Olivera Katarina

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Olivera Katarina
Uzrok smrti ne pominjati.jpg
Olivera Katarina sa kolegama Batom Živojinovićem i Bekimom Fehmiuom na posteru filma Uzrok smrti ne pominjati iz 1968.
Ime po rođenju Olivera Petrović
Druga imena Olivera Vučo
Olivera Šakić
Datum rođenja (1940-03-05)5. mart 1940.(78 god.)
Mesto rođenja Beograd
 Kraljevina Jugoslavija
Supružnik Vuk Vučo
Miladin Šakić
Partner Milan Muškatirović
Ratko Dražević
Deca Mane Šakić
Aktivni period 1964—1979.
(povremeno: 1982—danas)
Zanimanje glumica, pevačica
Bitna uloga Skupljači perja - Lenče
Goja - vojvotkinja od Albe
Partizani - Mila
Čarlston za Ognjenku - Velika Boginja
Veb-sajt Olivera Katarina
IMDb veza

Olivera Katarina (Beograd, 5. mart 1940) je srpska glumica i pevačica. Dva puta se udavala, a umetničko ime Olivera Katarina je izabrala po majci.

Biografija[uredi]

Olivera Petrović rođena je 5. marta 1940. godine od oca Budimira Petrovića i majke Katarine Petrović u Beogradu. Tokom karijera bila je poznata kao Olivera Vučo ili Olivera Šakić. Detinjstvo je provela u Pop Lukinoj ulici blizu mosta na Savi (Današnji Brankov Most. Još kao mala pokazivala je sklonosti ka umetnosti te je pored osnovne škole pohađala i školu baleta. Po završetku osnovne škole upisuje Petu beogradsku gimnaziju[1][2], a nakon gimnazije Pravni Fakultet po nagovoru oca ali je ubrzo shvatila da to nije njen poziv i napušta fakultet. Odlučuje da ode u Pariz, tamo je ostala godinu dana a po povratku u Beograd upisuje pozorišnu akademiju. Primljena je u klasu profesorke Ognjenke Milićević zajedno sa Petrom Kraljem, Stanislavom Pešić, Milenom Dravić, Brankom Zorić... 1962. godine dobija stalni angažman u Narodnom pozorištu u predstavi „Koštana“.[3] gde upoznaje svog prvog muža, tadašnjeg kritičara Vuka Vuča. Kako brak nije funkcionisao Olivera posle dve godine odlučuje da napusti Vuka. Snimivši film Bojnik 1966. godine Olivera odlazi na Kanski festival, iako pozorište zbog toga nije trpelo po povratku u Beograd dobija otkaz. Poznanstvo i ljubav sa Ratkom Draževićem joj otvara mnoga vrata u svetu filma, posle sedam godina provedenih sa njim usled neslaganja Olivera ga napušta i udaje se za tadašnjeg potpresednika Beograda Miladina Šakića. Iz braka sa Miladinom dobija sina Maneta Šakića, dananji slikar.

Muzička i filmska karijera[uredi]

Olivera dobija puno poziva iz inostranstva i u to vreme je dosta putovala po Svetu. O njenom glasu i lepoti se pisalo svugde gde je nastupala a radio televizija Italije - RAI ju je proglasila najlepšim glasom Mediterana. Upoređivana je sa najvećim svetskim zvezdama tog doba a članak u Njujork Tajmsu je glasio Rođena je nova Ana Manjani dok su u francuskoj govorili da nema na čemu da zavidi Brižit Bardo. Čuveni kompozitor Šarl Dimon koji je pisao čuvene šansone za Edit Pjaf ponudio je Oliveri da snimi njegove kompozicije, uz njegovu pratnju na klaviru otpevala je pesmu koju joj je posvetio, nosila je naziv Jedan dan posle kraja sveta.

Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploče sa srpskom, ciganskom, grčkom, indonežanskom i crnačkom muzikom. Pevala je kompozicije Enija Morikonea, Šarla Dimona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovača.... Posebno ostvarenje u oblasti zabavne muzike ostvarila je pesmom Šu šu gde se sa zabavnom muzikom prepliću etno motivi. izuzetno značajnim smatra se i njen singl album Četiri balade sa kompozicijama Vokija Kostića. Album je sadržao četiri peama poznatih pesnika koje su pevale o različitim temama a to su: Balada o Vijetnamu (Vest sa Juga), Balada o Ženi, Balada o Ružama i Mačija Balada. Veliku popularnost je ostvarila i u Japanu gde je na japanskom za potrebe Međunarodnog festivala u Tokiju otpevala dve pesme kompozitora Doma Suzukija.

