Mihaela Škapin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
MIHAELA ŠKAPIN
Mihaela Škapin.jpg
Mihaela Škapin
Datum rođenja(1922-09-29)29. septembar 1922.
Mesto rođenjaVeliko Polje, kod Sežane
 Kraljevina SHS
Datum smrti15. novembar 1943.(1943-11-15) (21 god.)
Mesto smrtiŽirovski vrh, kod Škofje Loke
 Treći Rajh
Profesijakuvarica
Članica KPJ odjuna 1943.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Narodni heroj od4. septembra 1953.

Mihaela Škapin – Drina (Veliko Polje, kod Sežane, 29. septembar 1922Žirovski vrh, kod Škofje Loke, 15. novembar 1943), učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi]

Rođena je 29. septembra 1922. godine u Velikom Polju kod Sežane, u zemljoradničkoj porodici. Osnovnu školu završila je u Podnanosu. Školovanje je nastavila na raznim dopisnim kursevima, a 1940. godine je otišla stricu u Ljubljanu. Tamo je završila kurs za kuvarice, a u slobodno vreme bavila se fiskulturom u društvu „Sokol“. Kući se vratila u leto 1941. godine, nakon što su Ljubljanu okupirale italijanske jedinice. Posle toga je pomagala porodici u obrađivanju zemlje.

Ujesen 1941. godine, u okolinu Velikog Polja stigli su prvi slovenački partizani. Kuća Škapinovih postala je jedna od najpouzdanijih baza oslobodilačkog pokreta, sve do 3. marta 1943. godine, kada su ju spalili italijanski fašisti, a Mihaelinog oca ubili kad je pokušao da pobegne. Posle toga su Mihaela, njena sestra, brat i majka stupile u Južnoprimorski partizanski odred. Njen najstariji brat bio je već od ranije partizan.

Iz Južnoprimorskog odreda uskoro je bila stvorena Sedamanesta slovenačka brigadaSimon Gregorčič“, koja je uskoro krenula u ofanzivu u Benešku Sloveniju. Mihaela je, kao borac ove brigade, učestvovala u njenim bitkama, ubrzo postala članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije i postala politički delegat voda. Učestvovala je u napadu na italijanski kamion kod Mrzlih Voda 22. juna 1943. godine i zbog iskazane hrabrosti primljena u članstvo Komunističke partije Jugoslavije.

Kada je Sedamnaesta brigada ukinuta, njeni borci i rukovodioci uključeni su u Treću slovenačku brigaduIvan Gradnik“, koja je poslana u Dolenjsku i Notranjsku da bi tamo, u sastavu Četrnaeste divizije NOVJ učestvovala u razoružavanju italijanskih vojnika i belogardista, septembra 1943. godine. tada je Mihaela bila zamenica političkog komesara čete i na toj dužnosti učestvovala u mnogim borbama.

Kada se posle kapitulacije Italije, Treća brigada vratila u Primorje, Mihaela je bila raspoređena u novoformiranu Šesnaestu slovenačku brigaduJanko Premrl Vojko“, za zamenicu političkog komesara Drugog bataljona. U to vreme, krajem septembra 1943, u Primorskoj je počela nemačka ofanziva protiv oslobođene teritorije nakon kapitulacije Italije.

Šesnaesta brigada je, u sastavu 31. slovenačke divizije, krenula u napad na nemačke snage u Gorenjskoj. Brigada je učestvovala u više diverzija i borbi, zbog čega su se nemačke snage povukle iz sela Žiri. To je bilo prve veće oslobođeno mesto u Gorenjskoj. Mihaela je takođe učestvovala u tim borbama, a počela je i da se bavi pisanjem pesama. Tada je napisala i pesmu „Jesen“, koja je posle njene pogibije objavljena u listu „Za Vojkom“.

U novembru 1943, nemačke jedinice su krenule u ofanzivu prema Gorenjskoj. Šesnaesta brigada je bila upućena na Žirovski vrh kod Škofje Loke da tamo brani oslobođenu teritoriju. Dana 15. novembra, nemačkim vojnicima iz 134. grenadirskog puka uspelo je da u napadu iznenade Drugi bataljon brigade. Politički komesar i Mihaela su istrčali van prema položajima, ali su naleteli na nemačku udarnu grupu koja se neprimetno provukla kroz partizanske redove. Komesar se spasao, ali je Mihaela poginula u okršaju.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 4. septembra 1953. godine, proglašena je za narodnog heroja.

Literatura[uredi]