Device Marije.
  • Plemići Svante Sture (1517–1567) i njegovi sinovi Nils (1543–1567) i Erik (1546–1567) koje je sve ubio Erik XIV u Sture Murders pokopani su u kapeli Sture. Odeća koju su nosili u vreme smrti izložena je u Muzeju riznice. [32]
  • Karl Line (1707–1778), svetski poznati botaničar i profesor na univerzitetu Upsala iz 18. veka, sahranjen je ovde i ima spomen-obeležje koje je dizajnirao Tobijas Sergel pored Kapele sećanja.[33]
  • Ulof Rudbek, švedski polimat i jedan od otkrivača limfnog sistema.[34]
  • Emanuel Svedenborg, naučnik i mistik iz 18. veka. Ovde prvobitno nije bio pokopan, ali su njegovi ostaci 1908. iz Engleske prebačeni u Upsalu.
  • Natan Sederblom (1866–1931), nadbiskup Upsale i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1930. Njegov grob je u podnožju stepenica do velikog oltara.
  • Erik Sveti, kralj i nacionalni svetac iz 12. veka, čije su mošti u kapeli Finsta.
  • Laurentijus Petri (1499–1573), prvi švedski luteranski nadbiskup, sahranjen u podnožju oltarskih stepenica.
  • Mošti svete Brigite (Heliga Birgitta) (1303–1373) smeštene su u kapeli Finsta inspirisane odećom reda Svete Brigite.
  • Folke Johanson Engel, nadbiskup Upsale (1267–1277).

Memorijal Dag Hamaršeld[uredi | uredi izvor]

U katedrali se nalazi mali spomenik Dagu Hamaršeldu, bivšem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, kome je posthumno dodeljena Nobelova nagrada za mir. Na kamenu je natpis:

Icke jag
utan Gud i mig
Dag Hammarskjöld 1905 – 1961

Engleski prevod je „Ne ja, već Bog u meni“.

Otvoreno za posetioce[uredi | uredi izvor]

