Meseršmit Bf 110

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Meseršmit Bf 110
Meseršmit Bf 110
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Naoružanje
Dužina12,3
Razmah krila16,3
Visina3,3
Površina krila38,8
Prazan4500
Normalna poletna6700
Klipno-elisni motor2 x Daimler-Benz DB 601B-1
Snaga2 x 809 kW
Maks. brzina na Hopt560 km/h
Taktički radijus kretanja2410 km
Dolet2800 km
Plafon leta10.500 m
Osnovno2 topa od 30 mm, 2-4 topa od 20 mm, 5 mitraljeza 7,92 mm

Meseršmit Bf 110 (nem. Messerschmit Bf 110) je nemački noćni lovački avion, sa dva ili tri člana posade, konstruisan od strane Vilija Meseršmita. Dugačak je 13,05 m a rapon krila mu je 16,25 m dok je površina krila 38,40 m². Poput Junkersa Ju 87, i kod aviona Bf 110 se dosta govorilo o vrednosti aviona i oceni njegovih mogućnosti. S obzirom na to da je Bf 110 lovački avion, njegova ocena pri poređenju sa savezničkim jednomotornim lovačkim avionima je nepovoljna[1][2].

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Crtež aviona Bf 110C u tri projekcije

Prvobitno je razvijen od strane firme Bajeriše Flugcojgverke AG (nem. Bayerische Flugzeugwerke -BFW), koja se bavila proizvodnjom aviona sa oznaka „Bf”, a potom od 1938, Meseršmit AG. Avion Bf 110 je bio zamišljen kao lovački avion dugog doleta za pratnju bombarderskih formacija.

Ipak, uprkos prednosti u vidu brzine, doleta i vatrene moći koji su bili vrlo prihvatljivi, njegove manevarske sposobnosti se nisu dobro pokazale u praksi, te on nije bio sposoban da se takmiči sa pokretnim avionima kao što su britanski Spitfajer, a još teže sa kasnijim američkim lovačkim avionom kao što je bio P-47 Tanderbolt.

Herman Gering je insistirao na proizvodnji ovog aviona, uprkos njihovim ograničenim manevarskim sposobnostima, dok je savetovao da se istražju druge opcije. Ovu činjenicu potvrđuje to što je razvoj trajao skoro četiri godine, pri čemu su vršene razne promene pre njegovog stupanja u borbu 1940. godine. Postoji mnoštvo verzija, ne manje od 38, u vidu kojih je razvijan tokom perioda od 8 godina. Proizvedeno je ukupno 6150 aviona Bf 110[3].

Dobre karakteristike[uredi | uredi izvor]

  • Relativno brz avion
  • Prijatan i relativno lak za letenje
  • Dobar dolet (pogotovu sa dodatnim rezervoarima)
  • Izuzetno naoružan avion
  • Solidne performanse na velikim visinama

Loše karakteristike[uredi | uredi izvor]

  • Trom i slabih manevarskih sposobnosti
  • Slabo ubrzava
  • Sporo se penje.

Borbena upotreba[uredi | uredi izvor]

Avion koji su nemci pretenciozno nazvali „razarač” i koji se nije po tome proslavio. U vazdušnim bitkama nije imao nikakvih šansi sa okretnim lovačkim avionima. Nije postizao ni uspeh u dnevnim napadima na protivničke bombardere, jer nije uspevao do njih ni da stigne zbog lovačke pratnje. U bici za Britaniju tokom 1940. korišćen je kao pratnja nemačkim bombarderima zbog svog velikog radijusa. Međutim ni tu se nije proslavio, nije uspevao ni sebe da odbrani od engleskih lovaca. Piloti lovci aviona Bf 109 nisu znali koga pre da brane, da li bombardere ili Bf 110 „razarača”.

Međutim ipak se ralativno dokazao kao noćni lovac i tu je postizao dobre rezultate. Bio je brz avion i jako naoružan, „rasturao” je savezničke bombardere bez problema pod uslovom da im priđe dovoljno blizu (bar 300—500 m).

