Владимир Беара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Беара

Владимир Беара
Владимир Беара

Лични подаци
Пуно име Владимир Беара
Датум рођења 2. новембар 1928.
Место рођења Зелово, Далмација, Застава Краљевине Југославије Краљевина СХС
Датум смрти 11. август 2014.(2014-08-11)(85 год.)
Место смрти Сплит, Застава Хрватске Хрватска
Позиција голман
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1947-55
1955-60
1960-63
1963-64
Социјалистичка Федеративна Република Југославија НК Хајдук
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Црвена звезда
Немачка Алеманија
Немачка Келн
Укупно
308 (0)
174 (0)

25 (0)
23 (0)

530 (0)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1950-1959 Југославија Југославија
Укупно
59 (0)
59 (0)

* Датум актуелизовања: 10. мај 2015.
** Датум актуелизовања: 10. мај 2015.

Освојене медаље
Фудбал
Сребро 1952. Хелсинки Југославија

Владимир Беара (Зелово, Далмација, Краљевина СХС, 2. новембар 1928Сплит, 11. август 2014[1]) је бивши југословенски фудбалер (голман) српске националности.[2]

Биографија[уреди]

Пре него што је почео озбиљно да се бави фудбалом, Беара је био електричар по занимању, који је у слободном времену статирао у Сплитском казалишту и помало играо балет. На игралишту сплитског фудбалског тима „Хајдук“ случајно се затекао да би вежбао еластичност, одраз и високи скок у балету, а остао да би постао (заједно са Џајићем) југословенски фудбалер са највише освојених домаћих трофеја — седам титула првака и два пехара Купа Маршала Тита.

За НК Хајдук је одиграо 308 утакмица и примио 139 голова. Са Хајдуком је освојио Првенства Југославије 1950, 1952. и 1955. У Црвену звезду је прешао 1955. и са њом освојио првенства 1956, 1957, 1959. и 1960. и два Купа Југославије 1958. и 1959. Одиграо је 174 утакмице, 83 првенствене и примио 81 гол. Играо је за Црвену звезду против Манчестер Јунајтеда, након које су фудбалери Манчестера доживели тешку несрећу код Минхена. Беара је своју каријеру завршио у немачким клубовима Алеманија Ахен (1960-1962) и Викторија Келн (1963-1965).

За репрезентацију Југославије је одиграо 59 утакмица између 1950. и 1959. Дебитовао је 8. октобра 1950. против репрезентације Аустрије (последњих десет минута игре 2:7), а опростио се од репрезентације 1959. у Београду против Мађарске (2:4).

Беара је учествовао на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију и освојио је сребрну медаљу. У финалној утакмици против Мађарске 0:2 одбранио је славном Пушкашу ударац са 11 метара. Упамћен је по ванредној одбрани у Лондону (1950) против Енглеске (2:2), када су га енглески новинари назвали Велики Владимир.

Играо је на три Светска првенства: 1950, 1954. и 1958.

Наступио је у репрезентацији ФИФА под називом репрезентације остатак света против репрезентације Енглеске 1953. у Лондону (4:4).

Беара је 1967. завршио Вишу тренерску школу у Келну. Радио је као тренер у Немачкој, Холандији, у и Југославији.

Преминуо је 11. августa 2014. године. Иако је за живота себи израдио гробницу на православном гробљу у родном месту, противно својој жељи сахрањен је на сплитском гробљу Ловринац уз присуство три римокатоличка свештеника.[3]

Тренер[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]