Pređi na sadržaj

Olivera Katarina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Olivera Katarina
Lični podaci
Ime po rođenjuOlivera Petrović
Druga imenaOlivera Vučo
Olivera Šakić
Datum rođenja(1940-03-05)5. mart 1940. (84 god.)
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina Jugoslavija
Zanimanjeglumica, pevačica, spisateljica
Porodica
SupružnikVuk Vučo
Miladin Šakić
PartnerMilan Muškatirović
Ratko Dražević
DecaMane Šakić
Rad
Aktivni period1964—1979.
(povremeno: 1982—danas)
Žanr
Bitna ulogaSkupljači perja - Lenče
Goja - vojvotkinja od Albe
Partizani - Mila
Čarlston za Ognjenku - Velika Boginja
Hexen bis aufs But gequält - Vanessa Benedikt
Zvanični veb-sajt
Olivera Katarina
Veza do IMDb-a

Olivera Petrović, poznatija kao Olivera Katarina (Beograd, 5. mart 1940), srpska je glumica i pevačica. Jedna je od najvećih diva šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Dva puta se udavala, a umetničko ime Olivera Katarina je izabrala po majci.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Olivera Petrović rođena je 5. marta 1940. godine od oca Budimira Petrovića i majke Katarine Petrović u Beogradu. Tokom karijera bila je poznata kao Olivera Vučo i Olivera Šakić. Detinjstvo je provela u Pop Lukinoj ulici blizu mosta na Savi (današnji Brankov Most). Još kao mala pokazivala je sklonosti ka umetnosti te je pored osnovne škole pohađala i školu baleta. Po završetku osnovne škole upisuje Petu beogradsku gimnaziju[1][2], a nakon gimnazije Pravni Fakultet po nagovoru oca ali je ubrzo shvatila da to nije njen poziv i napušta fakultet. Odlučuje da ode u Pariz, tamo je ostala godinu dana a po povratku u Beograd upisuje pozorišnu akademiju. Primljena je u klasu profesorke Ognjenke Milićević zajedno sa Petrom Kraljem, Stanislavom Pešić, Milenom Dravić, Brankom Zorić... 1962. godine dobija stalni angažman u Narodnom pozorištu u predstavi „Koštana“.[3] gde upoznaje svog prvog muža, tadašnjeg kritičara Vuka Vuča. Kako brak nije funkcionisao Olivera posle dve godine odlučuje da napusti Vuka. Snimivši film Vojnik 1966. godine Olivera odlazi na Kanski festival, iako pozorište zbog toga nije trpelo po povratku u Beograd dobija otkaz. Poznanstvo i ljubav sa Ratkom Draževićem joj otvara mnoga vrata u svetu filma, posle sedam godina provedenih sa njim usled neslaganja Olivera ga napušta i udaje se za tadašnjeg potpredsednika Beograda Miladina Šakića. Iz braka sa Miladinom dobija sina Maneta Šakića, današnji slikar.

Muzička i filmska karijera

[uredi | uredi izvor]

Olivera dobija puno poziva iz inostranstva i u to vreme je dosta putovala po Svetu. O njenom glasu i lepoti se pisalo svugde gde je nastupala a radio televizija Italije - RAI ju je proglasila najlepšim glasom Mediterana. Upoređivana je sa najvećim svetskim zvezdama tog doba a članak u Njujork Tajmsu je glasio Rođena je nova Ana Manjani dok su u francuskoj govorili da nema na čemu da zavidi Brižit Bardo. Čuveni kompozitor Šarl Dimon koji je pisao čuvene šansone za Edit Pijaf ponudio je Oliveri da snimi njegove kompozicije, uz njegovu pratnju na klaviru otpevala je pesmu koju joj je posvetio, nosila je naziv Jedan dan posle kraja sveta.[traži se izvor]

Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploče sa srpskom, ciganskom, grčkom, indonežanskom i crnačkom muzikom. Pevala je kompozicije Enija Morikonea, Šarla Dimona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovača.... Posebno ostvarenje u oblasti zabavne muzike ostvarila je pesmom Šu šu gde se sa zabavnom muzikom prepliću etno motivi. izuzetno značajnim smatra se i njen singl album Četiri balade sa kompozicijama Vokija Kostića. Album je sadržao četiri pesme poznatih pesnika koje su pevale o različitim temama a to su: Balada o Vijetnamu (Vest sa Juga), Balada o Ženi, Balada o Ružama i Mačija Balada. Veliku popularnost je ostvarila i u Japanu gde je na japanskom za potrebe Međunarodnog festivala u Tokiju otpevala dve pesme kompozitora Doma Suzukija.

