Mikis Teodorakis

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Mikis Teodorakis
Mikis2004.jpg
Mikis Teodorakis 2004.
Datum rođenja (1925-07-29)29. jul 1925.(92 god.)
Mesto rođenja Hios
Grčka

Mikis Teodorakis (grč. Μίκης Θεοδωράκης; Hios, 29. jul 1925) je savremeni grčki kompozitor i vođa pokreta otpora protiv profašističke vojne hunte u Grčkoj tokom druge polovine dvadesetog veka. Svetsku slavu je stekao radeći muziku za filmove „Grk Zorba“ (1964), „Z“ (1969) i „Serpiko“ (1973). U politici zastupa levičarske stavove i bio je protivnik vojne hunte. Godine 1990. izabran je za poslanika grčkog parlamenta na listi Nove demokratije, stranke umerene desnice, a kasnije i ministar (1990 — 1992) u vladi Konstantinosa Micotakisa.

Biografija[uredi]

Mikis Teodorakis je rođen 29. jula 1925. godine na ostrvu Hios u Grčkoj. Od mladosti fasciniran muzikom, samouko je napisao pesme još kao dete bez ikakvog instrumenta. U Pirgosu i Patrasu je uzimao prve časove muzike, a u Tripolisu je osnovao hor i s njime održao prvi koncert kada je imao 17 godina.

Nakon aktivnog učešća u otporu protiv okupatora u II svetskom ratu, kada je teško mučen, upisuje se na Atinski Konzervatorijum u klasu Filoktitisa Ekonomidisa (Φιλοκτητης Οικονομιδης), a kasnije i na Konzervatorijum u Parizu, gde uči muzičku analiz u klasi Olivijea Mesaiena (Oliviera Messiaena) i dirigovanje kod Ežena Bigoa (Eugen Bigot). Ovo vreme provedeno u Parizu je period bogatog stvaralaštva.

Njegova prva simfonijska dela, Koncert za klavir, Prva Svita, Prva Simfonija su doživele međunarodni uspeh. 1957. godine osvaja zlatnu medalju na Moskovskom Muzičkom Festivalu, a 1959. ga Darius Milo (Darius Milhaud) predlaže za Američku Kopli (Copley) Muzičku nagradu za Najboljeg Kompozitora Godine nakon praizvedbe njegovog balet Antigona u Kraljevskoj Operi Kovent Garden u Londonu.

Teodorakis se vraća u Grčku, nazad svojim korenima, pravoj grčkoj muzici, i počinje kulturnu revoluciju u svojoj zemlji ciklusom pesama Epitafios. Sa delima baziranim na najvećim primerima grčke i svetske poezije Epifanija, Mali Kikladi, Aksion Esti, Mauthausen, Romansero Gitan, Romiosini vraća grčkoj muzici dostojanstvo i razvijajući koncept metasimfonijske muzike, postaje svetski priznat umetnički genije i najveći grčki živi kompozitor.

Osniva Atinski Mali Orkestar i Muzičko Društvo Pireja i izvodi mnogo koncerata, a 1963. osniva Lambrakisovu Demokratsku Mladež i postaje njen predsednik. 1964. je izabran za poslanika u grčkom Parlamentu.

1967. godine, fašistička hunta osvaja vlast u Grčkoj. Teodorakis odlazi u podzemlje i osniva Patriotski front. Država izdaje Vojni Dekret br. 13, kojim se zabranjuje izvođenje, pa čak i slušanje njegove muzike. Teodorakis je uhapšen, zatvoren, mučen i prognan u Zatun sa ženom Mirto i dvoje dece Margaritom i Jorgosom. Kasnije je prebačen u koncentracioni kamp Oropos. Međunarodni pokret solidarnosti na čelu sa poznatim umetnicima kao Dmitrij Šostakovič (Дмитрий Шостакович), Leonard Bernštajn (Leonard Bernstein), Artur Miler (Arthur Miller) i Hari Belafonte (Harry Belafonte) uspeva da izbavi Teodorakisa i da mu se preinači kazna u izgnanstvo, do čega dolazi 1970. godine.

