Paskalova opklada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Blez Paskal

Paskalova opklada je filozofski argument koji je formulisao francuski filozof, matematičar i fizičar iz sedamnaestog veka, Blez Paskal (1623–1662).[1] On pretpostavlja situaciju u kojoj ljudi mogu da se klade na to da Bog postoji ili da Bog ne postoji.

Paskal tvrdi da bi racionalna osoba trebalo da živi tako kao da Bog postoji i da nastoji da veruje u njega. Ako Bog ne postoji, ta osoba će imati samo konačni gubitak (neka uživanja, luksuz itd), a ako postoji, imaće beskonačne dobitke (kao što je večnost na Nebu) i izbeći će beskonačne gubitke (večnost provedenu u paklu).[2]

Paskalova opklada je zasnovana na ideji o hrišćanskom Bogu, iako su se slične tvrdnje pojavljivale i u drugim religijskim tradicijama. Originalna opklada je izneta u Paskalovim posthumno objavljenim "Mislima" (Pensées), koje predstavljaju kolekciju prethodno neobjavljenih beleški.[3]

Istorijski gledano, Paskalova opklada je bila revolucionarna zato što je ucrtala novu teritoriju u teoriju verovatnoće[4] i obeležila prvu zvaničnu upotrebu teorije odluke, egzistencijalizma, pragmatizma i voluntarizma.[5]

Opklada[uredi | uredi izvor]

Opklada koristi sledeću logiku (odlomci iz "Misli", III deo, §233):

  • Bog postoji ili ne postoji. Razum ne može da izabere između ove dve alternative
  • Igra se igra... u kojoj se dobija pismo ili glava
  • Morate se opkladiti (ovo nije prepušteno slobodnom izboru)
  • Odmerimo dobitak i gubitak u opkladi da Bog postoji. Procenimo ove dve šanse. Ako dobijete, dobićete sve; ako izgubite, ne gubite ništa
  • Opklada, tada, bez sumnje da On postoji (.. ) Ovde postoji beskonačnost beskonačno srećnog života koji se može steći, šansa za dobitak protiv konačnog broja šansi za gubitak, a ono što uložite je konačno. Tako da naš predlog ima beskonačnu snagu kada postoji konačan ulog u igri u kojoj su jednaki rizici za dobitak i gubitak, i beskonačni dobitak.
  • Ali neki ne umeju da veruju. Oni bi onda trebalo da „barem shvate da ne umeju da veruju...“ i „Pokušaju onda da ubede sebe“.

Paskal traži od čitaoca da analizira položaj ljudskih bića, gde naši postupci mogu imati ogromne posledice, ali je naše razumevanje tih posledica pogrešno. Iako možemo razlučiti mnogo toga pomoću razuma, na kraju smo primorani da se kockamo. Paskal navodi niz različitih područja nesigurnosti u ljudskom životu:

Kategorija Citat(i)
Nesigurnost u sve To je ono što vidim i što me muči. Gledam svuda i nigde ne vidim ništa sem nejasnoće. Priroda mi ne nudi ništa što ne izaziva sumnju i uznemirenost.[6]
Nesigurnost u čovekovu svrhu Jer, na kraju krajeva, šta je čovek u prirodi? Ništa u odnosu na beskonačnost, sve u odnosu na ništa, centralna tačka između ničega i svega i beskrajno daleko od razumevanja i jednog i drugog.[7]
Nesigurnost u razum Ništa nije više u skladu sa razumom od ovog poricanja razuma.[8]
Nesigurnost u nauku Nema sumnje da prirodni zakoni postoje, ali jednom kada je ovaj naš fini razum pokvaren, sve je pokvareno.[9]
Nesigurnost u religiju Ako nisam video znakove božanstva, učvrstiću se u poricanju. Kad bih svuda video znakove Stvoritelja, bio bih miran u veri. Ali videvši previše da bih Ga negirao i premalo da bih se uverio, nalazim se u jadnom stanju i poželeo bih sto puta da priroda nedvosmisleno otkrije Boga u slučaju da je on održava.

Mi ne razumemo ništa od Božijih dela ukoliko ih ne shvatimo kao princip po kome On želi neke da zaslepi, a druge da prosvetli.[10]

Nesigurnost u skepticizam Nije sigurno da je sve nesigurno.[11]

Paskal opisuje čoveka kao konačno biće zarobljeno u nerazumljivoj beskonačnosti, nakratko gurnuto u postojanje iz nepostojanja, bez objašnjenja "Zašto?" ili Šta?" ili "Kako?" Po Paskalovom mišljenju, ljudska konačnost ograničava našu mogućnost da sa sigurnošću dođemo do istine.

S obzirom da razum sam ne može utvrditi da li Bog postoji, Paskal zaključuje da ovo pitanje funkcioniše kao bacanje novčića. Međutim, čak i ako ne znamo ishod tog bacanja novčića, moramo zasnivati svoje akcije na nekom očekivanju posledice. Moramo da odlučimo da li da živimo kao da Bog postoji ili kao da ne postoji, mada možemo da pogrešimo u bilo kom slučaju.

Prema Paskalovoj proceni, učešće u ovoj opkladi nije prepušteno slobodnom izboru. Samim egzistiranjem u stanju nesigurnosti, primorani smo da biramo između raspoloživih načina delovanja iz praktičnih razloga.