U čuvenoj francuskoj „Olimpiji“ održala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodeće francuske zvezde filma i muzike toga vremena.[traži se izvor]

Debitovala je na filmu Dobra kob iz 1964. godine.[4] Igrala je u desetak domaćih i dvadesetak inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik.

Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića... Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa...[traži se izvor]

Olivera Katarina je ostala zapamćena i kao „jedina žena pred kojom je klečao Salvador Dali“ nakon njenog koncerta u Parizu, budući da je bio oduševljen njenom lepotom i glasom.[traži se izvor]

1984. godine snima svoj poslednji LP pre odlaska u potpunu izolaciju i mrak. Posle više od dve decenije, 2005. godine sarađuje sa Marinom Abramović na performansu Balkan Epik. Par godina posle tj. 2008. godine je zaigrala i na velikom platnu u filmu Uroša Stojanovića - Čarlston Za Ognjenku. Iste godine održava veliki solistički koncert u Sava centru.[traži se izvor]

2017. godine u sinhronizaciji filma Koko pozajmljuje glas liku Baka Koko.[traži se izvor]

Nezaboravni su njeni snimci izvornih narodnih pesama: „Alaj mi je večeras po volji“, „A što ti je mila kćeri“, „Đelem, đelem“, „Verka kaluđerka“, „Niška banja“, „Crvena jabuka“, „Evo banke, Cigane moj“... Pevala je šansone i pop muziku: „U ime ljubavi“, „Ljubav (sedim u jednom pariskom lokalu)“, „Pričaj mi o ljubavi“, „Budi moj“, „Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi“, „Nije to, ljudi, istina“, „Šošana“...[traži se izvor]

Autor je zbirke pesama Beli badnjaci i zastupljena je u Antologiji pesama o Kosovu. Napisala je memoarsku prozu pod nazivom Aristokratsko stopalo.[5]

U novembru 2013. održala je koncert u Sava centru.[6] Održala je 11. maja 2018. koncert u Beogradu u nekadašnjoj dvorani Doma sindikata.[7][8] Povodom pedesetogodišnjice filma "Skupljači perja",Olivera je 2017. godine posetila Kanski festival i otpevala svoju poznatu pesmu "Đelem, đelem".[9]

Takođe 2017. godine dobija najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke - Zlatni pečat.[traži se izvor]

U oktobru 2020. nagrađena je Nušićevom nagradom, koja se dodeljuje glumcima za životno delo.[10]

Filmografija

[uredi | uredi izvor]
God. Naziv Uloga
1960.e
1964. Dobra kob Keti
1964. One i on
1964. Put oko sveta Rebeka pevačica u haremu
1965. Sigurno je sigurno
1965. Ponoćni gost
1966. Ponedjeljak ili utorak Markova ljubavnica
1966. Vojnik Milanka
1966. Roj Ljubica
1966. Kommissar X - Jagd auf Unbekannt Bobo
1966. San Devojka
1967. Skupljači perja Lenče
1968. Planina gneva Olivera (kao Olivera Vučo)
1968. Ima ljubavi, nema ljubavi Maja-

Riđokosa devojka

1968. Uzrok smrti ne pominjati Marija
1969. Špijunka bez imena Markiza de Haro (kao Olivera Vučo)
1970.e
1970. Hexen bis aufs Blut gequält Vanesa Benedikt
1970. Ann och Eve - de erotiska Plesačica u noćnom klubu
1971. Ein Großer graublauer Vogel Dijana
1971. Goja Vojvotkinja od Albe
1973. Devičanska svirka (TV) Sibila
1974. Polenov prah Željna
1974. Derviš i smrt Kadinica
1974. Partizani (TV serija) Mila
1974. Partizani Mila
1974. Crveni udar Ana
1978. Sedam plus sedam Olivera
1979. Zarudela zora na Moravi Nevena
2000.e
2008. Čarlston za Ognjenku Velika Boginja

Televizija

[uredi | uredi izvor]
  • One i on (1964)
  • Akcija inspektora Rukavine (1965)
  • Partizani (1974)
  • Sedam plus sedam (1978)
  • Zarudela zora na Moravi (1979)
  • Jelena Gavanski (1982)
  • Urime, Urime (1982)
  • Vuk Karadžić (1987)