U izgnanstvu, Teodorakis se bori za svrgavanje hunte i za jedinstvo otpora. Širom sveta drži hiljade koncerata kao deo borbe za povratak demokratije u Grčku. Postao je univerzalni simbol borbe protiv diktatora.

Nakon pada hunte, Teodorakis se trijumfalno vraća u Grčku, gde nastavlja svoj rad i vodi koncertne ture, kako po Grčkoj, tako i širom sveta. Nekoliko puta je biran za poslanika u Parlamentu (19811986. i 19891993.) i dve godine (19901992.) bio ministar u Vladi Konstantina Micotakisa (Κονσταντινος Μιτσοτακης). Nakon toga, dve godine je bio glavni muzički direktor Hora i Orkestra Helenskog Radija i Televizije (ΕΡΤ).

Mikis Teodorakis u svojim delima kombinuje poseban umetnički talenat sa dubokom ljubavlju prema Grčkoj. Okrenut je i podizanju opšte svesti čovečanstva o ljudskim pravima, o životnoj sredini i potrebi za mirom. Iz ovog razloga je i osnovao Grčko-tursko Društvo Prijateljstva sa poznatim turskim pevačem muzičarem Zilfijem Livanelijem (Zülfü Livaneli).

Odlukom francuskog predsednika Fransoa Miterana, 1996. Teodorakis dobija Orden Legije Časti Francuske Republike.

Odlukom Skupštine Grada Novog Sada, od 1. februara 2004. godine, Mikis Teodorakis je počasni građanin Novog Sada. Ovaj status je znak zahvalnosti maestru što je poklonio Srpskom narodnom pozorištu notni materijal i prava za izvođenje baletaGrk Zorba”, koja je na sceni SNP-a, bez prekida, od 1994, postala jedna od kultnih predstava novosadskog baleta, kao i zato što se u toku bombardovanja 1999, zalagao za prestanak dejstava i posebno osuđivao napade na Novi Sad.

Opus[uredi]

Mikis Teodorakis je napisao preko 1000 pesama i ciklusa pesama, nezaborvanih melodija koje su postale trajno nasledstvo grčke muzike. To su pesme Sto periyali, Kaimos, Aprilis, Doxa to Theo, Sotiris Petroulas, Lipotatkes, Stis Nihtas to Balkoni, Agapi mou, Pou petaxe t'agori mou, Anixe ligo to parathiro, O Ipnos se tilixe, To yelasto pedi, Dendro to dendro, O Adonis i mnoge, mnoge druge.

Simfonijska dela[uredi]

  • Simfonija No. 1 (Proti Symfonia) (1954 — 1959)
  • 3 Orkestarske svite (1958.)
  • Klavirski koncert (1981.)
  • Simfonija No. 2 (Pesma Zemlje) za dečji hor, klavir i orkestar (1981.)
  • Simfonija No. 3 (Vizantijske Himne) za sopran, hor i okrestar (1983.)
  • Simfonija No. 7 (Prolećna Simfonija) za 4 solista, hor i orkestar (1986.-87.)
  • Simfonija No. 4 za sopran, mecosopran, naratora, hor i simfonijski orkestar bez gudača (1996.)
  • Rapsodija za gitaru i orkestar (1996.)
  • Rapsodija za violončelo i orkestar (1996.)
  • mnoga dela kamerne muzike

Kantate i oratorijumi[uredi]

  • Axion Esti (tekst: Odiseas Elitis) (1960.)
  • Pnevmatiko Emvatirio (Marš Duha na tekst Angelosa Sikeljanosa) (1969.)
  • Canto General (tekst: Pablo Neruda) (1981./82.)
  • Sadukejska pasija (Kata Saddukaion Pathi na tekst Mihalisa Kacarosa) za tenor, bas, hor i orkestar (1982.)
  • Liturgija No. 2 (Deci ubijenoj u ratu na tekst Tasosa Livaditisa i Mikisa Teodorakisa) za hor a capella (1982./83.)
  • Lorca za glas, solo gitaru, hor i orkestar (prema Romancero Gitan)
  • Canto Olympico (za Olimpijske igre u Barseloni 1992.)

