P-47 тандерболт

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са P-47 Тандерболт)
Тандерболт
P-47-2.jpg

P-47 тандерболт

Опште
Намена Ловачки авион
Посада 1
Произвођач Репаблик
Први лет 6. мај 1941.
Почетак производње април 1943
Димензије
Дужина 11 m
Размах крила 12,98 m
Висина 4,44 m
Површина крила 29,92 m²
Погон
Клипно-елисни мотор 1x P & W R-2800
Снага 1.890 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 750 km/h
Тактички радијус кретања 1.290 km
Плафон лета 13.100 m
Брзина пењања 954 m/min
Портал:Ваздухопловство

P-47 тандерболт (или Гром), (енг. Republic P-47 Thunderbolt), међу пилотима неформално називан „шоља“ (енг. Jug) је један од најзначајнијих ловачких авиона учесника у Другом светском рату. P-47 је робустан авион с великом аутономијом лета, ефикасан у борбама у ваздушном простору и у дејству по земаљским циљевима. Одиграо је значајну улогу у операцијама пратње и заштите летећих тврђава, у њиховим мисијама на великим растојањима.

У току и по завршетку рата, Тандерболт је био у оперативној употреби и у савезничким ваздухопловствима. После Другог светског рата, уведен је у оперативну употребу у ваздухопловства више земаља Јужне и Средње Америке, Кине, Ирана, Турске, Савеза Совјетских Социјалистичких Република и Југославије.

У Ратном ваздухопловство ФНРЈ, 1952. године, уведен је у оперативну употребу варијанта F-47D. Испоручена су 133 авиона F-47D, у оквиру америчке војне помоћи, после раскида са Совјетским Савезом и Стаљином, након резолуције Информбироа.

У разним варијантама произведено је 15.680 авиона типа Тандерболт. После рата, 1948. године, P-47 је преименован у F-47.[1][2][3]

Захтеви и развој[уреди]

P-47А

Између два светска рата, у Америци је била присутна ваздухопловна доктрина по којој су имали предност велики, аутономно штићени авиони-бомбардери велике носивости и великих радијуса дејства, звани летеће тврђаве. При томе је занемарена борба за превласт у ваздушном простору, односно важност ловачке авијације. Последица таквог погрешног прилаза је била да је Америка заостајала у развоју и производњи ловачких авиона, што су при уласку у рат скупо платили, великим губитцима.

У оквиру кампање да се надокнади пропуштено у развоју ловачких авиона, у Авио компанији Репаблик је 1939. године пројектован авион AP-4, с мотором P & W R-1830. То је био демонстратор решења за будући амерички ловачки авион. На основу тог решења, произведен је авион P-43 ланчер, у ограниченом броју примерака. Настављен је развој ловачког авиона преко побољшане варијанте авиона Р-44 рокет, са снажнијим мотором, течним хлађењем и наоружањем осам митраљеза M2, калибра 12,7 mm. Овај пројекат је америчко ваздухопловство обележило с XP-47 (означаван је и са P).

Други светски рат је ескалирао у Европи, у коме су немачки ловачки авиони показивали супериорност и општу премоћ у ваздушном простору. Упоређујући се с њима, било је очигледно заостајање америчких пројеката. У бироу Авио-компаније Репаблик на Лонг Ајланду, водећи пројектанти авиона P-47 тандерболт, били су совјетски емигранти, руског и грузијског порекла, Александар Северски и Александар Картвели. Они су, у јуну 1940. године, предложили сасвим нови концепт већег ловачког авиона. Тај пројекат је америчко ваздухопловство у септембру исте године званично обележило ознаком XP-47B.[4]

Ови совјетски емигранти су Америци оформили малу ваздухохопловну фирму 1931. године и развили су авион амфибију SEV-3, са занимљивим концепцијским решењима, са мотором недовољне снаге. Произведено је релативно брзо шест примерака, до 1933. године. Наредне године је тај авион модифициран у школски двосед, који је био ризичан за ученике због погона малеснаге и зато није усвојен у оперативну употребу.[4]

Прототип XP-47B је полетао 6. маја 1941. године. У току испитивања, исти је постигао брзину од 663 km/h, на висини лета од 7.864 m. При томе је висину лета од 4.600 m постигао за време од 5 минута. Овај прототип је изгубљен у несрећи, 8. августа 1942. године.

XP-47B је био велики авион у односу на своје савременике. Празан је имао масу од 4.490 kg. Конструктор Квартели је то и подвукао, с коментаром:

То је диносаурус, али диносаурус са складним пропорцијама

Први серијски авион P-47B тандерболт је предат на оперативну употребу у марту 1942. године, а у априлу 1943. је извршен и први борбени задатак с тим типом борбеног авиона.[2][5][6][7]

Опис[уреди]

Концепција[уреди]

Крило, елиптичног је облика, постављено је око средње висине попречног пресека трупа. Ова чињеница и пречник елисе од 3,17 m су одредили релативно дугачке главне ноге стајног трапа. Стајни трап је класични и састоје се од главних ногу и репног точка. Главне ноге се увлаче у смештајни простор у крилу, а репни точак у завршни део трупа.

