Pređi na sadržaj

Kristijan IX Danski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kristijan IX Danski
kralj Kristijan IX
Lični podaci
Datum rođenja(1818-04-08)8. april 1818.
Mesto rođenjadvorac Gotorf, Šlezvig,, Šlezvig (danas Nemačka)
Datum smrti29. januar 1906.(1906-01-29) (87 god.)
Mesto smrtiAmalijenborg, Kopenhagen,  Danska
GrobRoskildska katedrala, Roskilde
Porodica
SupružnikLujza od Hesen-Kasela
PotomstvoFrederik VIII Danski, Aleksandra od Danske, Đorđe I Grčki, Marija Fjodorovna, Tira od Danske, Valdemar od Danske
RoditeljiFridrih Vilhelm od Šlezvig-Holštajn-Zonderburg-Gliksburga
Lujza Karolina od Hesen-Kasela
Dinastija Šlezvig-Holštajn-Zonderburg-Gliksburg
Kralj Danske
Period15. novembar 1863—29. januar 1906.
PrethodnikFrederik VII
NaslednikFrederik VIII

Monogram Kristijana IX

Kristijan IX (dan. Christian 9.; Šlezvig, 8. april 1818 — Kopenhagen, 29. januar 1906) je bio kralj Danske u periodu 1863—1906.[1][2]

Poreklo, ženidba[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Gotorpu kao četvrti sin i šesto dete Fridriha Vilhelma, vojvode od Šlezvig-Holštajn-Sonderburg-Gliksburga (1785—1831) i Lujze Karoline od Hesen-Kasela (1789—1867).[3][4]

Po majčinoj strani bio je praunuk danskog kralja Frederika V (1746—1766,*1723), kao i čukununuk britanskog kralja Džordža II (1727—1760,*1683). Bio je potomak još nekoliko evropskih vladara, ali nije bio direktan naslednik nijednog trona.

Po očevoj strani bio je direktan pripadnik muške linije danske vladarske kuće Oldenburga. Takođe on je po toj liniji potomak i Helvige, majke prvog danskog kralja Kristijana I, koja je bila grofica od Oldenburga i čiji je brat bio poslednji vojvoda od Šlezviga i grof od Holštajna. Tako da je Kristijan bio mogući naslednik i dvojnog vojvodstva Šlezvig-Holštajna, ali ne prvi u redu nasledstva.

Odrastao je u Danskoj i obrazovanje stekao u Vojnoj akademiji u Kopenhagenu. U mladosti je bezuspešno pokušavao da dobije ruku kraljice Viktorije. Oženio se 26. maja 1842. Lujzom od Hesen-Kasela (1817—1898), sestričinom danskog kralja Kristijana VIII (1839—1848,*1786).

Godine 1847, on je po „blagoslovu“ velikih sila Evrope izabran za verovatnog naslednika danskog trona Kristijana VIII, jer je izgledalo da budući kralj Frederik VII Danski (1848—1863,*1808) ne može da ima dece. Razlog za ovaj izbor za naslednika bio je u Kristijanovoj ženi Lujzi od Hesen-Kasela jer je stric njene majke (i kralja Kristijana VIII) bio danski kralj Kristijan VII (1766—1808,*1749).

Kralj[uredi | uredi izvor]

kralj Kristijan sa porodicom
dvorac „Gotorf“ u gradu Šlezvigu, u istoimenoj nemačkoj pokrajini, mesto rođenja kralja Kristijana

Kristijan IX je nasledio Frederika V na tronu 15. novembra 1863. godine. Kristijan je odmah potom upao u krizu zbog statusa i prisvajanja Šlezviga i Holštajna, dve pokrajine na jugu Danske, kada je pod pritiskom potpisao Novembarski ustav, dokument koji je Šlezvig učinio delom Danske. Ovo je izazvalo kraći rat između Danske i Prusko-austrijskog vojnog saveza 1864. Ovaj Drugi rat za Šlezvig Danska je izgubila i tako je Šlezvig postao deo Pruske 1865. Slično je i Holštajn postao deo Pruske 1865. izazivajući dalje bitke između Austrije i Pruske.[5]

Vladao je kralj Danske sve do svoje smrti u Kopenhagenu 29. januara 1906. u starosti od punih 87 godina. Sahranjen je u katedrali u Roskildu, Danska. Sadašnja danska kraljica Margareta II (na vlasti od 1972, rođ. 1940) je čukununuka kralja Kristijana IX.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Peter August, Duke of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck
 
