Лагерстремија

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Lagerstremija
Stablo u cvetu početkom avgusta (hotel „Old Mill“, Beograd).
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Myrtales
Porodica: Lythraceae
Rod: Lagerstroemia
Vrsta:
L. indica
Binomno ime
Lagerstroemia indica
Areal u Kini.
Sinonimi
  • Lagerstroemia chinensis Lamarck
  • Murtughas indica (L.) Kuntze.

Lagerstremija, indijski jorgovan (Lagerstroemia indica L.) naučni naziv roda dao je Line po Lagerstremu (Magnus von Lagerström, 1691-1759) direktoru Švedske istočnoindijske kompanije koji mu je dostavio biljku koju je sakupio.[1] Epitet vrste znači indijska, iako je težište areala u Kini. Nazivi indica, japonica i sinensis često ne govore o preciznom poreklu vrste jer su u Evropi osamnaestog veka ovi pojmovi bili dosta apstraktni. Kineski naziv vrste je 紫薇 (zivej).

Opis vrste[uredi | uredi izvor]

Listopadni žbun ili nisko drvo 7-10 m visoko, obično sa više stabala od zemlje i varijabilnom okruglastom ili vazolikom krunom.[2] Kora debla i starijih grana siva i glatka; mladi izdanci goli, četvorougaoni ili kratkookriljeni. [3]

Listovi naspramni, naizmenični ili u pršljenu po tri, sesilni ili sa peteljkom do 2 mm; liska eliptična, izduženo jajasta ili suborbikularna, sa kratkim zašiljanim vrhom i celim obodom, 2,5-7 [-10] × 1,5-4 cm, papirasta do slabo kožasta, gola ili slabo maljava duž nerava abaksijalno, bočnih nerava 3-7 pari, široko klinaste do zaobljena osnove.[1]

Cvetovi prečnika 1,5-5,0 cm, od jula do septembra, u gustim subpiramidalnim, terminalnim metlicama dugim 10-25 cm, na ovogodišnjim letorastima; u metlici 25 do 500 cvetova.[4]. Čašica zvonasta, duga 1 cm, zelena, gola, bez epikaliksa, sa šest trouglastih zašiljenih režnjeva, koji ostaju i na plodu. Krunica cevasta šestočlana, cev 7-11 mm duga, glatkih golih zidova ili sa 6 nejasnih ili izrazitih rebara; ljubičaste, ružičaste ili bele latice naborane, jajaste, 1,2-2 cm duge, u osnovi stisnute u vitku peteljku 6-9 mm dugu. Prašnika 36-42, oni su dimorfni končastih filamenata. Plodnik go, a stubić tučka štrči iznad prašnika.[5]

Čaure elipsoidne do loptaste, 1-1,3 × 0,7-1,2 cm, sa 4-6 karpela; ostaju na granama tokom zime, sadrže preko 20 semena. Plodonosi septembra-novembra. Seme eksalbuminsko, ortodoksno, dugo 7-11 mm sa krilcem. U kilogramu 150.000 do 175.000 zrna. [6]

Areal[uredi | uredi izvor]

U Kini je rasprostranjena u pokrajinama Anhuej, Fuđen, Guangdung, Guangsi, Guejdžou, Hajnan, Henan, Hubej, Hunan, Đangsi, Đilin, Šandung, Šansi, Sečuan, Junan, Džeđang i Tajvan van Kine raste u Bangladešu, Butanu, Kambodži, Indiji, Indoneziji, Japanu, Laosu, Maleziji, Mjanmaru, Nepalu, Pakistanu, Filipinima, Singapuru, Šri Lanki, Tajlandu i Vijetnamu, a široko se gaji širom ovih i drugih toplih regiona sveta.[7]