Objašnjenje[uredi | uredi izvor]

Pasus o Paskalovoj opkladi iz Pensées glasi:

Ako Bog postoji, on je beskrajno neshvatljiv, jer, nemajući ni delove ni granice, on nam nije sličan. Tada nismo u stanju da znamo ni šta je, ni da li postoji...

..."Bog je, ili nije." Ali kojoj strani da se priklonimo? Razum ovde ne može ništa da odluči. Postoji beskonačni haos koji nas je razdvojio. Igra se igra na krajnjoj granici ove beskonačne udaljenosti gde će se pojaviti pismo ili glava. U šta ćete se kladiti? Prema razumu, ne možete ni u jedno ni drugo; prema razumu, ne možete braniti nijedan od predloga.

Nemojte onda zameriti greškama onih koji su napravili izbor; jer ne znate ništa o tome. "Ne, ali krivim ih za to što su napravili, ne ovaj izbor, već neki izbor; jer i onaj koji bira pismo i onaj koji bira glavu jednako greši, nijedan od njih nije u pravu. Pravi smer je da se ne klade uopšte."

Da; ali morate se kladiti. To nije opciono. Ukrcali ste se. Šta ćete onda izabrati? Da vidimo. Pošto morate izabrati, da vidimo šta vas najmanje zanima. Imate dve stvari da izgubite, istinito i dobro; i dve stvari da uložite, razum i volju, znanje i sreću; i vaša priroda ima dve stvari da izbegne, grešku i bedu. Vaš razum nije više šokiran pred izborom jednog, a ne drugog, jer vi morate da izaberete iz nužde. Ovim je jedna stvar rešena. Ali vaša sreća? Odmerimo dobitak i gubitak u klađenju na to da Bog postoji. Procenimo ove dve šanse. Ako dobijete, dobijate sve; ako izgubite, ne gubite ništa. Kladite se onda bez oklevanja u to da On postoji.

"To je u redu. Da, moram da se kladim; ali možda uložim previše." Da vidimo. Budući da je jednak rizik od dobitka i gubitka, ako biste imali da dobijete samo dva života umesto jednog, još uvek ćete se možda kladiti. Ali ako biste mogli da dobijete tri života, morali biste da igrate (pošto vam je neophodno da igrate), i bili biste nepromišljeni, kada ste primorani da igrate, da ne rizikujete život da biste dobili tri u igri gde postoji jednak rizik od gubitka i dobitka. Ali postoji večnost života i sreće. I s obzirom da je tako, ako bi postojale beskonačne šanse, od kojih bi jedna samo bila za vas, i dalje biste bili u pravu kada biste stavili na kocku jedan da osvojite dva, a ponašali biste se glupo, s obzirom da ste obavezni da igrate, kad biste odbili da uložite jedan život za tri, u igri u kojoj od beskrajnih šansi postoji jedna za vas, kada bi mogla da se dobije beskonačnost beskrajno srećnog života. Ali tu se može dobiti beskonačnost beskonačno srećnog života, šansa za dobitak protiv konačnog broja šansi za gubitak, a ono što uložite je konačno.[8]

Paskal počinje slikanjem situacije u kojoj je i postojanje i nepostojanje Boga nemoguće dokazati ljudskim razumom. Dakle, pretpostavimo da razum ne može odrediti istinu između dve opcije, već se moramo "kladiti na nešto" tako što ćemo izvagati moguće posledice. Paskalova pretpostavka je da, kad je reč o donošenju odluke, niko ne može odbiti da učestvuje; nesaglasnost je nemoguća, jer smo se već „ukrcali“, i praktično proživljavamo svoj izbor.

Samo imamo dve stvari kao ulog, naš „razum“ i našu „sreću“. Paskal smatra da ako postoji "jednak rizik od gubitka i dobitka" (kao kod bacanja novčića), tada je ljudski razum nemoćan da odgovori na pitanje da li Bog postoji. Budući da je to slučaj, ljudski razum može odlučiti samo prema mogućoj sreći odluke, odmeravajući dobitak i gubitak pri verovanju da Bog postoji i isto tako pri verovanju da Bog ne postoji.

On ističe da ako bi opklada bila između jednakih šansi da se dobiju dva životna veka sreće ili da se ne dobije ništa, onda bi čovek bio glup da se kladi na ovo drugo. Isto bi bilo i kad bi se radilo o tri srećna životna veka nasuprot ničemu. Zatim tvrdi da je jednostavno neetički kladiti se protiv večnog srećnog života za mogućnost da se ništa ne dobije. Mudra odluka je da se kladite na to da Bog postoji, jer „ako dobijete, dobićete sve; ako izgubite, nećete izgubiti ništa“, što znači da čovek može steći večni život ako Bog postoji, a ako ne postoji, neće mu biti gore u smrti nego da nije verovao. S druge strane, ako se kladite protiv Boga, pobedili ili izgubili, ili ništa ne dobijate ili sve gubite. Ili ste neizbežno uništeni (u tom slučaju ništa nije bitno, bilo ovako ili onako) ili propuštate priliku za večnu sreću. U belešci 194, govoreći o onima koji žive ravnodušno kladeći se pritom protiv postojanja Boga, on rezimira sa napomenom: "Sreća je za religiju da ima za neprijatelje ljude tako nerazumne..."