Film Skupljači perja iz 1967. godine predstavlja pečat Oliverine karijere

U čuvenoj francuskoj „Olimpiji“ održala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodeće francuske zvezde filma i muzike toga vremena.

Igrala je u desetak domaćih i dvadesetak inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik.

Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića... Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa...

Olivera Katarina je ostala zapamćena i kao „jedina žena pred kojom je klečao Salvador Dali“ nakon njenog koncerta u Parizu, budući da je bio oduševljen njenom lepotom i glasom.

1984. godine snima svoj poslednji LP pre odlaska u potpunu izolaciju i mrak. Posle više od dve decenije, 2005. godine sarađuje sa Marinom Abramović na performansu Balkan Epik. Par godina posle tj. 2008. godine je zaigrala i na velikom platnu u filmu Uroša Stojanovića - Čarlston Za Ognjenku. Iste godine održava veliki solistički koncert u Sava Centru.

Nezaboravni su njeni snimci izvornih narodnih pesama: „Alaj mi je večeras po volji“, „A što ti je mila kćeri“, „Đelem, đelem“, „Verka kaluđerka“, „Niška banja“, „Crvena jabuka“, „Evo banke, cigane moj“... Pevala je šansone i pop muziku: „U ime ljubavi“, „Ljubav (sedim u jednom pariskom lokalu)“, „Pričaj mi o ljubavi“, „Budi moj“, „Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi“, „Nije to, ljudi, istina“, „Šošana“...

Autor je zbirke pesama Beli badnjaci i zastupljena je u Antologiji pesama o Kosovu. Napisala je memoarsku prozu pod nazivom Aristokratsko stopalo.[4]

U novembru 2013. održala je oproštajni koncert u Sava Centru.[5] Održala je 11. maja 2018. koncert u Beogradu u nekadašnjoj dvorani Doma sindikata.[6][7]

Filmografija[uredi]

Filmografija glumice Olivere Katarine
God. Naziv Uloga
1960.e
1964. Dobra kob
1964. One i on
1964. Put oko sveta Rebeka pevačica u haremu
1965. Sigurno je sigurno
1965. Ponoćni gost
1966. Ponedjeljak ili utorak
1966. Vojnik Milanka
1966. Roj Ljubica
1966. Kommissar X - Jagd auf Unbekannt Bobo
1966. San Devojka
1967. Skupljači perja Lence
1968. Planina gneva Olivera (kao Olivera Vučo)
1968. Ima ljubavi, nema ljubavi
1968. Uzrok smrti ne pominjati Marija
1969. Špijunka bez imena Markiza de Haro (kao Olivera Vučo)
1970.e
1970. Hexen bis aufs Blut gequält Vanesa Benedikt
1970. Ann och Eve - de erotiska Plesačica u noćnom klubu
1971. Ein Großer graublauer Vogel Dijana
1971. Goja Vojvotkinja od Albe
1973. Devičanska svirka (TV) Sibila
1974. Polenov prah
1974. Derviš i smrt Kadinica
1974. Partizani (TV serija) Mila
1974. Partizani Mila
1974. Crveni udar Ana
1978. Sedam plus sedam Olivera
1979. Zarudela zora na Moravi
2000.e
2008. Čarlston za Ognjenku Velika Boginja

Televizija[uredi]

  1. One i on (1964)
  2. Akcija inspektora Rukavine (1965)
  3. Partizani (1974)
  4. Sedam plus sedam (1978)
  5. Zarudela zora na Moravi (1979)
  6. Jelena Gavanski (1982)
  7. Urime, Urime (1982)
  8. Vuk Karadžić (1987)

Singl albumi[uredi]

