Pređi na sadržaj

Kolet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kolet
Sidoni-Gabrijel Kolet
Lični podaci
Datum rođenja(1873-01-28)28. januar 1873.
Mesto rođenjaSaint-Sauveur-en-Puisaye, Francuska
Datum smrti3. avgust 1954.(1954-08-03) (81 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Potpis

Sidoni-Gabrijel Kolet (fr. Sidonie-Gabrielle Colette), 28. januar 1873 – 3. avgust 1954), poznata mononimna osoba pod imenom Kolet, bila je francuska književnica. Nominovana je za Nobelovu nagradu za književnost 1948. godine, a bila je poznata i kao pantomimičarka, glumica i novinarka. Kolet se najviše pamti po noveli Žiži iz 1944. godine, koja je bila osnova za film iz 1958. i istoimenu pozorišnu predstavu iz 1973. godine.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Porodica i poreklo[uredi | uredi izvor]

Sidoni-Gabrijel Kolet je rođen 28. januara 1873. od oca ratnog heroja i poreznika Žil-Žozef Kolet (Jules-Joseph Colette) i majke Adel Eženi Siodni Sido (Adèle Eugénie Sidonie Sidau), u selu Sen-Sover-an-Pjuize u Departmanu Jon u severozapadnom delu centralne Francuske, u Burgundiji. Kolet je pohađala javnu školu od 6. do 17. godine. Porodica je u početku bila dobrostojeća, ali loše finansijsko upravljanje znatno je smanjivalo porodični prihod. [1] [2]

Rane godine, 1873–1912[uredi | uredi izvor]

Kolet i Mathilde de Morny, "Missy"

Godine 1893. Kolet se udala za Anrija Gotje-Bilara (Henry Gauthier-Villarsa) (1859—1931), poznatog autora i izdavača koji je koristio književni pseudonim "Vili",[3] i njena prva četiri romana - četiri Klodinine priče: Claudine à l'école (1900), Claudine à Paris (1901), Claudine en ménage (1902) i Claudine s'en va (1903) - pojavile su se pod njegovim imenom. (Ta četiri romana su objavljeni kao Klodin u školi, Klodin u Parizu, Klodin u braku, i Klodin odlazi ). Romani opisuju mladost i punoletstvo njihove naslovne heroine Klodin, od nekonvencionalne petnaestogodišnjakinje u burgundskom selu do doajena književnih salona Pariza s početka veka. Priča u njima je poluautobiografska, iako je Klodin, za razliku od Kolet, bez majke. [4] [5]

Kolet, Vili i pas Tobi

Kolet je kasnije rekla da nikada ne bi postala pisac da nije bilo "Vilija".[6][7] Četrnaest godina stariji od supruge i jedan od najozloglašenijih pariških slobodnjaka, uveo je svoju suprugu u avangardne intelektualne i umetničke krugove i podstakao njene lezbijske veze i upravo je on odabrao naslovnu temu romana Klodin: "sekundarni mit o Safo ... devojačkoj školi ili samostanu kojim je vladala zavodljiva učiteljica", i "zaključao je u svoju sobu dok nije napisala dovoljno stranica koliko mu je bilo potrebno".[8]

Kolet u "Rêve d'Égypte"

Kolet i Vili razdvojili su se 1906.godine, iako njihov razvod nije bio konačan do 1910. godine. Kolet nije mogla da zaradi od prodaje romana o Klodin - autorska prava pripadala su Viliju - i do 1912. gradila je pozorišnu karijeru u muzičkim salama širom Francuske, ponekad glumeći Klodin u skicama iz sopstvenih romana, zarađujući jedva dovoljno da preživi i često gladna i nezadovoljna. Ovaj period njenog života priseća se u knjizi Skitnica (La Vagabonde, 1910), koja se bavi ženskom neovisnošću u muškom društvu, temi kojoj bi se redovno vraćala u budućim radovima. Tokom ovih godina započela je niz veza sa drugim ženama, posebno sa Matild de Morni Misi (Mathilde de Morny, "Missy"), sa kojom je ponekad delila scenu. Dana 3. januara 1907. godine, poljubac na sceni između Misi i Kolet u pantomimi pod nazivom "Rêve d'Égypte" izazvao je skoro nerede i kao rezultat toga, više nisu mogli otvoreno da žive zajedno, iako se njihova veza nastavila još pet godina. [9] [10] [11]

Godine 1912. Kolet se udala za Anrija de Žuvenela (Henry de Jouvenel), urednika Le Matina. Kći Kolet de Žuvenel (Colette de Jouvenel), nadimka Bel-Gazou, rođena im je 1913. godine. Tokom Prvog svetskog rata, Kolet se posvetila novinarstvu. Brak joj je omogućio da svoje vreme posveti pisanju. [9] [12] [13] Otprilike u to vreme postala je strastveni fotograf amater.