Мотор P & W R-2800, интегрисан је у чеони простор трупа, елиптичног попречног пресека, који обезбеђује ефикасно ваздушно хлађење 18 цилиндара мотора, распоређених у две радијалне равни (двоструку звезду). На основу стечених искустава с пожарима, на P-47 тај простор је изолован од кабинског дела авиона и пилота против-пожарним зидом.

Попречним пресеком мотора дефинисан је и пресек трупа, који је складно, аеродинамички сведен на нулти завршетак. Постигнуто је квалитетно опструјавање ваздуха око целог трупа, с минималним отпором за задати попречни пресек. Тај облик подсећа на шољу, због чега је и добио такво неформално име. Пошто је труп релативно великог попречног пресека, а кабина је смештена с његове горње стране, испод ње је остао велики слободан простор, у који су смештена два самозаптивајућа резервоара горива, укупне запремине од 1.155 литара.

На првим варијантама P-47 поклопци кабине су били направљени од равних плоча плексигласа, постављених у металне рамове. На каснијим, унапређеним варијантама, уведен је тродимензионално обликовани поклопац, у облику капље. При томе се прешло и на клизни начин његовог отварања (уназад), уместо преклопног начина (у страну). На овај начин се пилоту значајно побољшала прегледност у току лета, односно у току борбе. Команде лета су класичне, с механичким преносом управљачког сигнала, од пилота до командних површина, помоћу кинематичких полуга.

Издувни гасови су усмерени у две одвојене цеви, којима се спроводе дуж трупа авиона до његовог задњег дела, у циљу покретања гасне турбине.[8][9]

Bez fina.png
F-47D, верзија без вентрал фина, у три пројекције.

Структура[уреди]

Шематски приказ склопова авиона P-47D .
Мотор P & W R-2800.

Структура Тандерболта је израђена од метала, највећим делом од дурал-алуминијума. У почетним варијантама Тандерболта, командне површине су биле од металног скелета пресвученог платном. У току касније производње, прешло се на потпуну металну конструкцију свих делова структуре авиона.

Концепција структуре трупа је полумонокок; састоји се од оквира и уздужника, а међусобно су повезани закивцима. На ову конструкцију је причвршћена метална оплата са закивцима. Сви елементи структуре трупа су од дурал-алуминијума. Окови за прихват крила, репова и ногу стајног трапа су од челика.

Главни делови крила су две рамењаче, с којих се преко окова све оптерећење преноси с крила на труп. Три помоћне рамењаче на сваком полукрилу носе окове крилаца, закрилаца и главних ногу стајног трапа. На крајевима рамењача су окови, који се уклапају у склоп с одговарајућим деловима на трупу. Попречно су распоређена ребра, која међусобно повезују рамењаче и профилишу пресеке крила према заданим аеропрофилима. Овако формирана структура је обложена оплатом од дурал-алуминијума. У крилу је обезбеђен смештајни простор за главне ноге стајног трапа и отвори за приступ митраљезима, кутијама за њихову муницију и другој опреми. По истом принципу су формиране и остале узгонске површине: репови, крмила, крилца и закрилца.

Ноге стајног трапа се увлаче и извлаче помоћу хидрауличког система. Ноге се завршавају точковима, чији су наплатци направљени од магнезијума, ливењем под притиском.[2][8]

Погон[уреди]

Погон Тандерболта сачињава мотор P & W R-2800 и четворокрака елиса, Хамилтон. Мотор P & W R-2800 је клипни, са унутрашњим сагоревањем, и један је од најбољих од свих коришћених у току и непосредно после Другог светског рата. Састоји се од 2х9 цилиндара (18), радијално распоређених у две паралелне равни (дупла звезда), нормалне у односу на осу радилице и елисе. Цилиндри се хладе ваздухом који их опструјава. Проток ваздуха око цилиндара се подешава аутоматским померањем жалузина, на основу тренутно измерене температуре. Овај мотор се показао као веома поуздан у свим екстремним условима употребе. Четворокрака Хамилтонова (енг. Hamilton Standard) елиса, пречника 3,17 m, је с аутоматском регулацијом корака (нападног угла) кракова, по критеријуму константног броја обртаја.

Мотор Прат енд Витни R-2800
Карактеристике[10]
1939.
18
Радијални, у две равни,
ваздушно хлађење.
1.491 kW
2.400
146 х 152 mm
.45,9 lit
1.068 kg