Nesposobnost za verovanje[uredi | uredi izvor]

Paskal se osvrnuo na poteškoće koje 'razum' i 'racionalnost' predstavljaju za istinsko verovanje, rekavši da ako se "[neko] ponaša kao da veruje", to ga može "izlečiti od neverovanja":

Ali barem primetite svoju nesposobnost da verujete, jer razum vas dovodi do toga, a opet ne možete da verujete. Trudite se tada da se ubedite, ne povećanjem dokaza o Bogu, već umanjenjem svojih strasti. Želeli biste da steknete veru, a ne znate kako; želite da se izlečite od neverice i pitate za lek. Saznajte za one koji su bili sputani poput vas i koji sada ulažu sve što imaju. To su ljudi koji znaju put koji ćete slediti i koji su izlečeni od bolesti od koje ćete i vi biti izlečeni. Sledite njihov način kako su počeli; ponašanjem kao da veruju, uzimanjem svete vode, odlaskom na mise itd. I to će vas prirodno podstaći da poverujete i otupeti vašu akutnost.[12]

Analiza pomoću teorije odluke[uredi | uredi izvor]

Mogućnosti koje definiše Paskalova opklada mogu se smatrati odlukom pod neizvesnošću sa vrednostima prikazanim u sledećoj matrici odluke.

Bog postoji (G) Bog ne postoji (¬G)
Verovanje (V) +∞ (beskonačni dobitak) −c (konačni gubitak)
Neverovanje (¬V) −∞ (beskonačni gubitak) +c (konačni dobitak)

S obzirom na ove vrednosti, opcija življenja kao da Bog postoji (G) dominira nad opcijom življenja kao da Bog ne postoji (¬G), sve dok se pretpostavlja pozitivna verovatnoća da Bog postoji. Drugim rečima, očekivana vrednost dobijena biranjem V veća je ili jednaka onoj u slučaju biranja ¬V.

Zapravo, prema teoriji odlučivanja, jedina vrednost koja je važna u gornjoj matrici je +∞ (beskonačno pozitivno). Bilo koja matrica sledećeg tipa (gde su f1, f2 i f3 negativni ili konačni pozitivni brojevi) rezultira time da je (V) jedina racionalna odluka.[5]

Bog postoji (G) Bog ne postoji (¬G)
Verovanje (V) +∞ f1
Neverovanje (¬V) f2 f3

Nerazumevanje opklade[uredi | uredi izvor]

Mnoge kritike objašnjavaju da se opklada koristi kao navodna teorija o potrebi da se veruje, mada to nije bila Paskalova namera. Kako piše Loran Tiruan:

Fragment 418 je postao čuven po cenu sakaćenja. S obzirom na naslovljavanje ovog teksta „opklada“, čitaoci su fiksirani samo na jedan deo Paskalovog rezonovanja. Ne završava se sa Q. E. D. na kraju matematičkog dela. Nevernik koji je izazvao ovu dugu analizu da bi se suprotstavio njegovom prethodnom prigovoru („Možda ulažem previše“) još uvek nije spreman da se pridruži apologetu na strani vere. Izneo je dva nova prigovora, potkopavajući temelje opklade: nemogućnost saznanja i obavezu igranja.[13]

Da bi bila stavljena na početak Paskalove planirane knjige, opklada je trebala da pokaže da logičko razmišljanje ne može podržati veru niti njeno odsustvo,

Moramo prihvatiti stvarnost i prihvatiti reakciju libertinca kada odbije argumente kojima se ne može suprotstaviti. Zaključak je očigledan: ako ljudi veruju ili odbijaju da veruju, to nije onako kako neki vernici ponekad kažu, a većina nevernika tvrdi, jer njihov razum opravdava stav koji su zauzeli. Vera u Boga ne zavisi od racionalnih dokaza, bez obzira na stav.[14]

Paskal je knjigu zamislio upravo tako da pronađe druge načine za utvrđivanje vrednosti vere, kao odbranu hrišćanske vere.

Kritike[uredi | uredi izvor]

Kritike Paskalove opklade su se pojavile u njegovo doba, a potekle su kako od ateista, koji su dovodili u pitanje "blagodati" božanstva čije je "carstvo" izvan razuma, tako i od religiozno ortodoksnih, kojima je prevashodno bio problem deistički i agnostički jezik opklade. Kritikuju je zbog toga što ne dokazuje postojanje Boga, zbog podsticanja lažne vere i problema kojoj religiji se treba prikloniti i u kog Boga verovati.[4][15]

Neuspeh da se dokaže postojanje Boga[uredi | uredi izvor]

Volter (još jedan istaknuti francuski pisac iz doba prosvetiteljstva) je, generaciju posle Paskala, odbacio ideju da je ova opklada "dokaz za Boga" kao "nepristojnu i detinjastu", dodajući da "interes koji imam da verujem u nešto nije dokaz da to nešto postoji".[16] Paskal, međutim, nije predstavio opkladu kao dokaz Božjeg postojanja, već kao nužnu pragmatičnu odluku koju nijedan živ čovek „ne može izbeći“.[17] Tvrdio je da suzdržavanje od opklade nije opcija i da je „razum nesposoban da predvidi istinu“; prema tome, odluka da li da verujemo u postojanje Boga mora se doneti tako što će se „razmotriti posledice svake od mogućnosti“.