Književna karijera, 1920-ih i 1930-ih[uredi | uredi izvor]

Kolet, slikana v. 1896. Jacques Humbert

Godine 1920. Kolet je objavila Šeri, prikazujući ljubav između starije žene i mnogo mlađeg muškarca. Šeriju je ljubavnica Lea, bogata kurtizana; Lea je shrhana kada se Šeri oženi devojkom svojih godina i oduševljena je kad joj se vrati, ali nakon jedne poslednje zajedničke noći ona ga ponovo gubi. [14]

Koletin brak sa Žuvenelom završio se razvodom 1924. godine, delom zbog njegovih neverstava, a delom zbog afere sa njenim šesnaestogodišnjim posinkom Bertranom de Žuvenelom (Bertrand de Jouvenel). Godine 1925. upoznala je Morisa Gudekea (Maurice Goudeket), koji je postao njen poslednji suprug; par je ostao zajedno do njene smrti.[9] [12]

Kolet je do tada bila etablirani pisac (The Vagabond je dobio tri glasa za prestižnu Nagradu Gonkur). Decenije dvadesetih i tridesetih godina bile su joj najproduktivnije i najinovativnije razdoblje.[15] Smeštena je uglavnom u Burgundiji ili Parizu tokom Lepe epohe, njen rad se fokusirao na bračni život i seksualnost. Često je bio kvazi-autobiografski: Šeri (1920) i Le Blé en Herbe (1923) bave se ljubavlju između ostarele žene i vrlo mladog muškarca, što odražava njenu vezu sa Bertrandom de Žuvenelom i njenim trećim suprugom Gudekeom, od koga je bila starija 16 godina.[12] [9] La Naissance du Jour (1928) je njena eksplicitna kritika konvencionalnog života žena, izražena u meditaciji o starosti i odricanju ljubavi od strane lika njene majke Sido. [16]

U to vreme Kolet je bila često proglašavana najvećom francuskom ženom piscem. "To ... nema zavere, a opet govori o tri života o svim onim što bi trebalo znati", napisala je Dženet Flaner iz Sida (1929). "Još jednom, i to opsežnije nego obično, pozvani su zbog svog genija, humanističkih nauka i savršene proze u onim književnim časopisima koji su pre mnogo godina ... u njenom smeru podigli ništa osim prsta prezira." [17]

Poslednje godine, 1940–1954[uredi | uredi izvor]

Kolet je imala 67 godina kada su Nemci porazili i okupirali Francusku, a ona je ostala u Parizu, u svom stanu u Kraljevskoj palati. Njenog supruga Morisa Gudekea, koji je bio Jevrejin, Gestapo je uhapsio u decembru 1941. godine, i iako je pušten nakon nekoliko meseci intervencijom francuske supruge nemačkog ambasadora, Kolet je ostatak ratnih godina preživela sa strepnjom zbog mogućeg drugog hapšenja.[18] [19] Tokom okupacije napisala je dva toma memoara, Journal à Rebours (1941) i De ma Fenêtre (1942); oba su izdata na engleskom jeziku 1975. godine kao i Pogled unazad. [9] Pisala je članke za nekoliko pro-nacističkih novina [20] a njen roman Julie de Carneilhan (1941) sadrži mnoge antisemitske psovke.[21]

Godine 1944. Kolet je objavila ono što je postalo možda i njeno najpoznatije delo, Žiži, koje govori o šesnaestogodišnjoj Žilberti ("Žiži") Alvar. Rođena u porodici polusveta, Žiži je obučena za kurtizanu da zarobi bogatog ljubavnika, ali prkosi tradiciji udajom za njega. [22] Godine 1949. snimljen je u francuskoj film u kojem glume Danièle Delorme i Gaby Morlay, a zatim 1951. adaptiran za scenu sa tada nepoznatom Odri Hepbern u naslovnoj ulozi, koju je Kolet lično izabrala; holivudski muzički film iz 1958. godine, u kojem glume Lesli Karon i Luj Žurdan, sa scenarijem Alana Džej Lernera i partiturom Lernera i Frederik Loua, osvojio je Nagradu Oskar za najbolji film.