Напајање мотора смешом за сагоревање бензин-ваздух реализује се уз помоћ турбинског компресора, којим се ублажава утицај висине лета на смањење притиска пуњења цилиндара, а на тај начин се одржава снага мотора и повећава плафон лета авиона. Турбину компресора покрећу издувни гасови, вођени двема бочно спроведеним цевима око кабине пилота. За посебне потребе стицања неопходне предности у борби, Тандерболт располаже и воденим форсажем. То је систем којим се, за одређено време, постиже допунска снага. Њиме се Тандерболту обезбеђује енергетска предност над противником. Водени форсаж је примењен на варијанти P-47D. Реализује се водом из резервоара од 114 литара, смештеним на противпожарном зиду. За постизање веће, ванредне снаге мотора и за његову заштиту од детонација издувних гасова, у стублине мотора се убризгава вода. Вода се убризгава кроз електро-механички регулатор (заснован је на употреби мембрана и соленоида). Истовремено се карбураторска мешавина доводи на стање ближе оптималном, тако што се смањује однос бензин-ваздух (осиромашује се смеша). Преко регулатора, покренутог притиском воде, доводи се додатни ваздух, пошто је исти умањен висином лета. На овај начин се тренутно и краткотрајније повећава снага мотора без пораста притиска у разводној цеви за напајање цилиндара. Међутим, значајније и дуготрајније повећање снаге се постиже са порастом притиска у стублинама, услед сагоревања водоника, насталог разлагањем воде. Овај процес временски дуже траје, због чега касни последични прираст снаге мотора. Да би се процес убрзао, паралелно се комбинују ова два поступка. На тај начин се са првим процесом премошћава кашњење у прелазном процесу разлагања воде. На тај начин се обезбеђује брзи пораст снаге мотора у тренутку укључења форсажа, с умањењем утицаја кашњења одговора система.[2][8][10][11]

Опрема[уреди]

Тандерболт поседује сву класичну опрему, из периода своје оперативне употребе. У то време је био технолошки врх инструментална табла с класичним инструментима. Витални инструменти, за безбедност лета, су били удвојени. Поседовао је вишеканални, примо-предајни уређај за комуникацију и опрему за класичну навигацију.

Кабина је опремљена с класичним пилотским седиштем, за седећи падобран.

Пилот је обезбеђен с интерним кисеоничким системом, преко маске за дисање, што му је обезбеђивало безбедан лет и вођење борбе, у целој анвелопи лета Тандерболта.

Електро систем је напајан с електричном струјом са стартер-генератора и с батерије (акумулатора). Покретање мотора је са спољњим електро агрегатом, а у посебним слујевима аутономно, помоћу сопствене батерије (акумулатора). Стартер-генератор је уграђен на авионски мотор.

Хидраулички систем је пројектован по МИЛ прописима за борбене авионе, из те категорије (слика доле). Притисак хидро-уља се обезбеђује с пумпом, уграђеном на авионски мотор, а поузданост система је увећана с ручно погоњеном пумпом. Хидро-систем још сачињавају: резервоар за уље, акумулатор, вентили, славине, покретачи ногу стајних органа и закрилаца, селектор за управљање и проводне цеви. Свака нога, стајњих органа и свака од површина закрилца има засебне хидро-покретаче. Они раде по принципу заузимања крајњих положаја клипа (увучено-извучено).[2][8]

Хидроулика.svg

Наоружање[уреди]

Дејство P-47 с митраљезима.

Тандерболт се, за своје време, сматрао одлично наоружаним авионом. Имао је већу ватрену моћ од свих ловаца из тога времена. Његово наоружање се састојало од осам (2х4) митраљеза (калибра 12,7 mm), класична два носача за ношење спољњег терета, укупне масе до 907 kg (предвиђено првенствено за бомбе) и 2х5 шинастих лансера за невођене ракете ваздух-земља од 127 mm, ХВАР (енг. HVAR). Сваки митраљез је обезбеђен оквиром за 350 метака. Прву генерацију авиона с млазним мотором карактерише баш такво наоружање, пресељено с борбених авиона, с клипно-елисним погоном као што је Тандерболт.

На Тандерболту пилот је заштићен од непријатељске ватре чеоним непробојним стаклом, а са задње стране кабине плочом од челика.[8]

Варијанте[уреди]

Тандерболт је развијен и произведен у великом броју варијанти.[12][13]

Izgled trupa.png
Измена бочног изгледа трупа у варијантама P-47.

XP-47B[уреди]

XP-47B је прототип, који је полетео 6. маја 1941. године. Произведен је само један овакав примерак. То је био ловац са најачим мотором изграђен до тог времена, у ваздухопловној историји, био је скоро двоструко веће тежине од својих савременика (празан 3.540 kg). Овај прототип је уништен у несрећи 8. августа 1942. године.[5][14]

P-47B[уреди]

P-47B № 41-5905, произведен по редоследу као 56. у току серије.

P-47B је прва верзија серијског стандарда P-47. Америчко министарство је наручило 171 примерак авиона, у овом стандарду.

Прва испорука војци авиона P-47B (41-5895), извршена је 21. децембра 1941. године. Наредна четири P-47B из производње (41-5896 / 5899) су испоручени средином марта 1942. године, само осам месеци након што је прототип XP-47B полетео. Ови авиони су коришћени за детаљно испитивање, по програмима разних агенција.

Због показаних, одређених недостатака, ови авиони су преусмерени за обуку пилота. Фабрички пробни пилот је погинуо, приликом испитивања у лету једног примерка из почетне серијске производње (41-5899). Овај авион се срушио 26. марта, 1942. године, приликом чега је погинуо фабрички пробни пилот Џорџ Буррел (енг. George Burrrell). Испитивањем катастрофе је доказано да се део структуре репа распао у лету. Због тога је у лети успостављено ограничењо за P-47B. Појавили су се и други недостаци у овом пројекту, што је одложило серијску производњу.

