Владимир Беара

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Владимир Беара
Vladimir Beara 1953.jpg
Владимир Беара
Лични подаци
Пуно име Владимир Беара
Датум рођења (1928-11-02)2. новембар 1928.
Место рођења Зелово, Далмација,
 Краљевина СХС
Датум смрти 11. август 2014.(2014-08-11) (85 год.)
Место смрти Сплит,
 Хрватска
Позиција голман
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1947-55
1955-60
1960-63
1963-64
Укупно
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Хајдук Сплит
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Црвена звезда
Немачка Алеманија
Немачка Келн
308
174
25
23
530
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера
1950-1959
Укупно
Југославија Југославија 59
59
(0)
(0)

Владимир Беара (Зелово, Далмација, Краљевина СХС, 2. новембар 1928Сплит, 11. август 2014) бивши је југословенски фудбалер (голман) српске националности.[1] Играо је у сплитском Хајдуку, за Црвену звезду, а потом одлази за Келн. Био је учесник Олимпијских игра 1952, као и на светским првенствима 1950, 1954 и 1958.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен као трећи најмлађи син оца Јакова Беаре (1897-1980) а мајке Марије Стојанац (1900-1976). Два старија брата звала су се Љубомир (1925-1989) и Светозар (1927-2012). Деда по оцу био му је Јован Беара (1856-1938) док је баба Цвита Станојевић (1852-1948). Владимир се женио два пута. Са првом супругом Борицом Јонић (1927-1985) из Биског код Триља, имао је сина Предрага званог "Дадо" (1954-1990) који је млад умро и није имао потомке. Друга супруга, са којом се венчао у својим седамдесетим годинама, звала се Јадранка Цоце.

Пре него што је почео озбиљно да се бави фудбалом, Беара је био електричар по занимању, који је у слободном времену статирао у Сплитском казалишту и помало играо балет. На игралишту сплитског фудбалског тима „Хајдук“ случајно се затекао да би вежбао еластичност, одраз и високи скок у балету, а остао да би постао (заједно са Џајићем) југословенским фудбалером са највише освојених домаћих трофеја — седам титула првака и два пехара Купа Маршала Тита.

За НК Хајдук је одиграо 308 утакмица и примио 139 голова. Са Хајдуком је освојио Првенства Југославије 1950, 1952. и 1955. У Црвену звезду је прешао 1955. и са њом освојио првенства 1956, 1957, 1959. и 1960. и два Купа Југославије 1958. и 1959. Одиграо је 174 утакмице, 83 првенствене и примио 81 гол. Играо је за Црвену звезду против Манчестер Јунајтеда, након које су фудбалери Манчестера доживели тешку несрећу код Минхена. Беара је своју каријеру завршио у немачким клубовима Алеманија Ахен (1960-1962) и Викторија Келн (1963-1965).

За репрезентацију Југославије је одиграо 59 утакмица између 1950. и 1959. Дебитовао је 8. октобра 1950. против репрезентације Аустрије (последњих десет минута игре 2:7), а опростио се од репрезентације 1959. у Београду против Мађарске (2:4).

Беара је учествовао на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију и освојио је сребрну медаљу. У финалној утакмици против Мађарске 0:2 одбранио је славном Пушкашу ударац са 11 метара. Упамћен је по ванредној одбрани у Лондону (1950) против Енглеске (2:2), када су га енглески новинари назвали Велики Владимир.

Играо је на три Светска првенства: 1950, 1954. и 1958.

Наступио је у репрезентацији ФИФА под називом репрезентације остатак света против репрезентације Енглеске 1953. у Лондону (4:4).

Беара је 1967. завршио Вишу тренерску школу у Келну. Радио је као тренер у Немачкој, Холандији, Камеруну и Југославији.

Преминуо је 11. августa 2014. године.[2] Иако је за живота себи израдио гробницу на православном гробљу у родном месту, противно својој жељи сахрањен је на сплитском гробљу Ловринац уз присуство три римокатоличка свештеника.[3]

Тренер[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]