Baleti[uredi]

  • Grčki Karneval (1953.)
  • Le Feux aux Poudres (1958.)
  • Les Amants de Teruel (1959.)
  • Elektra (1963.)
  • Sedam grčkih igara (hor: Moris Bežar [Maurice Béjart]) (1985.)
  • Aleksis Zorbas (Grk Zorba) (1987./88.)

Opere[uredi]

  • Kostas Kariotakis (Κώστας Καρυωτάκης) (1984./85.)
  • Medeja (Μήδεια) (1988./90.) - posvećena Đuzepeu Verdiju
  • Elektra (Ἡλέκτρα) (1995./96.) - posvećena Đakomu Pučiniju
  • Antigona (Ἀντιγόνη) (1996.) - posvećena Vinćencu Beliniju
  • Lizistrata (Λυσιστράτη) (1990./2000.)

Scenska muzika[uredi]

Klasične grčke tragedije[uredi]

  • Витезови (Aristofan) (1979.)
  • Орестија: Агамемнон - Хоефоре - Еумениде (Eshil) (1986./88.)
  • Хекаба (Euripid) (1987.)
  • Антигона (Sofokle) (1990.)
  • Оковани Прометеј (Eshil) (1992.)
  • Медеја (Euripid) (2001.)
  • To Tragoudi tou nekrou Adelfou (Balada za mrtvog brata) muzička tragedija (Mikis Teodorakis) (1960./61.)

Savremena dela grčkih autora[uredi]

  • Omorphi Poli (Divni Grad) revija (Bost, Hristodulu, Hristofelis i drugi) (1961./62.)
  • I Yitonia to Angelon (Četvrt Anđela) muzička drama (Jakovos Kabanelis) (1963.)
  • Magiki Poli (Začarani Grad) revija (Teodorakis, Perijalis, Kacaros) (1963.)
  • Antigoni stin Filaki (Antigona u zatvoru) drama (Janis Ricos) (1971.)
  • Prodomenos Laos (Izdani Narod) muzika za pozorište (Vangelis Gufas) (1975.)
  • Echthros Laos (Neprijateljski Narod) drama (Jakovos Kabanelis) (1975.)
  • Christophorus Kolumbus (Hristifor Kolumbo) drama (Nikos Kazancakis) (1975.)
  • Kapodistrias drama (Nikos Kazancakis) (1976.)
  • O Allos Alexandros (Drugi Aleksandar) drama (Margarita Limberaki) (1977.)
  • Papaflessas predstava (Spiros Melas) (1979.)

Dela svetskih autora[uredi]

  • Enas Omiros (Talac) drama (Brendan Behan) (1961.)
  • Das Sauspiel tragikomedija (Martin Valser) (1975.)
  • Polites B' Kategorias (Građani dugog reda) drama (brajan Fril) (1978.)
  • Калигула drama (Alber Kami) (1979.)
  • Перикле tragedija (Vilijam Šekspir) (1980.)
  • Магбет tragedija (Vilijam Šekspir) (1994.)

Filmska muzika[uredi]

  • I'll meet by Moonlight (1960.)
  • Honeymoon (1960.)
  • The Shadow of the Cat (1961.)
  • Five Miles to Midnight (1961.)
  • Elektra (1962.)
  • Phaedra (1962.)
  • Les Amants de Téruel (1964.)
  • Zorba the Greek (1964.)
  • Z (1969.)
  • Stage of Siege (1972.)
  • Serpico (1973.)
  • Sutjeska (1973.)
  • [[Partizani (film) (1974)

Ciklusi pesama[uredi]

  • Epitaphios
  • Archipelagos
  • Politia
  • Epiphania
  • The Hostage
  • Mykres Kyklades
  • Mauthausen
  • Romiossini
  • Sun and Time
  • Songs for Andreas
  • Mythology
  • Night of Death
  • Ta Lyrika
  • The Quarters of the World
  • Dionysos
  • Phaedra
  • Mia Thalassa
  • i mnogi drugi

Based on the researches of Guy Wagner, Chairman International Theodorakis Foundation FILIKI and Asteris Koutoulas, Author of: O Mousikos Theodorakis, Kimena - Ergigraphia - Kritikes

Spoljašnje veze[uredi]