Тандерболт у овој варијанти је наоружан са 2х4 митраљеза од 12,7 mm, сваки с оквиром за 350 метака. Први авион пробне партије је испоручен у децембру 1941, а други у марту 1942. године. Први серијски авион којим је потпуно стандардизована производња је завршена у мају 1942. године. Овај стандард је надограђен са клизним поклопцем кабине, турбо компресором за мотор P & W R-2800 и регулацијом корака кракова елисе.[15][16][17]

P-47C[уреди]

P-47C-2-RE

P-47C је настао модификацијама и надоградњом стандарда P-47B. Структура командних површина је појачана, ажуриран је турбо компресор мотора и уграђена је кратка вертикална радио антена. Укупно је произведено 602 примерака авиона, у овом стандарду. У овој варијанти, први авион је испоручен Америчком ваздухопловству у септембру 1942. године.

Након производње прве серијске партије, од 57 примерака авиона P-47C, уведена је производња стандарда P-47C-1, у којој је за 200 mm продужен труп у секцији кабине. Ова реконструкција је изведена због оптимизације положаја тежишта авиона. Изведене су и друге мање измене, као што су побољшања на хладњаку уља, на кочионом систему стајног трапа и на електросистему.

Следећа серијска партија је била од 55 примерака авиона истог стандарда, након чега је следила производна партија истог стандарда у броју од 128, једина разлика је што је на доњем делу трупа додат носач спољњег терета, за подкачињање бомби од 225 kg, или резервоара горива, запремине од 758 литара.

Највећа је надоградња је била у стандарду P-47C-5, који карактерише радио антена типа мач и нови мотор P & W R-2800-59, од 1.700 kW.[16][18]

XP-47E[уреди]

XP-47E је експериментална варијанта за развој интеграције мотора P & W R-2800-59, херметизације кабине и нове Хамилтонове елисе. Последњи примерак из серије P-47B (41-6065), у септембру 1942. године, модифициран је у току производње у стандард XP-47E са кабином под притиском и коленастом надстрешницом. Међутим, већи нагласак на операцијама на мањим висинама лета широм Европе довело је до отказивања плана за увођење овог стандарда Тандерболта, са кабином под притиском, у производњу.[19]

XP-47F[уреди]

XP-47F је такође експериментална варијанта, на којој је истраживано побољшање ламинарног слоја опструјавања крила, у жељи за побољшањем летних перформанси авиона. Ова истраживања нису дала жељене резултате. Коришћен је P-47B (серијски број 41-5938), за испитивање новог крила веће површине са аеропрофилима ламинарног опструјавања. Летео је по први пут 17. септембра, 1942. године. Није усвојен за серијску производњу.[20]

P-47D[уреди]

P-47D је, у почетку био исти као и P-47C, стим што је он произвођен у новој фабрици у Евансвилу, Индијана, због потребе увећања производних капацитета, условљено захтевом за значајно убрзање динамике производње, због тока рата. Ситуација на ратишту је тражила велики број борбених авиона, што је условило масовну производњу Тандерболта. Чињеница колика је количини авиона P-47D произвена, у обе фабрике заједно произвођено 40 серијских партија (лотова). У свакој производној партији су увођене измене и допуне решења. Значајније су биле новине у домену погона (водени форсаж), наоружања, опреме и заштите пилота. У серијској партији P-47D-25 је уведен капљаст поклопац кабине и повећана је унутрашња количина горива на 1.402 литара. Пилоти су увођење капљастог поклопца кабине оценили као значајно побољшање.

Укупно је произведено 12.602 авиона P-47D.[2][21][22]

P-47 YU.jpg Avp47-11.jpg
Југословенски F-47D, у Музеју
ваздухопловства
, на аеродрому
Никола Тесла, у Београду.
Савезнички F-47D, експонат у музеју.

P-47G[уреди]

Компанија Куртис-враит, добила је уговор у јануару 1942. године, за почетак производње P-47D тандерболта, по лиценци у својој фабрици. Авиони из те производње су означени са P-47G. У серијској производњи P-47G сви материјали су били другачије обележени, због жељеног раздвајања од осталих варијанти, а не због суштинске разлике у решењима. Постојала је жеља да се у овој варијанти пробају другачије варијације у односу на оригиналну варијанту „D“. Челни, први авион P-47G је био идентичан са P-47C, који је испоручен у децембру 1942. године, а наредни P-47G-1 је био идентичан са P-47C-1. Први 20 примерака P-47G произведени у компанији Куртис-враит (P-47G-CU), били судоста слични варијанти P-47C. Авиони P-47G из наредних партија, до марта 1944. године, били су упоредиви са P-47D. Тада је и завршена производња у тој фабрици.