 
 
 
 
 
 
8. Karl Anton August of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Landgravine Sophie of Hesse-Philippsthal
 
 
 
 
 
 
 
4. Friedrich Karl Ludwig, Duke of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Albrecht Christoph, Burgrave of Dohna-Schlobitten and Leistenau
 
 
 
 
 
 
 
9. Countess Charlotte of Dohna-Schlodien
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Sophie Henriette of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck
 
 
 
 
 
 
 
2. Fridrih Vilhelm od Šlezvig-Holštajn-Zonderburg-Gliksburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Georg Adam III, Count of Schlieben
 
 
 
 
 
 
 
10. Count Charles Leopold von Schlieben
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Countess Katharina Dorothea Finck of Finckenstein
 
 
 
 
 
 
 
5. Countess Friederike of Schlieben
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Ahasverus Ernst, Count of Lehndorff
 
 
 
 
 
 
 
11. Countess Maria Eleonore of Lehndorff
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Baroness Maria Louise of Wallenrodt
 
 
 
 
 
 
 
1. Kristijan IX Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. William VIII, Landgrave of Hesse-Kassel
 
 
 
 
 
 
 
12. Frederick II, Landgrave of Hesse-Kassel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Dorothea Wilhelmine of Saxe-Zeitz
 
 
 
 
 
 
 
6. Karl od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Džordž II
 
 
 
 
 
 
 
13. Marija od Velike Britanije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Karolina od Brandenburg-Ansbaha
 
 
 
 
 
 
 
3. Lujza Karolina od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Kristijan VI Danski
 
 
 
 
 
 
 
14. Frederik V Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Sofija Magdalena od Brandenburg-Kulmbaha
 
 
 
 
 
 
 
7. Lujza od Danske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Džordž II (=26)
 
 
 
 
 
 
 
15. Lujza od Velike Britanije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Karolina od Brandenburg-Ansbaha (= 27)
 
 
 
 
 
 

Porodica[uredi | uredi izvor]

Supružnik[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti
Lujza od Hesen-Kasela
7. septembar 1817. 29. septembar 1898.

Deca[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Frederik VIII Danski
3. jun 1843. 14. maj 1912. Lujza od Švedske
Aleksandra od Danske
1. decembar 1844. 20. novembar 1925. Edvard VII
Đorđe I Grčki
24. decembar 1845. 18. mart 1913. Olga Konstantinovna
Dagmar od Danske
26. novembar 1847. 13. oktobar 1928. Aleksandar III Aleksandrovič
Tira od Danske
29. septembar 1853. 26. februar 1933. Ernst Avgust od Hanovera
Valdemar od Danske
27. oktobar 1858. 14. januar 1939. Marija od Orleana

Unuci Kristijana IX sedeli su na tronu Danske, Norveške, Grčke, Velike Britanije i Rusije. Poslednjih godina života zato je nazvan „tast (svekar) Evrope“ (engl. Europe's "Father in Law"). Danas skoro sve vladarske kuće Evrope potiču od Kristijana IX. Takođe, veliki broj bivših vladarskih porodica i naslednika prestola su njegovi potomci, pa i svi današnji pripadnici dinastije Karađorđevića (kao potomci grčkog kralja Đorđa I).

Takođe, njegov direktni muški potomak (praunuk) je Filip, vojvoda od Edinburga, muž britanske kraljice Elizabete II, kao unuk grčkog kralja Đorđa I od sina Andreja.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Christian IX king of Denmark”. Britannica. Pristupljeno 21. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „Christian IX - Explore History”. Kongelige Slotte. Pristupljeno 21. 1. 2021. (jezik: engleski)(jezik: engleski)
  3. ^ „Christian IX 1863-1906”. The Royal Danish Collection. Pristupljeno 21. 1. 2021. (jezik: engleski)
  4. ^ „Christian IX, King of Denmark”. British Museum. Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  5. ^ „Christian IX of Denmark (1818-1906)”. Find A Grave Memorial. Pristupljeno 21. 1. 2021. (jezik: engleski)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kristijan IX Danski na Vikimedijinoj ostavi.


Danski kraljevi
1863—1906
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристијан_IX_Дански&oldid=27405841”