Bioekološke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Lagerstremija je brzorasući heliofit koji toleriše i polusenku, ali se najbolje razvija kada ima preko 6 sati direktne osunčanosti dnevno; cveta u drugoj godini. Podnosi orezivanje; orezuje se u proleće, uklanjanjem grana sa prošlogodišnjim plodovima. Privlači insekte. Najbolje raste na mestu zaštićenom od vetra i mraza, koji mogu da oštete cvetove. Raste na skoro svim vrstama zemljišta: peskovitom, ilovastom ili glinovitom, iako joj najviše odgovara vlažno, dobro drenirano tlo, pH 5,0-6,5.[8] Lako se presađuje, podnosi sušu i alkalna zemljišta, ali može da ima problema sa štetočinama i bolestima.[9]

Primena[uredi | uredi izvor]

Široko se koristi u hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi toplijih regija zbog visokodekorativnih osobina: raskošnih cvasti, produženog cvetanja i atraktivne kore. Zbog dosta velikog raspona visina može da se gaji u posudama, ako se redovno zaliva i prihranjuje; kao drvoredna vrsta sa pokrivačem tla ispod, kao živa ograda, u masivu ili kao soliter posebno za male prostore.[3] Indijski jorgovan može da se gaji i kao zeljasta perena u surovijoj klimi svakogodišnjim orezivanjem na panj, kada ne izmrzava nadzemni deo, a koren je u zemljištu zaštićen.[1][10][11]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Generativno razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Seme posejano na 15°C bez prethodnog tretmana klija za 10-15 dana, mada je posle jednomesečne stratifikacije na 4°C klijanje ujednačenije.[12] Klijavce treba prepikirati pojedinačno u kontejnere i umereno prihranjivati. U stakleniku rastu vrlo brzo i ponekad cvetaju prvog leta posle decembarske ili januarske setve.[3]

Vegetativno razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Uspešno se razmnožava zelenim reznicama (biraju se letorasti bez cvetnih pupoljaka, a mogu i jednonodusne reznice) tokom juna-avgusta bez prethodnog tretmana ili tretiranim sa 0,75% IBA; ožiljuju se pod mistom i u zagrejanom supstratu na 21°C sačinjenom od treseta, perlita i peska (1:1:1). Ožili se 80-100% reznica.[13] Zrele i korenske reznice predstavljaju uspešan način razmnožavanja.[14][15]

Heterovegetativno razmnožavanje je izuzetno retko u rasadnicima, a može da se primeni bočno spajanje na deblje podloge kad se želi npr. kombinacija sorti sa različitom bojom cvetova na istoj individui. Razmnožavanje kulturom tkiva takođe se koristi.[16][17]

Unutarvrsni taksoni[uredi | uredi izvor]

Vrste roda Lagerstroemia lako se međusobno hibridizuju. Počev od 1962. godine, Nacionalni arboretum Sjedinjenih Država sprovodio je opsežan program oplemenjivanja i selekcije.[8] Između 1981. i 1990. godine, Nacionalni arboretum je sintetisao 20 međuvrsnih sorti lagerstremije, od kojih je većina dobijena složenim ukrštanjima između L. indica i L. fauriei Koehne to su:

  • ‘Muskogee’,
  • ‘Natchez’,
  • ‘Tuscarora’,
  • ‘Tuskegee’,
  • ‘Acoma’,
  • ‘Hopi’,
  • ‘Pecos’,
  • ‘Zuni’,
  • ‘Biloxi’,
  • ‘Miami’,
  • ‘Wichita’,
  • ‘Apalachee’,
  • ‘Comanche’,
  • ‘Lipan’,
  • ‘Osage’,
  • ‘Sioux’,
  • ‘Yuma’,
  • ‘Caddo’,
  • ‘Tonto’
  • ‘Choctaw’[18][19][20][21][22][23][24][4]