Под ознаком P-47G, произведено је 354 примерка авиона.[23]

XP-47K[уреди]

На крају серијске производње пете партије варијанте „D“, на последњем примерку авиона P-47D-5 (серијски број 42-8702), уведена је измена на поклопцу кабине, у циљу боље прегледности пилота. Тај авион је обележен с XP-47K, а та модификација је изведена по британском предлогу, а испитан је у јулу 1943. године. Модификација се показала изводљивом и корисном и уведена је у серију, са ознаком партија произодње P-47D-25-RE и P-47D-26-RA.[24]

XP-47L[уреди]

Побољшања на серијском авиону P-47D-30 № 42-76614, прототипски су демонстрирана изменама на авиону обележеном са XP-47L. Ове модификације у себи садрже измене поклопца кабине и капацитета унутрашњих резервоара горива за 1.400 литара и побољшан систем за хлађење мотора.[25]

XP-47H[уреди]

Тандерболтом је постигнут врхунац у овој категорији и концепцији авиона, али рат је захтевао сталну потребу за даљим унапређењем и стврањем предности, у односу на противника. У том настојању је развијена варијанта авиона XP-47H 1943. године, на два серијска P-47D-15-RE (№ 42-23297 / 23298), с линијским мотором Крајслер XIV-2220-1 са шеснаест цилиндера снаге од 2.300 кs, воденим хлађењем. У пракси се показало да то није одговарајуће решење, иако је пројекат почео у августу 1943. године, два P-47D-15-RE заправо нису завршена ни до 1945. Испитивање у лету је почело 26. јула 1945. године. Авион XP-47H заправо је постигао мању брзину од стандардног P-47D. У сваком случају, мотор Крајслер XIV-2220 се никада није серијски производио, а и цео тај пројекат је изгубило смисао увођењем млазних мотора.[26]

XP-47J[уреди]

XP-47J је експериментални авион, предложен у новембру 1942. године, а развијен и произведен 1943. од постојећег P-47D № 43-46952. На њему су интегрисани и испитани, нови турбо-компресор, воденог форсаж, вентилатор у систему ваздушног хлађења, примењени на мотору P & W R--2800-57(C) (2.090 kw), редукције наоружања на 2х3 митрањеза и олакшања структуре крила.

Са овим авионом XP-47J је постигнута рекордна брзина у хоризонталном лету, за авионе с клипним мотором, од 813 km/h, у августу 1944. године. Овај најбржи авион, с клипним мотором, ипак није имао перспективу, пошто се појавио у ери развоја авиона с млазним моторима.[27]

P-47M[уреди]

P-47M

P-47M је конзервативни прилаз унапређења Тандерболта.Четири серијска P-47D-27-RE (№ 42-27385 / 27388), модификована су у варијанту P-47M. У томе програму није успешно интегрисан мотор P & W R-2800-57 и нови турбо-компресор. Постигнута је максимална брзина у хоризонталном лету, од 761 km/h.

Произведено је укупно 130 примерака авиона P-47M, а исти су стигли у Европу тек почетком 1945. године. Када су учени недостаци те варијанте отклоњени, рат се већ завршио у Европи. P-47M је био намењен да се својом повећаном брзином супростави немачким летећим бомбама и новим авионима са млазним моторима, чији је развој био при крају.[28]

P-47N[уреди]

P-47N је последња варијанта, пропраћена серијском производњом, из ове породице авиона. Овај стандард Тандерболта је био намењен за праћење супер-бомбардера B-29 (летећих тврђава), у мисијама с великим летним радијусима и на великим висинама, до удаљених јапанских острва, преко Пацифика.

Повећање горива у унутрашњости авиона једино је било могуће извести у крилу. За такво решење је репројектовано крило и у њега су уграђени резервоари запремине од 190 литара. Један од P-47М је опремљен новим крилом и унутрашњим резервоарима, у септембру 1944. године. Репројекат се показао као успешан, повећан је тактички радијус лета на око 3.200 km, а трајање лета (аутономија лета), било је око 12,5 часова. На њему је био уграђен и писоар за пилота.

P-47N је ушао у масовну производњу с мотором P & W R-2800-77 и с новим турбо-компресором и другим, мањим изменама. Укупно је произведено 1.816 примерака ових авиона. Задња производња, у партији P-47N-25, реализована је у октобру 1944. године.

Силуета XP-72 супер тандерболта, у две пројекције.

Ова варијанта авиона се користила, поред главне намене праћења летећих тврђава, и као ловац-бомбардер на европском ратишту.[29][30]

XP-72 супер тандерболт[уреди]

XP-72 супер тандерболт је последња концепција из развоја ове велике фамилије авиона, којом су се тежиле постићи гранично могуће перформансе, с клипно-елисним погоном. Ову концепцију карактерише радијални мотор са 28 цилиндара, с ваздушним хлађењем. Цилиндри мотора су распоређени у четири радијалне равни (4х7), са укупном снагом од 2.575 kW. Змај авиона је задржан од класичне варијанте Тандерболта, а једино је предњи, моторски део, продужен и подешен према новом мотору. XP-72 је наоружан са шест митраљеза (2х3), а спољњи терет је могао носити испод крила, масе до 2х450 kg.

Уговор за развој овог авиона је потписан у јуну 1943. године, а први прототип је полетео 2. фебруара 1944. Други прототип, са шестокраком елисом, полетео је у јулу 1944. године. Овај други прототип је изгубљен у раној фази испитивања у лету, а показао се као веома импресиван, посебно у перформансама успона.