  • 1966 - Nije to, ljudi, istina/Šošana/Ajde da igramo/Ne dam, ne dam (PGP RTB)
  1. 1967 - Ja ništa ne znam/Bosonoga Sendi (Marioneta)/Moj je ceo svet (Uno Tranquillo)/Tema iz filma „Jedan čovek, jedna žena“(PGP RTB)
  2. 1967 - Neću tebe (Doksa to teo)/Suliram/Svu noć je padao sneg/Jer ljubav to je miris belog cveća (PGP RTB)
  3. 1967 - Đelem, đelem/Rino/Trajo, trajo/Bida/Niška Banja/Čerde Mile (Supraphon Prag)
  4. 1968 - Balade (PGP RTB)
  5. 1969 - Poigraj, poigraj, devojče (Evrovizija 1969) (PGP RTB)
  6. 1969 - Himna čoveku (PGP RTB)
  7. 1969 - Šu, šu/Tula/Baš sam srećna ja (La felicidad)/Eri (Irene Erini) (PGP RTB)
  8. 1969 - Ža, ža/Lidu, lidu/Verka kaluđerka/Kaljina, maljina (PGP RTB)
  9. 1971 - To je naše more, to su naše gore... (Jugoton)
  10. 1971 - Vatra/Ljubav (PGP RTB)
  11. 1971 - Budi moj/Imam nešto da ti dam (PGP RTB)
  12. 1971 - Tam deka ima/Dimitrijo (PGP RTB)
  13. 1972 - Treperi jedno veče/Htela bih da znam (PGP RTB)
  14. 1973 - Wakamono ha kaeranakatta/Koi ha... (Amon)
  15. 1973 - Alba/Plovi lađa Dunavom (PGP RTB)
  16. 1974 - Ne dodiruj moje lice/Ne reci nikom (PGP RTB)
  17. 1974 - Pričaj mi o ljubavi/Pada noć (PGP RTB)
  18. 1975 - Alaj mi je večeras po volji/Kamerav/Čep, čep u slavinu/Verka kaluđerka (PGP RTB)
  19. 1975 - Žena/Sada i nikada više (PGP RTB)
  20. 1976 - Sanjam/Bilo je tako lepo sve (PGP RTB)
  21. 1977 - Crvena jabuka/Sijerinska banja (PGP RTB)
  22. 1978 - Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi/Slatke male laži (PGP RTB)

LP albumi[uredi]

  • 1974 - Olivera Katarina (PGP RTB)
  1. 1974 - Alaj mi je večeras po volji (TV šou)(PGP RTB)
  2. 1976 - O. K. (U ime ljubavi)(PGP RTB)
  3. 1977 - Ciganske pesme (PGP RTB)
  4. 1979 - Osvetnica (PGP RTB)
  5. 1980 - Zarudela zora na Moravi (PGP RTB)
  6. 1982 - Idu momci u vojnike (PGP RTB)
  7. 1984 - Retka zverka (PGP RTB)
  8. 1999 - Alaj mi je večeras po volji - Najlepše pesme (PGP RTS)
  9. 1999 - Romanija/Pleme moje... (Renome)
  10. 2009 - Tajna (trostruki album sa zabavnim, ciganskim i srpskim narodnim pesmama) (PGP RTS)

Festivali[uredi]

  • 1969. Jugoslovenski izbor za Pesmu Evrovizije - Poigraj, poigraj devojče
  1. 1976. Hit parada - Sanjam
  2. 1978. Opatija - Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi

Reference[uredi]

  1. ^ Nikolić, Mladen (07. 11. 2015). „Najveća diva Ju filma - Olivera Katarina”. Mondo. Pristupljeno 27. 01. 2018. 
  2. ^ „Olivera Katarina Biografija”. Vesti. 18. 03. 2013. Pristupljeno 27. 01. 2018. 
  3. ^ „Olivera Vučo-Katarina”. filmovi.com. Pristupljeno 19. 10. 2013. 
  4. ^ „Lična karta – Olivera Katarina”. pulsonline.rs. Arhivirano iz originala na datum 22. 10. 2013. Pristupljeno 19. 10. 2013. 
  5. ^ Koncert Olivere Katarine u Sava centru („Večernje novosti“, 7. novembar 2013)
  6. ^ Koncert Olivere Katarine 11. maja u Kombank dvorani (B92, 26. mart 2018)
  7. ^ Buketi cveća i aplauzi za Oliveru Katarinu („Politika”, 12. maj 2018)

Spoljašnje veze[uredi]