Meduza (mitologija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Meduza - slika iz 1895. godine

U grčkoj mitologiji, Meduza[1] je čudovište u ženskom obliku, ćerka Forkije i Keto.[2] Autor Higins navodi da je ćerka Gorgona i Keto.[3]. Njen pogled je bio smrtonosan i bio bi okamenjen svako ko bi je pogledao u oči. Imala je još dve sestre, Steno i Eurijala, koje su bile besmrtne, a ona sama je bila smrtno biće. Imala je zmije umesto kose, krila, ogromne zube, kandže i isplažen jezik. Ne kraju mita, Persej joj je odrubio glavu, i iz njenog tela izašli su Pegaz i Hrisaor.[4] Prema Hesiodu i Eshilu, ona je živela i umrla na ostrvu Sarpedon, negde u blizini Cistene. Romanopisac iz 2. veka Dionisios Skitobrahion navodi da je živela negde u Libiji, dok je Herodot tvrdio da su Berberi osmislili njen mit, kao deo njihove religije.

Meduzi je odsekao glavu heroj Persej, koji je nakon toga koristio njenu glavu, koja je zadržala sposobnost da pretvara posmatrače u kamen, kao oružje[5] dok je nije dao boginji Atini da je stavi na svoj štit. U klasičnoj antici slika Meduzine glave se pojavila u napravi za odvraćanje zla poznatoj kao Gorgoneon.

Transformacija[uredi | uredi izvor]

Meduza je rođena kao devojka nežnih crta lica i zlatne kose, koja je posvetila svoj život celibatu u službi boginje Atine. Uprkos tome, njenoj lepoti nije mogao odoleti bog Posejdon, koji je ušao u Atinin hram i sastao se sa Meduzom. Postoje dve teorije o tom njihovom susretu. Prema jednoj teoriji, Posejdon je silom zgrabio devojku i oduzeo joj nevinost, dok prema drugoj, Meduza je prihvatila njegovo udvaranje i prepustila se strastima, da je na kraju pristala i da se uda za njega. U oba slučaja, Atina je to shvatila kao vid nepoštovanja i odlučila da je kazni, tako što je proklela zastrašujućim izgledom. Njena kosa je zamenjena zmijama otrovnicama, koža je počela da joj puca i stari, zubi su joj još više izrastali, a oči dobijale jeziv izgled. Još jedav vid kazne bio je da svako, ko bi je pogledao direktno u oči, istog trenutka bio bi pretvoren u kamen.[6]

Meduza prokleta ružnoćom

Persej i Meduza[uredi | uredi izvor]

Glasine o postojanju Meduze brzo su se proširile gradovima. Bila je poznata kao monstruozno biće, opasno ne samo po čoveka, već i po bilo koje živo biće, koje je živelo u zemlji Hiperborejaca. Zbog toga je predstavljala izazov za lovce na njenu glavu. Mnogi ratnici želeli su da dokažu svoju hrabrost i borbenost, tako što će učiniti nešto što do sada nikome pre njih nije uspelo — da ubiju Meduzu. Ali svako ko je došao u njeno sklonište, napravio je istu grešku — pogledao je u oči. Tokom godina i decenija, njen dom samo je postajao bogatiji novim statuama ratnika i životinja.

Za to vreme dok su muškarci išli u neuspešan lov na Meduzu, na ostrvu Serif živeo je Persej sa svojom majkom Danajom. U nameri da spasi majku od udaje za kralja Polidekta, ponudio mu je Meduzinu glavu kao zalog da ovaj odustane od ženidbe sa Danajom. Kralj je odmah pristao, jer je verovao da se Persej više nikada neće vratiti u Serif. Persej je saznao gde se Meduza nalazi i pripremio se za borbu sa njom. Bogovi su mu podarili oklop i oružje koji će mu pomoći u borbi. Atina mu je dala uglačani štit pomoću koga će moći da vidi Meduzin odraz. Hermes mu je dao nesalomiv srp od dijamanata kojim će sa lakoćom odseći glavu. Nakon toga, pribavio je još i krilate sandale i nevidljivi šlem.[7]

Meduzina smrt[uredi | uredi izvor]

Rubens: Glava Meduze

Persej je stigao u zemlju Hiperborejaca i došao do Meduzinog skloništa. Zagledao se u glatku površinu svog štita i video Meduzu kako spava. Uz Atininu pomoć, on joj je prišao.[7] Zmije na njenoj glavi osetile su Persejevo prisustvo, i probudile Meduzu. Persej je na vreme reagovao i uspeo da je obezglavi. Na njegovo zaprepašćenje, iz njenog mrtvog tela izašli su Pegaz i ratnik Hrisaor. To su bila bića koje je Posejdon začeo sa Meduzom. Persej je stavio glavu u čarobni tobolac. Iako je bila mrtva, Meduzin pogled je i dalje bio opasan. Sa njenom glavom odleteo je na jug, i pred zalazak sunca spustio se u blizinu dvorca Titana Atlanta. Pošto je ovaj bio jako negostoljubiv prema njemu, on mu je za kaznu pokazao glavu Meduze i pretvorio ga u planinu. Zatim je krenuo prema istoku i preleteo preko Libijske pustinje. Tokom leta iz Meduzine odrubljene glave kapala je krv po pustinji, i tu su se iz njene krvi namnožile zmije otrovnice.[7] Na kraju se vratio kući, otišao do kralja Polidekta i rekao da donosi obećani svadbeni poklon. Kralj i njegova svita su ga obasuli uvredama, pa im je on na kraju pokazao Meduzinu glavu i sve ih okamenio. Pošto je spasio majku neželjenog braka, otišao je do hrama boginje Atine i predao joj glavu Meduze.[7]

Galerija slika[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Probably the feminine present participle of medein, "to protect, rule over" (American Heritage Dictionary; compare Medon, Medea, Diomedes, etc.). If not, it is from the same root, and is formed after the participle. OED 2001 revision, s.v.; medein in LSJ.
  2. ^ as in Hesiod, Theogony 270, and Pseudo-Apollodorus Bibliotheke, 1.10.
  3. ^ "From Gorgon and Ceto, Sthenno, Euryale, Medusa".
  4. ^ „Medusa”. Ancient History Encyclopedia. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  5. ^ Bullfinch, Thomas. „Bulfinch Mythology – Age of Fable – Stories of Gods & Heroes”. Pristupljeno 7. 09. 2007. »...and turning his face away, he held up the Gorgon's head. Atlas, with all his bulk, was changed into stone.« 
  6. ^ „Medusa”. Greek Mythology. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Grejvs, Robert. Grčki mitovi. Skopje : Tabernakum, 2002. str. 192—195. ISBN 978-9989-937-47-7. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]