Volterova kritika se ne odnosi na prirodu paskalijanske opklade kao dokaza za postojanje Boga, već na argument da vera koju je Paskal pokušao da promoviše nije ubedljiva. Volter nagoveštava da je Paskal, kao jansenista, verovao da će Bog spasiti samo mali i već predodređeni deo čovečanstva.

Volter je objasnio da, bez obzira koliko neko bio u iskušenju da zbog nagrade veruje u hrišćansko spasenje, rezultat će u najboljem slučaju biti bledo verovanje.[18] Paskal se u svojim Mislima slaže s tim, ne navodeći pritom da ljudi mogu izabrati da veruju (i prema tome se opklade na sigurno), već da neki ne umeju da veruju.

Kako je objasnio Etjen Surjo, da bismo prihvatili Paskalov argument, onaj koji se kladi mora biti siguran da Bog ozbiljno namerava da ispoštuje opkladu; on kaže da opklada pretpostavlja da Bog takođe prihvata opkladu, što nije dokazano; Paskalov kladilac je ovde poput budale koja gleda list koji ide niz reku i zaustavlja se u nekom trenutku, na nekoliko sekundi, iza kamena, pa kaže: „Kladim se u jedan milion sa Rotšildom da će ga obići s leve strane. " I zaista list prođe sa leve strane kamena, ali, na budalinu žalost, Rotšild nije rekao "prihvatam opkladu".[19]

Argument protivrečnih otkrovenja[uredi | uredi izvor]

S obzirom da je tokom istorije postojalo mnogo religija, pa samim tim i mnogo koncepcija Boga (ili bogova), neki tvrde da ih je sve potrebno uzeti u obzir za opkladu, u argumentaciji poznatoj kao argument protivrečnih otkrovenja. To bi, smatraju njeni zagovornici, dovelo do velike verovatnoće verovanja u „pogrešnog boga“, što, kako tvrde, eliminiše matematičku prednost za koju je Paskal svojim opkladom tvrdio da postoji.[4] Deni Didro, Volterov savremenik, sažeto je izrazio ovo mišljenje kada su ga upitali o opkladi, rekavši da "Jedan imam može razmišljati na isti način".[20] Dž.L. Maki napominje da "crkva unutar koje treba naći spas nije nužno Rimska crkva, već možda anabaptistička, mormonska ili sunitska ili ona poštovatelja boginje Kali ili boga Odina."[21]

Druga verzija ovog prigovora kaže da za svaku religiju koja ima pravila, postoji druga religija koja ima suprotna pravila. Ako određena radnja odvede nekoga bliže spasenju u jednoj religiji, odvešće ga dalje od spasenja u drugoj. Stoga, očekivana korist od priklanjanja određenoj religiji može biti negativna. Ili, takođe se može tvrditi da postoji beskonačan broj međusobno isključivih religija (što je podskup skupa svih mogućih religija) i da je verovatnoća da je bilo koja od njih tačna jednaka nuli; prema tome, očekivana vrednost od poštovanja određene religije je nula.

Paskal razmatra nakratko ovaj prigovor u beleškama iz Pensées i odbacuje ga kao očigledno pogrešan i lažan:[22]

Šta kažu [nevernici]? "Zar ne vidimo," kažu oni, "da zveri žive i umiru kao ljudi i Turci kao hrišćani? Oni imaju svoje ceremonije, svoje proroke, svoje lekare, svoje svece, svoje kaluđere, kao mi," itd. Ako ti je barem malo stalo da saznaš istinu, to je dovoljno da budeš u miru. Ali ako želiš svim srcem da to saznaš, nije dovoljno; pogledaj detaljno. To bi bilo dovoljno za pitanje u filozofiji; ali ne ovde, gde je sve stavljeno na kocku. Pa ipak, nakon površnog razmišljanja ove vrste, odlazimo da se zabavimo, itd. Upitajmo se za tu istu religiju, da li ona ne daje razlog za tu nejasnost; možda će nas ona naučiti tome.[23]

Ovaj kratak ali zgusnut odlomak, koji aludira na brojne teme o kojima se raspravljalo na drugim mestima u Pensées, dao je podsticaj za mnogobrojne stranice naučne analize.

Paskal kaže da su nevernici koji su zadovoljni prigovorima u vezi sa multireligioznošću ljudi koje je skepticizam zaveo u fatalni "odmor". Ako bi zaista bili skloni spoznaji istine, bili bi navedeni da "detaljno" ispitaju da li je hrišćanstvo kao bilo koja druga religija, ali njih jednostavno nije briga.[24] Njihov prigovor bi mogao biti dovoljan ako bi se tema bavila samo nekim „filozofskim pitanjem“, ali ne i „ovde, gde je sve stavljeno na kocku“. U "pitanju koje se tiče njih samih, njihove večnosti, njihovog svega",[23] oni ne ostvaruju ništa više od "površnog razmišljanja" i misleći da su poentirali postavljajući glavno pitanje, oni se zabavljaju.[25]

Kao što stručnjaci primećuju, Paskal je prigovor u vezi sa multireligioznošću smatrao retoričkim trikom, "zamkom"[26] u koju nema nameru da upada. Ako bi, međutim, neko ko ga je potegao bio iskren, želeli bi "detaljno" da ispitaju stvar. U tom slučaju mogli su dobiti neke upute tako što bi konsultovali njegovo poglavlje o "drugim religijama".

