Златко Чајковски

С Википедије, слободне енциклопедије
Златко Чајковски
Златко Чајковски 1953. године
Лични подаци
Надимак Чик
Датум рођења (1923-11-24)24. новембар 1923.
Место рођења Загреб, Краљевина СХС
Датум смрти 27. јул 1998.(1998-07-27) (74 год.)
Место смрти Минхен, Немачка
Држављанство СФРЈ
Висина 1,64 m
Позиција десни халф
Јуниорска каријера
1937—1939 ХАШК
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1939—1945
1945
1946—1955
1955—1958
1958—1960
ХАШК
Југословенска армија
Партизан
Келн
Хапоел Хаифа

3
156
57

(0)
(19)
(7)
Репрезентативна каријера
1939
1942—1943
1946—1955
Краљ. Југуславије (млади)
Хрватска
Југославија
2
2
55
(0)
(0)
(7)
Тренерска каријера
1961—1963
1963—1968
1968—1969
1970
1970—1971
1971—1973
1973—1975
1976
1977—1978
1978—1980
1980
1981
1982
1983—1984
Келн
Бајерн Минхен
Хановер 96
Кикерс Офенбах
Динамо Загреб
Нирнберг
Келн
Кикерс Офенбах
АЕК Атина
Цирих
Гренчен
Гразер
АЕК Атина
Аполон Каламариас

Златко Чајковски (Загреб, 24. новембар 1923Минхен, 27. јул 1998) био је југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер.[1] Имао је надимак Чик, који је добио због свог ниског раста, био је висок само 164 cm. Иначе чик је у то време био други, популарни, назив за опушак од цигарете.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

ХАШК и Партизан[уреди | уреди извор]

Професионалну фудбалску каријеру Чајковски је започео у загребачком фудбалском клубу ХАШК а наставио у београдском Партизану, немачком ФК Келну и израелском Хапоелу.

За ХАШК је играо у периоду пре и за време Другог светског рата. Са ХАШК-ом није остварио неке запаженије клупске резултате, мада су се увек борили за прво место.[2][3] У то време прва звезда ХАШК-а је био Ицо Хитрец, тако да је Чајковски тек касније дошао до изражаја.

По завршетку рата, пошто је ХАШК укинут и играчи су налазили друге клубове где ће играти, Чајковски прелази у Београдски Партизан, који је био формиран те године. Партизан је тада био клуб Југословенске армије, тако да је Чајковски ту прву послератну сезону 1945 играо за репрезентацију ЈА, са којом је освојио друго место.

Одмах следеће сезоне 1946/47, одигравши двадесет утакмица на којима је дао укупно три гола, са Партизаном осваја титулу шампиона Југославије.

Са Партизаном осваја још једну титулу првака Југославије (укупно две титуле шампиона) 1948/49 и укупно три титуле освајача Купа Маршала Тита, 1947, 1952 и 1954.

Келн и Хапоел[уреди | уреди извор]

После Партизана, Чајковски налази ангажман у иностранству. Прво одлази у Немачку и 1955. године потписује за ФК Келн из Келна. Одмах у првој сезони игра на 24 утакмице и постиже два гола. У Келну остаје три сезоне, одигравши укупно 53 првенствене утакмице и за то време постиже пет првенствених голова. У немачком купу је одиграо три утакмице и постигао је један гол.

За Хапоел из Хаифа, Израел потписује 1958. и ту остаје до 1960. године, када после 23 године завршава активну играчку каријеру у клубу у којем је почео тренерску каријеру.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Краљевина Југославија[уреди | уреди извор]

Чајковски је играо на неколико различитих репрезентативних нивоа и за две репрезентације. [тражи се извор]

У време краљевине Југославије је играо за омладинску репрезентацију. Забележено је да је одиграо две утакмице и то против омладинских репрезентација Румуније и Мађарске.

Хрватска[уреди | уреди извор]

Касније, за време НДХ и Другог светског рата, је одиграо две утакмице за репрезентацију Хрватске. [тражи се извор]

Свој деби за Хрватску, Чајковски је 1. новембра 1942. године у пријатељском сусрету против Немачке у Штутгарту. Крајњи резултат на тој утакмици је био 5:1 за Немачку.

Своју другу утакмицу, и опроштај, за Хрватску, Чајковски је имао 6. јуна 1943. у пријатељском сусрету у Братислави против Словачке. Хрватска је на тој утакмици победила са 3:1.

ФНР Југославија[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Југославије, Чајковски је одиграо 55 званичних утакмица и постигао је седам голова.

Први наступ за репрезентацију Југославије је имао 29. септембра 1946. године, против Чехословачке.

