Mejl-art
Mejl-art odnosno poštanska umetnost je umetnost komuniciranja na daljinu i predstavlja upotrebu poštanskih sredstava i institucije pošte u umetničke svrhe. Javlja se šezdesetih godina 20. veka, (Njujorška dopisna škola na čelu sa Rejom Džonsonom), kao rezultat težnje za direktnom, neposrednom komunikacijom između samih umetnika, publike, kritičara, izdavača i galerija.
U svojoj biti mejl-art je intermedijalna umetnost jer koristi izražajne forme različitih umetnosti, a pre svega literature i likovne umetnosti. Najčešće, pošiljke mejl-arta su posebno oblikovane dopisnice i pisma, umetničke marke, otisci pečata sa raznim porukama, telegrami.
Ovi umetnici nastoje da stvaraju putem slanja informacija poštom- telegrama i drugih informacija iz vlastitog života i dela vizuelnih poezija i sl. stvarajući mreže izvan institucija kao što su galerije i muzeji uz upotrebu specifičnosti pošiljaka, omota, poštanskih maraka i poštanskih žigova i sličnog — šaljući ove informacije na ponekad izmišljene adrese primaoca i koristeći se pravilima pošta da ove informacije vraća pošiljaocu. Takođe se organizuju i izložbe sa radovima ove vrste. Ovakav vid umetnosti može da figurira i u internetskoj komunikaciji kao imejl (imejl-art), veb stranice i blogovi.
Ovakve izložbe mejl-arta se lako pregledaju u dva nivoa, kao spontanu reakciju umetnika prema ustaljenim načinima shvatanja umetnosti i njihovog mesta — takoreći kao vlastiti podsmeh pred publikom iz neuspelih pokušaja da se izlaže, ali i ciklusom primedaba i ispisivanja iz dnevnika i kao umetnikovo viđenje sveta u svetlu humora dakle u ravni kada umetnik pred objektom probudi samo letimičan humoristički utisak. Druga ravan je mnogo logičnija autor sa slučajno izabranim elementima izložbu istražuje i proširuje krug saznanja u različitim pravcima i u vezi s tim poznatim reakcijama i povratnom informacijom.
Koreni mejl-arta mogu se naći u dadaizmu i nekim radovima Marsela Dišana.
Mejl-art dostiže svoj vrhunac krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina kada je održan veliki broj izložbi u svetu, od kojih je, svakako, najznačajnija ona u okviru XVI Bijenala u Sao Paolu, 1981. godine.
Najpoznatiji mejlartisti u svetu su, pored Reja Džonsona, još i On Kavara, Mikele Perfeti, Giljermo Dajzler, G. A. Kavelini, E. F. Higins. U Srbiji, mejl-art se naročito razvija u okviru neoavangardnog stvaralačkog pokreta signalizma (Miroljub Todorović, Dobrica Kamperelić, Andrej Tišma, Jaroslav Supek, Nenad Bogdanović).
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jean-Marc Poinsot, Mail Art communication a distance concept, 1971;
- Miroljub Todorović Mail Art Mail Poetry – Poštanska umetnost Poštanska poezija, Delo broj 2, 1980.
- Guy Bleus, Are You Experienced? L.H.F.& S., University Brussels, incl. 17 microfiches, 1981.
- Milivoje Pavlović. Od reči do krika. Letopis Matice srpske, broj 3, 2002.
- Nový život, časopis pre literatúru a kulturu, Noví Sad, č 5 1983
