Албина Мали-Хочевар

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
албина мали-хочевар
Albina Mali.jpg
Албина Мали-Хочевар
Датум рођења12. септембар 1925.
Место рођењаВиница, код Чрномља
 Краљевина СХС
Датум смрти24. јануар 2001.(2001-01-24) (75 год.)
Место смрти Словенија
Професијадруштвено-политички радник
Чланица КПЈ од1944.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од13. септембра 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

Албина Мали—Хочевар (Виница, код Чрномља, 12. септембар 192524. јануар 2001) била је учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 12. септембра 1925. године у Виници код Чрномља, у радничкој породици. У породици је било осмеро деце, отац јој је био опанчар, а мајка радница. Кад је кренула у школу, живели су у Чрномљу. Кад је похађала трећи разред основне школе, отац јој се разболео, па су се преселили у Јурку Вас, где јој је отац умро 1934. године. од тада је и Албина почела да ради како би прехранила многобројну породицу. Испрва је радила у Врху при Шмихелу, а након тога се после две године преселила на Брезово Ребро, одакле је ишла у школу у Ајдовец. Ту је живела код породице и коначно завршила школу, када је отприлике почео и рат у Југославији 1941. године.

Албина се укључила у Народноослободилачки покрет у лето 1941. године. Партијски активист Херман Хенингман из Долењских Топлица поверавао јој је задатке. Одржавала је везу између Новог Места и Брезовог Ребра, где је био положај активиста и партизански логор. Децембра 1941. напустила је Брезово Ребро и по Хенингмановом упутству запослила се у Новом Месту. У гостионици у којој је радила организовала је пункт за везу и, током три месеца боравка у Новом Месту, растурала летке и одржавала везе с куририма који су долазили у град.

После три месеца у Новом Месту, преселила се у Чешчу Вас код мајке. Ту је био пункт за везу коју је Албина одржавала између Новог Места, Чешче Васи, Брезовог ребра и Пречне. Јуна 1942, била је издана, па се тада пребацила на Врезово Ребро у Јоштву заштитну чету Западнодолењског партизанског одреда. У том је тренутку трајала италијанска офанзива на ослобођену партизанску територију, па се партизанска јединица разделила на више мањих група. Након завршетка офанзиве, групе су се нашле код Подстеница и поновно ујединиле у одред. Албина је у Подстеницама августа 1942. године била примљена за чланицу Савеза комунистичке омладине Југославије. Децембра 1942. у Долењској је постала борац Треће чете Трећег батаљона Прве словеначке бригаде Тоне Томшич. У бригади је била болничарка, неко време у чети, а затим у батаљону, где је била и батаљонски секретар СКОЈ-а.

Учествовала је у борбама 11. децембра 1942. у Ајдовцу и на Полици, 26. децембра 1942. код Мирне и два дана касније код Требинца, 3. јануара 1943. у простору Загорица-Чатеж, 13. јануара у Шентвиду код Стичне, 17. јануара на Полици и остало. Септембра 1942, била је у Сувој Крајини први пута рањена, затим 21. јануара 1943. у борби код Загорице, где је бригада напала белогардистичко упориште. Дана 4. марта 1943. учествовала је у бици код Метлике, где се бринула о рањеницима. Бригу о рањенциима водила је и током борби код Амбруса 18. марта и у борбама код Данама 25. марта 1943. године. Трећи пут била је рањена 15. септембра 1943. на Великом Осолнику, током борби за Турјак, када је у њеној близини експлодирала мина. Опорављала се у партизанској болници у Јелендолу, Кочевски рог, затим у Чрмошњицама и одатле евакуисана на Жумберак. Године 1944. постала је чланица Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Из Жумберка је крајем 1944. отишла на подручје Беле Крајине, где је учествовала у борбама које је водио Белокрањски партизански одред. Затим је отишла у партијску школу на Кочевском рогу, где је била од маја до јула 1944. године. Кад је завршила курс у партијској школи, одлетела је као болничарка с транспортом рањеника у Бари, Гравину, затим у Барлету, а новембра 1944. године у Сплит. Налазила се у Осмом корпусу НОВЈ као болничарка, а 14. јануара 1945. премештена је у дечији дом у Новиград. На крају рата била је стационирана у Задру и затим у Трсту.

У првим послератним годинама најпре је живела у Новом Месту, а затим на Пагу, у Поречу, Кобариду, Илирској Бистрици, а децембра 1955. године настанила се у Марибору. У Љубљани је била партијски секретар на терену Пољане, у Кршком и Марибору чланица Комитета СК Словеније и остало.

Умрла је 24. јануара 2001. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликована је 13. септембра 1953. године.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 482.

Литература[уреди | уреди извор]