Kako primećuje Dejvid Vetsel, Paskalovo tretiranje paganskih religija je oštro: „Što se tiče Paskala, nestanak paganskih religija antike govori sam za sebe. Te paganske religije koje i danas postoje u Novom svetu, Indiji i Africi, nisu vredne čak ni drugog pogleda. One su očigledno delo sujeverja i neznanja i nemaju ništa u sebi što bi moglo zanimati 'les gens habiles' ('pametne ljude')[27]".[28] Islam zaslužuje veću pažnju, s obzirom da se razlikuje od paganstva (u koje Paskal po svemu sudeći ubraja sve ostale nehrišćanske religije) predstavljajući se kao religija otkrivenja. Ipak, Paskal zaključuje da se religija koju je osnovao Muhamed može u više tačaka pokazati lišenom božanskog autoriteta i da je stoga, u smislu puta ka spoznaji Boga, isto onoliko ćorsokak kao i paganstvo.[29] Judaizmom se, s obzirom na njegove bliske veze sa hrišćanstvom, bavi na drugim mestima.[30]

Prigovor o mutireligioznosti ozbiljnije shvataju neki kasniji apologeti opklade, koji tvrde da, od suparničkih opcija, samo one koje nude beskonačnu sreću utiču na kladiočevu dominaciju. Po mišljenju tih apologeta, "konačna, polu-blažena obećanja poput Kalinih ili Odinovih" su stoga izostavljena od razmatranja.[5] Takođe, beskonačno blaženstvo koje suparnička predstava Boga nudi mora biti uzajamno isključivo. Ako se Hristovo obećanje blaženstva može postići istovremeno sa Jehovinim i Alahovim (sva trojica se identifikuju kao Avramovi Bogovi), onda ne postoji konflikt u matrici odlučivanja u slučaju kada je cena verovanja u pogrešnu predstavu Boga neutralna (limbo/čistilište/duhovna smrt), mada bi se to dovelo u pitanje beskonačnom cenom u slučaju kada neverovanje u ispravnu predstavu Boga rezultira kaznom (pakao).[31]

Dalje, ekumenska tumačenja opklade[32] tvrde da bi se čak moglo reći da je verovanje u generičkog Boga, ili u pogrešno nazvanog boga, prihvatljivo sve dok ta predstava Boga ima slične suštinske karakteristike kao predstava Boga u Paskalovoj opkladi (možda aristotelovskog Boga). Zagovornici ove linije razmišljanja sugerišu da se ili sve predstave Boga ili bogova tokom istorije zaista svode na samo mali skup "stvarnih opcija" ili da ako Paskalova opklada može jednostavno navesti osobu da veruje u "generički teizam", onda je ona obavila svoj zadatak.[31]

Paskal implicitno predstavlja jedinstvenost hrišćanstva u samoj opkladi, pišući: "Ako postoji Bog, On je beskrajno neshvatljiv... Ko onda može kriviti hrišćane da ne umeju da navedu razloge za svoja verovanja, s obzirom da propovedaju religiju koju ne mogu objasniti razumom?"[33]

Argument neautentičnog verovanja[uredi | uredi izvor]

Neki kritičari tvrde da Paskalova opklada onima koji ne mogu da veruju predlaže da se pretvaraju da veruju, da bi stekli večnu nagradu. Ovo bi bilo nepošteno i nemoralno. Pored toga, apsurdno je misliti da Bog, budući pravedan i svemoguć, ne bi prozreo ovu obmanjujuću strategiju od strane „vernika“, čime bi koristi opklade bile poništene.[15]

Pošto se ove kritike ne tiču validnosti same opklade, već mogućih posledica - naime, da se osoba koja je uverena u prevelike šanse u korist od verovanja ipak može smatrati nesposobnom da iskreno veruje - one su nevažne za pogonsku snagu opklade. Ono što ovi kritičari prigovaraju je Paskalov naknadni savet neverniku koji, zaključujući da je jedini racionalan način da se kladi u korist postojanja Boga, ističe, razumno, da ga to ni na koji način ne čini vernikom. Ovaj hipotetički nevernik se žali: „Tako sam stvoren da ne mogu da verujem. Šta treba da uradim?"[34] Paskal, daleko od toga da sugeriše da se Bog može prevariti spoljašnjom predstavom, kaže da ga Bog uopšte ne uzima u obzir: „Bog gleda samo na ono što je unutra“. [35] Za osobu koja je već uverena u šanse od opklade, ali ne može svim srcem da veruje, on nudi praktičan savet.