Америчко министарство војске је било наручило производњу 100 оваквих авиона. Уговор је убрзо отказан, пошто се схватило да је развој авиона с клипно-елисним погоном дошао до крајњих граница летних перформанси. Сасвим је било јасно да је даља перспектива за борбене авионе била у погону с млазним мотором. На овај начин је завршен развој и производња овог масовног и прослављеног авиона из Другог светског рата.[31]

Производња[уреди]

Производња Тандерболта је била масовна, у две одвојене фабрике, на две локације. Стара фабрика на Лонг Ајланду није могла да задовољи захтевану динамику и количину производње, условљену текућим ратом. Изграђена је нова фабрика у Евансвилу, у Индијани. У обема фабрикама је паралелно лансирана производња по партијама (лотовима). Свака партија авиона се производила по дефинисаној документацији, без измена. Измене у документацију су се уносиле за следећу партију производње. Укупна производња од 15.680 авиона је лансирана у више од 40 партија. Од тога се изузимају прототипи који су реализовани кроз процедуру развоја и с другим стандардом документације.

Сматра се да су појединачни трошкови тадашње производње Тандерболта износили 83.000 америчких долара.

Ознака Бр. произведених Бр. модификованих Напомене
XP-47B 1 Први Тандерболтов прототип.
P-47B 171 Варијанта у првој серијској производњи.
RP-47C 1 Експериментална извиђачка варијанта.
P-47C 602 Побољшани P-47B
P-47D 12.602 Укупна производња с капљастим поклопцем кабине.
XP-47E 1 На једном од P-47B направљене су одређене измене.
XP-47F 1 На једном P-47B је експериментисано с ламинарним слојем.
P-47G 354 Преправљена је документација варијанти P-47C и P-47D.
ТР-47G 2 Двосед за обуку.
XP-47H 2 P-47D с линијским мотором и воденим хлађењем.
XP-47J 1 Олакшани Тандерболт, рекордер у постигнутој брзини.
XP-47K 1 На P-47D је изведена модификација поклопца кабине.
XP-47L 1 Повећан је капацитет резервоара за гориво.
YP-47M 3 Интегрисани су модификовани мотор и нови турбо-компресор.
P-47M 130 Серијска производња YP-47M.
XP-47N 1 Интеграција резервоара за гориво у крило.
P-47N 1.816 Серијска производња P-47N.
 \sum 15.680 10 Десет готових авиона су модификовани и дограђени новим решењима.

Карактеристике[уреди]

У наредној табели су упоредно приказане карактеристике почетне варијанте P-43A ланчер, постигнутих резултата авионом P-47D-25 (25. партија производње), који је произведен у рекордном броју примерака и за развојну варијанту с граничним могућностима с клипним мотором, XP-72- супер тандерболт.

Назив карактеристике P-43A ланчер P-47D XP-72 супер тандерболт
Распон крила [m] 11 12,4 12,5
Површина крила [m2] 20,4 27,87 27,87
Дужина авиона [m] 8,67 11 11,2
Висина авиона [m] 4,27 4,3 4,42
Маса празног авиона [kg] 2.600 4.850 4.970
Маса нормално напуњеног авиона [kg] 3.540 6.690
Највећа, могућа маса авиона [kg] 8.800
Мотор P&W R-1830-35 P&W R-2800-59 P&W R-4360—13
Снага [kW] 897 1.890 2.575
Максимална брзина хоризонталног лета [km/h] 575 690 790
Брзина успона [m/s] 15,9 26,8
Долет [km] 1.290 3.060 1.930
Плафон лета [m] 26.000 12.000 12.800

Оперативна и борбена употреба[уреди]

Оперативна употреба P-47 (F-47), исказана кроз статистику америчке војске, за период од марта 1943. до августа 1945. године, је у мега-цифрама:

Ракетирање циљева на земљи, са P-47D (F-47D).
  • Летење
    • 545.575 летова, мисија
    • 1.352.810 часова лета
  • Потрошено
    • 773.025.120 литара горива
    • 134.899.415 метака, калибра од 12,7 mm
    • 59.657 невођених ракета ваздух-земља
  • Уништено и онеспособљено
    • 7.000 авиона (3 552 у ваздуху)
    • 9.000 локомотива
    • 60.000 вагона
    • 86.000 камиона
    • 6.000 оклопних возила и тенкова

Тандерболт је најзначајнији ловац-бомбардер који је учествовао у Другом светском рату. Рекордер је по величини, маси, робусности, ватреној моћи, аутономији лета (дужини времена остајања у ваздуху) и у максималној брзини у хоризонталном лету. Он је највећи ловачки авион, с клипно-елисном погонском групом, у целој ваздухопловној историји. Користио се и као ловац-бомбардер и пратилац других борбених авиона на дуготрајним летовима на великим висинама. Његова чврста конструкција и радијални мотор (двострука звезда) с ваздушним хлађењем, обезбедили су му велику толеранцију на екстремне услове коришћења и оштећења у борби. Током Другог светског рата, P-47 је учествовао у готово свим активним ратним подручјима, у ваздухопловствима више савезничких земаља.