Katedrala se nalazi na Domkirkoplanu u centru Upsale. Otvorena je za posetioce većinom dana od 8 do 18 sati. Muzej riznice u severnoj kuli otvoren je od 10 do 16 časova, nedeljom od 12.30. [35]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Antje Jackelén tar upp staven efter Wejryd” [Antje Jackelén assumes the staff after Wejryd] (na jeziku: Swedish). Svenska Kyrkan. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  2. ^ a b Eade 2013, str. 99.
  3. ^ „Gamla Uppsala” [Old Uppsala] (na jeziku: Swedish). Vikingarnas landskap. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  4. ^ von Bonsdorff, Jan; Lovén, Christian; Bengtsson, Herman (7. 9. 2010). Uppsala domkyrka [Uppsala Cathedral] (PDF). 2011 Yearbook (na jeziku: Swedish). Kungliga Vitterhets Historie och Antikvitets Akademien. ISBN 978-91-7402-406-7. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 12. 2018. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  5. ^ a b v g d „Byggnaden” [Building] (na jeziku: Swedish). Svenska kyrkan. Arhivirano iz originala 03. 12. 2013. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  6. ^ a b Lovén, Christian. „La neige, les briques et l'architecte français. La cathédrale d'Uppsala 1272—” [Snow, bricks and a French architect. Uppsala Cathedral 1272] (na jeziku: French). Academia.edu. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  7. ^ Erlande-Brandenburg, Alain. „Étienne de Bonneuil (2e moitié XIIIe s.)” [Étienne de Bonneuil (second half XIII c.)]. Encyclopædia Universalis (na jeziku: French). Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  8. ^ „Mer om domkyrkans historia” [More about the Cathedral's history] (na jeziku: Swedish). Svenska kyrkan. Arhivirano iz originala 03. 12. 2013. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  9. ^ Hayes, Holly. „Uppsala Cathedral”. Sacred Destinations. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  10. ^ „Uppsala Domkyrkans” [Uppsala Cathedral]. Swedish National Heritage Board. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  11. ^ Kjellberg 2010, str. 18.
  12. ^ Clemensson & Andersson 2004, str. 176.
  13. ^ „The coronation vault”. Uppsala Cathedral. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  14. ^ „Educational Material – The history of the Cathedral” (PDF). Uppsala Cathedral. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  15. ^ "Uppsala", Encyclopædia Britannica, Ninth Edition. Retrieved 24 September 2013.
  16. ^ Gunilla Malm, "Recent excavations at Uppsala Cathedral, Sweden". Retrieved 26 September 2013.
  17. ^ von Bonsdorff, Jan; Lovén, Christian; Bengtsson, Herman (7. 9. 2010). Uppsala domkyrka [Uppsala Cathedral] (PDF). 2011 Yearbook (na jeziku: Swedish). Kungliga Vitterhets Historie och Antikvitets Akademien. ISBN 978-91-7402-406-7. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 12. 2018. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  18. ^ von Bonsdorff, Jan; Lovén, Christian; Bengtsson, Herman (7. 9. 2010). Uppsala domkyrka [Uppsala Cathedral] (PDF). 2011 Yearbook (na jeziku: Swedish). Kungliga Vitterhets Historie och Antikvitets Akademien. ISBN 978-91-7402-406-7. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 12. 2018. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  19. ^ von Bonsdorff, Jan; Lovén, Christian; Bengtsson, Herman (7. 9. 2010). Uppsala domkyrka [Uppsala Cathedral] (PDF). 2011 Yearbook (na jeziku: Swedish). Kungliga Vitterhets Historie och Antikvitets Akademien. ISBN 978-91-7402-406-7. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 12. 2018. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  20. ^ "The Cathedral Museum, Uppsala, Sweden", Silk Road Seattle. Retrieved 24 September 2013.
  21. ^ von Bonsdorff, Jan; Lovén, Christian; Bengtsson, Herman (7. 9. 2010). Uppsala domkyrka [Uppsala Cathedral] (PDF). 2011 Yearbook (na jeziku: Swedish). Kungliga Vitterhets Historie och Antikvitets Akademien. ISBN 978-91-7402-406-7. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 12. 2018. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  22. ^ „The coronation vault”. Uppsala Cathedral. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  23. ^ "The high chancel" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. oktobar 2013), Uppsala Cathedral. Retrieved 30 September 2013.
  24. ^ "The Vasa chapel (or chapel of our lady" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), Uppsala Cathedral. Retrieved 25 September 2013.
  25. ^ "The Finsta chapel"[mrtva veza], Uppsala Cathedral. Retrieved 25 September 2013.
  26. ^ "The Sture chapel" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. oktobar 2013), Uppsala Cathedral. Retrieved 25 September 2013.
  27. ^ "The chapel of remembrance" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. novembar 2016), Uppsala Cathedral. Retrieved 30 September 2013.
  28. ^ "The pulpit" Arhivirano 29 septembar 2013 na sajtu Wayback Machine, Uppsala Cathedral. Retrieved 30 September 2013.
  29. ^ Jaworski, Nasieniewski & Przegiętka 2001, str. 82.
  30. ^ "Uppsala Domkyrka: The beautiful cathedral ceiling", Trip Advisor. Retrieved 27 September 2013.
  31. ^ von Bonsdorff, Jan; Lovén, Christian; Bengtsson, Herman (7. 9. 2010). Uppsala domkyrka [Uppsala Cathedral] (PDF). 2011 Yearbook (na jeziku: Swedish). Kungliga Vitterhets Historie och Antikvitets Akademien. ISBN 978-91-7402-406-7. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 12. 2018. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  32. ^ Jan von Konow (2003). Sturemorden 1567. J. von Konow. ISBN 978-91-631-4177-5. Pristupljeno 25. 9. 2013. 
  33. ^ "The grave of Carl von Linné" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. novembar 2016), Uppsala Cathedral. Retrieved 26 September 2013.
  34. ^ „Mer om domkyrkans historia” [More about the Cathedral's history] (na jeziku: Swedish). Svenska kyrkan. Arhivirano iz originala 03. 12. 2013. g. Pristupljeno 18. 11. 2014. 
  35. ^ "Opening hours" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. jun 2007), Uppala Cathedral. Retrieved 27 September 2013.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Катедрала_у_Упсали&oldid=27677366”