Izričito se baveći pitanjem nesposobnosti da se veruje, Paskal tvrdi da ako je opklada validna, nesposobnost verovanja je iracionalna, i zato mora biti prouzrokovana osećanjima: "vaša nesposobnost da verujete, jer vas razum prisiljava da verujete pa ipak ne možete, dolazi iz vaših strasti." Ovu nesposobnost, prema tome, možemo prevazići umanjivanjem ovih iracionalnih osećanja: „Učite od onih koji su bili sputani poput vas... Sledite način na koji su oni počeli; ponašanjem kao da veruju, uzimanjem svete vodice, odlaskom na mise, itd. Čak i to će prirodno učiniti da poverujete i otupeti vašu akutnost - "Ali ovoga se bojim." - A zašto? Šta imaš da izgubiš?"[36]

Neki drugi kritičari prigovorili su Paskalovoj opkladi sa obrazloženjem da ona pogrešno pretpostavlja koji tip epistemičkog karaktera bi Bog, ako postoji, cenio kod svojih razumnih stvorenja.

Varijacije i ostali argumenti opklade[uredi | uredi izvor]

  • Sofista Protagora je imao agnostički stav o bogovima, ali je ipak nastavio da ih obožava. Ovo se može smatrati jednom od prvih verzija Opklade.[37]
  • U čuvenoj Euripidovoj tragediji Bahantkinje, Kadmo navodi ranu verziju Paskalove opklade. Značajno je da se na kraju tragedije Dionis, bog kojem se Kadmo obratio, pojavljuje i kažnjava ga zbog takvog razmišljanja. Euripid je, sasvim jasno, razmotrio i odbacio opkladu u ovoj tragediji.[38]
  • Stoički filozof i rimski car Marko Aurelije izrazio je slično verovanje u drugoj knjizi Meditacija, rekavši: „S obzirom da je moguće da upravo u ovome trenutku napustiš život, uredi svaki čin i misao shodno tome. Ali, otići od ljudi, ako postoje bogovi, nije stvar koje se treba bojati, jer te bogovi neće uplesti u zlo; ali ako ne postoje, ili ako ih se ne tiču ljudska posla, šta je meni život u univerzumu lišenom bogova ili lišenom Proviđenja?"[39]
  • U sanskritskom klasiku Sārasamuccaya, Vararuči iznosi argument sličan Paskalovoj opkladi.[40]
  • Zabeleženo je da je muslimanski imam Džafar as-Sadik u više navrata postulirao varijacije opklade u različitim oblicima, uključujući i njegovu čuvenu "Tradiciju mirobalanskog voća".[41] U al-Kafi, šiitskoj knjizi hadisa, as-Sadik objavljuje ateisti "Ako je ono što kažeš tačno - a nije - tada ćemo oboje uspeti. Ali ako je ono što ja kažem tačno - a jeste - tada ću ja uspeti, a ti ćeš biti uništen."[42]
  • O manifestaciji ovog argumenta, u islamskoj kalam tradiciji, raspravljao je imam al-Haramajn al-Džuvajni (um. 478/1085) u svom Kitab al-irshad ila-qawati al-adilla fi usul al-i'tiqad, ili Vodiču do konačnih dokaza za principe verovanja.[43]
  • Hrišćanski apologeta Arnobije iz Sike (um. 330.) izneo je ranu verziju ovog argumenta u svojoj knjizi Protiv pagana.[44]
  • Paskalova opklada često se zaključuje (ne i od strane Paskala) time da ljudi treba da 'biraju sigurniju opkladu'. Paskal je rekao da ljudi ne mogu jednostavno izabrati da veruju, već da mogu razviti veru svojim postupcima.[traži se izvor]
  • Ateistička opklada, koju je popularizovao filozof Majkl Martin i objavio u svojoj knjizi Ateizam: Filozofsko opravdanje iz1990. godine, ateistički je odgovor na Paskalovu opkladu.[traži se izvor]
  • Filozofska knjiga iz 2008. pod nazivom Kako donositi dobre odluke i biti u pravu sve vreme, predstavlja sekularnu reviziju Paskalove opklade: „Kakva je šteta od traganja za vrednostima i vrlinama? Ako postoji vrednost, onda možemo sve dobiti, ali ako je nema, ništa nismo izgubili... Prema tome, trebalo bi da tražimo vrednost."[45]
  • U članku iz 2014. godine, filozof Džastin P. MekBrejer kaže da bi trebalo da ostanemo agnostici u pogledu postojanja Boga ali da ipak verujemo zbog dobra koje u sadašnjem životu dolazi zbog verovanja u Boga. "Suština obnovljene opklade je da teisti rade bolje nego neteisti bez obzira na to da li Bog postoji ili ne."[46]

Paskalova opklada primenjena na klimatske promene[uredi | uredi izvor]

