Kućni aparati
Kućni aparati su aparati, mašine ili uređaji koji se koriste u kući domaćinstvu.[1][2] Oni se dele u tri kategorije: mali uređaji, glavni uređaji ili bela tehnika,[3] i elektronika široke potrošnje, ili smeđa roba u Velikoj Britaniji.[4]
Kućni aparati se koriste za održavanje higijene, spremanje hrane i sično. Kućni aparati koriste za svoj rad: električnu energiju, plin, toplotnu energiju (čvrsto gorivo: drvo, ugalj, nafta) itd.
Definicija[uredi | uredi izvor]
S obzirom na široku upotrebu, domaća primena povezana sa kućnim aparatima je vezana za definiciju uređaja kao „instrumenta ili aparata dizajniranog za određenu upotrebu ili funkciju“.[5] Tačnije, Kolinsov engleski rečnik definiše „kućni aparat“ kao: „uređaje ili mašine, obično električne, koji se nalaze u vašem domu i koje koristite za obavljanje poslova kao što su čišćenje ili kuvanje“.[6] Široka upotreba, koja je data definicijom, omogućava da skoro svaki uređaj namenjen kućnoj upotrebi bude kućni aparat, uključujući potrošačku elektroniku, kao i peći,[7] frižidere, tostere[7] i klima uređaje.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Iako mnogi uređaji postoje vekovima, samostalni električni ili gasni uređaji su jedinstvena američka inovacija koja se pojavila u dvadesetom veku. Razvoj ovih aparata vezan je za nestanak kućne posluge sa punim radnim vremenom i željom da se smanje dugotrajne aktivnosti u potrazi za više vremena za rekreaciju. Početkom 1900-ih, električni i gasni uređaji uključivali su mašine za pranje veša, bojlere, frižidere, čajnike i mašine za šivenje. Pronalazak male električne pegle za odeću Erla Ričardsona 1903. godine dao je mali početni podsticaj industriji kućnih aparata. U ekonomskoj ekspanziji posle Drugog svetskog rata, upotreba mašina za pranje sudova i mašina za sušenje veša u domaćinstvu bila je deo promene zbog pogodnosti. Povećanje diskrecionog prihoda se odrazilo na povećanje broja raznih kućnih aparata.[8][9]
Ministarstvo energetike Sjedinjenih Država razmatra usklađenost sa nacionalnim Zakonom o očuvanju energije za uređaje iz 1987. godine, koji je zahtevao od proizvođača da smanje potrošnju energije uređaja za 25% svakih pet godina.[8]
Glavni uređaji[uredi | uredi izvor]
Glavni uređaji, takođe poznati kao bela tehnika, obuhvataju glavne kućne aparate i mogu uključivati: klima uređaje,[10] mašine za pranje sudova,[10] mašine za sušenje veša, ormane za sušenje, zamrzivače, frižidere,[10] kuhinjske šporete, bojlere,[10] mašine za pranje veša,[10] kompaktori za smeće, mikrotalasne pećnice i indukcione štednjake. Bela tehnika je obično bila farbana ili emajlirana u belo, a mnoga od njih i dalje jeste.[11]
Mali aparati[uredi | uredi izvor]
Mali aparati su obično male električne mašine za domaćinstvo, takođe veoma korisne i lako se nose i instaliraju. Još jedna kategorija se koristi u kuhinji, uključujući: sokovnike, električne miksere, mašine za mlevenje mesa, mlinove za kafu, friteze, mlin začinskog bilja, multipraktik,[12] električne čajnike, vaflarnike, aparate za kafu, blendere,[12] šporet za pirinač,[7] tostere i aspiratore.
Potrošačka elektronika[uredi | uredi izvor]
Potrošačka elektronika ili kućna elektronika[10] je elektronska (analogna ili digitalna) oprema namenjena svakodnevnoj upotrebi, obično u privatnim kućama. Potrošačka elektronika uključuje uređaje koji se koriste za zabavu, komunikaciju i rekreaciju. Na britanskom engleskom proizvođači i prodavci ih često nazivaju smeđom robom, da bi je razlikovali od „bele robe“ koja je namenjena za kućne poslove, kao što su mašine za pranje veša i frižideri, iako se danas i to može smatrati smeđom robom, jer su neki od tih uređaja povezani na Internetom.[13][n 1] Neki takvi uređaji su tradicionalno bili opremljeni sa pravim ili imitacijom drveta, otuda i naziv. Ovo je postalo retko, ali naziv se zadržao, čak i za robu za koju je malo verovatno da je ikada imala drveno kućište (npr. kamkorderi). Tokom 2010-ih, ova razlika više ne postoji u velikim prodavnicama potrošačke elektronike, koje prodaju i uređaje za zabavu, komunikaciju i kućne kancelarije i kuhinjske uređaje kao što su frižideri. Najprodavaniji proizvodi potrošačke elektronike su svojevremeno bili kompakt diskovi.[15] Primeri su: kućna elektronika, radio prijemnici, televizori,[7] video-rekorderi, CD i DVD plejeri,[7] digitalni fotoaparati, kamkorderi, foto-aparati, satovi, budilnici, računari, konzole za video igre, haj fij i kućni bioskop, telefoni i telefonske sekretarice.