Ove sorte uspešno kombinuju vrhunske osobine cvetanja L. indica i otpornost na plesni (Erysiphe lagerstroemiae E. West) L. fauriei.[25] Nekoliko sorti je nasledilo živopisnu koru L. fauriei koja se ljušti, kao i izvanrednu boju jesenjeg lišća.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Vukićević E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
  2. ^ Chudnoff, M. (1980): Tropical timbers of the world. Madison, WI: USDA Forest Service, Forest Products Laboratory. [reprinted in 1984 as Agric. Handbk. 607.Washington, DC: USDA Forest Service].
  3. ^ a b v g Dirr, M.A. (1998): Manual of woody landscape plants: their entification, ornamental characteristics, culture, propagation and uses. Champaign, IL: Stipes Publishing Company.
  4. ^ a b Egolf, D.R. (1990): ‘Choctaw’ Lagerstroemia. HortScience 25(8): 992–993
  5. ^ LHBH [Liberty Hyde Bailey Hortorium]. (1976): Hortus third: a concise dictionary of plants cultivated in the United States and Canada. 3d ed. New York: Macmillan.
  6. ^ Khullar, P., Thapliyal, R.C., Beniwal, B.S., Vakshasya, R.K., Sharma, A. (1991): Forest seed. Dehra Dun, India: Indian Council of Forestry Research & Education.
  7. ^ Fang, J., Wang, Z., Tang, Z. (2011): Atlas of Woody Plants in China - Distribution and Climate. Volume I, Springer Heidelberg Dordrecht, London, New York ISBN 978-3-642-15016-6
  8. ^ a b Egolf, D.R., Andrick, A.O. (1978): The Lagerstroemia handbook/checklist. Los Angeles: American Association of Botanical Gardens and Arboreta.
  9. ^ Menninger, E.A. (1962): Flowering trees of the world for tropics and warm climates. New York: Hearthside Press.
  10. ^ Everett, T.H. (1981): The New York Botanical Garden illustrated encyclopedia of horticulture.Volume 5. New York: Garland Publishing.
  11. ^ Huxley, A., ed. (1992): The new Royal Horticultural Society dictionary of gardening. Volume 3. London: Macmillan.
  12. ^ Raulston, J.C.,Tripp, K.E. (1995): The year in trees. Portland, OR:Timber Press.
  13. ^ Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 86-7602-009-4
  14. ^ Dirr, M.A., Heuser, C.W. Jr. (1987): The reference manual of woody plant propagation: from seed to tissue culture. Athens, GA:Varsity Press.
  15. ^ Hartmann, H.T., Kester, D.E., Davies, Jr. F.T., Geneve, R.L. (2002): Hartmann and Kester’s plant propagation: principles and practices. 7th ed. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall.
  16. ^ Yamamoto, T., Uhara, T., Takemasa, K., Shimizu, Y., Matsumoto, A. (1994): Micropropagation of crape myrtle (Lagerstroemia indica L. ). Combined Proceedings of the International Plant Propagators’ Society 44: 254–258.
  17. ^ Zhang, Z.M., Davies, Jr. F.T. (1986): In vitro culture of crape myrtle. HortScience 21(4): 1044–1045.
  18. ^ Egolf, D.R. (1981): ‘Muskogee’ and ‘Natchez’ Lagerstroemia. HortScience 16(4): 576–577.
  19. ^ Egolf, D.R. (1981): ‘Tuscarora’ Lagerstroemia. HortScience 16(6): 788–789.
  20. ^ Egolf, D.R. (1986): ‘Tuskegee’ Lagerstroemia. HortScience 21(4): 1078–1080.
  21. ^ Egolf, D.R. (1986): ‘Acoma’, ‘Hopi’, ‘Pecos’, and ‘Zuni’ Lagerstroemia. HortScience 21(5): 1250–1252.
  22. ^ Egolf, D.R. (1987): ‘Biloxi’, ‘Miami’, and ‘Wichita’ Lagerstroemia. HortScience 22(2): 336–338.
  23. ^ Egolf, D.R. (1987): ‘Apalachee’, ‘Comanche’, ‘Lipan’, ‘Osage’, ‘Sioux’, and ‘Yuma’ Lagerstroemia. HortScience 22(4): 674–677.
  24. ^ Egolf, D.R. (1990): ‘Caddo’ and ‘Tonto’ Lagerstroemia. HortScience 25(5):585–587.
  25. ^ Mizel III, R.F., Knox, G.W. (1993): Susceptibilty of crape myrtle, Lagerstroemia indica, to the crape myrtle aphid (Homoptera: Aphidae) in North Florida. Journal of Entomological Science 28(1): 1–7.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lagerstremija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лагерстремија&oldid=27530961”