Nandor Hidegkuti

Osvojene medalje
Predstavljajući Mađarska
1952. Helsinki

Nandor Hidegkuti
Nandor Hidegkuti
	Nandor Hidegkuti
Lični podaci
Datum rođenja	3. mart 1922.
Mesto rođenja	Budimpešta, K. Mađarska
Datum smrti	14. februar 2002. (79 god.)
Mesto smrti	Budimpešta, Mađarska
Visina	1,79 m
Pozicija	Napadač
Juniorska karijera
1934 — 1940.	FK Ujlaki
Seniorska karijera*
Godine	Klub
1943 — 1945.	Elektromoš
1945 — 1946.	Herminamezei
1946 — 1958.	MTK Hungaria
Reprezentativna karijera**
1945 — 1958.	Mađarska
Trenerska karijera
1959 — 1960.; 1960 — 1962.	MTK; Fjorentina
1962 — 1963.	FK Mantova
1963 — 1965.	Vašaš ETO Đer
1966.	Banjas Tatabanja
1967 — 1968.	MTK
1972 — 1973.	FK Stal Žešov
1973.	Doža Eger
1973 — 1980.	Al Ahli
1983 — 1985.	FK Šabab Al Ahli
Nagrade
Predstavljajući Mađarska
Olimpijske igre
Svetsko prvenstvo
Balkanski kup u fudbalu za reprezentacije
Centralnoevropski kup
	* Datum aktuelizovanja: 2. oktobar 2023.; ** Datum aktuelizovanja: 25. mart 2025.

Nandor Hidegkuti (mađ. Hidegkuti Nándor; Budimpešta, 3. mart 1922 — Budimpešta, 14. februar 2002) je bio mađarski fudbaler i trener.^[1]

Najveći deo svoje igračke karijere je proveo u FK MTK Hungarija (MTK Hungária FC), gde je igrao na poziciji napadača. Tokom pedesetih godine dvadesetog veka je bio član mađarske zlatne ekipe. Tokom 1953, na čuvenoj utakmici protiv Engleza na Vembliju, gde je igrao na poziciji povučenog centarfora, postigao je het trik i pomogao Mađarima da pobede sa 6:3. Igrajući iz dubine Hidegkuti je mogao da koristi svoju tehniku i distribuira loptu ostalim napadačima i istovremeno pojača srednji red. Ova pozicija je bila inovacija za to doba, tako da je zbunjivala Engleze na pomenutoj utakmici i jedna je od “taktičkih čuda” trenera Gustava Šebeša.

Kao trener Hidegkuti je radio sa klubovima iz četiri različite države: Mađarska, Italija, Poljska i Egipat.

Najveći uspeh je postigao sa Fijorentinom (ACF Fiorentina) 1961, osvojivši Kup pobednika kupova, pobedivši ekipu Rendžersa iz Škotske u ukupnom skoru od 4:1 (2:0 i 2:1). Sa mađarskim FK Đer Eto (Győri ETO FC) je izborio 1963. šampionsku titulu Mađarske i odveo je ETO do polufinala evropskih kupova gde je 1965. izgubio od Benfike

Hidegkuti je preminuo 2002, a MTK je promenila ime stadionu u njegovu čast u Stadion Hidegkuti Nandor.

Karijera[uredi | uredi izvor]

FK MTK Hungaria[uredi | uredi izvor]

Za MTK, Hidegkuti, je počeo da igra 1946. godine. Kada je 1949. godine Mađarska postala Narodna Republika Mađarska (komunisti su preuzeli vlast), MTK je postao klub mađarske tajne policije (ÁVH). Tokom te uprave ime kluba je menjano nekoliko puta, prvo SD Tekstileš, pa SD Bašća, pa SD Vereš Lobogo i na kraju opet MTK. Bez obzira na sva ova dešavanja, tokom pedesetih godina dvadesetog veka MTK je bio uspešan klub. Jedan od razloga uspešnosti je i novina koju su uveli igrači Hidegkuti i Petar Palotaš i trener Marton Bukovi, a to je igrač u ulozi povučenog centarfora, koji je zbunjivao protivnike. U ovom timu su još bili i Mihalj Lantoš i Jožef Zakarijaš, članovi Zlatnog tima i oni su osvojili tri šampionske titule mađarske, mađarski kup i Mitropa kup. Pod imenom Vereš Lobogo (Vörös Lobogó), su igrali u sezoni 1955/56 prvi održani evropski kup, gde je protiv FK Anderlehta, Hidegkuti dao dva gola da bi prošli u sledeće kolo sa ukupnim skorom od 10 : 4.

Sa MTK je osvojio tri šampionske titule Mađarske

Kralj strelaca[uredi | uredi izvor]

U periodu provedenom u klubu je bio i najbolji strelac MTK u šest sezona

1947/48. 20’ (golova);
1948/49. 26’ (golova);
1949/50. 23’ (golova);.
1952. 28’ (golova);
1953. 23’ (golova);
1955. 16’ (golova);.

Hidegkuti vodi na večitoj listi strelaca MTK sa 222 pogotka na 302 utakmice u periodu od 1946. do 1958. godine, sa tendencijom da još dugo ostane na tronu.

Kao trener, Higdegkuti je u dva navrata bio na klupi MTK, Prva liga Mađarske u fudbalu 1959/60 i 1967/68.

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

U periodu od 1945. pa do 1958, Hidegkuti je igrao 69 utakmica za mađarsku reprezentaciju i postigao je 39 golova.

U svom debiju, 30. septembra 1945, protiv Rumunije je postigao 2 gola, pri pobedi Mađara od 7:2. Dve godine kasnije 17. avgusta 1947. na svojoj drugoj utakmici za reprezentaciju, protiv Bugarske postigao je het trik. Svoj drugi het trik u reprezentaciji je postigao 18. novembra 1951. u utakmici protiv Finske

Iako saigrači u klubu, MTK, Hidegkuti i Petar Palotaš su bili rivali u reprezentaciji. Tek posle osvojene zlatne medalje u Helsinkiju 1952. i utakmice protiv Švajcarske, u septembru iste godine, Mađarska je gubila sa 2:0 i Hidegkuti je zamenio Palotaša i sa njegovom pomoći Mađarska izvijevala pobedu od 4:2, Hidegkuti je postao standardni reprezentativac.

Nekoliko meseci kasnije, tačnije 17. maja 1953, takođe je sa svojim pogotkom protiv Italije, pomogao mađarskoj reprezentaciji da osvoji SE kup. Mađarska je na stadionu Olimpiko pobedila sa 3:0..

Utakmica protiv Engleske, 23. novembra 1953. u Londonu na Vembliju mu je donela status legende. Samo posle 45 sekundi Božik je izradio šansu, koju je Hidegkuti iskoristio i Mađari su vodili sa 1:0. Posle izjednačenja, Hidegkuti na Kočišev pas, dovodi Mađare u novo vođstvo. U drugom poluvremenu na Puškaševo dodavanje Hidegkuti izvanrednim volejom postiže svoj treći pogodak na utakmici i osigurava pobedu Mađara od 6:3. Hidegkuti je takođe postigao gol u uzvratnoj utakmici protiv Engleske u Budimpešti kada su Mađari pobedili sa 7:1, a na svetskom prvenstvu 1954. je dodao još 4 gola u svoju riznicu.