Od 1992. godine, neki naučnici prave analogije Paskalove opklade sa odlukama u vezi sa katastrofalnim klimatskim promenama.[47] Pretpostavljene su dve razlike između klimatskih promena i Paskalove opklade: prvo, veća je verovatnoća da postoje klimatske promene nego Paskalov Bog, jer postoje naučni dokazi za jedno, ali ne i za drugo.[48] Drugo, izračunata kazna za nekontrolisanu klimatsku katastrofu bila bi velika, ali se uglavnom ne smatra da je beskonačna.[49] Magnat Voren Bafet piše da klimatske promene "imaju sličnosti sa Paskalovom opkladom o postojanju Boga. Paskal, možemo se setiti, tvrdio je da ako postoji samo mala verovatnoća da Bog zaista postoji, ima smisla ponašati se kao da postoji, jer nagrade mogu biti beskonačne, dok odsustvo verovanja rizikuje večnu bedu. Isto tako, ako postoji samo 1% šanse da se planeta kreće ka zaista velikoj katastrofi, a odlaganje znači prelazak tačke posle koje nema povratka, biti neaktivan sada je nepromišljeno."[50] [51]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Connor, James A. (2006). Pascal's wager : the man who played dice with GodNeophodna slobodna registracija. San Francisco: HarperSanFrancisco. str. 180–1. ISBN 9780060766917. 
  2. ^ "Blaise Pascal", Columbia History of Western Philosophy, page 353.
  3. ^ Clarke, Desmond (22. 6. 2015). „Blaise Pascal”. Ur.: Zalta, Edward N. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2015 izd.). 
  4. ^ a b v Podgorski, Daniel (18. 12. 2015). „A Logical Infinite: The Constrained Probabilistic Definitions of Chance and Infinity in Blaise Pascal's Famous Wager”. The Gemsbok. Pristupljeno 21. 4. 2016. 
  5. ^ a b v Hájek, Alan (6. 11. 2012). „Pascal's Wager”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 21. 4. 2016. 
  6. ^ Pensée #229
  7. ^ Pensée #72
  8. ^ a b Pensée #272
  9. ^ Pensée #294
  10. ^ Pensée #565
  11. ^ Pensée #387
  12. ^ Pensées Section III note 233, Translation by W. F. Trotter
  13. ^ Laurent Thiroin, Le hasard et les règles, le modèle du jeu dans la pensée de Pascal, Vrin, Paris 1991, p.170
  14. ^ Laurent Thiroin, Le hasard et les règles, le modèle du jeu dans la pensée de Pascal, Vrin, Paris 1991, p.176
  15. ^ a b Dawkins, Richard (21. 5. 2007). „Chapter 3: Arguments for God's existence”. The God Delusion. Black Swan. str. 130–132. ISBN 9780552773317. 
  16. ^ Voltaire (1728). „Remarques (Premiéres) sur les Pensées de Pascal”. Oeuvres Complétes de Voltaire. Mélanges I (na jeziku: French). Arhivirano iz originala 18. 4. 2012. g. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  17. ^ Durant, Will and Ariel (1965). The Age of VoltaireNeophodna slobodna registracija. str. 370. 
  18. ^ Vous me promettez l’empire du monde si je crois que vous avez raison: je souhaite alors, de tout mon coeur, que vous ayez raison; mais jusqu’à ce que vous me l’ayez prouvé, je ne puis vous croire. […] J’ai intérêt, sans doute, qu’il y ait un Dieu; mais si dans votre système Dieu n’est venu que pour si peu de personnes; si le petit nombre des élus est si effrayant; si je ne puis rien du tout par moi-même, dites-moi, je vous prie, quel intérêt j’ai à vous croire? N’ai-je pas un intérêt visible à être persuadé du contraire? De quel front osez-vous me montrer un bonheur infini, auquel d’un million d’hommes un seul à peine a droit d’aspirer?
  19. ^ À vrai dire le célèbre pari de Pascal, ou plutôt le pari que Pascal propose au libertin n'est pas une option désintéressée mais un pari de joueur. Si le libertin joue «croix», parie que Dieu existe, il gagne (si Dieu existe) la vie éternelle et la béatitude infinie, et risque seulement de perdre les misérables plaisirs de sa vie actuelle. Cette mise ne compte pas au regard du gain possible qui est infini. Seulement, l'argument suppose que Dieu accepte le pari, que Dieu dit «je tiens». Sans quoi, nous dit Souriau, le libertin « est comme ce fou : il voit une feuille au fil de l'eau, hésiter entre deux côtés d'un caillou. Il dit : «je parie un million avec Rothschild qu'elle passera à droite». La feuille passe à droite et le fou dit : «j'ai gagné un million». Où est sa folie? Ce n'est pas que le million n'existe pas, c'est que Rothschild n'a pas dit : «je tiens». ». (Cf. l'admirable analyse du pari de Pascal in Souriau, L'ombre de Dieu, p. 47 sq.) – La Philosophie, Tome 2 (La Connaissance), Denis Huisman, André Vergez, Marabout 1994, pp. 462–63
  20. ^ Diderot, Denis (1875—77) [1746]. J. Assézar, ur. Pensées philosophiques, LIX, Volume 1 (na jeziku: French). str. 167.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  21. ^ Mackie, J. L. (1982). The Miracle of Theism, Oxford, pg. 203
  22. ^ Wetsel, David (1994). Pascal and Disbelief: Catechesis and Conversion in the Pensées. Washington, D. C.: The Catholic University of America Press, p. 117. ISBN 0-8132-1328-2