Koletina grobnica na groblju Per Lašez

U posleratnim godinama, Kolet je postala poznata javna ličnost, skrhana artritisom i o kojoj se brinuo Gudeke, i koji je nadgledao pripremu njenih Sabranih dela (1948—1950). Tih godina nastavila je da piše, i objavila je L'Etoile Vesper (1944) i Le Fanal Bleu (1949), u kojima se osvrnula na probleme pisca čija je inspiracija prvenstveno autobiografska. Claude Farrère nominovao ju je za Nobelovu nagradu za književnost 1948. godine.[23]

Nakon njene smrti, 3. avgusta 1954. godine, Katolička crkva je odbila verski sprovod zbog njenih razvoda. Na državnoj sahrani, pokopana je na groblju Per Lašez i bila je prva Francuskinja koja je dobila tu čas. [18] [19] [9] [24]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Kolet je izabrana u belgijsku Kraljevsku akademiju (1935); u Akademiju Gonkur (1945), (za predsednika 1949); za Ševaljea (1920); i za Velikog oficira (1953) Legije časti. [13] Brojni Koletini biografi izneli su različita tumačenja njenog života i dela tokom decenija.[25] U početku smatrana ograničenom, iako talentovanom romansijerkom (uprkos otvorenom divljenju tokom života likova poput Andre Židaa i Henry de Montherlant-a), sve više je prepoznata kao važan glas u ženskom pisanju. [9] Pre Koletine smrti, Ketrin En Porter je u Njujork tajms-u u napisala da je Kolet "najveći živi francuski pisac fantastike; i da je bila dok su Žid i Prust još živeli".[26]

Kantautorka Rozan Keš odala je počast Kolet u pesmi "The Summer I Read Colette" na svom albumu 10 Song Demo iz 1996. godine.[27]

Truman Kapote napisao je esej o susretu s njom 1970. godine pod nazivom "Bela ruža". Govori kako je, kada ga je videla kako se na stolu divi držaču za papir (naslovljen kao "bela ruža"), insistirala da ga uzme; Kapote je u početku odbio poklon, ali "… kad sam protestovao da ne mogu da prihvatim kao poklon nešto što je ona tako jasno obožavala, (odgovorila je) " Dragi moj, zaista nema smisla davati poklon, osim ako ga neko sam ne ceni." [28]

Numera "Lucette Stranded on the Island" Džulije Holter, sa albuma Have You in My Wilderness iz 2015. godine, zasnovan je na sporednom liku iz Koletine pripovetke Chance Acquaintances.[29]

U filmu Becoming Colette iz 1991. godine, Kolet igra francuska glumica Mathilda May. U filmu Colette iz 2018. godine, naslovnu ulogu igra Kira Najtli.[30] Oba filma fokusiraju se na Koletin život u dvadesetim godinama, brak sa prvim suprugom i objavljivanje prvih romana pod njegovim imenom.

Značajna dela[uredi | uredi izvor]

  • Claudine à l'école (Claudine at School), 1900.
  • Claudine à Paris (Claudine in Paris ), 1901
  • Claudine en ménage (Claudine Married), 1902.
  • Claudine s'en va (Claudine and Annie), 1903.
  • Dialogues de bêtes (1904)
  • La Retraite sentimentale (1907)
  • Les Vrilles de la vigne (1908)
  • La Vagabonde (1910)
  • L'Envers du music hall (1913)
  • L'Entrave (1913)
  • La Paix chez les bêtes (1916)
  • L'Enfant et les sortilèges (1917), libreto opere Ravel
  • Mitsou (1919)
  • Chéri (1920)
  • La Maison de Claudine (1922)
  • L'Autre Femme (1922)
  • Le Blé en herbe (1923)
  • La Fin de Chéri (1926)
  • La Naissance du jour(1928)
  • Sido (1929)
  • La Seconde (1929)
  • Le Pur et l'Impur (1932)
  • La Chatte (1933)
  • Duo]] (1934)
  • Julie de Carneilhan (1941)
  • Le Képi(1943)
  • Gigi(1944)
  • Paris de ma fenêtre (1944)
  • L'Étoile Vesper (1947)
  • Le Fanal Bleu (1949)
  • Paradis terrestre, sa fotografijama Izisa Bidermanasa (1953)