Репрезентација Југославије је играла у саставу:


29. септембар 1946.
Пријатељска утакмица
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 4-2  Чехословачка Град: Београд Стадион ЈНА
Судија: Јан Раскота (Чехословачка)
Гледалаца: 30.000
Митић Гол 3
Матошић Гол 21 Гол 68
Бобек Гол 80
(Статистика) Планицки Гол 1
Климек Гол 90

Свој први гол за репрезентацију Југославије, Чајковски је постигао 7. октобра 1946. године на пријатељској утакмици против Албаније у Тирани (2:3). Остале голове је постизао, по један на свакој утакмици, против Норвешке у Ослу (1:3), Израела у Тел Авиву (2:5), Совјетског Савеза у Тампереу (1:3), Данске у Хелсинкију (3:5), СР Немачке у Хелсинкију (1:3) и свој задњи гол је постигао против СР Немачке у Лудвигсхафену (3:2), 21. децембра 1952. године.

Задњу, педесет пету, утакмицу за репрезентацију Југославије, Чајковски је имао 15. маја 1955. године, против Шкотске.

Репрезентација Југославије је играла у саставу:


15. мај 1955.
Пријатељска утакмица
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 2-2 Шкотска Шкотска Град: Београд Стадион ЈНА
Судија: Винченцо Орландини (Италија)
Гледалаца: 20.000
Веселиновић Гол 13
Вукас Гол 38
(Статистика) Рили Гол 29
Г. Смит Гол 40

Олимпијски турнир 1952. Хелсинки[уреди | уреди извор]

Златко Чајковски је са репрезентацијом Југославије учествовао на Олимпијским играма два пута, 1948 у Лондону и 1952 у Хелсинкију, оба пута је освојио сребрну медаљу. На Олимпијским играма у Хесинкију је био у саставу тима који је победио Индију са 10:1 и са СССРом одиграо две незаборавне утакмице, прва утакмица је завршена нерешено 5:5, а друга победом Југославије 3:1. Такође је финале олимпијског турнира било незаборавно. Југославија је играла против чувеног тима Мађарске, који је у свом саставу имао асове као што су Пушкаш, Хидегкути и Кочиш. Кочиш је био трећи стрелац турнира док су на том олимпијском турниру краљеви стрелаца су били Рајко Митић и Бранко Зебец са по седам голова.[4][5]


2. август 1952.
Летње олимпијске игре 1952.
 Мађарска 2-0 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија Град: Хелсинки Финска
Судија: Артур Елис (Уједињено Краљевство)
Гледалаца: 60.000
Пушкаш Гол 70
Цибор Гол 88
(Извештај)

Мађарска:
ГО 1 Мађарска Ђула Грошич
ОД 2 Мађарска Јене Бузански
ОД 3 Мађарска Михаљ Лантош
ОД 4 Мађарска Јожеф Божик
ОД 5 Мађарска Ђула Лорант
СР 6 Мађарска Јожеф Закаријаш
СР 7 Мађарска Нандор Хидегкути
СР 8 Мађарска Шандор Кочиш
НА 9 Мађарска Петар Палоташ
НА 10 Мађарска Ференц Пушкаш (капитен)
НА 11 Мађарска Золтан Цибор
Тренер:
Мађарска Густав Шебеш
Југославија:
ГО 1 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Владимир Беара
ОД 2 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Бранко Станковић
ОД 3 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Томислав Црнковић
ОД 4 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Златко Чајковски
ОД 5 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Ивица Хорват
СР 6 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Вујадин Бошков
СР 7 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Тихомир Огњанов
СР 8 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Рајко Митић (капитен)
НА 9 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Бернард Вукас
НА 10 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Стјепан Бобек
НА 11 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Бранко Зебец
Тренер:
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Милорад Арсенијевић

Чајковски је такође наступао на два светска првенства, 1950 у Бразилу и 1954 у Швајцарској.

Током 1953. године указана му је част да игра за репрезентацију Европе, на утакмици против Уједињеног Краљевства. На тој утакмици су из Југославије су још наступили Беара, Зебец и Вукас, резултат је на крају био нерешен 4:4.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Златко Чајковски, десно, као тренер у Бајерн Минхену

Тренерску диплому Чајковски је добио у Немачкој спортској академији у Келну у класи професора Хенеса Вајсвајлера.

Свој први велики успех као тренер Чајковски је имао са Келном, када је 1962. године освојио титулу шампиона Немачке.

После овог успеха, Чајковски 1963. године прелази у Бајерн Минхен из Минхена. Бајерн је тада био немачки друголигаш и Чајковски га уводи у Бундеслигу. Са Бајерном два пута осваја немачки куп (1966 и 1967) и једном (1967) Европски куп победника купова, када је у финалу Бајерн победио Шкотски ФК Ренџерс из Глазгова.

Тих година је Чајковски направио основу европског Бајерна а тиме и будуће Немачке репрезентације, у тим Бајерна је увео играче као што су Сеп Мајер, Франц Бекенбауер и Герд Милер.

Тимови које је тренирао[уреди | уреди извор]

Играчка статистика у ФК Партизан[уреди | уреди извор]

Статистика Златка Чајковског са Партизановог званичног клупског сајта[тражи се извор]

Такмичење Број утакмица Број голова
Првенствене 156 19
Интернационалне 80 14
Пријатељске 123 55
Куп Југославије 31 9
Укупно 390 97

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]