Ipak, bio je to lep avion, lak za letenje i veoma dobro naoružan. Nemački piloti su ga kao letelicu cenili međutim kao dvomotorni lovac bio je težak i trom. Imao je dva člana posade, pilota i radistu, koji je ujedno i pucao iz mitraljeza za odbranu od napada od pozadi. Ranije verzije Bf 110, a pogotovu verzija F bile su i solidno okretene, međutim sa dodavanjem raznih naoružanja i jačih motora postajao je sve teži i tromiji. Bez obzira na to proizvodili su ga sve do 1945. godine i koristili ga kao noćnog lovca. Jedan od razloga je bio i to što se naslednik Meseršmit Me 210 pokazao vrlo opasnim, ali za svoju posadu (totalno nestabilan avion).

Verzija G je bila trosed i tu je dodat treći član posade koji je pucao iz tzv. „šrage musik” (ostale verzije su bile sa dva člana posade). To je bio izum nemačkih pilota, noćnih lovaca. Sve se svodilo na to da se tokokom noćnih napada locira radarom (tada je postojao nesavršeni radarski sistem, 1944. god) neprijateljska formacija bombardera. Zatim bi se piloti prikrali ispod formacije bombardera koja se koliko-toliko videla na nebu. Posada bombardera je teže uočavala noćne lovce zato što su oni ispod sebe imali zamračene oblasti nemačke teritorije. Kada bi se našli ispod njih sledila je kanonada u slabo branjeni donji deo bombardera (mahom u motore). Rezultati su bili izvrsni, ali nije bilo uvek lako prići.

Postojale su mnoge verzije i to od A pa sve do verzije H kada je prestala proizvodnja februara 1945. godine. Poboljšanja su se svodila na ugradnju jačih motora i oružja, ugradnju radara i dodavanje trećeg člana posade.

Avion Bf 110 u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Dana 1. aprila 1941. godine jedan nemački Meseršmit Bf-110C-4 je sleteo na aerodrom kod Kraljeva zbog greške u orijentaciji. Ovaj avion je prefarban u jugoslovensku kamuflažu i dobio jugoslovenske oznake. Posle nemačke invazije 6. aprila 1941. Ovaj avion je preleteo 8. aprila 1941. iz Kraljeva na ratni aerodrom u Velike Radince u Sremu nedaleko od Beograda. Tokom sletanja je pogođen jugoslovenskom vatrom iz mitraljeza sa zemlje (zabuna je bila moguća jer vojnici PVO nisu znali za to da VVKJ poseduje avion Bf-110 pa su ga smatrali nemačkim), nedugo potom ga je uništila na zemlji posada aerodroma pri povlačenju. Pilot je preživeo pad aviona. Nemačke okupacione snage pronašle su ostatke ovog Bf-110C-4 nakon okupacije Jugoslavije. Ovaj avion su pokretala dva motora Daimler-Benz DB 601A-1 snage 1100 KS[2].

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Meseršmit Bf 110 je bio naoružan sa dva topa MK 108 30,0 mm i dva topa MG 151/20 20,0 mm po potrebi i sa dva topa MG 151/20 20,0 mm u kokpitu za trećeg člana posade „Šrage musik”.

Mitraljezi:

  • 2 x 20 mm MG FF/M topovi
  • 4 x 7,92 mm MG 17
  • 1 x 7,92 mm MG 15

Ovaj avion je bio u sastavu armija Nemačke, Mađarske, Italije i Rumunije.

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Chant 1977, str. 32–33.
  2. ^ a b „Meseršmit Bf 110”. Arhivirano iz originala 26. 11. 2015. g. Pristupljeno 25. 11. 2015. 
  3. ^ Nowarra 1993, str. 206

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Chant, Christopher (1977). „Messerschmit 110”. II svijetski rat, Avioni (na jeziku: hrvatskom). Zagreb: Alfa. str. 32—33. 
  • Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933—1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel — Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. str. 206. ISBN 978-3-7637-5467-0. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914—1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. str. 86. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Bosnić, Petar (2001). „Dvomotorni lovac IK-5 – Visok domet naših konstruktora”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. 25: 36 — 38. ISSN 1450-6068. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Meseršmit Bf 110 na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Месершмит_Bf_110&oldid=26935623”