Izvor:[31]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

  • La Vagabonde, režija Solange Térac (Francuska, 1932, zasnovan na romanu The Vagabond)
  • Claudine à l'école, režija Serge de Poligny (Francuska, 1937, prema romanu Claudine at School)
  • Gigi, režija Jacqueline Audry (Francuska, 1949, prema noveli Gigi)
  • Julie de Carneilhan, režija Jacques Manuel (Francuska, 1950, prema romanu Julie de Carneilhan)
  • Minne, l'ingénue libertine, režija Jacqueline Audry (Francuska, 1950, prema romanu L'Ingénue libertine)
  • Chéri, režija Pierre Billon (Francuska, 1950, prema romanu Chéri)
  • Le Blé en herbe, režija Claude Autant-Lara (Francuska, 1954, prema romanu Zelena pšenica)
  • Mitsou, režija Jacqueline Audry (Francuska, 1956, prema noveli Mitsou)
  • NBC Matinee Theater: The Vagabond (1958, epizoda u TV seriji, prema romanu The Vagabond)
  • Gigi, režija Vincente Minnelli (1958, prema noveli Gigi)
  • Chéri, režija François Chate (Francuska, 1962, TV film, zasnovan na romanu Chéri)
  • The Gentle Libertine or How Young Girls Grow Wise, režija Robert Kitts (Velika Britanija, 1967, TV film, zasnovan na romanu L'Ingénue libertine)
  • Away from It All: The Ripening Seed, režija Mischa Scorer ( UK, 1973, epizoda u TV seriji, prema romanu Zelena pšenica)
  • Chéri, režija Claude Whatham (Velika Britanija, 1973, TV mini serija, prema romanu Chéri)
  • La Seconde, režija Hervé Bromberger (Francuska, 1973, TV film, zasnovan na romanu La Seconde)
  • Claudine, režija Édouard Molinaro (Francuska, 1978, TV mini serija, prema romanima Claudine)
  • La Naissance du jour, režija Jacques Demy (Francuska, 1980, TV film, zasnovan na romanu Pauza dana)
  • Emmenez-moi au théâtre: Chéri, režija Yves-André Hubert (Francuska, 1984, epizoda u TV seriji, prema romanu Chéri)
  • Gigi, režija Jeannette Hubert (Francuska, 1987, TV film, prema noveli Gigi)
  • Julie de Carneilhan, režija Christopher Frank (Francuska, 1990, TV film, zasnovan na romanu Julie de Carneilhan)
  • Le Blé en herbe, režija Serge Meynard (Francuska, 1990, TV film, zasnovan na romanu Zelena pšenica)
  • La Seconde, režija Christopher Frank (Francuska, 1990, TV film, zasnovan na romanu La Seconde)
  • Duo, režija Claude Santelli (Francuska, 1990, TV film, prema romanu Duo)
  • Bella Vista, režija Alfredo Arias (Francuska, 1992, TV film, prema kratkoj priči Bella Vista)
  • Mademoiselle Gigi, režija Caroline Huppert (Francuska, 2006, TV film, prema noveli Gigi)
  • Chéri, režija Stephen Frears (UK, 2009, prema romanu Chéri)

Scenarista[uredi | uredi izvor]

  • 1934: Žensko jezero (r. Marc Allégret)
  • 1935: Božanski (r. Maks Ofuls)

Filmovi o Kolet[uredi | uredi izvor]