Životni vek[uredi | uredi izvor]
Istraživanje sprovedeno 2020. na više od trinaest hiljada ljudi u Velikoj Britaniji otkrilo je koliko dugo su vlasnici uređaja imali svoje uređaje pre nego što su morali da ih zamene zbog kvara, pogoršanja performansi ili starosti uređaja.
| Uređaj | Najduži prosečni procenjeni životni vek | Najkraći prosečni procenjeni životni vek |
|---|---|---|
| Mašina za veš | 21 godina | 13 godina |
| Mašinu za sušenje veša | 24 godina | 17 godina |
| Mašina za pranje sudova | 22 godina | 13 godina |
| Ugrađena rerna | 29 godina | 23 godina |
| Zamrzivač | 24 godina | 14 godina |
| Frižider | 29 godina | 18 godina |
Umrežavanje kućnih aparata[uredi | uredi izvor]
Postoji trend umrežavanja kućnih aparata zajedno i kombinovanja njihovih kontrola i ključnih funkcija.[17] Na primer, raspodelom energije moglo bi se upravljati ravnomernije, tako da kada je mašina za pranje veša uključena, rerna može da pređe u režim odloženog starta, ili obrnuto. Ili, mašina za pranje veša i mašina za sušenje veša mogu da dele informacije o karakteristikama punjenja (nežno/normalno, lagano/puno) i da sinhronizuju vreme završetka tako da mokri veš ne mora da čeka pre nego što se stavi u mašinu za sušenje.
Pored toga, neki proizvođači kućnih aparata brzo počinju da postavljaju hardver koji omogućava povezivanje sa Internetom u kućne aparate kako bi omogućili daljinsko upravljanje, automatizaciju, komunikaciju sa drugim kućnim aparatima i više funkcionalnosti koje omogućavaju povezanost.[17][18][19][20] Kućni aparati povezani na internet bili su posebno rasprostranjeni tokom nedavnih događaja Sajma potrošačke elektronike.[21]
Reciklaža[uredi | uredi izvor]
Reciklaža aparata se sastoji od demontaže otpadnih kućnih aparata i odlaganja njihovih delova za ponovnu upotrebu. Glavni tipovi uređaja koji se recikliraju su televizori, frižideri, klima uređaji, mašine za pranje veša i računari. To uključuje rastavljanje, uklanjanje opasnih komponenti i uništavanje opreme za obnavljanje materijala, uglavnom usitnjavanjem, sortiranjem i klasiranjem.[22]
Napomene[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „appliance (definition)”. Merriam-Webster. Pristupljeno 4. 5. 2015.
- ^ „Household Appliance”. Lexico Dictionaries | English (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 1. 8. 2020. g. Pristupljeno 2020-04-25.
- ^ „white goods”. Collins English Dictionary. Pristupljeno 5. 12. 2014.
- ^ „brown goods”. Collins English Dictionary. Pristupljeno 5. 12. 2014.
- ^ „Appliance”. Merriam Webster. Pristupljeno 24. 7. 2013.
- ^ „Definition of household appliances”. Collins Dictionary. Pristupljeno 24. 7. 2013.
- ^ a b v g d Bulletin, Manila (9. 11. 2014). „Tips to ensure safety of home appliances”. Manila Bulletin. Arhivirano iz originala 5. 5. 2015. g. Pristupljeno 5. 5. 2015.
- ^ a b Encyclopedia of American Industries Volume 1. Gale Research. 1994.
- ^ George, William (2003). Antique Electric Waffle Irons 1900-1960: A History of the Appliance Industry in 20th Century America. Trafford Publishing. str. 1. ISBN 978-1-55395-632-7.
- ^ a b v g d đ „Efficient Appliances Save Energy -- and Money”. Natural Resources Defense Council. Pristupljeno 4. 5. 2015.
- ^ „White Goods”. www.icfdc.com. Data monitor, Static.scrib. Pristupljeno 6. 5. 2015.