  23. ^ a b Pensée #226
  24. ^ Wetsel, Pascal and Disbelief, p. 370.
  25. ^ Wetsel, Pascal and Disbelief, p. 238.
  26. ^ Wetsel, Pascal and Disbelief, pp. 118 (quotation from Jean Mesnard), 236.
  27. ^ Pensée #251
  28. ^ Wetsel, Pascal and Disbelief, p. 181.
  29. ^ Wetsel, Pascal and Disbelief, p. 182.
  30. ^ Wetsel, Pascal and Disbelief, p. 180.
  31. ^ a b Saka, Paul. „Pascal's Wager about God”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 21. 4. 2016. 
  32. ^ For example: Jeff Jordan, Gambling on God: Essays on Pascal's Wager, 1994, Rowman & Littlefield.
  33. ^ Pascal, Blaise (1932). „Pascal's Wager: 343 [6-233]” (PDF). Pensées. Everyman's Library No. 874. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 2. 2019. g. — preko ucla.edu. 
  34. ^ Pensée #233
  35. ^ Pensée #904
  36. ^ Pensée #233. Gérard Ferreyrolles, ed. Paris: Librairie Générale Française, 2000.
  37. ^ Boyarin, Daniel (2009). Socrates & the fat rabbisSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. University of Chicago Press. str. 48. ISBN 0-226-06916-8. 
  38. ^ Weaver, John B. (2004). Plots of epiphany: prison-escape in Acts of the Apostles. Walter de Gruyter. str. 453—454, 595. ISBN 978-3-11-018266-8. 
  39. ^ „The Internet Classics Archive | The Meditations by Marcus Aurelius”. classics.mit.edu. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  40. ^ Ostler, Nicholas (2005). Empires of the Word. HarperCollins.
  41. ^ „The Hadith”. Al-Islam.org. 2017. 
  42. ^ al-Kulainī, M. (1982). al- Kāfī. Tehran: Group of Muslim Brothers.
  43. ^ al-Juwayni A Guide to Conclusive Proofs for the Principles of Belief, 6
  44. ^ Aleksandrovich Florenskiĭ, Pavel (1997). The pillar and ground of the truth (1914). Princeton University Press. str. 37. ISBN 0-691-03243-2. 
  45. ^ 24 and Philosophy (2014)
  46. ^ McBrayer, Justin P. (23. 9. 2014). „The Wager Renewed: Believing in God is Good for You” (PDF). Science, Religion and Culture. 1 (3): 130—140. Pristupljeno 29. 9. 2019. 
  47. ^ Orr, D. W. (1992). „Pascals wager and economics in a hotter time”. Ecological Economics. 6 (1): 1—6. doi:10.1016/0921-8009(92)90035-q. 
  48. ^ Nathan, Green (3. 7. 2012). „How to bet on climate change”. The Guardian. Pristupljeno 25. 5. 2020. 
  49. ^ van der Ploeg, Frederick; Rezai, Armon (januar 2019). „The agnostic's response to climate deniers: Price carbon!”. European Economic Review (na jeziku: engleski). str. 70—84. doi:10.1016/j.euroecorev.2018.08.010. 
  50. ^ Buffet, W. (27. 2. 2016). „To the Shareholders of Berkshire Hathaway, Inc.:” (PDF). Berkshire Hathaway, Inc. Pristupljeno 25. 5. 2020. 
  51. ^ Oyedele, Akin (2019). „Warren Buffett on global warming: 'This issue bears a similarity to Pascal’s Wager on the Existence of God.'”. Business Insider. Pristupljeno 25. 2. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • al-Juwayni, Imam al-Haramayn (2000). Walker, Dr. Paul E., ur. A Guide to Conclusive Proofs for the Principles of Belief. Reading, UK: Garnet Publishing. str. 6—7. ISBN 1-85964-157-1. 
  • Armour, Leslie. Infini Rien: Pascal's Wager and the Human Paradox. The Journal of the History of Philosophy Monograph Series. Carbondale: Southern Illinois University Press, 1993.
  • Cargile, James. "Pascal's Wager". Contemporary Perspectives on Religious Epistemology. R. Douglas Geivett and Brendan Sweetman, eds. Oxford University Press, 1992.
  • Dokins, Ričard. "Pascal's Wager". The God Delusion. Black Swan, (2007) ISBN 978-0-552-77429-1.
  • Holowecky, Elizabeth. "Taxes and God". KPMG Press, 2008. (Telefonski intervju)
  • Jordan, Jeff, ed. Gambling on God. Lanham MD: Rowman & Littlefield, 1994. (Zbirka nedavnih članaka o Opkladi sa bibliografijom.)
  • Jordan, Jeff. Pascal's Wager: Pragmatic Arguments and Belief in God. Oxford University Press, 2007.
  • Lycan, William G. and George N. Schlesinger, "You Bet Your Life: Pascal's Wager Defended". Contemporary Perspectives on Religious Epistemology. R. Douglas Geivett and Brendan Sweetman, eds. Oxford University Press, 1992.
  • Martin, Michael. Atheism. Philadelphia: Temple University Press, 1990. (Str.   229–238 predstavlja argument o bogu koji kažnjava vernike.)
  • Morris, Thomas V. "Pascalian Wagering". Contemporary Perspectives on Religious Epistemology. R. Douglas Geivett and Brendan Sweetman, eds. Oxford University Press, 1992.
  • Rescher, Nicholas. Pascal's Wager: A Study of Practical Reasoning in Philosophical Theology. University of Notre Dame Press, 1985. (Prva knjiga o Opkladi na engleskom jeziku.)
  • Whyte, Jamie. Crimes against Logic. McGraw-Hill, 2004. (Odeljak sa argumentom o Opkladi)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паскалова_опклада&oldid=27542879”