Тандерболти су имали ватрено крштење 10. марта 1943. године изнад француске.

Први сукоб у ваздушном простору немачким авионима десио се 15. априла 1943. године, када је пилот Дон Блакесли Тандерболтом оборио први непријатељски авион Fw-190. У току целог рата су остали рекордери, у победама Тандерболтом у ваздушним борбама, пилоти: Френсис „Габи“ Габрески, са 28 победа, и Роберт С. Џонсон, са 27 победа.[35]

Прва мисија праћења B-17 је била на почетку бомбардовања Немачке, 17. августа 1943. године. Мисије праћења бомбардера су се наставиле из база у Италији, а у нападима на јапанска острва из Аустралије.

У тренутку отпочињања оружаног сукоба у Кореји, 25. јуна 1950. године, Тандерболт је био у наоружању америчког ваздухопловства, али није коришћен за интервенцију, већ је уместо њега коришћен P-51 Мустанг. Тандерболт није коришћен иако је био далеко ефикаснији и отпорнији од P-51 Мустанга, поготову за такву врсту ратовања. За то је било више разлога, а међу њима се спомињу буџетска ограничења, недостатак резервних делова, кампања за убрзани прелазак на борбене авионе с млазним мотором итд.[12][36]

Амерички ваздухопловни оперативци и пилоти су поново жалили за Тандерболтом у Вијетнамском рату (1959—1975), из оправданих разлога. Прво, рат је имао герилско обележје по прашумама и мочварном терену, с мањим групацијама снага. Друго, с тадашњим основним борбеним авионом Фантомом је направљена концепцијска грешка што није био наоружан сталним ватреним оружјем. Озбиљно је било постављено питање повратка Тандерболта у оперативну употребу, који би био веома ефикасан у тим условима ратовања. Коначно се закључило да за то не постоје реални услови. [1][37]