  • Colette, režija Yannick Bellon (Francuska, 1952, kratki dokumentarni film)
  • Becoming Colette, režija Danny Huston (1991), (Mathilda May kao Kolet)
  • Colette, une femme libre,, režija Nadine Trintignan (Francuska, 2004, TV film), (Marie Trintignant kao Kolet)
  • Colette, režija Wash Westmoreland (2018), sa Kira Najtli u ulozi Kolet
  • Colette, l'insoumise, režija Cécile Denjean (Francuska, 2018, dokumentarni film)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Tilburg 2008, str. 78.
  2. ^ Portuges & Jouve 1999, str. 79.
  3. ^ Koski, Lorna (27. 12. 2013). „Book Tells Story of Colette's France”. Women's Wear Daily. Pristupljeno 3. 1. 2014. 
  4. ^ Southworth 2004, str. 111–112.
  5. ^ Flower 2013, str. 78.
  6. ^ Ladimer 1999, str. 51–53.
  7. ^ Portuges & Jouve 1994, str. 79.
  8. ^ „8 Fascinating Facts About Bisexual Legend Colette That You Should Know Before Keira Knightly's Biopic”. Autostraddle. 24. 7. 2018. Pristupljeno 31. 7. 2018. 
  9. ^ a b v g d đ e Flower 2013, str. 145.
  10. ^ Rodriguez 2002, str. 131.
  11. ^ Benstock 1986, str. 48–49.
  12. ^ a b v Portuges & Jouves 1994, str. 80.
  13. ^ a b Cottrell 1991, str. 262.
  14. ^ Jouves 1987, str. 109–111.
  15. ^ Ladimer 1999, str. 57.
  16. ^ Ladimer 1999, str. 57–58.
  17. ^ Flanner 1972, str. 70.
  18. ^ a b Portuges & Jouve 1994, str. 80–81.
  19. ^ a b Rosbottom 2014, str. unpaginated.
  20. ^ „Terry Castle Reviews Secrets of the Flesh: A Life of Colette by Judith Thurman”. London Review of Books. 16. 3. 2000. Pristupljeno 17. 1. 2019. 
  21. ^ „Wild, controversial and free: Colette, a life too big for film”. The Guardian. 7. 1. 2019. Pristupljeno 17. 1. 2019. 
  22. ^ Snodgrass 2015b, str. unpaginated.
  23. ^ „Sidonie Gabrielle Colette in the Nomination Database”. The official website of the Nobel Prize - Nobel Foundation. Pristupljeno 24. 9. 2018. 
  24. ^ Wilson, Scott. Resting Places: The Burial Sites of More Than 14,000 Famous Persons, 3rd ed.: 2 (Kindle Locations 9128–9129). McFarland & Company, Inc., Publishers. Kindle Edition
  25. ^ „Claudine All Grown Up”. The New York Times. Pristupljeno 31. 7. 2018. 
  26. ^ „A Most Lively Genius”. The New York Times. Pristupljeno 31. 7. 2018. 
  27. ^ Dana Andrew Jennings (7. 4. 1996), „POP MUSIC; Songwriters Who Followed Their Literary Muses”, The New York Times 
  28. ^ Capote, Truman (2007). Portraits and Observations: The Essays of Truman Capote. Random House. str. 368. ISBN 9780812994391. 
  29. ^ „'There's Always A Piece of Me': Julia Holter on Storytelling”. NPR. Pristupljeno 20. 10. 2016. 
  30. ^ Hoffman, Jordan (22. 1. 2018). „Colette review – Keira Knightley is on top form in exhilarating literary biopic”. The Guardian. London. Pristupljeno 27. 1. 2018. 
  31. ^ Norell, Donna M. (1993). Colette: An Annotated Primary and Secondary Bibliography. Garland Reference Library of the Humanities. Routledge. ISBN 9780824066208. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kolet: Pisma s autogramom, potpisana (6): Pariz; Manoir de Rozven par S. Coulomb, Ille-et-Vilaine; and [n.p.], to D. E. Inghelbrecht and Colette Inghelbrecht, 1909–1948. Pisma u biblioteci Pierpont Morgan
  • Sylvain Bonmariage, Willy, Colette et moi, with an introduction by Jean-Pierre Thiollet, Anagramme ed., Paris, 2004 (reprint) (reprint)
  • Joanna Richardson, Colette, Methuen, London, 1983
  • Judith Thurman, Secrets of the flesh : a life of Colette, Bloomsbury, London, 1999.
  • Petri Liukkonen. "Colette". Books and Writers

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колет&oldid=27809389”