- ^ a b „Best Small Appliances - Small Appliance Reviews”. Consumer Reports. 29. 5. 2014. Pristupljeno 5. 5. 2015.
- ^ „brown goods”. Collins English Dictionary. Arhivirano iz originala 8. 12. 2014. g. Pristupljeno 5. 12. 2014.
- ^ McDermott, Catherine (30. 10. 2007). Design: The Key Concepts. Routledge. str. 234. ISBN 9781134361809. Arhivirano iz originala 18. 4. 2016. g. Pristupljeno 5. 12. 2014.
- ^ „Compact disc hits 25th birthday”. BBC News. BBC. 17. 8. 2007. Pristupljeno 15. 10. 2019.
- ^ Pratt, Martin. „How long should you expect your large kitchen appliances to last?”. Which?. Arhivirano iz originala 27. 11. 2021. g. Pristupljeno 27. 6. 2021.
- ^ a b Michelle, Bangert (1. 9. 2014). „Getting Smarter All the Time: The Appliance Landscape Continues to Evolve with the Rise of Internet-Connected Devices”. Appliance Design. BNP Media. Arhivirano iz originala
24. 9. 2015. g. Pristupljeno 5. 5. 2015 — preko HighBeam.
- ^ Essers, Loek (10. 12. 2013). „Home appliance makers connect with open source 'Internet of things' project”. Computerworld. Arhivirano iz originala 24. 10. 2018. g. Pristupljeno 5. 5. 2015.
- ^ Baguley, Richard; McDonald, Colin. „Appliance Science: The Internet of Toasters (and other things)”. CNET. Pristupljeno 5. 5. 2015.
- ^ Hitchcox, Alan (februar 2015). „The Internet of uncertainty”. Hydraulics & Pneumatics. 68 (2): 8.
- ^ „Appliances of the Future Will Be Able to 'Talk' over Internet”. The Mercury. 15. 1. 2015. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 5. 5. 2015 — preko HighBeam.
- ^ Buekens, A.; Yang, J. (2014). „Recycling of WEEE plastics: A review”. The Journal of Material Cycles and Waste Management. 16 (3): 415—434. S2CID 108437684. doi:10.1007/s10163-014-0241-2.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Du, Z. (2012). „The Application Research of Small Home Appliance Product Based on Computer Aided Ergonomics”. Proceedings of the 2012 International Conference of Modern Computer Science and Applications. Advances in Intelligent Systems and Computing. Springer. str. 522—528. ISBN 978-3-642-33030-8.
- Kriske, Rob; Kriske, Mary (July/August 1984). "Home Appliance Repair". Mother Earth News. Accessed May 2015.
- „New computerized home appliance to assist with caring for the elderly”. Rockdale Citizen. 8. 4. 2015. Pristupljeno 5. 5. 2015.
- Hsu, Sara (12. 2. 2016). „In China, Black Goods Down, White Goods Up”. The Diplomat. Arhivirano iz originala 12. 2. 2016. g. Pristupljeno 12. 7. 2021.
- Takagi, Yuichiro; Hanada, Yukinori; Iwato, Hisashi (8. 1. 2020). „White appliance prices jump in Japan over past 10 years”. Nikkei Asia. Arhivirano iz originala 8. 1. 2020. g. Pristupljeno 12. 7. 2021.
- „brown goods”. Collins English Dictionary. Arhivirano iz originala 8. 12. 2014. g. Pristupljeno 5. 12. 2014.
- McDermott, Catherine (30. 10. 2007). Design: The Key Concepts. Routledge. str. 234. ISBN 9781134361809. Arhivirano iz originala 18. 4. 2016. g. Pristupljeno 5. 12. 2014.
- Manuel, Castells (1996). The information age : economy, society and culture. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0631215943. OCLC 43092627.
- Hagiwara, Yoshiaki (2001). „Microelectronics for Home Entertainment”. Ur.: Oklobdzija, Vojin G. The Computer Engineering Handbook. CRC Press. str. 41-1. ISBN 978-0-8493-0885-7.
- Baumann, Ted (1995). An industrial strategy for the household electrical durables industry. UCT Press. str. vi. ISBN 9780799215786.
- Paluca, Kleia. „Understanding Small Appliance Standards and Regulations”. Appliance Authority. Arhivirano iz originala 17. 11. 2015. g. Pristupljeno 16. 11. 2015.
- „Building Retrofitting”. Project Drawdown (na jeziku: engleski). 2020-02-06. Arhivirano iz originala 2021-02-09. g. Pristupljeno 2021-02-27.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Kućni aparati na sajtu Curlie
- Energy Star Appliances