Корисници[12][13][уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 greg goebel (01 jan 15 .). „The Republic P-47 Thunderbolt” (на ((en))). airvectors.. Приступљено 25. 8. 2015.. »The Republic P-47 Thunderbolt« 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Dwyer, Larry. „Republic P-47 Thunderbolt” (на ((en))). aviation-history.. Приступљено 25. 8. 2015.. »Republic P-47 Thunderbolt« 
  3. 3,0 3,1 „╚Тандерболты╩ в Советском Союзе” (на ((ru))). airwar.. Приступљено 25. 8. 2015.. »╚Тандерболты╩ в Советском Союзе« 
  4. 4,0 4,1 greg goebel (01 jan 15 .). „EARLY SEVERSKY AIRCRAFT / P-35 / P-35A” (на ((en))). airvectors.. Приступљено 25. 8. 2015.. »EARLY SEVERSKY AIRCRAFT / P-35 / P-35A« 
  5. 5,0 5,1 greg goebel (01 jan 15). „P-43 LANCER / XP-47B” (на ((en))). airvectors.. Приступљено 25. 8. 2015.. »P-43 LANCER / XP-47B« 
  6. Dan Alex. „Republic P-47 Thunderbolt Fighter / Fighter-Bomber (1942)” (на ((en))). militaryfactory.. Приступљено 28. 8. 2015.. »Republic P-47 Thunderbolt Fighter / Fighter-Bomber (1942)« 
  7. Stephen Sherman (Oct. 2003.). „Russian Aircraft Designer & Founder of Republic Aviation” (на ((en))). acepilots. Приступљено 29. 8. 2015.. »Russian Aircraft Designer & Founder of Republic Aviation« 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Nicholas Mastrangelo. „Design Analysis of the P-47 Thunderbolt” (на ((en))). rwebs.. Приступљено 25. 8. 2015.. »Design Analysis of the P-47 Thunderbolt« 
  9. „P-47 Thunderbolt” (на ((en))). globalsecurity. Приступљено 28. 8. 2015.. »P-47 Thunderbolt« 
  10. 10,0 10,1 „Pratt and Whitney's R-2800” (на ((en))). aviation-history. Приступљено 28. 8. 2015.. »Pratt and Whitney's R-2800« 
  11. „The Turbosupercharger and the Airplane Power Plant” (на ((en))). rwebs. January, 1943.. Приступљено 28. 8. 2015.. »The Turbosupercharger and the Airplane Power Plant« 
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 „Republic P-47 Thunderbolt [Caza Bombardero”] (на ((es))). lasegundaguerra. 01 Nov 2011.. Приступљено 29. 8. 2015.. »Republic P-47 Thunderbolt [Caza Bombardero]« 
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 „Republic P-47 Thunderbolt, Variants and Operators” (на ((en))). joebaugher. Приступљено 29. 8. 2015.. »Republic P-47 Thunderbolt, Variants and Operators« 
  14. „Republic XP-47B Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. 4. 07. 1999.. Приступљено 30. 8. 2015.. »Republic XP-47B Thunderbolt« 
  15. „Republic P-47B Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. 4. 07. 1999.. Приступљено 30. 8. 2015.. »Republic P-47B Thunderbolt« 
  16. 16,0 16,1 greg goebel (01 jan 15.). „P-47B / P-47C” (на ((en))). airvectors. Приступљено 30. 8. 2015.. »P-47B / P-47C« 
  17. „Acceptance Performance Tests” (на ((en))). wwiiaircraftperformance. 18. 06. 1942.. Приступљено 30. 8. 2015.. »Acceptance Performance Tests« 
  18. „Republic P-47C Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. 4. 07. 1999.. Приступљено 31. 8. 2015.. »Republic P-47C Thunderbolt« 
  19. „Republic XP-47E Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. Приступљено 31. 8. 2015.. »Republic XP-47E Thunderbolt« 
  20. „Republic XP-47F Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. 5. 07. 1999.. Приступљено 1. 9. 2015.. »Republic XP-47F Thunderbolt« 
  21. „P-47D-1(23) Thunderbolt” (на ((ru))). airwar. Приступљено 25. 8. 2015.. »P-47D-1(23) Thunderbolt« 
  22. „Republic P-47D Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. Приступљено 1. 9. 2015.. »Republic P-47D Thunderbolt« 
  23. „Curtiss P-47G Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. Приступљено 1. 9. 2015.. »Curtiss P-47G Thunderbolt« 
  24. „Republic XP-47K Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. Приступљено 1. 9. 2015.. »Republic XP-47K Thunderbolt« 
  25. „Republic XP-47L Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. Приступљено 1. 9. 2015.. »Republic XP-47L Thunderbolt« 
  26. „Republic XP-47H Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. Приступљено 1. 9. 2015.. »Republic XP-47H Thunderbolt« 
  27. „Republic XP-47J Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. Приступљено 2. 9. 2015.. »Republic XP-47J Thunderbolt« 
  28. „Republic P-47M Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. Приступљено 2. 9. 2015.. »Republic P-47M Thunderbolt« 
  29. „P-47N” (на ((en))) (pdf). alternatewars. 17 MAY 1950.. Приступљено 29. 8. 2015.. »P-47N« 
  30. „Republic P-47N Thunderbolt” (на ((en))). joebaugher. Приступљено 29. 8. 2015.. »Republic P-47N Thunderbolt« 
  31. „XP-72 / END OF THE ROAD” (на ((en))). airvectors. Приступљено 2. 9. 2015.. »XP-72 / END OF THE ROAD« 
  32. 32,0 32,1 „P-47 Thunderbolt, Specifications” (на ((en))). globalsecurity. Приступљено 28. 8. 2015.. »P-47 Thunderbolt, Specifications« 
  33. „Major P-47 Thunderbolt Variations, Serial Numbers, & Production” (на ((en))). 368thfightergroup. Приступљено 2. 9. 2015.. »Major P-47 Thunderbolt Variations, Serial Numbers, & Production« 
  34. Stephen Sherman (24. 01. 2012.). „Robert S. Johnson and the P-47” (на ((en))). acepilots. Приступљено 29. 8. 2015.. »Robert S. Johnson and the P-47« 
  35. „Robert Johnson” (на ((en))). warbirdsresourcegroup. 21. 02. 1920.. Приступљено 3. 9. 2015.. »Robert Johnson« 
  36. Michael D. Rowland (2003). „Why the U.S. Air Force did not use the F-47 Thunderbolt in the Korean War” (на ((en))). sobchak.wordpress.. Приступљено 25. 8. 2015.. »Why the U.S. Air Force did not use the F-47 Thunderbolt in the Korean War« 
  37. „56th Fighter Group” (на ((en))). usaaf. Приступљено 3. 9. 2015.. »56th Fighter Group« 
  38. Peter Ibes. „South American 'Jug'” (на ((en))). ipmsstockholm. Приступљено 3. 9. 2015.. »South American 'Jug'« 
  39. „P-47 Thunderbolt/45-49219” (на ((en))). warbirdregistry. Приступљено 3. 9. 2015.. »P-47 Thunderbolt/45-49219« 
  40. „THUNDERBOLT/45-49509” (на ((en))). warbirdregistry. Приступљено 3. 9. 2015.. »THUNDERBOLT/45-49509« 
  41. „Republic F-47D-40-RE Thunderbolt” (на ((en))). muzejvazduhoplovstva. Приступљено 3. 9. 2015.. »Republic F-47D-40-RE Thunderbolt« 
  42. „Republic F-47D-40-RA Thunderbolt” (на ((en))). muzejrv. Приступљено 3. 9. 2015.. »Republic F-47D-40-RA Thunderbolt« 

Литература[уреди]

  • ((en)) Bergerud, Eric M. (2000). Fire in the Sky. Westview Press. pp. 269–270. ISBN 978-0-8133-3869-9. 
  • Vazduhoplovne Doktrine, gledišta i tehnika, Dr ing Zlatko Rendulić, general, Beograd 1974.
  • Chant, Christopher (1977). „Republic P-47 Thunderbolt” (на ((sr))). Drugi svjetski rat - Avioni. Zagreb: Alfa. pp. 148-149. 

Спољашње везе[уреди]