Singl albumi

[uredi | uredi izvor]
  • 1966 - Nije to, ljudi, istina/Šošana/Ajde da igramo/Ne dam, ne dam (PGP RTB)
  • 1967 - Ja ništa ne znam/Bosonoga Sendi (Marioneta)/Moj je ceo svet (Uno Tranquillo)/Tema iz filma „Jedan čovek, jedna žena“(PGP RTB)
  • 1967 - Neću tebe (Doksa to teo)/Suliram/Svu noć je padao sneg/Jer ljubav to je miris belog cveća (PGP RTB)
  • 1967 - Đelem, đelem/Rino/Trajo, trajo/Bida/Niška Banja/Čerde Mile (Supraphon Prag)
  • 1968 - Balade (PGP RTB)
  • 1969 - Poigraj, poigraj, devojče (Evrovizija 1969) (PGP RTB)
  • 1969 - Himna čoveku (PGP RTB)
  • 1969 - Šu, šu/Tula/Baš sam srećna ja (La felicidad)/Eri (Irene Erini) (PGP RTB)
  • 1969 - Ža, ža/Lidu, lidu/Verka kaluđerka/Kaljina, maljina (PGP RTB)
  • 1971 - To je naše more, to su naše gore... (Jugoton)
  • 1971 - Vatra/Ljubav (PGP RTB)
  • 1971 - Budi moj/Imam nešto da ti dam (PGP RTB)
  • 1971 - Tam deka ima/Dimitrijo (PGP RTB)
  • 1972 - Treperi jedno veče/Htela bih da znam (PGP RTB)
  • 1973 - Wakamono ha kaeranakatta/Koi ha... (Amon)
  • 1973 - Alba/Plovi lađa Dunavom (PGP RTB)
  • 1974 - Ne dodiruj moje lice/Ne reci nikom (PGP RTB)
  • 1974 - Pričaj mi o ljubavi/Pada noć (PGP RTB)
  • 1975 - Alaj mi je večeras po volji/Kamerav/Čep, čep u slavinu/Verka kaluđerka (PGP RTB)
  • 1975 - Žena/Sada i nikada više (PGP RTB)
  • 1976 - Sanjam/Bilo je tako lepo sve (PGP RTB)
  • 1977 - Crvena jabuka/Sijerinska banja (PGP RTB)
  • 1978 - Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi/Slatke male laži (PGP RTB)

LP albumi

[uredi | uredi izvor]
  • 1974 - Olivera Katarina (PGP RTB)
  • 1974 - Alaj mi je večeras po volji (TV šou)(PGP RTB)
  • 1976 - O. K. (U ime ljubavi)(PGP RTB)
  • 1977 - Ciganske pesme (PGP RTB)
  • 1979 - Osvetnica (PGP RTB)
  • 1980 - Zarudela zora na Moravi (PGP RTB)
  • 1982 - Idu momci u vojnike (PGP RTB)
  • 1984 - Retka zverka (PGP RTB)
  • 1999 - Alaj mi je večeras po volji - Najlepše pesme (PGP RTS)
  • 1999 - Romanija/Pleme moje... (Renome)
  • 2009 - Tajna (trostruki album sa zabavnim, ciganskim i srpskim narodnim pesmama) (PGP RTS)

Festivali

[uredi | uredi izvor]

Filmski festival u Puli

Cannes film festival

Venice Film Festival

  • 1967

FEST:

  • 1972
  • 1973

Filmski susreti u Nišu

  • 1971

Moscow International Film Festival

Ravno Selo Film Festival

  • 2017

Jugoslovenski izbor za Evrosong

  • Poigraj, poigraj devojče, Zagreb '69, treće mesto

Tokyo music festival

• Wakamono wa kaeranakatta, '73

Hit parada, Beograd

  • Sanjam, '76

Opatijski festival

  • Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi (sa Djevojkama sa Neretve), '78

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Nikolić, Mladen (7. 11. 2015). „Najveća diva Ju filma - Olivera Katarina”. Mondo. Pristupljeno 27. 1. 2018. 
  2. ^ „Olivera Katarina Biografija”. Vesti. 18. 3. 2013. Pristupljeno 27. 1. 2018. 
  3. ^ „Olivera Vučo-Katarina”. filmovi.com. Pristupljeno 19. 10. 2013. 
  4. ^ „Najveća diva YU filma - Olivera Katarina”. mondo.rs. 7. 11. 2015. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  5. ^ „Lična karta – Olivera Katarina”. pulsonline.rs. Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 19. 10. 2013. 
  6. ^ Koncert Olivere Katarine u Sava centru („Večernje novosti“, 7. novembar 2013)
  7. ^ Koncert Olivere Katarine 11. maja u Kombank dvorani (B92, 26. mart 2018)
  8. ^ Buketi cveća i aplauzi za Oliveru Katarinu („Politika”, 12. maj 2018)
  9. ^ „Olivera Katarina zapevala "Đelem Đelem" u Kanu”. Radio Televizija Vojvodine. 25. maj 2017. Pristupljeno 6. maj 2020. 
  10. ^ URUČENO PRIZNANjE OLIVERI KATARINI: Glumici nagrada za životno delo pozorišnog festivala Nušićevi dani („Večernje novosti”, 3. novembar 2020)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оливера_Катарина&oldid=28715728”